We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

istorijska s lagalica evrope

ИСТОРИЈСКА сЛАГАЛИЦА ЕВРОПЕ

Мало ћемо се вечерас позабавити одређеним темама као увод у следеће емисије, а ради се о присуству Словена, тј. нас, на простору Европе и начинима на који се то крије.  Када загребемо по баш древној историји, а ту не можемо да избегнемо климатске услове, долазимо до једне врло једноставне слике која дозвољава само једну верзију токова догађаја. О томе се заиста мало зна и ретко, заиста ретко уопште помиње. А помиње се тек ту и тамо понекад из неких сасвим другачијих разлога.  То је чињеница о томе да је Европа до пре неких 6 – 8 хиљада година била залеђена, да је била један велики глечер и да на њој нису постојали услови за живот. Просто и једноставно. Поставља се затим питање ко је онда населио Европу, одакле живих људских створова на њој и одакле су дошли, а пре свега ко су они били.

drevnik pecat

После тог тзв. великог потопа, како га назива најманипулативнија књига на свету, десиле су се одређене климатске промене које су заледиле земљиште Европе на истоку до Уралских планина, а на југу до Алпа. Ето, климатски услови, потврђени науком, јасно говоре о томе да су услови за живот постојали на Балкану и у Азији. И на тим местима се живело, људи су обнављали цивилизацију, покушавали да се опораве од планетарне катастрофе практично крећући од нуле. Тако је настала и Винчанска култура на великој површини данашњег Балкана. Неке друге културе, барем их ми тако називамо, обнављале су се истовремено и у Азији. Рођачке културе, братске, слободно можемо то тако да кажемо, јер другачије није ни било, једино што су просторно биле удаљене и свака је имала неку своју карактеристику, али за своју основу су све имале предпотопно знање, јединствен језик, обичаје, традиције и све што уз то иде.

 

Данас све оне имају своја имена која им је дала наука, која и не покушава да их доведе у културну и историјску везу. И какав би онда могао да буде одговор на питање ко је населио Европу када су се за то стекли климатски услови? Неки ванземаљци можда или они најближи тој територији? Е ајде, баш нећемо да дамо одговор на то питање, јер делује као питање за идиоте. Коме није јасно и не зна одговор, нека се забрине око функционисања своје логике. Плашим се да ту онда нема помоћи, а боље онда и да не наставља слушање ове емисије, јер ће имати утисак као да је пао са Марса на непознату територију…

 

Да се ми сада лагано вратимо нама и свом роду из Азије, нама који смо населили све просторе Европе данас познате… У та времена није постојао нико до нас у Европи, евентуално можда неке преживеле групе са високих планина, разних синантропа, ахантропа и сличних, који су касније учествовали, ни криви ни дужни, у мешању са белим човеком, а због чега данас имамо класичног белог европљанина лишеног емпатије, осећања савести, морала и дужности. И рекао бих, да су то ти неки гени који нас и дан данас разликују од њих… То објашњава страст западне културе ка егоизму, лажи, блуду, мржњи, ратовима, и на крају, довођењу света до пропасти са приказивањем свог спољањег сјаја, лажном побожности и лажљивом потрагом за духовности.

 

А да се ми ипак, како већ рекох, вратимо нама…

 

Српски човек, тајанствена српска душа….. или како кажу – душа словенска, а заправо, душа човека који је научио да живи слободан од самог свог почетка, за сваког човека са запада је заувек остала “мистерија”, а мистерија је такође, зашто носиоци те генетике имају врло снажно развијен осећај одговорности према другима, што се једноставно назива једном речју – савест. Многи народи немају такву ствар и није изненађујуће да они не могу да разумеју такву душу! А друштвени паразити су нашли прилично добре софистициране начине, како би се осигурало да се ради квалитетно против народа са таквом душом. Наравно, то се није радило у једном дану, и наравно, то се није догодило без река крви православног ведског народа и то посебно током последњих хиљаду година.

 

Наравно, то се није десило без прикривања заиста велике прошлости нашег рода и подметања патетичне лажне модерне “историје”, према којој су словени били дивљаци све до десетог века и да су се од ропства ослободили последњи и да је све добро што сада постоји дошло из западне Европе! Осврнимо са на нама тренутно занимљив рани средњи и средњи век, када су већ увелико започеле поделе и прогони, као и финансијско поробљавање.

 

Иза свега стоји финансијска снага западне Европе, којој је у то време основа била финансијска мафија, која је пустила корене у местима трговачких центара у данима јеврејског Хазарског Каганата, који су такође грађени и у државама западне Европе од почетка 7. века нове ере. Овај трговински јеврејски фактор је био одскочна даска за стварање светског паразитског система.

 

Они су постали центри “наранџастих” револуција у западној Европи, када је на основу тог капитала збачена владајућа династија Меровинга. У то време финансијски руководиоци владара су се називали “мајордом пипиниди”, који су били укључени, у складу са својим надлежностима у све економске послове својих владара и који су имали блиске трговинске везе са јеврејским трговачким фактором, који се првенствено бавио стањем и ситуацијом владајућих династија западне Европе.

 

Збацивање владајуће династије у западној Европи, Меровинга, почело је са убиством у лову, са копљем у леђа, Дагоберта другог, 679. г.н.е., а затим се примењује њихово насилно свргавање са власти, а затим се крунише Hilderik други. Ова информација се чува у више извора и може се наћи у великом броју публикација, али то се не може наћи у јавним публикацијама, тако да је рушење западне Европе, владајуће династије Меровинга, резултат “наранџасте револуције” “majordom-pipinida”, када након тога долази на власт нова династија.

 

Према савременој историји, прве династије краљева на територији Галије (а то је савремена Француска) од 5-8. в. н. е. били су Меровинзи. Савремени научници сматрају да је тешко рећи одакле су они дошли и ко су они заправо, понављајући касније измишљену легенду о томе да је оснивач династије био краљ Меровиј, који је владао од 448 до 457. године и да је рођен од морског чудовишта. Заправо, у стварном животу, краљ Меровиј је био тек 13-и од краљева Меровинга, који су дошли Галима да их науче војној уметности, управљању земљом, политици и науци. У уџбеницима ћете налазити њихов родослов, ако желите да га упознате, увек са Меровијем као оснивачем те династије, што је сасвим нормално и на курсу фалсификовања историје.

 

Оно што је заиста потребно рећи, то је да се историја фалсификује са циљем и намером да се род Расе не споји са својим генетским сећањем како би га било лакше уништити… Са собом су донели ведске знакове и симболе, као што је на пример, тролистник, који је био борбени знак словено-аријеваца.

 

Од речи Франци касније је настало име Француске. Међутим, “franci” је једноставно тада носило значење – слободни људи. Заправо, после ослобађања западне Европе од Римског царства, од стране славено аријеваца, народ данашње Француске је најзад постао слободан, а на престо је пристигла династија Меровинг. Првобитно су се францима, слободним људима, називали они који су дошли у пратњи Меровинга у Галију, а касније, после њиховог свргавања, тај се назив проширио на становништво Галије.

Један од последњих Меровинга – Childeric II,
слика непознатог аутора, направљена према старим цртежима

У исто то време, крајем 5. века, 492. године, након ослобађања од Римског царства, настала је прва српска држава на овим просторима, са више династија, које су мање познате или скроз непознате и непризнате у савременој српској историји. Сетите се само речи Олге Луковић Пјановић из њеног капиталног дела “Срби – народ најстарији”, где описује своје прве дане боравка у Француској, где јој домаћица, односно газдарица дома у коме је живела, говори о томе да је она чула од својих родитеља и дедова да су некада у француској владали Срби и да то не може бити лаж јер се у њеном дому никада није лагало.

 

Неки износе тезу да су Меровинзи стигли у Француску са нашег простора, док неки тврде да су стигли из Русије, што не мења суштину ни у једном ни у другом случају… Интересантно је да су на Хистори каналу, енглески историчари, говорећи о Меровинзима изнели тврдњу да су се заправо звали Маровићи…

Шишање последњег Меровинга

 

Без изузетка, сви Меровинзи су носили врло дугу косу, која ни под каквим околностима није смела да се скрати, јер су кроз њу црпели животну силу. Али, нажалост, то је такође било познато и Тамнима. Зато је најстрашнија казна постала насилно “шишање” последње Меравиншке краљевске породице. Издао их је краљевски благајник-Јеврејин, лажима и подвалама, натеравши у тој породици брата против брата, сина на оца, па су касније лако одиграли карту на људски понос и част. По први пут се у краљевској породици Меровинга стена уздрмала. И у непоколебљивој вери у јединство Рода, настала је дубока пукотина…

 

Многовековни рат Меровинга са противницима Рода је почео да се ближи крају … Последњи прави краљ ове дивне династије – Дагобер други, показало се, убијен је – он је умро у лову на рукама поткупљеног убице који га је ударио у леђа отровним копљем. И тако је дошао крај најнадаренијој династији Европе (или тачније – збрисана је), која је носила непросветљеним европским народима светлост и снагу.

 

Исти извори помињу да су Меровинзи подржавали православну традицију! Међутим, аутори не обраћају пажњу на једну веома важну “нијансу”, која радикално мења све, упркос чињеници на то да је то само “нијанса.” Сви смо већ навикли на чињеницу да је Православна традиција повезана са православљем какво постоји данас и не примећујемо “нијансе”! И та “нијанса” је, да се, пошто је извршио реформе, патријарх Никон од 1653-1656 година н.е , источна хришћанска традиција назива православна или православље! Пре реформе патријарха Никона није било православља у тој религији! Пре ове реформе, сви следбеници хришћанства зову се правоверни, ортодоксни хришћани, а не православци! И крстили су се са два, а не са три прста. Православна традиција одувек је припадала ведском погледу на свет и зато су западни припадници династије Меровинга подржавали православну традицију, све док нису свргнути од стране својих “мајордом-пипинида” 679. године н.е, а који су говорили да су све земље Западне Европе биле провинције Ведске Славјано-Аријевске Империје! А пошто су славено аријевци и ослободили Европу од Римског поганог владања, сасвим је логично да је тако и било.

 

Тролистник – борбени знак словено-аријеваца

Симбол тролистника на Меровинговом мачу, 5. век

Словено-аријевски симболи на фибули Меровинга 6. Век

Словено-аријевски симболи Меровинга, 6. век

Из одређеног разлога, истог разлога због којег је искривљена историја Меровинга,  српске династије пре Немањића се не помињу. А тај разлог је управо чињеница о томе, да су све те династије, баш као и народ којим су владали били носиоци православне ведске цивлизације и културе. Ту цивилизацију и ту културу данас препознајемо под једним називом, лукаво нам подметнутим, који у нама данас изазива у већини случајева негативне емоције. Ето, паразити су успели да нас одвоје од сећања на наше претке, на то ко су они и шта су били. Тај назив, данас је широко употребљаван, а он се схвата и разуме здраво за готово, баш онако како су паразити и желели. Ради се о називу Паган или паганство. Постоји доста објашњења значења те речи од стране пуно људи, медју којима има заиста изванредних историчара, тумача и интелигентних људи, али као много пута до сада, та објашњења нас нису уверила и убедила у исправност њиховог тумачења.

 

Данас се збирно користи та реч, за све традиције, обичаје и веровања народа који је одувек живео на тим просторима, а није био покрштен у грчку религију. Са примањем те релгије, овај народ је почео, под утицајем цркве и њених великодостојника, да своје претке назива паганима. Црква је свој утицај проширила и тај се израз примио на територијама где је некада живео и тај народ и где га је сама религија огњем и мачем превела у своје редове, или, ако је одбијао затирала.

 

Из традиција, обичаја и веровања нашег народа, знамо засигурно да је он гајио високе норме достојанственог и достојног понашања, како према себи тако према другима, високу духовност засновану на знању предака, одговорност за своје поступке, што их је чинило, по данашњим мерлима, па рецимо, веома строгим по питању части, морала и поштења.

 

Потребно је напоменути једну једноставну ствар, а то је, да у нашем језику имамо реч која означава неморал, погрешно и погубно понашање, најцрње дубине људске душе, а то је реч – погано… Одувек смо за преносиоца заразних болести сматрали миша или како смо га некада звали поганца, па смо тако ту неморалну заразу из Рима и назвали.

 

Некако се на прелазу ера, а тада се још није знало за тај будући прелаз, појавило чувено Римско царство… заправо империја, која је од врха па преко више и ниже аристократије и већег дела својих слободних грађана, гајила култове неморала, људског жртвоприношења, разврата, баханалија и углавном свега што нам се данас намеће као западне вредности. Као што видимо, данашње западне вредности, попут хомосексуализма, педофилије и разврата сваке врсте, постојале су добро уграђене у структури Римског царства. Заправо је то била главна одлика те империје. Сатанизам је био високо котиран, а данас само другачије показује своје лице, а често и врло отворено…

 

Прочитајте више о Античком риму
https://drevnik.org/seksualne-radosti-gadosti-antickog-rima

 

Имамо дакле, народ са ових простора и суштину римског царства. Десило се да је овај народ ту суштину назвао именом који му и пристаје – поганом. Што је сасвим нормално, логично и у складу са односом према животу те две морално супротстављене идеје. Идеје духовних традиција и знања и идеје разврата и безчашћа.

 

Када је западно римско царство посустало и нестало баш због своје тамне и нељудске суштине, процветало је затим источно ромејско царство на старом култу, култу Дионисија, такође заснованом на Тори. Временом се тај пророчки култ, због чега се и звао хришћанство, трансформисао у религију, где је промењено само име али не и суштина. Та религија је послужила као његово ново одело. И тај култ је био пророчки, а пошто није било згодно да се назове Оракл, по пророчишту, употребљена је друга реч са истим значењем за његово име. Хришћанство. Заправо, никада није постојао дисконтинуитет у свештвенству тог култа и касније хришћанске цркве… Сем у оделу…  Како би било јасније и разумљивије, треба напоменути да су оном кога данас зову Исус Христ, само додали то Христ као име, како не би дошло до дисконтинуитета у религији, а уједно су његов живот, његове речи и његова дела приписани неком старозаветном јудеју.

 

А народ са ових простора је био и остао исти, исти и непоколебљив у својим схватањима часног моралног начина живота

Онда је том народу нова религија а стари култ, прикачила назив поганог и почела га тако називати и званично. Оне који би се прикључили новој религији више тако не би називали. Дакле, сви који се нису прикључили новој религији сматрани су поганима, касније паганима. Тако долазимо до тога, да је онима, који су се гадили неморала и разврата, и који су га називали поганим понашањем, управо тај исти назив наметнут од стране истих тих тамних сила. Тамни врше замену значења речи током целе историје, па ни овде нема изузетка, изокрећу све наопако и дају му супротно значење. 

 

А заправо, прави наследници првих погана Римског царства су данас римска црква, тачније Ватикан, сатанистичке секте и сви они који су то прихватили као модел понашања и норму. Поганство поново стиже са запада на идеји обнове римског царства и његових вредности…

 

Интересантно је видети да се та реч не користи у Русији, већ само на територији Европе, где је живео народ који је користио ту реч за оно најгоре што човек може да буде. Да буде поган..

 

Дакле, православна традиција у Западној Европи била је уништена заједно са Меровинг династијом 977. године, дакле у 10. веку, пре него што је патријарх Никон елементе православне традиције претворио у тзв православно хришћанство! Такве рупе и “нијансе” модерним историчарима омогућују, мало по мало, да се обнови права историја која је пуштена кроз блатњаве потоке, креиране од стране друштвених паразита и која је лажно представљена. И на овом месту се не мисли на Христа, већ се мисли на злоупотребу његовог имена и његовог дела од стране  паразитског система, који је све учинио да то замагли и донесе своју истину онако како њему одговара.

 

Уместо борбе између две струје једне исте вероисповести, која је у то време била са називом “грчка религија”, дошло је до борбе између православне ведске традиције и религије која је заснована на Старом завету (тј, Тори)!

 

Другим речима, постојала је борба између креативне православне ведске традиције и традиције наметнутог народима паразитског система друштвених паразита! Била је то битка друштвених паразита за умове људи, између култа Сунца (тј. живота), и култа Месеца (тј,  култа смрти). И та борба је активно почела у сумраку који је претходио почетку следеће Ноћи Сварога која је почела 988. г.н.е!

 

У данашњој “историји” западне Европе, предхришћанске векове зову Тамним вековима, а у ствари, на западну Европу је пао прави мрак тек када се раширила вера култа Озириса, тј, Диониса!

 

Западна Европа је у средњем веку била прекривена крвљу бескрајних ратова, због којих су у тим вековима у Западној Европи стално избијале ове или оне епидемије, након чега су многе земље постале готово пусте! У средњем веку, инквизиција је чинила злочине, палила је на ломачама и мучила у тамницама скоро трећину становништва западне Европе, оне који су преживели епидемије и непрекидне ратове.

 

И свему томе је претходило деловање те јудејске финансијске мафије која и до данас глобално управља процесима на планети.

 

“Наранџаста револуција” – није изум трећег миленијума! Све то се користи и коришћено је хиљадама година уназад, и то не само на нашој Мидгард-земљи!

 

Друштвени паразити су стигли на Мидгард Земљу извана, поробившу више од једне планете и уништавајући више од једне цивилизације. Дакле, своје оружје друштвени паразити усавршили су међу многим цивилизацијама у свемиру и цивилизација Мидгард-Земље је морала да престане да се бави домаћим паразитима, и морала је да се суочи са снажним паразитским системом који је изузетно моћан на космичкој скали.

 

Космички друштвени паразити увек поступају у складу са истом шемом – у цивилизацијама које су у раним фазама развоја, стварају услове у којима је жртви намењен  еволутивни развој у назад, као што се десило на нашој планети. То је њихов основни принцип – наћи носиоца стварања црвоточине, односно пету колону.

 

Космички паразити, веома паметно користе своје основно друштвено оружје. Они су кроз “одабране” људе са урођеним и стеченим комплексом инфериорности почели да формирају на Земљи глобални паразитски друштвени систем. Дуго времена, агенти утицаја паразитског друштвеног система су радили изван територија беле расе. Са уништавањем у Западној Европи владајуће краљевске династије Меровинга, почиње активна фаза рата друштвених паразита против ведске цивилизације, саздане од беле расе, заједно са народима других раса који су стремили светлости. Након збацивања династије  Меровинга почиње ера када нека племена беле расе почињу да уништавају друга племена беле расе, када један брат настоји да пререже грло другог брата. Пријатељски и до недавно обједињени народи падају у помаму, која никада раније није била виђена, а то лудило “некако” се управо појавило код оних народа којима је наметнут култ Озириса – Адониса – Аттиса – Диониса –Ватикана…

 

На територијама западне Европе које су биле заробљене друштвеним паразитима, исечени су у корену сви словенски народи који су живели у овим земљама, а паралелно са тим  почиње суптилна игра у Централној Европи, где је и даље била веома јака ведска православна традиција. Пример такве политике су догађаји који су се десили истовремено са свргавањем династије Меровинга. Моћни савези словенских племена, Венда и Љутића, врло су фино подешени једни против других, у резултату обмане створене лажима, где су се лаковерни људи повели за наводном истином. Ови племенски савези почињу да се боре међусобно чак и за клевету. Лаковерност једних постаје адут у црним рукама других.

 

Као резултат ове игре, оба племенска савеза су била ослабљена толико да су постала лак плен за своје “доброчинитеље”. Када су људи из племенских савеза схватили шта се дешава, било је прекасно. Бивши “пријатељи” су огњем и мачем, примили “нову веру.” Тамни су се много трудили да покушају да преобрате људе у своју веру, а у већини случајева уништавање се одвијало у корену Словена.

 

У последњој Ноћи Сварога, Кијевска провинција или Кијевски Каганат, или Кијевска кнежевина је постала гранична зона, тампон, између племена већ заражених вирусом друштвених паразита, народа Западне Европе и ведске славено-аријевске Империје.

 

Такозвана Кијевска Рус је била колевка руских земаља, а била је једна од покрајина ведске Тартарије, империје која је постојала више од стотину хиљада година на територији тзв Евроазије, а то царство је нестало са мапе 1775. године! Кијевска Рус или Кијевски Каганат или Кијевска покрајина, добро нам је позната из “историјских” уџбеника.

 

Најзанимљивије је, да је и пре Рјурика на територији Кијевске Рус постојао високо развијен друштвени систем, који је био део империје Тартарије! И тако је било доста дуго времена! Шта је разлог томе да “историчари” почињу да рачунају као прву појаву Руске земље појаву Рјурика на престолу Кијева !? Разлога има неколико.

 

  • Прво, да покажу “дивљаштво” и “примитивност” Словена, који су тек у 10. веку створили своју прву националну државу, и то под чврстом руком придошлих Варјага.
  • Друго, да сакрију чињеницу да је до недавно свом Западном Европом владала краљевска династија ведско православних Меровинга, што се баш не уклапа у њихове стратегије наметања и гурања идеје о просветљеном и културном Западу и “дивљег” и “примитивног” славенског истока.
  • Треће, да је Рјурик припадао роду Меровинга.
  • Четврто, да сакрију чињеницу да су православну ведску цивилизацију, створили  Славено-Аријевци и да је то било пре више од сто хиљада година, и да је била огромне величине, која је обухватала не само целу Европу, већ и велики део Азије и велики део Северне Америке!

А што се тиче самог Рурјика и Варјага..

 

Према “званичној” верзији држава Кијевска Рус, настала је у 9-10. веку, и појавила се одмах у финалном облику, са законима, и са прилично сложеном хијерархијом државе, системом веровања и митова. Објашњење за ово у “званичној” верзији је врло једноставно. “Дивљи” Руси позвали су себи кнеза из рода Рага, Рурјика-варјага, наводно Швеђанина, заборављајући да у Шведској у то време, никакве организоване државе једноставно није било, а постојале су једино дружине ерлова, које су биле укључене у оружане пљачке својих суседа и као банде пљачкаша признавале једино закон силе. Осим тога, Рурјик никаквог сродства са Швеђанима није имао (које су, поред тога, називали викинзима, а не варјазима), а био је кнез Венда и припадао је касти професионалних ратника – Варјага. И заправо је пратња са којом је Рурјик стигао Русима била састављена од Варјага. Сећате ли се триста ратника који су бранили Аркону до последњег наневши срамотне губитке католицима? Е они су били Варјази.

 

Међутим, данас, како знамо да је наша историја фалсификована, исто тако знамо да је Руска историја била подвргнута бесрамној фалсификацији, па данас и сама већина Руса сматра да су Варјази оно што су учили у школи – бандити. Проучавајући уметност ратовања још од детињства, школован у Аркони, Рурјик је позван од кнезова и на традиционалан начин га је изабрало Веће као најдостојнијег словенског кнеза за свог владара. Такав позив је обично био привремен и то само у случају посебних заслуга пред народом. Владавина једног кнеза је трајала цео живот, а никада се није наслеђивала. Треба скренути пажњу на чињеницу да је власт имала две гране, цивилну и војну, које су у почетку биле у равнотежи – једна другој се нису потчињавале.

 

Ове гране су биле противтежа једна другој, спречавале су доминацију једне над другом. У миру, светски (цивилни) Кнез је имао велики значај, а у време рата војни Кнез – Хан. Али нико од њих није имао апсолутну власт, није могао да пренесе своју моћ наследством својој деци. Сваки од њих је биран на та положај – цивили су бирали светског Кнеза, а професионални војници војног вођу Хана. Они су бирани на ове позиције због постигнутих резултата и подвига, а било је случајева када је исти кнез биран и за један  и за други положај. Али такви случајеви су били ретки.

 

Дакле, ако се држимо званичне верзије историје, Рурјик је створио руску државу са свим њеним руским законима, а они се много разликују од закона суседних земаља, а посебно од закона Викинга, који може у принципу да се сведе на један закон – закон мача, или једноставно, закон силе. Викинзи су се настанили у данашњој Шведској и Норвешкој и делом у Финској. Осим тога, Викинзи нису имали своју једну државу са истоветним законима, важећим за све. Сваки Ерл (кнез) је био и бог и краљ и јунак свог народа, а главне активности Ерла и његове дружине су биле пљачкање на разне начине, углавном на мору. Другим речима – они су били морски пирати и тек понекад су били најамници. За добре паре као плаћеници су служили у гардама владара и наравно, имали су прилику да посматрају уређења народа и царстава са положаја стражара, телохранитеља или ратника у време битке.

 

У то време је у Кијевској Руси постојала држава у правом смислу те речи, са традицијом и представама које су формиране вековима, а понекад и хиљадама година. Дакле, поставља се питање, како је Кијевска Рус имала јаку и организовану државу? Можда, се ово стање система “од нигде” и није појавило,  већ је “једноставно” постојало у том облику већ дуже време? Ово елиминише мистериозну и мистичну ауру око настанка Кијевске Рус  у 9-10. веку, али  … јавља се једно велико али, што чини овај обрт догађаја јасно непожељним за многе од оних који су на власти. У овом случају, руска држава мора имати на стотине, а можда и хиљаде година, што се јасно не може везати за појмове дивљих Словена тек изашлих из својих јазбина. И ову чињеницу нису волели “друштвени паразити “, они су више волели директну апсурдност, неповољну по истину. Штавише, Кијевску Рус би било коректно да назовемо Кијевски Каганат, Кијевском покрајином великог славјано-аријевског царства, као што су биле покрајине и већина европских територија. И то је управо “суштина”, тачније, једна од “суштина”, о којима нису желели да говоре “креатори” историје. Али, најзанимљивија ствар је, да скоро нико није приметио ове и многе друге глупости и често огромну празнину у званично признатој верзији историје, као што то исто постоји у историјама других народа. Што се тиче Српске историје, то је већ тако јасно одавно.

 

Друштвени паразити су били свесни да ће само уништавањем истине о славној прошлости беле расе бити у стању да наметну ропску филозофију. И друштвени паразити су морали да поново организују “наранџасту револуцију” да збаце Рјурика са престола Кијева. Међутим, они су морали да створе лажну легенду о свом штићенику “принцу” Владимиру, радећи то веома смешно, да не кажем то и оштрије, легенду о његовом пореклу из рода Рјурика. Опет, можемо посматрати примену оба оружја друштвених паразита.

 

Освајање Кијевског престола није прошло без финансијског оружја, а после успешног преврата, покренуто је у погон и друго друштвено оружје – култ Диониса! Али у чисто словенским земаљама није ишло све тако глатко као што је ишло у провинцијама Западне Европе након свргавања тамо владајуће династије Меровинга. У чисто словенским земаљама никада није постојало ропство, а древна ведска традиција је била фиксирана на нивоу генетског сећања као што је то и данас код свих нас. Дакле, религија се није примала у општој популацији Кијевске Рус. И крв је потекла рекама … и буквално и фигуративно. Позивање на  нову религију популацију Кијевске Рус је коштало девет од дванаест милиона становника! А чак ни то није довело до жељених резултата. У провинцијама Западне Европе, након свргавања династије Меровинга, није се пролило толико крви као колико приликом увођења култа Озириса-Дионисау Кијевску Рус. Један од главних разлога за то је да је становништво западно европских земаља формирано као резултат неколико таласа исељавања хорди имиграната из славјано-аријевске Империје. Пресељења неких родова је било и због погоршања климатских услова у западном и источном Сибиру.  Насељавање Европе, као што смо то већ рекли, вршило се и са Балкана, са југа, још од времена како су климатски услови и услови за норамалан живот у Европи попримали нормалан облик. Хорде миграната су стизале на Дивљи запад Европе, јер те земље нису још биле окупиране од било кога после отапања европских глечера и после је земља постала погодна за становање, што се десило пре око пет или шест хиљада година.

 

На југу Европе људи су били суочени са племенима црне расе, која су почела да освајају ове области, долазећи из Африке. И то је било у јужној Европи и ту је постојала моћна цивилизација беле расе, која је постала позната као Пелазги. У исто време дошло је до мешања између беле и црне расе што је довело до појаве нове под-расе, која је названа медитеранска субраса. Стварање ове под-расе, са великим доприносом отпадника од беле расе, створили су се нови носиоци генетског материјала, а самим тим, њихови преносиоци на потомке, са могућим генетским поремећајима које их чине више подложним свим врстама утицаја социјалних оружја друштвених паразита. Та подраса је била зачетник оних које данас познајемо као Грци.

 

А како су се међу белом расом појавили отпадници?

 

Међу члановима заједнице, нису сви желели да напорно раде за свој свакодневни хлеб. Ове људе су покушавали да упуте на прави пут, али то није увек успевало. И дешавало се да су бивали протерани из заједнице или породице. Протеривани су били не само нерадници, већ убице, силоватељи, лопови и преваранти. Неки од протераних су умрли од очњака и канџи предатора, неки од зиме и глади. Али, неки од протераних су преживели. Преживели, након што су избачени из својих кланова и заједница, уједињени једни са другима, често су се претварали у лопове. Ове банде отпадника су нападале села, велика и мала и пљачкали мештане (у зависности од броја у банди), отимајући храну, одећу, коње, итд. Временом, ових банди је било све више и више, а људи су били присиљени да науче да узврате овим бандама. Постепено, то је формирало сталну групу, чија је основна делатност била да заштити насеља и области од наоружаних банди. Заштита је временом постала њихова професија и они су постали професионални ратници. Вештину владањем оружјем су такође савладали најспособнији и највреднији. Сви остали су давали своје производе за исхрану њих и њихових породица.

 

Временом је постало норма да се даје десети део производа свог рада за њих и то није турски изум. Дакле, дошло је тешко време за банде отпадника. Добро организовани и обучени одреди су нападали банде, што је приморавало банде да напусте своје домове и да оду у непознате земље. Ту су нападали домородачка племена и народе, убијали већину јаких и здравих мушкараца, а жене су били њихови трофеји. Већи део тих банди су били мушкарци, тако да су увек имали недостатак жена. Као резултат тога, освајали су друга племена и народе, и узимали жене из освојених племена. Када су отпадници освајали племена и народе других раса – црне, жуте или црвене, узимали су жене ових раса у недостатку белих жена. Као резултат тога, њихови потомци су носили знакове обе, а понекад и више раса. Временом, овај процес је довео до појаве под-раса у областима у којима су станишта тих раса.

 

Отпадници су у принципу одбијали на овај или онај начин друштвене норме понашања, од којих је већина била позитивна и доприносила складном развоју човека. Ови људи су васпитавани у тој традицији, васпитавани су од родитеља на истим примерима, али су они, пре или касније, подизали побуну против старих темеља. Шта је био узрок таквог понашања!? Постоје објективни и субјективни разлози за то. Субјективни разлози су, пре свега у вези са разликама нивоа развоја њихових суштина. Појављује се разлика између еволутивних нивоа суштина као еволутивно зрелих и  веома “зелених”. Одступање у еволутивном развоју суштина доводи до тога, да људи имају различите погледе о истим информацијама, различито реагују на исте догађаје и појаве и преузимају различите акције и дела. Више развијенија суштина је много мање подложна негативним спољним утицајима без обзира на природу тог негативног утицаја. Посебно су лако подложни негативном утицају људи са младом суштином. Зато, млада суштина, која није достигла одређен ниво развоја, постаје лак плен изложен Тамним силама (друштвеним паразитима). Друштвени паразити, најлакше тако заузимају планету-земљу са младом цивилизацијом. Такозване “младе душе” су најбоље “тло” за “примену стратегије” друштвених паразита. Још једно плодно “тло” за утицај мрачних сила су млађе генерације, које још нису имале времена да достигну потребан ниво својих суштина. У овом случају, чак и “зрела” суштина није увек у стању да спречи негативан утицај друштвених паразита у срцима и умовима млађих генерација. И врло често мрачне силе нападају цивилизације, када им је сама природа олакшала њихов задатак – за време тзв Ноћи Сварога.

 

Поред тога, кроз мешања племена црне расе (међу особама беле расе је био релативно мали број жена) дошло се и до увида у њихов начин живота и заступљености елемената лунарног култа који се најснажније манифестовао међу Келтима. Друиди су створили хибридно духовно учење, мешали су Ведско учење својих предака са афричким вудуом, који је у потпуности заснован на лунарном култу и интеракцији са астралним паразитима на нашој планети.

 

Такво мешање раса је довело до тога да је језик промењен због увођења  речи из српског језика и појмова у језике племена црне расе са којима су се помешали досељеници беле расе. Дакле, владајућа краљевска  династија Меровинга је дошла у Западну Европу у земље којима су иначе и владали. Народи тих земаља су већ говорили  језицима, иако сличним, али довољно различитим од српског или руског језика, сасвим свеједно, јер тада је то био исти језик којим се служила и владајућа династија Меровинга, а њихове културне традиције разликовале су се прилично снажно због утицаја римског царства.

 

На земљишту Кијевске Рус ситуација је била потпуно другачија. Не само владајућа елита, већ и народне масе су се придржавале ведске традиције, што није религија, већ начин живота и разумевања света. Дакле, добро развијен начин заробљавања у земљама Западне Европе тамо није радио. Иако је удар успео прилично лако, стављајући на престо Кијева “принца” Владимира, елите и народ нису могли бити замењени. Наравно, ту је било неких међу гомилом, који су из неког разлога узели “нову” религију, али велика већина људи није је прихватила, јер је наметала нова и чудна за њих правила, која их претварају у робове и у физичком и у духовном смислу те речи. И упркос чињеници да су готово сва велика насеља Кијевске Рус била преплављена крстовима, ведска традиција није нестала.

 

На земљама Кијевске Рус основана је такозвана двострука вера. Већина становништва и формално је признала наметнуту религију, док су они сами настављајли да живе у складу са ведском традицијом, мада, без јавног излагања. И ова појава се дешавала, не само међу народом већ и у делу владајуће елите. И то стање је трајало све до реформе патријарха Никона, који је смислилио начин да обмане народ. Дакле, друштвени паразити нису могли да на брзину наметну свој паразитски систем Словенима, упркос почетку наредне ноћи Сварога.

 

Али, ипак, друштвени паразити су наставили своју офанзиву против земаља Славјано-Аријеваца. И онда се поставља питање – како је то, ведска славјано-аријевска Империја мирно “гледала” махинације својих непријатеља!?

 

Наравно да није! Сам одговор славјано-аријевске Империје није био директан, због чињенице, да када су земље Западне Европе почеле  једна за другом да отпадају њиховим освајањем од стране римског царства, војска славјано-аријевске Империје је била заокупљена сукобима на својим далекоисточним границама. И тако је њихов одговор чекао неко време, али су пратили шта се дешава. Ови одговори ведске Империје су махинацијама друштвених паразита ушли у модерне  догађаје у искривљеном облику, под називом монголско-тартарска инвазија на Кијевску Рус.

 

Али на “чудан” начин је та информација сакрила то да је осамдесет посто тих хорди било састављено од руских Козака који су били главна професионална војна сила ведске славено-аријевске Империје. Дакле, 1223. године, појавиле су се на реци Калка трупе ведске Империје и уједињена војска и војска руских кнезова је била потпуно сломљена. Тако смо учили из лекција из историје и нико није могао да објасни зашто су се руски кнезови борили са “непријатељима” тако дремљиво, а многи од њих су чак прешли  “монголима” (а реч могол значи велики).

 

Све то је било, како кажу, због разједињености руских кнезова, који су ослабили руску земљу међусобно! Чини се логично, али … Чудним преокретом, кнез Свјатослав је само са својом војском скоро оборио на колена Ромеју (Византију), и то за мало, и само због суптилне дипломатске игре, пошто он није био довољно јак, није успео да све заврши до краја. А и многи кнезови су имали не мање бројну војску и  не мање искусну, али и поред тога су, ипак, срамно поражени у првој бици. И мада ће главне борбе почети тек за четрнаест година, ситуација се није променила.

 

Разлог таквих апсурда, било је то да су руски кнезови, који су примили страну религију, одлично знали коме су и зашто пришли. Према законима ведске славено-аријевске Империје, владари покрајина су морали да плаћају десет одсто својих прихода у корист матичне земље, а један од десет дечака који је напунио седам година, слан је у војну службу. У специјалним војним школама ратници ведске империје су одрастали од детињства, што им је омогућавало да буду све време у друштву професионалних војника Козака, од којих су најталентованији у војном искуству прелазили у касте Варјага и стицали нове способности, а са временом постајли витезови – магови. Постати ратник захтевало је дугу обуку како би се постигао висок ниво професионализма, и обука у  детињству је била неопходна, иначе би губитак живота, са слабом обуком, био веома известан.

 

Дакле, није било монголске инвазије и угњетавања, већ је требало да се врате побуњене покрајине под окриље матичне земље и да се обнови интегритет државе. Бата Кан је имао задатак да поврати под окриље ведске империје западне провинције државе, али јак отпор кнежева, који су осетили укус, ограничене али врло велике снаге кнежевине Кијевске Рус и немири на границама далеког истока, нису довели ове планове до краја.

Случајно или не, али у време кретања козачких хорди (војске), поново су подигли своју главу непријатељи ведске империје, који су такође потпуно “случајно” обожавали култ месеца и који су не једном покушали да униште ведску славено-аријевску империју.

 

То значи да су козачке хорде  кренуле у казнену експедицију да угуше побуну у покрајинама државе (узгред, реч хорда на руском је дуже време означавала војску, армију, а хордаш – ратника, војника). Неке од њих су се вратиле под окриље државе и “разума”, а данас се то назива монголско-татарским јармом!

 

Обзиром на тему “Великог Монголског” царства, немогуће је игнорисати чудан озлоглашени монголо-татарски јарам и најпознатији његов догађај – Куликовску битку. Сетимо се шта знамо о њима из званичних извора и да видимо неке документарне доказе који су постали доступни јавности, захваљујући Интернету.

Разарање Ражанске земље 1237. год.  Историја о разарању Рјазана од стране Батуа. Минијатура. Лицевојски свод 16. век. Древни летописац, том 2. (Санкт Петербург, БАН)

Заузимање града Суздала 1238. год. од стране Батуа. Хроника историје
монголско-татарске инвазије. Минијатура. Лицевој свод 16. век. Голицински том.
(Санкт-Петербург, ГПБ)

Заузимање града Владимира од стране Батуа 1238. год. Минијатура.
Лицевој свод 16. век. Голицински том.

Заузимање и уништавање од стране Батуа Москве 1238. године.
Минијатура летописа  16. век.

Опсада Козељска 1239. год. Минијатура 16 век.
(Голицински  том Никоновог летописа, Рукописно одељење ГПБ)

Минијатурни циклус посвећен легендарној битци код Легнице 9. априла 1241. године
(Hedwigs-codex, 1353)

Минијатурни циклус посвећен Легендарној битци код Легнице 9. априла 1241. године
(Hedwigs-codex, 1353)

Минијатурни циклус посвећен Легендарној битци код Легнице 9. априла 1241. године
(Hedwigs-codex, 1353)

Битка код Легнице. Минијатура летописа 15. век

Монголи прелазе мост на Мохи, “Монголи” су приказани са леве стране

 

На почетку XIII века Џингискан је окупио велику војску од номада монголских степа и у рекордном року је направио од њих професионалне ратнике и без неког разлога намеравао је да освоји цео свет. Подчинивши Кину, војска Џингискана је кренула на запад, а 1223. године дошао је на југ Русије где је разбио одреде руских кнезова на реци Калка. Зиме 1237. године “татаро-монголи” нападају на Русију и спаљују многе градове.

Затим су пошли на Пољску, Чешку, Венгрију и стигли до обале Јадранског мора. 9. априла 1241. год., у близини града Легнице,  одржана је битка између монголске војске под командом Бајдара и јединствене пољско-немачке војске кнеза Хенрија Благочестивог. Битка је завршена потпуном победом монгола. Изненада су се окренули назад, јер су се наводно плашили да напусте Русију, иако су је уништили, али је она некако и даље била опасна за њих.

Велики кнез Дмитриј Иванович сазнаје од ухапшеног татарина о плановима хана
Мамаија да освоји Русију. Минијатура из легенде о погибији Мамаја. 17. век.

Двобој Пересвета са Челубејем.
Минијатура из легенде о погибији Мамаја. 17. век.

Куликовска битка из 17. века. Минијатура из легенде
о погибији Мамаја. 17 век. Николај Шустов.

Стајање на реци Угри. Минијатура из хронике 16. века

“Иван III је свргао татарски јарам, срушио је слику Хана и наредио убијање посланика”, (1862) – Музеј умјетности Суми. Н.Х. Онатски

Дакле, кажу нам,  да је татарско-монголски јарам започео у Русији. Огромна “Монголско-Татарска” Златна Орда, која је окупирала готово половину Азије и Европе, терорисала је становништво Русије злочинима и пљачкама. До краја 14. века, Русија, која је била под неподношљивим јармом, постајала је јача и започела је снажне акције у борби против освајача.

 

Године 1380. Дмитриј Донски је наводно поразио ординског хана Мамаја на Куликовом пољу (сада је сигурно да Куликовска битка није била једна битка, тешко је замислити велики рат у којем је постојала само једна битка). Након 100 година, трупе великог кнеза Ивана III и ординског хана Ахмата су се приближиле реци Угри. Противници су наводно дуго стајали у логорима на различитим странама реке већ неко време, након чега је хан некако схватио да нема шансе за победом, дао је наредбу за повлачење и отишао на Волгу. Овај догађај сматра се крајом скоро 300 година дугог  “Татарско-Монголског” јарма.

Сергиј Радоњешки. Житијска икона

А ево шта су открили и објавили Фоменко и Носовски. Године 1959. је откривена икона 17. века са ретким сликама куликовске битке, чији оригинал  је сада у Јарослављу, у музеју “Митрополит Палате”. Икона се зове “Сергеј Радоњешки. Житијска икона”.

 

У центру иконе се налази слика светог Сергеја Радоњешког, по ободу иду слике из његовог живота (зато се она и зове житијска), али за наше истраживање од интереса је даска која је везана за икону одоздо, која приказује Куликовску битку – битку између руског кнеза Дмитрија Донског и татарско-монголског хана Мамаја.

 

Ова икона је откривена на следећи начин. Обично су иконе биле прекриване ланеним уљем које потамни током времена, и после 100 година је постало црно. На њу је насликана нова слика, која се не поклапа са старом, а понекад уопште није ни слична. Може бити неколико таквих слојева. У 20. веку појавиле су се техничке могућности да се уклоне горњи слојеви и открије оригинална слика, што је и учињено са иконом Светог Сергеја Радоњешког 1959. год. што је њу вероватно спасло од уништења у процесу фалсификовања историје Романових, и заједно са њом јединственог историјског сведочанства.

Фрагмент иконе “Сергија Радоњешког. Житијска иконе. ” Битка код Куликова

 

Музејски опис иконе гласи: “… 1680-их. додата је слика са живописном легендом о “погибији Мамаја”. У левом делу композиције су приказани градови и села који су послали своје војнике да помогну Дмитрију Донском – Јарослављев, Владимир, Ростов, Новоград, Рјазан, село Курба код Јарослава и друга. Са десне стране је камп Мамаја. У средишту композиције налази се сцена Куликовске битке са двобојем Пересвета са Челубејем. У доњем пољу је сусрет победничких руских трупа, сахрана мртвих хероја и смрт Мамаја. “

Војска Дмитрија Донског

Све ове слике, узете из руских и европских извора, приказују битке Руса са монголским Татарима, али никада није могуће одредити ко је Рус и ко је Татар. Штавише, у другом случају и Руси и “Монголо-Татари” су обучени у готово идентичне позлаћене оклопе и шлемове и боре се под истим барјацима са сликом Спаса Нерукотвореног. Друга ствар је та да је “Спас” код две супротне стране, највероватније, био различит.

 

Код измишљених “татаро-монгола”, а заправо- присталица ведског погледа на свет, ордаша, из очигледних разлога, то је слика Великог Жреца – Спаса, који је упозорио Родове Расе Велике о предстојећој пропасти Да’Арије као резултат Великог Потопа  пре скоро112 000 година. Код хришћана, то је лице Исуса Христа (библијског, а не правог Радомира), што није изненађујуће, знајући љубав хришћана ка ,најблаже речено, позајмљивању ведских симбола и празника. У “Причи о Мамајевој погибији великог кнеза. Дмитрија Донског у излагању Срезневског има једна занимљива реченица:” Мамај, цар … почиње да призива богове своје: Перуна, Салманата, Мокоша, Раклија, Руса и његовог помоћника Ахмета...”

Ето Мамаја, ето и “монголо-татара” ! Моле се словенским боговима пре битке!

Војска Мамаја

Руси и “татаро-монголи” изгледају исто

Мамај

Дмитриј Донски

То нису једине необичности понашања “монгола” и “татара”. Чудно су се понашали они и током тзв “јарма”. Грозни освајачи организовали су пописе, градили храмове, прикупљали нормалан порез у облику десетине, увели Русима поштанску службу и чак регрутовали “освојене” Словене за своју војску. Необичност ове ситуације је истакао и Константин Пензев у својој књизи “Руски цар Бату”:

 

“… Историчари тврде да је, за разлику од претходне,  Батијева инвазија била нарочито брутална. Русија је била потпуно напуштена, а заплашени Руси су били присиљени да плате десетину и да допуне војску Батија. После ове логике, Хитлер, као још окрутнији освајач, требало је да регрутује у своју војску више милиона Руса и да победи цео свет.”

 

Дакле, шта се све догођало током злогласног “монголско-татарског” јарма на територији источне Русије?

Није било никаквих татара ни монгола! Није било јарма!

А била је Велика Тартаријанајвећа земља на свету, као што о томе пише у првом издању енциклопедије Британике – 1771. године.

 

Велика Тартарија је заузимала готово целу Евразију, северну Африку и велики део северне Америке. Када су неке од западних покрајина (Кијев, Москва и западније кнежевине) покушале да се отцепе од царства након успешног засађивања код њих религије, Словенско-Аријевско Царство је послало своју војску да се поврати ред.

А шта је то била Орда? Одакле нам тај назив  Хорда?


          У Асгарду где се данас налази савремени Омск, су 1222.г. н.е. донели одлуку о заштити старе вере. Одлука је имала назив: ОР-ДЕН, што значи “СИЛА СВЕТЛА ” или ” СВЕТЛА СИЛА ” где је руна “ОР” означавала на древном језику “СИЛУ”, а руна “ДЕН” означавала “СВЕТЛОСТ”. Та СВЕТЛА СИЛА је дошла иза Урала, као одмазда за земљу разорену и заробљену од стране разних религија.
Та реч “ОРДЕН” је искривљена од стране Латина као “Орде” а историјски писци су је променили у реч “орда (хорда)”. Такође је од стране латина, придошла сила названа Монголо Татарима иако је то била сила Расе.

И то је сав јарам!

Неко време је поредак био обновљен. Како кажу историчари – 300 година! И то је било добро. 300 година да се успори ширење религија. И то је била велика ствар!

А сада та иста религија снажно подржава причу о 300 година јарма током којих нису могли да шире “Божју Промисао” – тј, геноцид над словенским народима, да би пребацили на њега уништење 2/3 становништва и једне трећине градова током христанизације древне Рус. Чини се да поглавари религије то добро знају и боре се данас да убрзају свој богоугодан процес, да направе ситуацију неповратном и даље испуњавају завет свог ђавољег бога Јехове …

Шта ми треба да радимо?

Да тражимо одговоре на питања! Да научимо!

И у томе ни јеврејски бог, нити његови службеници нису нам помоћници. Сам црни бог Јехова био је један од организатора великог, многомиленијумског рата на нашој планети, чији је циљ био уништење целокупног белог становништва – словено-аријеваца. Зато треба сами да препознамо ко је данас наш прави непријатељ (по правилу, то није онај на кога показује тв или новине). Нама је потребно да сами препознамо, какво оружје данас користи наш непријатељ у рату са нама. Нама је потребно да сами сазнамо како можемо да се супротставимо непријатељу, како најбоље да заштитимо свој живот и слободу. Нама је потребно да сами сазнамо како можемо да се отарасимо овог непријатеља једном за свагда

 

И тек након што сазнамо све ово, схватићемо како треба да се понашамо! Иначе, бескрајни “победнички” ратови ће и даље трајати до последњег Србина и Руса, и уопште Белог човека,  а наша цивилизација ће и даље умирати …

Слични чланак ПРАВОСЛАВНА ЕВРОПА

razmak

Транскрипт емисије Древник бр.57, радио Сербона
Аутори и водитељи:  Дуле, Дуки, Аца

Послушајте целу радио емисију

ИСТОРИЈСКА сЛАГАЛИЦА ЕВРОПЕ
Оцените чланак

Слични чланци

Грчка фатаморгана – Украдена Србска митологи... Када кажемо Грчка, поред летовања, прво што нам падне на памет је чувена Грчка митологија. А како је она заправо настала, могли бисмо са правом да се ...
Вук Караџић – РЕФОРМАТОР или ПЛАЋЕНИК... У последње време се доста провлачи питање Вука и азбуке „дотеране“ од њега самог... или није сам то урадио. Шта смо добили тим захватом, а шта изгубил...
Древне технологије предака Многи артефакти који се не уклапају у званичну верзију историје се склањају и проглашавају необјашњивим. Иако их има и више него довољно како би се са...

Оставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку