We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

bozicna hipoteza moguca hronologija

Божићна хипотеза – могућа хронологија

Како је то могуће, да се тачно зна рођендан “сина Божијег” – Исуса Христа (25. децембар или 7. јануара), али се не зна година његовог рођења? Како то да разумемо?

25-ог децембра хришћани – католици широм света прослављају важан религијски празник – “Божић”. Сви смо видели на телевизији како је код њих лепо и забавно тада, виси много шарених лампи, они који још увек имају новац купују поклоне, генерално, како кажу, “певају и радују се сви људи…”. На телевизији, поготово западнокултурној, углавном све изгледа много боље, чистије, лепше и забавније него у стварном животу. Телевизор томе и служи…

 

У Србији се некада Божић обележавао веома скромно и дискретно. Само свештеници и верници су организовали молитве и ритуале, на шта већи део становништва није обраћао пажњу, храбро се борећи са новогодишњим мамурлуком. И заиста, хајде да видимо, какав је то празник?

 

Ми смо дуго времена живели, као и сви остали, наивно верујући да су празници измишљени за добробит људи и због тога смо мислили да што је више празника, тим боље …

 

Где је доказ о рођењу Исуса христа?

 

Фокусирајмо смо се на  датум “Божића”” – 25. децембар. Овај датум се појавио ниоткуда. Није могуће наћи никакве информације које потврђују да је Исус Христ рођен тог дана. И још није јасно како се тачно зна само рођендан Сина Божијег, али се не зна година његовог рођења? И зашто Римокатолици верују да је дан његовог рођења 25. децембар, а православни хришћани  чврсто прослављају исти догађај 7. јануара?! Како се то све заједно уклапа у једну исту религију? И где су сви исти?

 

Ако потрагу вршимо из главног примарног извора – Библије – то је без успеха. Тамо, са датумима и именима  ствари стоје веома лоше. Заправо врло добро, толико добро да не може ништа ни да се утврди ни да се докаже ни да се оповргне. Тамо су нејеврејски краљеви и фараони потпуно анонимни, али, са друге стране, пажљиво су наведена имена проститутки чак и ако су оне биле Јеврејке или су Јеврејима пружале услуге, као што је проститутка Рава, која је издала житеље Јерихона (књига Иисуса Навина, поглавље 2).

 

Чињеница је да Библија не даје никакав нормалан датум и то зна да иритира. Урадити са тим нешто није могуће. Али чињеница, да је у тој наводно светој књизи веома скромно описано рађање “Сина Божијег” како га зову свештеници, веома је изненађујућа и алармантна. Како је то тако? Зашто нису записали, запечатили у камену сваки тренутак тог догађаја? Могуће је помислити, да су се синови јеврејског бога Јехове рађали код њих сваког месеца, а њима је било тешко да се потруде да опишу рођење сваког детета! Погледајмо практично све информација о рођењу Исуса које се налазе у Новом завету Библије.

У Јеванђељу по Матеју, на почетку се по списку дају преци мужа Марије – Јосифа. И све то се издаје као генеалогија Исуса. Међутим, у истом Јеванђељу пише да је Марија била већ трудна када се удала за Јосифа:

 

“… Јосифе, сине Давидов, не бој се да узмеш Марију за жену јер је оно што је у њој зачето од Светога Духа. …” (Матеј 1,20.).

 

Тј., Јосиф – столар из племена Давидова – према тој чињеници нема никакав однос. О датуму рођења бебе, о којој је говорено на земљи као о богу, не говори се ништа, ни реч!

 

У Јеванђељу по Марку ни речи нема о зачећу или рођењу Сина Божијег, нити о Марији ни о Јосифу. Све почиње са одређеним Јованом, који је крстио све заинтересоване водом. Исус Христ се тамо помиње само када је као одрастао дошао Јовану да се крсти.

У Јеванђељу по Луки дато је другачије тумачење овог “божанског” догађаја. Тамо је неки анђео дао јасне инструкције директно Марији:

 

“… Ево, затруднећеш и родићеш сина. Дај му име Исус….” (Лука 1, 31).

 

О процесу рођења детета се помиње само у пролазу, као да је рођено штене, а не Син Божји, како тврде библиописци …

 

Јеванђеље по Јовану почиње занимљиво:

 

“… У почетку беше Реч, и Реч беше у Бога, и Бог беше Реч. …” (Јован 1,1.).

 

Тамо више или мање све почиње са пророком Јованом, који је крстио заинтересоване водом. И већ постоји одрасла особа, Исус, који такође, жели да се крсти.

 

И то је све! И нема датума, никаквих догађаја према којима би било могуће да се одреди бар нешто! Код свих громко именованих у  Библији “јеванђелиста”, о овом значајном догађају – рођењу Сина Божијег –  је написано веома мало! Оно што изненађује највише од свега – нема датума, ни једног правог имена или имена насеља, којим би могло бити било шта одређено. Стиче се чврст утисак да Библија није писана да би неко нешто рекао, већ да би нешто сакрио! Мораћемо да истражимо ствар подробније и стварно …

Откуда нам датум 25. децембар?

Наћи тачан датум рођења Исуса Христа није могуће. Али се може научити нешто о самом дану 25. децембра. У филму “Дух времена” (Зетгејст), први пут се чује информација која је код нас изазвала не само изненађење, већ огромно изненађење. Испоставило се да је Исус Христ имао више ” судбинских близанаца” такође рођених 25. децембра. Али то није све! Испоставило се да су неки од ових “близанаца” били разапети, и такође, сви као један, васкрсли! Неки – такође за 3 дана! На пример:

 

  1. Хорус, то је у Египту, 3000 година пне, рођен је 25. децембра од Изиде девице. Када се родио, горела је звезда на истоку, уз помоћ које су три краља нашла место рођења Спаситеља. Са 12 година, он је учио децу богаташа. У узрасту од 30 година добио је дух посвећености од човека по имену Ану. Имао је 12 ученика са којима је чинио чуда – лечио и ходао по води. Њега су називали Истина, Светлост, Син Божији, Пастир, Јагње Господње и друго. Након издаје Тифона, Хорус је био разапет, сахрањен је и васкрсао три дана касније.
  2. Аттис из Фригије, 1200 пне, рођен од Девице Нане 25. децембра. Разапет, васкрснуо након 3 дана.
  3. Митра, Персија, 1200 година пре Христа, рођен од девојке девице 25. децембра. Имао је 12 ученика. Чинио је чуда. Након смрти је сахрањен и васкрсао је три дана касније. Њега су називали Истина, Светло … Дан обожавања Митре је била недеља.
  4. Кришна, Индија, 900 година пне, рођен од девице Деваки. Долазак је означила звезда на истоку. Он је чинио чуда са својим ученицима. Након смрти је васкрсао.
  5. Дионис, Грчка, 500 година пне, рођен од девице 25. децембра. Он је путовао и чинио чуда као што је претварање воде у вино. Њега су називали Краљем над Краљевима, алфа и омега, и другим епитетима.. Након смрти је васкрсао.

 

Сви они добијају божански изглед … Наравно, постоји нека мала вероватноћа да су сви ови момци стварно рођени 25. децембра, да су сви били богови, да су сви путовали са својим пријатељима, да су сви брутално погубљени од стране окрутних непријатеља распећем и васкрсли после смрти . Али, могућност ових шест подударања (укључујући и библијског Исуса) је толико мала, да је при озбиљној анализи ослањање на то просто неразумно!
Овде имамо врло различите догађаје. И како би схватили шта су ти догађаји, и из којих разлога су се десили, потребно је пронаћи додатне информације, које ће омогућити да откријемо све делове слагалице и саставимо их заједно исправно. Срећом, данас постоје доступни извори информација који откривају истину о прошлости наше цивилизације. Ови извори, су нам и омогућили да научимо много ствари које нисмо знали раније.
Јевреји су имали свог Исуса! И он је код Јевреја стварно био пророк по имену Јошуа (на српском стварно звучи као име Исуса). Заиста је био Јеврејин и живео је пре две хиљаде година. И његова супруга је била Јеврејка Марија, која је имала сестру Марту и брата Лазара. Све је тачно, како је у Библији написано, узгред, у средњем веку! Али живот тог Јошуе послужио је као средство, путем којег се више од 900 година крије име, судбина и деловање изузетног човека, великог учитеља и Светлог ратника.

 

Ми говоримо о правом Исусу – сину Белог Волха (Белог Јерарха високог нивоа) и ведуни Марији, који нису имали никакве везе са Јеврејима. Они су послати да спасу Јевреје из заробљеништва Тамних сила – кнезова Пакленог Света. Њега су они брутално погубили у Цариграду на свој празник Пасха. Његов живот и борбу свештеници су искривили и прекрили му биографију непознатим јеврејским пророком, који је био прихватљив левитима пре 2000 година.

 

Враћајући се нашој истрази божићних празника 25. децембра, видимо да ту ништа није тако једноставно и јасно, како је јасно обичном човеку, који редовно једе божићну ћурку и не улази у било какве детаље и нијансе. Ту је све искривљено и збуњујуће, још давно, пажљиво и вешто! Ипак, ми ћемо покушати да разумемо ово питање …

 

Очигледно, сада је заиста стигло време да се открије тајна, која се крије од људи током многих векова. Не тако давно било нам је дозвољено да знамо да Земља – није равна, већ да има облик приближно сферичан. Онда смо сазнали да Земља – није центар универзума, да постоје друге планете, звезде, галаксије, универзуми … Али најважнија ствар за нас још увек покушава да се сакрије свим средствима. Најважнија ствар је та да човечанство није само у свемиру! То је покушавао да каже, кажњен папским силеџијама, Џордано Бруно. Још у 16. веку, он је покушао да каже људима да је универзум бесконачан и да постоји велики број насељених светова. И то је оно због чега је он жив спаљен на ломачи од стране папске инквизиције. А у главама људи мукотрпно се усађује идеја да је Земља – јединствена планета, а да је човечанство једина и јединствена креација Бога.

 

У ствари, “… у свемиру има милијарди цивилизација …” међу којима постоји незамислив број потпуно различитих живих бића, која су се развила под различитим условима, у различитим временима, на различите начине, итд. И све то се није дешавало у 6000 година, како свештеници тврде, већ у току многих милијарди година. Између различитих цивилизација и њихових удружења појављује се  периодично рат, који понекад траје милионима година. То и јесу прави “Звездани Ратови”, али се они не зову тако као што је приказано од стране холивудских стручњака за преваре и са сасвим другом сврхом. Цивилизације, које живе на принципима знања и стварања зовемо Светлим Силама. А цивилизације, које стреме да не стварају, већ узимају од других створено, односно, паразите, зовемо Тамним Силама. Те силе се и боре међусобно на живот и смрт. Први нису хтели да буду храна за паразите, а други не могу и не желе да живе другачије …

 

Наша планета је пала у сферу ратних операција пре нешто више од 100 хиљада година. И из тих разлога на Земљи се константно дешавају догађаји у вези са овим ратом. Многи аутори покушавају да некако покрију те догађаје, али готово потпуни недостатак информација о овој теми и непознавање основних информација, основе, око које се све може правилно изградити, не дозвољава приближавање истини.

Ведуна Марија и Волх Јован у очекивању Белог Волха,
 Приликом рођења Радомира (правог Исуса Христа)

Прави Исус Христ живео је и борио се против слугу Тамних на Земљи, исто као и многе, многе друге светле личности, а податке о томе су такође сакриле слуге паразита.

Ведуна Марија са својом децом Раданом и Радомиром

Он је имао брата – Радана, био ожењен Маријом Магдаленом, имали су двоје деце, а његови директни потомци су још увек живи! Ниједан од јудеохришћанских свештеника вам ништа од тога никада не би рекао! И то не само зато што не знају. Многи од њих знају истину, макар делимично, али ћуте из идеолошких разлога.

Марија Магдалена

Али, истина заиста не може бити уништена! У овом конкретном случају истина је пронашла пут до слободе необичним начином, да непријатељи нису могли то да спрече. Она је немерљиво значајна, занимљива, богатија и шаренија од фантастике јудеја, понављане милион пута у Библији и наметнута силом широм света.

Магдалена са децом, Светодаром и Вестом

Истина о овим личностима није само дивна, она нам омогућава да разумемо ко смо у ствари, да осетимо да смо ми највиши истински људи – потомци велике Расе због чега смо захвани Раси, који су колонизовали Земљу пре више од 600 хиљада година и који нису сагињали главе пред претњом и инвазијом паразита – Тамних Сила. То стварно подстиче и инспирише!

 

Зато су и сакрили истину непријатељи човечанства. Зато су уништавали и уништавају све, што могу да дотакну њихове прљаве и лепљиве шапе. А ипак се веома плаше истине. Они се плаше да људи сазнају истину о њима, о њиховим злочинима које су чинили неколико хиљада година, о њиховим тренутним плановима за уништавање готово целокупног становништва Земље. Они се плаше свега и живе у страху целог свог живота! Они се плаше и зато скривају, нарушавају и покушавају да униште било какву информацију, која осветљава стварне догађаје који су се десили на Земљи и шире.

Радомир, Светодар и Веста

Међутим, њихово време је завршено! Они нису имали времена да заврше крвави план Тамних Сила на Земљи током последње ноћи Сварога, и као резултат тога, нису успели у овој дугој, бескомпромисној борби. А истина заиста не може бити уништена.

 

Наша потрага за правим датумом рођења Исуса Христа није довела до успеха. Датум 25. децембар, вероватно није релевантан.


“… Право распеће Исуса Христа десило се у рано пролеће, када је његова снага била на минимуму, и није био у стању да блокира пси дејства јеврејских свештеника на масе, о чему веома детаљно пише у Новом завету …”

Јарослав Кеслер, само прочитавши енглеску верзију Библије, нашао је значајан раскорак са верзијом на српском језику. То му је омогућило да направи поуздану изјаву о месту Исусовог распећа, које се десило у Цариграду, а не тамо где је данашњи Јерусалим.

Свештеници су могли да обмањују људе током многих векова. Испоставило се да је цела ствар у нашем недостатку потребних информација, потребних знања. Ми просто нисмо знали раније, да некада, Јерусалимом није називан одређени град (као данас), већ град где су се налазили првосвештеници религија. Када се седиште првосвештеника селило, Јерусалимом је почео да се назива други град. Аналог термина “Јерусалим” је термин “столица” – град у коме је владар (власт) у земљи. Ако се влада сели у други град, онда он почиње да се зове главним градом.
Дакле, наше незнање такве једноставне ствари дозволило је непријатељу да све окрене наопако и да нас вара дуго времена.

Сва апсурдност ове ситуације ће нестати ако се сетимо да је култ Диониса доминирао на територији Римског (Византијског) Царства у библијска времена, или грчка религија како је често називају. То је управо грчка религија, не хришћанство.

Међутим, култ Диониса је био следећа модификација култа Озириса, који је у потпуности формиран у Египту у 12. веку п.н.е. Имао је различита имена у различитим земљама и империјама само је другачије име сина Бога који је умро за грехе читавог човечанства и обећавао небески живот следбеницим након своје смрти, али суштина је остајала увек иста. Овај култ у Малој Азији назван је култ Атис, у Сирији-култ Адонис, на тлу Ромеје – култ Диониса, итд. Сви су били одраз у огледалу култа Озириса. То је врло интересантно да ако доведемо датуме њиховог рођења до нашег календара, можемо видети да је у свим овим култововима бог рођен једног истог дана – 25. децембра! То није случајност. Овај датум има посебан значај у култу Озириса и у различитим модификацијама су променили само име рођеног бога и додали неке локалне традиције. Поента је да је ноћ од 21. децембра до 22. децембра најдужа ноћ у години, а дан је најкраћи. То је време зимског солстиција, када се изнедри ново Сунце.

 

На 21. децембар древни Словени-Аријевци су имали први дан зиме:

 

“… У сагласности са природним ритмовима они су славили Коладин рођендан, као темељ једног ог главних словенских богова, Даждбога, кога симболизује Сунце. Словени су славили рођење и почетак нове године, током 21 дана, који су били пуни забаве, славља и укусних јела – све је то помогло да се прође кроз мрачну и хладну зиму. Припремали су коливо или сочиво, кашу од зрневља пшенице, понекад риже или лећа зачињене семеном мака, медом, орасима и грожђицама, слатке пљескавице са сиром и џемом. Куће су украшаване луткама бога Велеса, словенског прототипа модерног Деда Мраза (Санта Цлаус). Људи су ваљали запаљене точкове по улицама и палили ватре у циљу да се помогне ново-рођеном зимском сунцу. Млади људи су ишли од куће до куће и певали свечане песме које су носиле поруке среће и благостања (божићне песме) и добијали храну као награду…”

 

Миленијумима су људи славили рођендан богова 25. децембра: то је Озирис у древном Египту, Дионизије у античкој Грчкој, Митхрас (на Сансцриту Митра), непобедиво сунце у Индо-иранском свету итд.

 

У ствари они који су створили култ Озириса у древном Египту користили су “принцип кукавичјег јајета”, што значи следеће. Кукавица полаже јаја у гнезду других птица које их излегу са својим јајима, а касније их чувају јер њихов мајчински инстинкт се укључује и онда не разликују своје младунце од страних. Растући, кукавица постепено изгурује друге младунце из гнезда који умиру, а сироти родитељи и даље хране кукавицу. Ово је пример природног паразитизма у свету птица. “Принцип кукавичјег јајета” се користи и у људском друштвеном животу и представља заборав суштине неких традиција из свести људи од стране других, тако да се нове традиције преклапају на старе, без могућности да се то примети.

 

На примјер, Словено-Аријевски Коладин рођендан, манифестација Даждбога (друго име Сварог) кога персонификује Сунце је сунчани култ, култ живота, који је промењен “принципом кукавичјег јајета” у месечев култ и Озирисов рођендан, у култ смрти! Захваљујући том трику, људи не виде шта је “кукавица”, и настављају да је хране. Ова врста супституције ведског празника у празник Месечевог култа је врло суптилни потез друштвених паразита који им омогућава да успавају генетску меморију људи, јер празник није променио свој спољни изглед, већ суштину онога што се слави. То је био управо “принцип кукавичјег јајета” који је омогућио друштвеним паразитима, да успешно и прилично брзо наметну религију смрти – култ Озириса и његове следеће модификације, а највише “плодно” од њих је било хришћанство. То је један од најсјајнијих примера како друштвени паразити успешно користе ово друштвено оружје!

 

У сваком случају, оно што се са сигурношћу може утврдити, то је да се датум 25. децембар наследио из пређашњих култова и религија које смо поменули и који је везиван за личности за које су те религије биле везане. И том датуму можемо дати крајње природни карактер, односно небески до кога се долази посматрањем неба и сунца. О томе, верујем, не треба посебно причати јер су Зетгејст, где је то одлично објашњено, вероватно сви гледали и знају о чему се ради.. Разлика између 25–ог децембра и 7-мог јануара је само календарске природе.

 

Када се заиста родио Исус Христ?

 

Дакле, стварни датум рођења Исуса Христа, не оног јудејског, јер нас он и не интересује, није могуће утврдити. Ми данас на тај дан, кога зовемо Божић, прослављамо оно што нам је речено да се десило на тај дан, а заправо су тог дана небројене генерације пре нас прослављале и обележавале оно што су им тада рекли да се тада десило… А прича је скоро или потпуно истоветна… А заправо је то датум кога су прослављаи наши преци као што смо то већ описали. На генетском нивоу то све доводи до онемогућавања и блокирања генетског сећања и његовог збуњивања. До одређеног нивоа прослава тог датума резонује са нашим генетским сећањем и изван тог нивоа са промењеним значењем га збуњује и блокира.

 

Када смо поменули већ Јерусалим, изнећемо вечерас једну хипотезу, која није немогућа и самим тим заслужује да се узме у обзир. Ради се о анализи библијских дешавања, онако како су дате у њој и чињеницама које су мало познате. Овом приликом желимо да нагласимо да оно што будете чули у тој анализи, није усмерено ни против кога, најмање против верујућих религиозних људи, већ се то односи на покушај откривања сакривене истине, тј историје. Осим што је ово хипотеза, она у себи садржи елементе који се тешко могу побити и врло је могуће да је то далеко више од обичне хипотезе. Дакле, немојте дозволити себи, да вам се нове информације учине као нешто неприхватљиво, јер оне не би смеле да утичу ни код кога на његова верска уверења нити би чак и као стварне и истините то требало да учине… Једно су факти око историје а друго је систем уверења и то треба одвојити.

 

Рекли смо већ да се рапеће Исуса десило у Цариграду, односно да је Јарослав Кеслер дошао до тога, а није и једини који се слаже са њим. Своју посебну анализу тадашњих догађаја дао је и руски академик Николај Левашов.  Осврнућемо се вечерас на његову анализу догађаја.

А као што смо и причали у претходној емисији говорећи о Помпеји, утврдили смо да нас је неко веома добро слагао везано за хронолигију догађаја прошлости и да су се многи догађаји по потреби друштвених паразита премештали по 500, хиљаду а у случају Помпеје видели смо чак и 1500 година. Такву збрку је веома тешко разчивијати и многи се научници данас труде да колико толико стигну до праве хронологије догађаја. Чак су и Фоменко и Новоски утврдили да се распеће Исуса десило не пре две хиљаде година, већ у 11. веку и разлика у годинама када се то десило у односу на друге истраживаче је свега неколико година, што је занемарљиво…

Наравно, ми овде не тврдимо да је то са сигурношћу тачно, али сматрамо да је вредно разматрања у покушају распетљавања праве хронологије историјских догађаја. Наравно, не тврдим ни да ово није тачно. Оно што тврдимо, јесте, да се мора бити радознао максимално и разматрати што више опција које долазе у обзир.  А ово је једна од њих.
Хришћанство и његов савремени концепт, због којих је човек који се звао Христ жртвовао свој живот, немају ништа заједничко! Христос на модерном грчком значи Месија и није име и може се превести као месијанство или пророштво.  Исус је име и то је име конкретног човека.
У Јеванђељу по Матеју, које директно указују коме је Исус Христ дошао каже се:

 

“… Ја сам послат само изгубљеним овцама дома Израиљева …”

 

Фраза говори сама за себе, све за што се особа која се звала Исус Христ бринула, у ствари, тицало се само Израелаца!

 

Та једна чињеница јасно показује да чак и ако се религија са његовим именом појавила на начин на који смо рекли, то се тицало само Израелаца! Зачудо, Израелци су наметнули ову религију Гојама, другим речима не-Израелцима! И они су наставили да практикују јудаизам, против којег се човек који се звао Исус Христ борио. Ево шта је Исус рекао о Богу Израелаца:

Тада им је Исус рекао: „Кад би Бог био ваш Отац, волели бисте мене, јер сам ја од Бога дошао и сад сам овде. Нисам дошао сам од себе, него ме је он послао. Зашто не разумете оно што говорим? Зато што нисте у стању да слушате моју реч… Ваш је отац Ђаво и желите да поступате по жељама свог оца. Он је био убица људи од почетка и није остао постојан у истини, јер у њему нема истине. Кад говори лаж, своје говори, јер је лажов и отац лажи. А ја истину говорим, и зато ми не верујете.

 

Човек звани Исус Христ савршено је знао Тору и разоткрио је јудаизам и његове слуге као слуге Тамних Сила о којима стихови из Јеванђеља по Јовану речито говоре! Оне јасно показују да је он савршено разумео ко је Бог Јехова! Дакле, Исус Христ је дошао да спасе … изгубљене овце куће Израељеве… јер су постали прве жртве “Бога” Јехове о чему Нови завет говори отворено! Према свим јеванђељима, Исус Христ је разоткрио суштину човекомржње јудаизма и Бога Јехове! ….

Радомир је покушао да спасе Јудеје

На основу текста Новог завета види се да Јуда није могао да изда Исуса Христа за “тридесет сребрњака”, јер пре две хиљаде година сребрњаци нису кориштени на Блиском Истоку! У складу са савременом лажном историјом сребрњаци нису кориштени на територији Римског царства. Сребрњаци су се појавили у оптицају тек на почетку средњег века.  Другим речима, време догађаја описаних у Новом завету је лажно. Некоме је потребно да ти догађаји изгледају хиљаду година старији! Ова чињеница сама по себи говори о онима који су писали ова “јеванђеља”. У ствари, хришћански екуменски савети “одобрили” су само четири Јеванђеља од скоро тридесет! Зашто није било ни Јеванђеља које је написао сам Исус Христ? Био је веома образован човек и слободно је читао Тору на старом јеврејском језику који већина Израелаца тада није знала! Али Исус Христ није био Јеврејин! Може се наћи мноштво чињеница које могу то потврдити у самом тексту Новог завета и једна од њих су Исус Христосове властите речи када је рекао да је био послат само изгубљеним овцама дома Израиљева …! Ако је био Јеврејин, он би био један од тих изгубљених оваца које је дошао да спасе.

 

Према тексту Јуда Искариотски је издао Исуса Христа јудејском стражару са пољупцем. Сви врло добро знамо ову чињеницу. Али из неког разлога нико не обраћа пажњу на детаље у вези са апостолом Петром.

Према Новом завету, у току Последње вечере Исус Христ је говорио о својој блиској смрти, предстојећем васкрсењу и издаји од стране других. Сви обраћају пажњу на Јудино питање: “Сигурно не ја, Рабби?” Али нико не узима у обзир његове речи да ће га сви издати, а кад је Петар почео да се куне у лојалност, рекао је Исус Христ следеће:

“А после када устанем из мртвих, представићу вам се у Галилеји.” Та да му Петар рече: „Ако те сви прежале, ја те никада нећу прежалити.”  А Исус му рече: „Заиста ти кажем да ћеш ме се три пута одрећи ове ноћи пре него што запева петао.” Рече му Петар: „И ако треба да умрем с тобом, нећу се тебе одрећи.” Тако му рекоше и сви остали ученици.

 

Ове наизглед врло добро познате речи су веома вредне наше пажње. Војна гарда Јудејског врховног свештеника ухапсила је Исуса Христа касно ноћу када је мрак већ покрио земљу. Он је ухапшен у вртовима близу Јерусалима. Библија врло јасно каже да је Исус Христ предвидео да ће га се Петар три пута одрећи, што се догодило. Па које су друге ствари која су сакривене овде осим Петровог одрицања? Ево их.

 

Већ је била ноћ када је Исус Христ ухапшен. До првих петлова у зору, Петар је имао само шест или осам сати ноћи да изда Исуса Христа три пута. Био је мрак на улицама ноћу, као и данас, иако су наше улице осветљене, али онда, у време описаних догађаја, а било је то пре хиљаду година, или, још више, пре две хиљаде година, улице су биле потпуно мрачне, посебно на југу. За ту чињеницу није битно где су се ти догађаји одвијали-на Блиском истоку или у Цариграду-Троји, Цариграду-Јерусалему-ноћи су тамне свуда! Неко се може запитати-какве везе са свим овим имају јужне тамне ноћи?
Градске улице су биле веома слабо осветљене и у тзв.,  мрачном добу и средњем веку. Сваки пролазник може доћи под удар пљачкаша и убица који су деловали под окриљем некажњивости мрака, што је значило да су улице углавном напуштене ноћу. Ако је и било неких који би се усудили да закораче на улице ноћу, били би то племенити и богати људи у пратњи бројних наоружаних чувара или веома сиромашни људи који не би изазвали никакав интерес за пљачком. Другим речима, био би веома мали број људи на улицама Јерусалима у ноћи Исус Христовог хапшења. И оно што читамо у Новом завету, у мраку јужне ноћи сви ретки пролазници су идентификовали Петра одједном!

А Петар је за њим издалека ишао све до првосвештениковог двора, ушао је унутра и сео са слугама да види крај. А Петар је седео напољу у дворишту када му приђе једна слушкиња и рече: „Зар ниси и ти био са Исусом Галилејцем?” Али он пред свима рече: „Не знам уопште о чему причаш.” А када изађе у предворје, виде га друга слушкиња и рече људима који су туда пролазили: „Овај човек је био с Исусом Назарећанином.” А он опет рече уз заклетву: „Не познајем тог човека.” Мало после приђоше они што су стајали у предворју и рекоше Петру: „Заиста си и ти из те групе, јер те твој говор, који подсећа на пророчки, одаје.” Тада поче Петар да га се одриче и да се куне да га никада није упознао. И одмах запева петао. А Петар се сети Исусових речи: „Пре него што петао запева, три пута ћеш ме се одрећи.” Потом изађе напоље и горко заплака…

 

Пратећи овај фрагмент, Петар је препознат од стране једне кућне помоћнице, затим још једне, као и од других људи. Испоставило се да су готово сви знали Петра из виђења, али то није био онај који је обављао сва “чудесна” дела, расправљао са фарисејима итд, али ипак, изгледа да је био изузетно познат да су га сви препознавали чак и ноћу! Али у исто време нико није знао ко је био Исус Христ и … само Јудин пољубац је показао стражарима Јудејског врховног свештеника ко је Исус Христ! Ово је озбиљна контрадикција, али нико не обраћа пажњу на то.

 

Исто тако, јасно видимо из наведених стихова да Јудејски Санхедрин (савет) спроводи суђење после поноћи, у синагоги, што одређује природу јудаизма као месечевог култа и показује чињеницу да јудаистички свештеници имају максималну снагу ноћу што говори само за себе! Постоји још једна ствар-јеврејски свештеници осудили су Исуса Христа на смрт, што је у ствари била жртва Израелаца свом Богу Јехови у потпуном складу са Тором.

 

Јудаистички свештеници осудили су Исуса Христа на смрт као жртву, на Јудејски празник Паша, како Тора налаже! Осим тога, ова жртва Богу Јехови је била највреднија за Израелце, јер према Тори он је био пророк који хоће да Израелце скрене са пута по коме им је Господ заповедио да ходају! …

Исус Христ је имао циљ да их спаси, али Јеховине верне слуге, а јудејски свештеници од Левита – њихови директини потомци који су постављени над свим Израелцима, спречили су га. Мрачне силе користе њихове слуге и убијају човека који може да ослободи Израелце из ропства!

 

Све описано у Новом завету није се одвијало на Блиском истоку, већ се догодило у граду који већина људи зна као Константинопољ! То су били Израелци који су свесно створили хаос са именом града а ево и зашто. У то време Јерусалим није био назив неког посебног града. Баш као што се град где је владар неке земље имао резиденцији звао капитол, у антици место где је био смештен врховни свештеник било које религије звао се Јерусалим. Према томе, увек је било више Јерусалима према броју врховних свештеника. Понекад, владар земље и врховни свештеник су имали своје просторије у једном те истом граду који би у том случају имао два имена: име главног града као световно име и Јерусалим као духовно име. Свакако, главни град државе имао је своје друго (географско) име, јер се пребивалиште владара могло променити на другу локацију, а затим би нови град постао престоница. Доказ да је Јерусалим Новог завета Константинопољ, може се наћи у тексту:

 

А од шест сати* настала је тама по свој земљи која је трајала до девет сати.*. Око девет сати повика Исус веома гласно на светом језику: „Ели, Ели, лама азавтани?” (“Боже мој, Боже мој, зашто си ме оставио?”) А један од оних што су тамо стајали чувши то рече: „Мора да зове Илију.” И одмах отрча, узе сунђер, натопи га сирћетом, и даде му да пије. А остали рекоше: „Изгледа да ће доћи Илија да га спасе.” А Исус још једном повика гласно и посла душу своме Оцу. И одмах се завеса у храму расцепи на два дела од горе до доле, и земља се затресе, и стене се распадоше.

 

Ови стихови јасно показују да када је Исус Христ био разапет, било је тотално помрачење сунца. Време је наведено веома прецизно – Од поднева … до три поподне, што не значи да је укупно помрачење трајало три сата, већ се догодило у року од три сата преко целе земље. Када је Исус Христ издахнуо, десио се моћан земљотрес … Земља се тресла. Писци Новог завета и његови цензори нису схватали да би ова врста индикације дозволила другим људима да пронађу место и израчунају време догађаја. Тотално помрачење сунца и земљотрес који се догодио у исто време је нешто јединствено и лако се да утврдити. Руски научници Г. Носовски и А. Фоменко у књизи “Нова хронологија Русије, Енглеске и Рима“, доказују да тотално помрачење сунца никако није могло да се деси 33. године нове ере на месту модерног Јерусалима! Очигледно су, аутори Новог Завета мислили да ће тотално помрачење сунца и земљотрес који се догодио током Исус Христове смрти на крсту ојачати верску устрепталост код следбеника, јер би ови природни догађаји наглашавали “божанску” суштину догађаја.

  Поента је да је, према различитим хроникама и математичким прорачунима тотално помрачење сунца са пратећим земљотресом било у Цариграду 16. фебруара 1086! Дакле, време и место Исус Христовог распећа су чврсто “везани” за Цариград и 11. век н.е. иако су тотална помрачења веома ретка појава, оно се мање или више редовно одвија и видљиво је на различитим местима на нашој планети. Међутим, природни феномен када је тотално помрачење сунца праћено снажним земљотресом је јединствено и велики број укупних помрачења престаје да буде аргумент.

 

Узмимо Исус Христове последње речи. Нови завет је спасао неколико аутентичних речи … Илија, Илија … који се тумаче у Новом завету као … Боже, Боже … Зачудо следећи стих открива да су људи који су стајали око места распећа чули његове речи и почели да говоре: … Овај човек позива Илију. Ово би требало да значи да је Илија име Бога. Али, ако се обратио Богу по имену, требало је да изговара једно од имена Јудејског Бога, на пример, Јехова! Али име Илија нема ништа заједничко са именом Јехова! Дакле, чак и ако је Исус Христ позивао Бога, очигледно то није био Бог Израелаца, Јехова! Међутим, према Старом и Новом завету име Бога хришћана је управо Јехова! Зар није чудно да је Исус Христ дошао да спасе изгубљене овце дома Израиљева из Јеховиних канџи, кога је назвао ђаволом и да га позива пре смрти ?! Исус Христ врло јасно каже да је послат само изгубљеним овцама дома Израиљева! Ко га је онда послао? Да ли је то Бог Јехова? Ако је тако, зашто га је звао ђаволом? И зашто је звао Илију уместо Јехову?

 

Одговор на ово питање је једноставан: Бог Јехова није био тај који је послао Исуса Христа. Неко други, чије име је Илија га је послао да спаси изгубљене овце дома Израељова, и он нема ништа заједничко са Богом Јеховом! Разлика између јудаизма и хришћанства је та што следбеници јудаизма признају Мојсија као Месију и чекају новог да дође. Они су жртвовали Исуса Христа њиховом Богу као лажљивог пророка! Следбеници хришћанства признају обојицу – и Мојсија и Исуса Христа као Месију и очекују други долазак овог другог! Према томе, принципијелна разлика између ове две религије је признање или одбијање Исуса Христа као Божјег Месије.

 

Да ли се таква особа као што је Исус Христ борио са јудаизмом само ради стварања нове религије у којој је једина разлика његово признање као Месије Бога, Бога кога је он назвао ђаволом? Нерешива контрадикција се јавља, нарочито ако се узме у обзир да и Израелци и хришћани имају једног те истог Бога – Јехову, јер је основа за ове религије једна те иста “света” књига – Тора, која је незнатно смањена за хришћане или другим речима, адаптирана је за Гоје и зове се Стари завет! Они су уклонили из Торе најочигледније текстове који су показивали праву суштину Јудејске религије као религије друштвених паразита, али Бог је остао исти – ђаво, како га је звао Исус Христ! Ако претпоставимо за тренутак да је Исус Христ желео да створи нову религију, јасно је да Бог те религије никада не би био бог Јехова! А ако је створио такву религију, била би само за Израелце! У ствари, све што смо сада рекли о томе коментарисано је и записано и у Старом и у Новом Завету. Многи, ако не и сви, читали су ове књиге и чули проповеди свештеника “, али нико није ” укључио “свој мозак како би сагледао шта чита и чује. Ниво роботизације на који су друштвени паразити спустили Гоје, је стварно невероватан!

 

Да видимо шта говори Понтије Пилат:

 

Исус је стајао пред Пилатом, који га је питао: „Јеси ли ти јеврејски цар?” А Исус рече: „То си ти рекао.” И када су га оптуживали главари свештенички и старешине народа, није рекао ни речи на све њихове нападе. Тада му рече Пилат: „Видиш ли шта све сведоче против тебе?” А Исус му на то није рекао ни речи, што је Пилата веома чудило.

 

А у част великог празника Пасхе, према њиховом обичају, командант града је обично ослобађао једног затвореника кога је народ хтео. Тада је у рукама Пилата био један затвореник који је био скоро луд и који се звао Варава. Он је био ухваћен у убиству и бачен у подрум затвора. И када се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим, Вараву или Исуса који се зове Христос?” Јер је Пилат знао да су га предали из зависти. А када је седео на судијској столици, поручи му његова жена: „Молим те, немој ни случајно ништа лоше да кажеш о оном праведнику јер сам ноћас у сну много препатила због њега.”

 

Али главари свештенички и старешине наговорише народ да затраже Вараву, а Исуса да погубе. А Пилат им одговори: „Којег од ове двојице хоћете да вам ослободим?” А они рекоше: „Вараву.” На то им рече Пилат: „А шта да урадим са Исусом који се зове Христос?” И сви су рекли: „Да буде разапет.” А он на то рече: „Какво је зло учинио?” Али они још јаче повикаше: „Распните га, распните га, распните га!” А Пилат видевши да ништа не помаже, и да не може направити са њима никакав договор, него бука постаје све већа и већа, узе воду па опра руке пред народом и рече: „Ја нисам крив. Пазите шта радите.” А сав народ одговори: „Крв његова на нас и на наше потомке.”. Тада им пусти Вараву, а Исуса даде на шибање и распеће.

 

Има много занимљивих момената у овом одломку. Из неког разлога сви се аутоматски пребацују на Понтија Пилата као римског префекта (прокуратора) у Јудеји. Проблем је у томе да није било Римског царства у 1. веку н.е. у целини или његове доминације на Блиском истоку посебно. Постоје бројни докази овог, полазећи од чињенице како безобразно модерни “историчари” измишљају историју старог Рима! Нема сумње да је град Рим постојао у античко доба, али није било Римског Царства тада!

Да би се уверили у истинитост ове изјаве можемо да погледамо стварне мапе старе Европе које је Аврам Ортелиус (1527-1598), светски познати и признати картограф средњег века, креирао 1595. године. Чињеница да га савремени историчари признају и високо га цене неће им дозволити да га негирају, што је веома важно за разоткривање фалсификатора. Дакле, та карта античке Европе коју је Аврам Ортелиус направио 1595. Године, нам показује стање Европе не касније после 6. века н.е. Дакле, шта можемо видети тамо Не постоји Римско
царство на мапи старе Европе, већ већи део заузима славено-аријевско царство који ће бити названо Великом Тартаријом у наредном миленијуму.

         У давна времена је словенско-аријевско Царство држало скоро читаву Европу. Британница (Велика Британија), Шпанија и Галлиа (Француска и Италија) одвојили су се од уједињеног царства Беле расе непосредно пре 6. века, али је династија Меровинга наставила да влада у њима неко време, али то је прича за неки други пут.

Као што се види из мапе Римског Царства Блиског истока, тло где је Јудеја, према библијском тексту, није припадало том царству! Стога, библијски догађаји нису могли да се десе тамо! Осим тога, према тексту Новог завета, горе наведени, Понтије Пилат је био гувернер Римског царства! Он је био гувернер или владар Царства, а не префект (прокуратор) из Великог Рима, јер, у ствари, град Рим није био међу градовима који се налазе на тлу Римског (Византијског) Царства!

У прошлости, Израелци су живели на просторима Римског Царства два пута. Први пут јудаистичка заједница је живела тамо од краја 5. века нове ере до средине 7. века наше ере. По други пут Израелци су дошли у земље овог царства на крају 10. века нове ере и нису га напустили до њеног краја 1453 н.е., барем неки од Израелаца.

 

Сада остаје да се одреди када је Исус Христ био разапет, јер су га јудаистички врховни свештеници осудили да буде жртвован, као лажни пророк, Богу Јехови на Јудејски празника Паша! Овај догађај није могао да се деси током првог боравка Израилаца у земљама Римског царства, јер није било тоталног помрачења сунца од краја 5. века нове ере до средине 7. века нове ере, а камоли, тоталног помрачења сунца и земљотреса у исто време! Тако, испоставља се да су се библијски догађаји догодили тек након што су Израелци дошли у Римско Царство (Византијско) по други пут на крају 10. века н.е., што значи да Исус Христово распеће није могло раније да се догоди. И то се десило на крају 11. века, наиме, 1086. године, у Цариграду, где су забележени истовремено тотално помрачење сунца и земљотрес.

 

Постоји још једна “нијанса” на коју скоро нико не обраћа пажњу. Текст Новог завета јасно и недвосмислено каже да су касно ноћу стражари ухапсили Исуса Христа и довели га у синагогу, где јудаистички првосвештеници после поноћи организују суђење! То се догодило управо после поноћи: ни ујутро ни у дневном времену, што указује да је јудаизам Месечев култ, култ смрти! Неправедно суђење Исуса Христа после поноћи говори довољно. Довољно је запамтити да тзв Сатанисти извршавају своје црне мисе у црквама и храмовима после поноћи! Ова подударност не може бити случајна, већ показује идентитет ових Месечевих култова.

 

Када бораве у другим земљама, Израелци се насељавају у близини својих трговачких места која су утврђена изграђеним зидовима. Њихове капије су се затворале ноћу и никог нису пуштали до јутра. Они су били ти који су се изоловали од остатка народа, а не обрнуто. Касније таква места ће се звати јудејска гета. Они нису били затворени , већ су се затварали унутар града у граду. Јеврејска заједница је увек функционисала на свом матерњем језику и својој владини права , они су имали свој сопствени суд, своју сопствену администрацију, итд. Једина ствар коју су морали да ураде Јеврејски првосвештеници је, да добију дозволу за смртну казну људи које је осудио владар земље, на месту где се злочин догодио.

Дакле, враћамо се на библијске догађаје, и поново цитирамо наводе из Новог Завета, Матеј:


А у част великог празника Пасхе, према њиховом обичају, командант града је обично ослобађао једног затвореника кога је народ хтео.
Тада је у рукама Пилата био један затвореник који је био скоро луд и који се звао Варава. Он је био ухваћен у убиству и бачен у подрум затвора. И када се окупише, рече им Пилат: „Кога хоћете да вам ослободим, Вараву или Исуса који се зове Христос?”



О ком фестивалу Нови завет говори? У ствари, у српској верзији читамо следеће:

А у част великог празника Пасхе, према њиховом обичају, командант града је обично ослобађао једног затвореника кога је народ хтео.

Празник Пасха је Ускрс. Као доказ треба само знати како се на руском језику каже ускрс. Управо Паша. Реч је изведена из хебрејског Песацх (Пассовер). Заправо, назив Паша је старији и од хебрејског језика и он је преузет од старих Салвено Аријеваца. Дакле, какав Ускрс (или Пасха) би то могао бити, ако је онај који се зове Исус Христ и у чију част је прослављан празник Ускрс, када он још није ни разапет !?

Дакле, као што је апсолутно јасно из горе наведеног, Песакх је чисто јеврејски празник. Сваки народ је стварао своје обичаје и традицију временом више пута током миленијума. Обичаја ког празника се Понтије Пилат придржавао?  Да ли би то могао да буде хришћански Ускрс? Ускрс је хришћански празник у част Исус Христовог васкрсења. Али када је Понтије Пилат хтео да спасе Исуса Христа од смртне казне није могао постојати обичај да се ослободи једна осуђена особа на Ускрс, јер се он појавио после Исус Христове смрти! Звучи апсурдно да је Понтије Пилат покушавао да спаси Христа од смрти у складу са обичајима поводом његовог васкрсења, зар не?

То је био заправо празник у част Дионисовог васкрсења трећег дана после његове смрти, када је владар Римског царства, у нашем случају Понтије Пилат, одобравао живот и слободу осуђеном човеку кога би народ бирао. Понтије Пилат је мислио да би народ коме је Исус Христос учинио толико доброг, спашавајући њихове животе, несумњиво изабрао њега, али на његово изненађење они су одабрали убицу Вараву! Понтије Пилат није и заправо није могао да зна, да је посматрао акцију пси-оружја које су јудејски првосвештеници примењивали како би људи одабрали Вараву! Са наставком пси-утицаја на масе, Исус Христ је разапет, а када су престали то да раде, јасно се огледа у Новом завету: док су људи били под утицајем, они су га проклињали, пљували на њега и претукли га, али када је издахнуо, сви су “изненада” и истовремено схватили да је то ненадокнадива трагедија која се догодило пред њиховим очима.

Обратимо пажњу на само још један тренутак у вези Исуса Христа.То се односи на крсташке ратове. У модерној верзији “историје” Први крсташки рат десио се када је Папа Урбан Други упутио позив 1095. године. Постоје неке “необичности” у свему овоме које изненађују – ако је Исус Христ, разапет 33-ће године наше ере, зашто нико није упутио позив за кажњавање његових убица током свих претходних 1062 године? Било им је потребно скоро једанаест векова да осете непремостиву жељу да поново узму Свети Грал и казне његове убице, које су се у претвориле у пепео одавно баш као и њихови потомци! Међутим, ако се узме у обзир да је Исус Христ је разапет у Цариграду – Јерусалиму 16. фебруара 1086 н.е., онда ће ова неусклађеност нестати.

А ако се узме у обзир да је као резултат Првог крсташког рата Цариград-Јерусалим заузет 15. јула 1099. када је Јерусалимско царство створено, све долази на своје место. Ако се окренемо правим документима, можемо наћи много занимљивих и неочекиваних ствари!

На пример, јединствен рукопис о генеалогији у четири тома има потпуну информацију о свим царевима, краљевским и племићким породицама Европе (и не само Европе) од најстаријих времена до краја 17. века н.е. закључно. То је једина копија и најкомплетнији рукопис родослова који садржи не само све владајуће династије Европе, Азије и Северне Африке, већ и информације о земљама, њиховим главним градовима, итд…

Можемо видети прилично занимљиве податке кад је отворимо у делу посвећеном Јерусалиму. Прва ствар која упада у очи су грбови владајућих кућа у Јерусалиму. Нема много њих, али је такође интересатно да не постоји ни један грб међу њима који би припадао краљевским кућама Јудеје, где се у складу са савременим концептима налазио град Јерусалим! Али још занимљивија ствар нас чека на следећој страници рукописа.

Пише да је Константин Велики био први краљ Јерусалима 320. н.е.! То је био цар Константин Први (306 – 337 н.е.), који је познат у модерној верзији “историје” као цар Византије!

Према модерној верзији историје цар Константин Велики је направио хришћанство државном религијом у византијском (Римском) царству. 325. године н.е. је сазвао Први васељенски сабор где су “свети” оци израдили првих седам канона вере. 330. године н.е. престони град Византија је добио његово име и град је од тада постао престоница царства.

Дакле, овде је оно што имамо према званичној “историји.” Император Константин Велики прогласио је хришћанство државном религијом и врховни свештеници су дошли да живе у престоном граду, што значи да је Цариград постао званични верски центар царства и пре Првог васељенског сабора, и већ од тренутка објављивања нове државне религије, која у ствари била култ Диониса, а не хришћанство, који се разликују мало један од другог у својој суштини! Основна разлика је име бога, док је “костур” исти што допушта друштвеним паразитима да тако лако-манипулишу прошлим догађајима, само је било потребно да унесу име Исуса уместо Диониса и све је било у “савршеном реду”.

Зар није занимљиво?  320.године. н.е. Константин је прогласио “хришћанство” државном религијом у граду Византија и од тог тренутка он постаје први краљ Јерусалима! Константин је објавио државну религију у граду Византија. Међутим, он није проглашен за првог краља Византије, већ Јерусалима! Зар то није чудно? Али необичности ће нестати ако се не користе стереотипи који постоје сада и које су наметнули друштвени паразити да је Јерусалим име града. Име града у коме се десио тај догађај је Византија, што значи да реч “Јерусалим” није име града, већ је место где се налази највиши свештеник државне религије. Поента је да у стара времена држава може имати два главна града: један главни би представљао секуларну власт, а други град је био центар духовне снаге! Да би се разликовало шта која престоница представља и коју моћ, главни град духовне снаге звао се Јерусалим.

Дакле, Константин Први је постао краљ Јерусалима 320.год. н.е. и већ 323 н.е. након што је победио свог заједничког сувладара Максентијуса, постао је римски цар. Онда је имао две титуле-краљ Јерусалима и цар источног римског царства, односно Ромеје. Већ 330.год. н.е. цар Константин Први преноси престоница Царства у град Византија који је убрзо после тога почео да се зове Константинопољ, град Константина. Управо је тада град Византија-Цариград постао секуларни главни град и Јерусалим, духовна престоница, истовремено. Зато је Константинопољ био и Јерусалим! Прикладно је напоменути да је сваки цар византијског царства постајао и краљ Јерусалима.

Хајде да поново погледамо у рукописе и сазнамо ко се још помиње као краљ Јерусалима. На изненађење, налазимо да је војвода Готфрид Бујонски стекао ово звање 1099. год. н.е., када су крсташи заузели Јерусалим! Међутим, модерна интерпретација “историје” га назива првим краљем Јерусалима из “неког” разлога који није тачан, јер је Константин Велики био први који је постао први краљ Јерусалима 320.г.н.е. пратећи рукопис, и “његов” Јерусалим је био на месту града Византије-Цариграда. Може ли бити да се грешка увукла у рукопис 17. века? Чини се да не може.

Рукопис каже да је Жан де Бриен био краљ Јерусалима од 1210 до 1221 н.е. , а модерна “историја” говори исто! Дакле, овде се рукопис у потпуности поклапа са опште прихваћеном званичном верзијом! Али рукопис такође прозива Жан де Бриена царом Цариграда! Па, модерна историја прелази преко ове чињенице у апсолутној тишини. Иако се помиње одузимање Цариграда, али се тврди да се то десило у априлу 1204 н.е. током следећег крсташког похода.

Постоји чудна ствар у свему овоме. Према званичној верзији, Јерусалим се предао 2. октобра 1187 н.е. након краткотрајне опсаде султана Саладина, која се догодила непосредно после смрти следећег краља Јерусалима Боудена Четвртог. Ми такође знамо из званичне верзије да су крсташи заузели Цариград 1204 н.е и да је Жан де Бриен постао краљ Јерусалима. Интересантно је према рукопису, да су сви краљеви Јерусалима из “неког” разлога веома уско повезани са Цариградом, укључујући и Боудена Четвртог. Иако они нису увек постајали цареви у Цариграду, као, на пример, Константин Велики, војвода Готфрид Бујонски или Жан де Бриен …

razmakТранскрипт емисије Древник бр.39, радио Сербона
Аутори и водитељи: Драго, Дуле, Дуки и Аца

Послушајте целу радио емисију

Божићна хипотеза – могућа хронологија
5 (100%) 1 vote

Слични чланци

Проклета је Америка и злато што сја... Вечерас ћемо вам опет, као по обичају, пружити неке мање познате или потпуно непознате информације… А тема је Америка из неколико углова. Заправо – те...
ПАРТЈАНСКО ЦАРСТВО – Заборављено Персијско ц... Прочитајте предходни чланак Персијско царстви 1. део - ИМПЕРИЈА АХЕМЕНИДА   Овде настављамо причу, тачније прошлост на месту где смо је пре...
Србско Сибирска веза – СРБИ – Потомци ... Имали смо већ емисију о доласку са севера Африке Анта на Балкан, Анта који су Срби, који су говорили најстаријом верзијом језика а на који данас најви...

6
Оставите коментар

avatar
6 Comment threads
0 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
YouTube Komentari Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку