We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

ko je bio veliki diktator Hitler

Ко је био велики диктатор Хитлер?

Вечерас причамо о нечем потпуно другачијем. Заправо свеже, а опет тако замагљено да многи не знају шта се ту заправо десило и како је један човек постао најомраженији и најконтроверзнији лик 20. века, који је добио назив највећег негативца у историји а заправо се ради о једној комплекснијој причи него што се понекад представља.

 

drevnik pecat

Причамо о Хитлеру – рођеним Аустријанцем, немачким вођом који је постао симбол зла у Другом светском рату, који је покорио Европу и покренуо “чишћење” континента од Јевреја, Словена и свих оних који су му се супротставили. Адолф Хитлер рођен у Браунау, 20. априла 1889 — умро у Аргентини у 62-ој године по неким истраживачима.

Адолф Хитлер је рођен у аустријском граничном граду Браунау као четврто од шесторо деце цариника Alojza Hitlera  и његове жене Klare (рођене Pelcl). Од све деце само су преживели Адолф и његова сестра Paula Hitler, некад звана и Paula Volf.

 

У књизи „Моја борба“ (нем. Mein Kampf), Хитлер описује свог оца као напраситог тиранина. Хитлер је свом оцу јако замерио то што је отац био ванбрачни синAne Marije Šiklgruber (Хитлерова баба) и 1876. Алојз је променио своје презиме у Хитлер. Да ли је каснији муж Алојзове мајке у стварности био Хитлеров деда, то никада није било доказано. Johan Georg Hajdler је тек пред смрт признао очинство над Хитлеровим оцем.  Због природе посла Alojza Hitlera морали су често да се селе. Из Браунауа је породица прешла у Пасау, затим у Ламбах и потом Леондинг код Едина.

 

Школовање Хитлера

 

У основној школи је био добар ученик, а истицао се и у друштву својих вршњака. 1900. након завршене основне школе, Алојз је одлучио да му син упише гимназију, и његовим стопама крене у чиновничку каријеру, иако је та идеја младом Адолфу била потпуно незамислива, јер је желео да постане  уметник.  У средњој школи није био успешан, понављао је прву годину, а у каснијим данима је ишао на поправне испите. Иако је тврдио да је јако волео Историју, Географију и Веронауку, из тих предмета имао је просечне оцене. До краја је због лоших оцена био присиљен да пређе у другу школу. Хитлер оправдава свој лош успех жељом да на тај начин разљути оца са којим се није слагао, иако је имао лоше оцене и после очеве смрти 1903, у позадини његова незамисливост према школи вероватно је била сукоб са оцем. Већина његових професора је тврдила да се Хитлер уопште није истицао, ни на позитиван, ни на негативан начин. Неки сматрају да је био бистар, али недовољно заинтересован за школу због тога што је имао проблема са ауторитетом. Његов професор историје, Леополд Посх, га је својим причама о немачкој историји и митологији заинтересовао за  пангерманску националност.

 

Након завршетка гимназије 1905, Хитлер није наставио са даљим школовањем. Није показивао жељу за било каквим радом, а финансијско стање породице га није присиљавало на то. Уместо тога, уз допуштење своје попустљиве мајке, провео је две године живећи неуредним животом, читајући књиге, свирајући клавир, сликајући и сањајући да ће једном постати велики уметник. Овај период је описао као “најлепши у животу”. Дружио се са Аугустом Кубизеком, младићем који је делио Хитлерове снове и био врло опчињен њиме и његовим идејама. Од 1905. Хитлер је живео боемским животом у Бечу издржавајући се од пензије која му је припадала као сирочету и од новца који му је мајка слала. Два пута је покушао да упише Академију примењених уметности у Бечу (1907. и 1908) али је оба пута одбијен уз коментар да је „неспособан за сликарство“ и да његов таленат може најбоље доћи до изражаја у архитектури. Његова сећања одражавају опседнутост овом темом:

„Cilј mog putovanja je bila poseta galeriji slika u dvorskom muzeju, ali su moje oči jedva zapazile išta drugo osim samog muzeja. Od jutra do kasne večeri obilazio sam mesta koja su bila predmet mog interesovanja ali uvek su zgrade bile te koje su privlačile moju pažnju.“

Следећи препоруку школског ректора и сам је постао убеђен да је то прави пут који мора да следи, иако је био недовољно академски спреман за архитектонску школу:

„U samo nekoliko dana postalo mi je jasno da ću jednog dana postati arhitekta. Zasigurno, u pitanju je veoma težak put; sva predavanja koja sam propustio u realnoj školi bila su mi preko potrebna. Neko ne može upisati arhitektonski fakultet ako prethodno nije pohađao građevinsku školu na tehničkoj akademiji i ukoliko nema diplomu srednje škole. Nisam imao ništa od toga. Ispunjenje mojih umetničkih snova delovalo je fizički nemoguće.“

Дана 21. децембра 1907. Хитлерова мајка је умрла у 47 години од рака дојке. По одлуци суда у Линцу, Хитлер је био у обавези да половину своје пензије уступи својој сестри Паули. Када је напунио 21 годину наследио је новац од своје тетке. У Бечу је зарађивао за живот као сликар, тако што је копирао сцене са разгледница и продавао слике трговцима и туристима. Након што је по други пут одбијен на уметничкој академији, Хитлер је остао без новца. Године 1909. потражио је уточиште у прихватилишту за сиромашне. Од 1910. живео је у кући за сиромашне раднике.

 

Хитлер је тврдио да је антисемита постао у Бечу где је живела бројна јеврејска популација међу којима је било и ортодоксних Јевреја избеглих из Русије. Међутим, према његовом пријатељу из детињства Аугусту Кубичеку, Хитлер је био „убеђени антисемита“ и пре него што је напустио Линц у Аустрији. Беч је у то време био колевка традиционалних религијских предрасуда и расизма 19. века. Хитлер је био под утицајем дела идеолога и антисемите Ланца фон Либелтлеса и расправа политичара као што су Карл Лугер, оснивач Хришћанске социјалистичке партије и градоначелника Беча, композитора Рихарда Вагнера и Георга Лихтера фон Шенерера, вође пан-германског покрета „Даље од Рима “. Хитлер је изјавио у „Мајн кампфу“ да је његова  транс- формација од противника антисемитизма на религијској основи до његовог заговорника на расној основи настала као последица контакта са ортодоксним Јеврејима, али у овом периоду живота, Хитлерова антисемитска осећања нису била нарочито испољена. Био је чест гост на вечерима у угледној јеврејској кући, а јеврејски трговци су продавали његове слике. Хитлер је вероватно био и под утицајем дела Мартина Лутера:  „О Јеврејима и њиховим лажима“. Кристална ноћ нпр. одиграла се 10. новембра, на рођендан Мартина Лутера.

 

У „Мајн кампфу“ Хитлер је описао Мартина Лутера као великог ратника, правог државника и великог реформатора, раме уз раме са  Вагнером  и Фридрихом Великим. Хитлер је тврдио да су Јевреји непријатељи аријевске расе. Сматрао их је одговорним за аустријску кризу. Такође је идентификовао одређене облике социјализма и боЉшевизма, са великим бројем јеврејских лидера као јеврејске покрете, сједињавајући свој антисемитизам са антимарксизмом. Кривио је револуције из 1918. за војни пораз Немачке, сматрао је да су Јевреји главни кривци за пропаст Немачког царства и економске проблеме који су потом наступили.

 

Генерализујући на основу бурних сцена из парламента вишенационалне  Аустроугарске монархије, закључио је да је демократски систем неделотворан. Ипак, према Августу Кубишеку, његовом некадашњем цимеру, био је више заинтересован за Вагнерове опере него за политику.

 

Ту сада постоји рупа у његовој биографији и постоји озбиљна сумња да је провео годину дана у Енглеској на обуци и касније у Будимпештанском центру за обуку где су обучавани између осталих и Тито и једна тако рећи елита европске обавештајне заједнице. Хитлер је у мају 1913. наследио последњи део очевог имања и преселио се у Минхен. У Минхену се поново заинтересовао за архитектуру и како је сам рекао за дело Хјустона Стјуарта Чембрлена. Пресељење у Минхен му је такође помогло да избегне војну обавезу у Аустрији, али га је аустријска војска ипак ухапсила. Након систематског прегледа и приговора савести, установљено је да је неспособан за војну службу и дозвољено му је да се врати у Минхен. Ипак, када је Немачка ушла у Први светски рат у августу 1914, упутио је петицију краљу Лудвигу ИИИ од Баварске у којој је затражио дозволу да ступи у баварски пук.

 

Дана 1. августа 1914. немачки цар Вилхелм II објавио је општу мобилизацију. Будући да је био аустријски држављанин, закон је онемогућавао Адолфу Хитлеру да се пријави у немачку војску као добровољац. Због тога је 3. августа упутио петицију баварском краљу Лудвигу III у којој је затражио да му се омогући да добровољно ступи у немачку војску. Након што је његова молба уважена, Адолф Хитлер се 16. августа пријавио као добровољац и распоређен је у 16. Баварски пешадиски пук. После основне пешадијске обуке, његов пук је 21. октобра упућен на западни фронт . Дана 3. новембра 1914. унапређен је у чин каплара. По унапређењу Хитлер је обављао дужност курира пука и често се под жестоком непријатељском ватром кретао на релацији фронт-позадина.

 

Током битке на Соми, Хитлер је 5.октобра 1916. рањен у леву бутину због чега је пребачен на лечење у војну болницу у Белицу, близу Берлина, у којој је остао до почетка децембра. Током јула 1918. у више наврата показао је изузетну храброст. Спасао је живот рањеном командиру чете, изневши га из зоне дејства америчке артиљерије, а затим је благовременом интервенцијом спречио немачку артиљерију да грешком отвори ватру на сопствену пешадију. Савесно обављајући своју дужност, привукао је пажњу надређених официра који су га предложили за одликовање. Дана 4. августа одликован је Гвозденим крстом прве  класе. Непосредно пред крај рата, 14. октобра 1918. Хитлер је заједно са групом војника из свог пука настрадао током британског напада бојним отровима. Након што му је у фронтовској болници указана прва помоћ, пребачен је на лечење у резервну војну болницу у Пазевалку. Хитлер се дуго дивио Немачкој и током рата је постао страствени немачки патриота, иако је немачки држављанин постао тек 1932. Био је шокиран капитулацијом Немачке у новембру 1918. упркос томе што је Немачка војска још увек била на страној територији. Као и многи други немачки националисти, Хитлер је веровао у легенду о „о убоду у леђа “по којој је војска, иако „непоражена на бојном пољу“, била „убодена у леђа“ од стране цивилних лидера и марксиста из позадине. Ови политичари су касније названи „новембарским криминалцима искоришћени су као жртвени јарци иако ни један од немачких политичара који је учествовао на Париској конференцији 1919. није имао пуну слободу избора при доношењу овакве одлуке.

 

Након сузбијања Баварске Совјетске републике, учествовао је у курсевима „националног мишљења“ у организацији Образовног и пропагандног одељења баварске Рајхсвер групе, Штаб 4 под командом капетана Карла Мајера. Жртвени јарци“ пронађени су међу „међународним Јеврејима“, комунистима и политичарима различитих опредељења, а нарочито унутар политичких странака Вајмарске коалиције.

 

У јулу 1919. Хитлер је постављен за полицијског шпијуна  у саставу обавештајне команде Рајсфера са задатком да врши утицај на војнике и да се инфилтрира у малу политичку странку по имену Немачка Радничка Партија. Током инспекције партије, Хитлер је био импресиониран антисемитским, националистичким и антимарксистичким идејама њеног вође Антона Дрекслера који је заговарао снажну и активну владу, не-јеврејску варијанту социјализма и узајамну солидарност свих чланова друштва.

 

Хитлер је такође упознао и Дитриха Екарта, једног од првих оснивача партије и члана окултног друштва Тула. Екарт је постао Хитлеров ментор и често је размењивао идеје са њим, учећи га како да се облачи и говори и упознајући га са великим бројем људи из свог окружења. Своју захвалност Екарту, Хитлер је изнео у другом тому свог дела „Мајн кампф“.

 

Руководство Немачке радничке партије чинио је извршни комитет састављен од старих чланова који су сматрали да је Хитлеров утицај сувише ојачао. Искористивши његову одсутност, чланови комитета су се побунили против његовог руковођења партијом и удружили су се са групом социјалиста из Аугзбурга. Хитлер се у Минхен вратио 11. јула 1921. и запретио је члановима комитета да ће напустити партију. Знајући да би његов одлазак значио распад партије, искористио је прилику да свој повратак услови давањем најширих „диктаторских“ овлашћења. Разљућени чланови комитета, укључујући и Дрекслера, снажно су се успротивили овом Хитлеровом захтеву. У међувремену, у јавности се појавио анонимни летак на којем је писало „Адолф Хитлер: Да ли је он издајник?“, у којем је критикована његова жудња за влашћу као и силеџије које је окупио око себе. Хитлер је на објављивање овог чланка у Минхенским новинама реаговао тужбом и након што је суд пресудио у његову корист, исплаћена му је одређена скромна сума на име одштете.

 

Напослетку, извршни комитет ДАП је попустио пред Хитлеровим захтевима који су након гласања чланова партије усвојени са 543 гласа за и само једним против. На следећем скупу одржаном 29. јула  1921. Адолф Хитлер је представљен као фирер Национал-социјалистичке партије, што је била прва јавна употреба ове титуле. Хитлер је променио име партије у Национал-социјалистичка немачка радничка партија.

 

Хитлерови ватрени говори које је држао у пивници, нападајући Јевреје, социјалдемократе, либерале, реакционарне монархисте, капиталисте и комунисте, почели су да привлаче све већу пажњу јавности. Његови рани следбеници постали су Рудолф Хес, бивши пилот ратног ваздухопловства  Херман Геринг и армијски капетан Ернстрен, који је постао вођа нацистичке парамилитарне организације под називом СА одреди („јуришни батаљони“) која је имала задатак да обезбеђује одржавање митинга и напада политичке противнике. Његова  активност привукла је пажњу локалних пословних људи који су га примили у своје окружење и омогућили да дође у контакт и са ратним херојем генералом  Lunderdorfom.

 

Охрабрен подршком угледних кругова немачког друштва Хитлер је одлучио да искористи генерала Лудендорфа као параван за државни удар који ће постати познат као  Пивнички пуч. Нацистичка партија копирала је иконографију фашиста из италије и прихватила је неке тачке њиховог програма па је Хитлер, 1923. одлучио да, слично Мусолинијевом маршу на Рим, покрене своју кампању „На Берлин“. Хитлер и Ludendorf могли су да рачунају на тајну подршку  Густафа фон Кара, тадашњегde facto  владара Баварске, као и водећих људи Рајхсвера и полиције.

 

Хитлер је 8. новембра 1923. заједно са СА упао на јавни скуп који је водио Кар и објавио је да је основао нову владу са Ludendorfom и затражио је, под претњом ватреним оружјем, од Карових присталица и локалног официрског кора да му помогну у свргавању владе у Берлину. Кар је искористио прву прилику како би напустио Хитлера и придружио се његовим противницима. Следећег дана, Хитлер и његове присталице напустили су пивницу и упутили се ка баварском министарству рата како би свргли Баварску владу и започели свој „Марш на Берлин“, али су се сукобили са војском и полицијом. Дошло је до краће размене ватре након које су се пучисти разбежали. У сукобу је настрадало шеснаест чланова и симпатизера НСРП. Хитлер је у размени ватре био рањен у руку, али је успео да побегне и да се сакрије у кућу Ernsta Hanštengla, где је за кратко размишљао о самоубиству. Убрзо је ухапшен због издаје, аAlfred Rozenberg  је постао привремени вођа партије.

 

Током суђења Хитлеру је дозвољено да користи судницу као говорницу за изношење политичких ставова и убрзо је стекао велику популарност у немачкој јавности вешто артикулишући и манипулишући њеним националистичким осећањима. Његова популарност правазишла је оквире Минхена и стекла је национални карактер. Осуђен је на казну затвора у трајању од 5 година и упућен у затвор Леденсберт. У затвору је Хитлер имао повлашћен положај и примао је велики број писама од својих обожавалаца. Помилован је и пуштен из затвора децембра 1924. у склопу опште амнестије за све политичке затворенике. Рачунајући и време проведено у притвору, укупно је одслужио нешто више од годину дана затворске казне.

 

Написао је Мајн кампф књигу коју је посветио члану тајног друштва Тула, Ditrihu Ekartu, и представљала је његову аутобиографију прожету идеолошким ставовима и начелима. Објављена је у два дела 1925. и 1926. и у периоду 1925—34. године продато је око 240.000 примерака. До краја рата укупно је продато или дистрибуирано (сваки војник који би се оженио као брачни поклон добијао је један примерак књиге) преко осам милиона примерака. Хитлер је годинама избегавао да плати порез на приходе од продаје књиге и његов дуг према држави је, до његовог именовања за канцелара, достигао цифру од 405.500 немачких рајхсмарака (око шест милиона евра) али му је овај дуг опроштен.

 

Пошто му је било забрањено да држи говоре у јавности након пуштања из затвора, Хитлер је именовао Georga Štrasera, који је 1924. изабран у Рајхстаг,  за организационог вођу партије и поверио му је организацију партије у северној Немачкој. Штрасер је заједно са својим млађим братом Olafom Štraserom  и Jozefom Gebelsom, форсирао независне политичке ставове унутар партије, инсистирајући на социјалистичким начелима унутар партијског програма

 

После овог сусрета, Хитлер је још више централизовао управљање партијом и у складу са Хитлеровим гађењем над демократијом, власт унутар партије прогресивно је слабила од врха ка дну. Кључни чинилац Хитлерове привлачности била је његова способност да у народу пробуди осећај повређеног националног поноса чији је узрок био Версајски споразум наметнут пораженом Немачком царству од стране западних савезника. Партија је брзо учила на својим грешкама и ускоро је почела да примењује нову пропагандну праксу комбинујући антисемтизам са нападима на недостатке Вајмарског система и партија које су га подржавале.

 

Хилтер је 1925. Основао СС, одред својих личних тело хранитеља. На челу ове елите у црним униформама је био Hajnih Himler, касније главни извршитељ Хитлерових планова за „Јеврејско питање“.

 

На изборима у септембру 1930, нацисти су од партије извргнуте подсмеху израсли у важан чинилац у политичком животу Немачке, освојивши преко 18% гласова и 107 места у Рајстаху. Нацисти су постали друга по величини партија у Немачкој. У немачким парламентарним изборима у марту 1933, нацисти су освојили 44% гласова и кроз коалицију са ДНВП (Немачка народна партија) имали парламентарну већину у Рајстаху. Хилтер је био изабран за државног секретара. Убрзо су забрањене остале партије, а након смрти председника Хинденбурга Хитлер је, уместо нових избора, променио закон и узео упражњено место.

 

Дана 12. марта 1938. прогласио је Аустрију и Немачку једном државом и тријумфално умарширао у Беч. Следећи корак је био изазивање кризе око Судетске области, већински немачке области у којој су живели Немци у већини у Чешкословачкој. На Минхенским преговорима у септембру, Уједињено Краљвство и Француска су попустиле његовим захтевима, рат је избегнут на штету Чешкословачке. Судетска област је припала Немачкој. Као резултат тих догађаја, Хитлер је изабран за „Особу године“ (Man of the year) 1938. и био на насловној страни у Magazinu Time.

 

Хитлер је наредио инвазију на Чехословачку 10. марта 1939. и истовремено затражио од Пољске да врати територију одузету Немачкој у Версају. Европске силе су се противиле али и биле немоћне да формирају заједнички став са СССР. Хитлер их је изманеврисао склопивши тајни пакт са Русима 23. Августа 1939. (Молотов -Рибентроп). Дана 1. септембра 1939, Немачка је напала Пољску.  Уједињено Краљевство и Француска су објавиле рат Немачкој. Пољска  је пала до краја септембра, а Хитлер је наставио са мобилизацијом.

 

У марту 1940, немачке снаге су умарширале у Данску и Норвешку а након два месеца напале су и Француску освојивши успут Холандију и Белгију. Француска је потписала примирје 22. јуна 1940, а Мусолини  и Италија, политички блиски Хитлеру, стали су на немачку страну у рату. Да би немачка победа на западу била комплетна, као и да би осигурао своју позадину пред почетак похода на Исток, Хитлер је морао да уништи Британију. Немачки ратни план за напад на Британију носио је назив Операција морски лав. Основни предуслов за успешно искрцавање немачких трупа на британско тло био је да Луфтвафе оствари ваздушну премоћ на небу изнад Енглеске. У ту сврху, немачко ратно ваздухопловство покренуло је велику операцију названу операција „Орао“, која ће у историји остати запамћена као Битка за Британију. Битка за Британију је трајала од августа 1940. године до маја 1941. године, али су најжешћи сукоби окончани до новембра 1940. године. Луфтвафе није успела да уништи  РИФ  због чега је Операција Морски лав отказана.

 

Априла 1941, Немачка је напала Југославију и Грчку и ускоро заузела скоро цели Балкан. Дана 22. јуна 1941, Хитлер је послао 5 милиона војника на Совјетски Савез. Поход на Совјетски Савез, Операција Барбароса, у први мах је била успешна јер је Хитлер додао Балтичке земље и Украјину на своју мапу освојених земаља. У близини Москве, немачке снаге су заустављене веома оштром зимом и добро организованом одбраном. То је био први већи Хитлеров неуспех у Другом светском рату, јер је планирао да освоји Русију у кратком периоду.

 

Између 1942, и 1945. СС јединице и саучесници, тј. колаборатори, систематски су убили око 3,5 милиона Јевреја у концентрационим логорима. Такође огроман број Јевреја је убијен мање систематски, или је умрло од изгладњености или изнемоглости радећи у радним камповима. Претпоставља се да је између 5 и 6 милиона Јевреја убијено или умрло од наведених разлога у Другом светском рату. Осим Јевреја Словени, комунисти, хомосексуалци, Роми, хендикепиране особе, ментално заостале особе, Јеховини сведоци, антинацисти, пољски интелектуалци, и други, су били циљеви у овом злочиначком пројекту. Идеја је била да се велика већина преживелих словена-аријеваца поробе и користе као јефтина радна снага. Иако је страдало скоро 22 милиона славено-аријевског живља примат кад се спомене холокауст односи се пре свега на јевреје. Елиминација свих ових, за нацисте непожељних, група се генерално назива Холокауст. Сматра се да је Хитлер, заједно са Химлером, био идејни творац овог пројекта иако нема много докумената који то потврђују. То су били незванични разговори после којих нису остајали трагови. На конференцији у Вансеу у близини Берлина, 20. Јануара 1942. Хитлер је снимљен како говори: „Једино елиминацијом Јевреја можемо вратити себи здравље“. Овакав став се огледао и у односу према ратним заробљеницима.

 

Западни ратни заробљеници су третирани сходно Женевској конвенцији, док су ратни заробљеници источно  од Беча имали исти третман као и Јевреји. Немачке снаге су први велики пораз доживеле у Стаљинграду, зиме 1942/43. У северној Африци, савезници су зауставили Немце у њиховом покушају да освоје Суетски канал и Блиски исток. Ови порази су били главне прекретнице у II светском рату. После тога, Хитлерови војно-тактички потези су постали ирационални. Немачка војна и финансијска позиција је уздрмана, као и Хитлерово здравље. Лева рука му је неконтролисано дрхтала; неки историчари сматрају да је боловао од Паркинсонове болести. Хитлер је живећи у страху од тровања храном, имао 15 девојака које су пре њега пробале храну пре сваког оброка. Када је 1943. његов савезник Мусолини збачен са власти, америчке снаге су заузеле Сицилију. Совјети су напредовали на Источном фронту. Коначно, 6. јуна 1944. савезничке снаге су се искрцале у северној Француској (Операција Оверлорд). Крајем јула 1944. један од њих, Клаус фон  Штаунтерберг, подметнуо је бомбу у Хитлеров војни штаб, али је Хитлер преживео. Уследила су испитивања и стрељања, око 4.000 особа је погубљено – и покрет отпора је сломљен.

 

До краја 1944. Совјети су потпуно ослободили државу и почели продирати у средњу Европу. Савезници су надирали у Немачку са запада. Немачка је војно поражена, али Хитлер је одбијао помисао на предају или преговоре о предаји. То је довело до даљег ратовања и разарања Немачке. У априлу 1945-ој, Совјети су били пред Берлином. Хитлерови сарадници су саветовали бег у Аустрију или Баварску али знамо да је скоро откривено да је прешао Авионом из Берлина преко Данске до Шпаније па одатле из Кадиза подморницом до Аргентине.

 

ХИТЛЕР И ОКУЛТИЗАМ У НАЦИСТИЧКОЈ НЕМАЧКОЈ

 

Збивања у Немачкој у периоду пред II. Светски рат као и у току њега, намећу утисак као да је немачки народ појавом нацизма био под утицајем једне специфичне врсте “дубоког масовног транса”. Неки историчари су приметили да су Немци у односу на неке друге народе у тим временима размишљали и понашали се потпуно другачије. Шта се то дешавало и да ли је стварно могуће “зачарати” цели један народ, те га изманипулисати да уђе у оружани сукоб са свим другим народима света? Да ли је насиље стварно урођено у човеку или је он понекад само жртва једне манипулације његове свести, које није свестан.

 

Овде би можда могли наћи једну индикацију да би требали посветити већу пажњу проучавању онога шта се збива у оном периоду кад почне “развијање” застава и махање њима, као и конфронтирање људских бића и нација, једних против других. Како се то манипулише њихова перцепција да у другима виде непријатеље с којима су спремни борити се на живот и смрт, а не припаднике исте људске расе?!

 

За Хитлера се већ одавно тврди да је имао “две личности.” Истовремено, он као и цели нацистички покрет, били су до гуше уроњени у окултне ритуале и симболе. Постоје теорије да су нацисти жртвовали за интересе својих ментора са „4-тог спрата“дензитета, кога год су од њих захтевали, било да су појединци или целе групе. То се односило чак и на целе народе, по свој прилици пре свега на Јевреје. Можда ће то невероватно да звучи, али према подацима из књиге “The Morning of the Magicians”, L. Pauwels & J. Bergier  многе паранаучне теорије и религиозни концепти на којима је била базирана нацистичка Немачка тврди се, били су слични. У то време била су активна позната езотеричка друштва као што су : Златна Зора, Vril, Thule, Црни Ред, Ahnenerbe и друга. Али која је од ових била магијска “покретачка сила” која је стајала иза нацистичке Немачке?

 

Кратко пре него што су нацисти дошли на власт у Немачкој, у Берлину је било основано једно тајно езотеријско друштво по имену “Луминозна ложа“ или „Vril“ . Чини се да је то друштво буквално било основано на основу идеја изнесених у причи : “Раса Која Долази“ (The Coming Race) аутора Bulwer Lytton-а, који у тој књизи описује једну расу људи који су по свом физичком изгледу далеко испред наше. Ти људи су стекли такве моћи да су они у поређењу с нама као богови. Поменуто друштво “Врил “ се бавило методама концентрације и системом унутрашње менталне гимнастике која ће им омогућити да се спиритуално трансформишу. Наводно, они су своје менталне вежбе започињали тако што су сатима зурили у јабуку пресечену на двоје. Сам појам “Vril” за њих је подразумевао једну огромну енергију која је заступљена у нашем универзуму и од које ми користимо само један мали делић, а која уједно представља и нервни-центар нашег потенцијалног божанства. Ко год успе да овлада том Врил-енергијом, постаће прво господар над самим собом, затим људима око себе и коначно целим човечанством, сматрали су припадници овог друштва. Тако, према њима, једино на шта се човек треба да концентрише, то је да оствари тај циљ. Све остало, припадало је само званичној психологији, моралу и религијама, те је стога било безначајно.

 

Ово тајно друштво је сматрало да се свет налази пред великим спиритуалним и природним променама, јер се ближи час кад ће поменути Господари изаћи на површину земље, и уколико не склопимо савез с њима да би постали као они, онда ћемо постати њихови робови. Луминозна ложа била је у вези са теозофским и Розенкројцерским друштвима. Један од познатијих чланова те ложе био је и Karl Haushofer  (1869 – 1946) је пореклом из породице научника и уметника. Иако се оријентисао на геополитику завршио је највише војне школе и озбиљно започео каријеру као војни инструктор у немачким (баварским) војним академијама и генералштабу 1908 године је послат у Јапан као саветник јапанске царске армије где се често видјао са јапанским царем и водећим војсководјама Јапана.

 

У теоријама настанка нацистичке идеологије он је значајан из два разлога. Сматра се да је преко свога ученика и доцније научног сарадника у војним наукама Rudolfa Hesa, имао велики утицај на Хитлера у вези са теоријама значаја окултизма за нацистички покрет и потом за приближавање Немачке и Јапана. Био је један од првих научника који је тврдио да је Немачка изгубила И светски рат због непознавања и непоштовања географских закона стратегије и избора глобалних савезника. Тако је његово искуство и везе са јапанским двором и војном елитом допринело зближавању Јапана и Немачке све до најчвршћег савезништва и стварања “Сила осовине”. Louis Pauvels , у својој књизи “Господин Гурђијев”, помињеHaushofera као бившег студента Gurđijeva, који је тврдио да је Haushofer основао прва “Врил” друштва и да је био члан тајног братства Туле.

 

Енглеско нео-паганско друштво „Златна Зора“ основано је као грана Енглеског Розенкројцерског друштва, које је основао Wentworth Little  1867. године. (Samuel Mathers је иначе био оснивач Златне Зоре).Little је био у тесном контакту са немачким Розенкројцерима. Један од његових ученика био је Bulwer Lytton, који се у то време прославио својом новелом „Последњи Дани Помпеје“. Већ смо напоменули да његово дело, „The Coming Race“ или „Zanoni“, касније постаје инспирација за једну пре-нацистичку групу у Немачкој. “Непознати супермени” је често коришчен појам, којим су се означавала одређена бића у тадашњој езотеричкој литератури Истока и Запада, мада нигде није било прецизирано да ли та бића живе стално испод земљине површине или повремено када долазе са других планета, да ли изгледају као они џинови чији се скелети чувају у криптама неких тибетанских манастира или имају неки бестелесни или други облик.

 

Ти ентитети су често били призивани за време окултних ритуала поменутих и неких сатанистичких и нео-паганских култова. Arthur Machen је био припадник Златне Зоре који је такође заговарао постојање једног Света Зла, који је пун пећина и мрачних бића која их настањују. Према њему, људи у том свету ‘долазе у контакт’ са “Непознатим Суперменима”.  Сам Хитлер је у неколико наврата пре него је постао канцелар и диктатор тврдио да се налази у директном контакту с овим “суперменима,” тако да он уопште није доводио у питање њихово постојање. Једном приликом Хитлер је разговарао са Раушнингом, гувернером покрајине Данзинг у вези са проблемом мутације људске расе. С обзиром да није разумео “езотеричку основу онога о чему је Хитлер говорио углавном у дугим монолозима Раусцхнинг је интерпретирао Хитлера као неког узгајивача стоке, који жели да поправи “крвну слику,” односно генетске особине Немаца. Хитлер је говорио:

 

         “Али све што можемо да урадимо, то је да помогнемо природи да скрати тај пут којим морамо да прођемо! Природа је та која треба да створи једну нову врсту. Али „Нови човек” већ сада живи међу нама! Он је овде!”,тријумфално је говорио Хитлер.

 

“ Рећи ћу ти једну тајну. Ја сам видео тог новог човека. Он је неустрашив и зао. Ја сам га се доиста уплашио” “Када је то говорио”, причао је касније Rausching, “Хитлер се тресао као у некој врсти екстазе”. Achille Delmas, берлински доктор клиничке психологије, изјавио је следеће:

 

“Једна особа блиска Хитлеру ми је рекла да се он буди ноћу вриштећи и грчећи се. Онда зове упомоћ и чини се као да је делимично парализован. Тада га обузима и паника, па почне толико да се тресе да се и кревет тресе заједно с њим. Цело то време он говори неке неразумљиве речи, бори се за ваздух као да се гуши. Иста особа ми је детаљно описала један од његових напада, у што бих тешко поверовао да немам велико поверење у ту особу.

 

“Хитлер је стајао у својој соби, љуљао се и гледао око себе као да се изгубио. ‘То је он, то је он,’ јечао је; ‘он је дошао по мене! Усне су му биле беле а зној је липтио низ њега. Онда је почео испрекидано и неразумљиво да прича. То је било ужасно. Користио је неке чудне изразе који су били међусобно повезани, али у неком бизарном нереду. Онда је поново ућутао али су се његове усне још увек помицале без речи. Мало смо га потапшали по леђима и дали му нешто да попије. Након тога он је изненада вриснуо: ‘Тамо! Тамо! Тамо у углу! Ено га тамо!’ – викао је ударајући ногом у под Покушали смо га смирити говорећи му да је све у реду и да нема чега да се плаши. .. На крају се полако смирио. Након свега тога спавао је прилично дуго времена. док сутрадан није полако дошао к себи…”

 

Уколико се сада подсетимо на оснивача Златне Зоре и његова искуства, па их упоредимо с оним што је Хитлер доживљавао, да ли можемо ту наћи неке паралеле? Које су то силе биле у интеракцији с овом двојицом људи и манипулисале њима? Поготово ако узмемо у обзир да су Стаљин и многи други државници такође имали сличне необјашњиве “нападе” Изгледа да сва та тајна и полутајна друштва представљају манифестацију једног света који није исти као свет у којем ми живимо. Неки тај свет називају: као – ОПС област постојања 4-тог дензитета, односно, да се ради о једном свету који егзистира на “спрату” изнаг нашег.

 

Дакле, овде имамо модерне Розенкројцере, Масоне, Златну Зору, Илуминате, Друштво Врил, Црни Ред, Друштво Тхуле и њихове везе са веома добро организованим нео-паганским Теозофским Друштвом где налазимо мешавину неопаганске магије, оријенталне атмосфере и хинду- учења. Не заборављајући тајна сатанистикчка друштва споменимо да неки истраживачи сматрају да је друштво Тхуле представљало спону Запада са неким облицима источњачког сатанизма. Француски филозоф Rene Guenon  у својој студији “Le Theosophisme, histoire d’une pseudo-religion”, објављеној 1921. г. предвидео је оно што ће убрзо уследити:

 

         “Лажне Месије које смо имали прилике до сада видети нису извели никакава велика чуда, а њихови ученици су људи које је лако врбовати. Али ко зна шта нас још чека у будућности? Када схватите да све те лажне Месије нису никада биле ништа друго до несвесне алатке у рукама оних који су их “омађијали” , и када неко обрати пажњу на серију експеримената које су теозофисти једног за другим правили, онда човек мора да закључи да су то биле само пробе, које ће се понављати у разним облицима све док им не обезбеде успех у преузимању власти над масом а који у међувремену изазивају само узнемиравајуће ефекте. Не верујем да су теозофисти толико јачи од окултиста или спиритуалиста, да би били у стању сами да успешно обаве подухват тог обима” .

 

Могуће је да у томе сарадјују, али, можда се иза свих тих покрета налази нешто што је много опасније и о чему њихови лидери, чак и сами много или ништа не знају, јер су несвесно постали алатке у рукама једне више силе?

 

У то време живео је и познати гностичар Rudolf Steiner  иначе рођен у Славонији , тада Аустроугарској монархији, који је у Швајцарској основао једно духовно истраживачко друштво базирано на идеји да се цели универзум налази у човековој свестии да је човеков ум способан да оствари много више од онога што је познато у званичној психологији. Стеинер је направио велики допринос на многим пољима (биологија, медицина, педагогија итд.) те се може рећи да је стварно радио за добро човечанства. Он је сматрао да су теозофија и разна нео-паганска друштва изникла из једног великог подземног Света Зла, и да теозофи представљају гласнике долазећег сатанског или демонског доба. У његовим учењима постојала је једна јака морална компонента и његови ученици су се морали обавезивати да ће чинити човечанству само добро. Он је желео да оснује једно друштво “добрих људи који чине добра дела”. Без обзира да ли су његове теорије одговарале објективној истини или не, за њега се може рећи да је био велики хуманиста. Интересантно је то да су нацисти од самог почетка свог организовања гледали на Стеинера и на његово учење као на великог непријатеља почели да прогањају његове ученике и присталице. Сумња се да су 1924. године његови непријатељи запалили Стеинеров центар у Дорнацх-у у Швајцарској и уништили целокупну архиву. Наредне године, Стеинер је умро. Тако су теорије “смрзнутог света” и “шупље земље” заживеле и почеле се све више ширити а модерна наука је бивала све више и више потискивана.

 

Већ у лето 1925. године сви најпознатији научници из Немачке и Аустрије добили су једно ултимативно писмо следеће садржине: “Дошло је време да изаберете – да ли ћете бити с нама или против нас. Док Хитлер расчишћава ствари у политици, Ханс Хорбингер ће брисати с пута све „лажне“ науке упозорењем : „ Прикључите нам се пре него што буде касно”. Доктрина вечног леда биће један од знакова регенерације немачког народа и она у суштини са теоријом шупље планете (гдје људска раса живи на њеној унутрашњој страни) биле су сасвим опречне, међутим, једном приликом у прилици да се одлучи за једну од ове две теорије, Хитлер је изјавио: “Наше схватање света не мора да буде кохерентно. Обе ове теорије могу бити исправне”. Овакав његов став није ништа мање интересантан, од ових теорија.

 

Из Немачке тада почињу да одлазе позната научна имена Ајнштајн, Ферми, Теллер а доцније неке и протерују. Теорија шупље планете била је актуелна све до 1942, када су у априлу, Хитлер, Геринг и Химлер одобрили тајну мисију у којој је специјална екипа немачких научника под вођством Dr. Heinz Fishera била послата бродом са најновијом радарском опремом и другом опремом која је била прилично оскудна у Немачкој у то време на острво Руеген у Балтичком мору, како би се уз помоћ одређених мерења и научно установило и потврдило да ли људи живе на унутрашњој страни планете. Усмеравањем радара под углом од 45%, тачке одбијања радарских зрака на унутрашњости земљине коре требале су да се оцртају на мерним уређајима. Након неколико седмица експеримената ови научници су се вратили назад празних руку и потпуно уверени да нико не живи на унутрашњој страни планете. Недуго након њиховог повратака Dr Heinz Fisher  је пао у немилост нациста али је преживео завршетак рата и операцијом “Paper-clipпребачен у САД. Тамо упитан у истрази од стране новинара у вези свог учешћа у овој експедицији, он је одговорио да су га нацисти терали да чини потпуно луде ствари.

 

Може се дакле рећи да су ирационална веровања и теорије промовисане од стране одређених езотеричких друштава чиниле значајан део базе нацистичке идеологије. Хитлер је често наглашавао да онај који се не разуме довољно у езотерију, није у стању разумјети ни немачку политику ни глобалну политику. Занимљиво је да после Другог светског рата никада није била посвећена нека већа пажња дубљем проучавању езотеријске позадине нацистичке идеологије, како би се можда открили неки фактори који би помогли евентуалном спречавању понављања историје у смислу манипулације свести људи од стране појединаца и одређених “езотеричких” друштава. Чини се да то није нимало случајно, поготово ако имамо на уму да је некима управо стало до тога да нам се историја стално понавља. Друштва као што је некад било Тхуле раде и данас , само под другим именима, (на пример „Scull and Bones Society“ – “Друштво Лобање и Кости” , чији су чланови Bush, Kerry, Gor и цео низ других америчких лидера политичара, бизнисмена, новинара итд.) Иначе америчко Друштво “Лобање и Кости” има исти амблем, као и Хитлерове СС јединице. Случајност ? Али да се вратимо Адолфу.

 

Након што је Хитлер дошао на власт у Немачкој, многи познати научници морали су потписати једну изјаву којом потврђују да верују у теорију вечног леда. Ова Хорбингерова теорија била је заснована на једној његовој визији историје и еволуције космоса. Иначе Ханс Хорбингер је у вријеме развоја нацизма имао улогу званичног нацистичког пророка. Његова теорија је “објашњавала” стварање сунчевог система, порекло наше планете, живота и духа. У њој је била описана целокупна историја нашег универзума, а биле су предвиђене и све његове будуће трансформације. Одговарала је и на питања као што су “Ко смо ми?”, “Одакле долазимо?” и “Куда идемо?” Била је базирана на идеји о једној непрекидној борби између леда и ватре или сила одбијања и привлачења у бесконачном простору. С тим у вези, Хорбингер је сматрао да су све планете у нашем универзуму сличне лоптама леда, док једино земља која је само делимично прекривена ледом, представља истинско поприште битке између ватре и леда у нашем универзуму. Наравно, немачки народ је био тај који ће успешним остварењем своје мисије, обезбедити коначну победу ватре над ледом, писао је Хорбингер.

 

На том принципу била је базирана и Хитлерова ратна стратегија. Према многим сведоцима, Хитлер је сматрао да ће се све, па чак и чувена руска зима повлачити пред немачким трупама које су по њему представљале – ватру у езотеричком смислу. Међутим, испоставило се обрнуто. Зима у Русији је тих година била далеко јача него што су Хитлер и његови метереолози предвиђали, тако да су хиљаде њемачких војника изгубиле живот услед веома ниских темпаратура, а да многи нису успели ни метка да опале.  Хитлер је показао у неколико наврата пророчанске способности у вези тачних датума победа над Пољском, Француском итд., уз помоћ којих је стекао кредибилитет генијалног стратега, чак скоро пророка у немачким политичким и војним круговима, а поготово у народу.

 

Пред крај рата Хитлер је био уверен да универзум тражи од немачког човека још веће  жртве и био је спреман да жртвује сваког немачког грађанина у име виших циљева. Hans Horbinger је у вријеме развоја нацизма имао улогу званичног нацистичког пророка. Његове космичке теорије имале су упориште у древној митологији, док истовремено са класичном астрономијом и математиком нису имале никакве везе. Он је сматрао да само пророци могу да се баве науком, јер су они просветљени људи са једним вишим нивоом свести. Ипак човек по имену Dietrich Eckardt, припадник Друштва Тхуле, био је већи маг од Horbingera. Он је заједно са Alfredom Rosenbergom упознао Хитлера 1920. године, док је овај још био каплар бивше њемачке војске. Према многим изворима, он је био Хитлеров “духовни гуру” који је управљао његовим размишљањем и понашањем. Током скоро 3 године, он га је учио да пише и правилно говори. Наводно, његова упутства Хитлеру била су преношена на два нивоа, од којих је први подразумевао једну “тајну доктрину”, а други је био у виду “пропагандне доктрине”. Eckardt је био један од седморице оснивача немачке Национал-социјалистичке Партије, у јулу 1923. године. Прије него што је умро у јесен исте године, он је рекао једном свом колеги: “Следите Хитлера Он ће играти на музику коју сам ја компоновао. Ми смо га оспособили да комуницира с “ЊИМА”. Мене немојте жалити, јер ја сам извршио већи утицај на историју, од било ког другог Немца до сада. Питање је са киме је Хитлер требало да комуницира- – са њима? Којима то-Њима?! Анђелима помоћницима духовима-заштитницима?

 

У Немачкој је, кажу, пре Другог светског рата било више астролога него било где у свету. Долазак Адолфа Хитлера и нацистичке партије на власт подстакао је многа нагађања да ли је фирер склон астрологији и окултизму, и та прича да је био окружен њима била је присутна у Рајху још од 1933. године. Ипак, изван Немачке о томе се почело више говорити од 1938. године, а лондонски „Dejli Mejl“ изнео је 30. јануара 1939. године тврдњу да Хитлер поклања велику пажњу саветима астролога. Исте године у пролеће у новинама у Лозани, у Швајцарској, пише: „Нико не верује у астрологију више од хер Хитлера. Најбоље муштерије Интернационалног института у Лондону су приватни астролози из Berhtesgadena. Свакога месеца траже нове астролошке податке. Ово је зато што хер Хитлер верује у астрологију“.

 

„Dejli Mej“ у лето, два месеца пред рат, доноси вест да је Nikolas M.Batler, председник Колумбија универзитета у Њујорку, потврдио да Хитлер има петорицу астролога, а „Ivning Standard“ октобра 1939., пет дана по избијању рата, наводи име једног од њих. Па ипак, у Немачкој у мају 1941. године почињу хапшења астролога, окултиста и видовњака: поред осталих и власника највеће авио компаније Vilhelma Meseršmita и читавог штаба Rudolfa Hesa, чији је члан, како се сматра, био и познати астролог и окултиста Šulte Štrathaus. Они су готово сви завршили у конц логорима. Медији ван Немачке извештавају да је од почетка рата нестала Elizabet Ebertin, наводно, „Хитлеров омиљен астролог“, за коју се сматра да је једна од ретких особа која зна тачан час његовог рођења! „Dejli Telegraf“ пише да је Ebertinova руководила издавачком кућом са готово монополистичким положајем у објављивању астролошких публикација у Немачкој.

 

Ипак кажу да је Адолф био скептик када је реч о астрологији. Као доказ наводио је да ни људи рођени у исто време под истим положајем звезда немају једнаку судбину. „Сујеверје је чинилац који се мора узети у обзир код процене људске мотивације, мада се оно може прерасти и исмејати“, говорио је. Ипак, иза кулиса неверовања и званичног одбацивања па чак и прогона „звездочитача“, нешто се око тога догађало, не само у Немачкој него и у Британији.

 

Пангерманистичка идеологија, враћање паганским коренима које се поред осталог одражавало у званичном слављењу солстиција уместо Божића и друго што је нацистичка идеологија донела Немачкој, није могло да не резултира мрачном плимом окултизма која се ваљала испод површине. Једна од прича са таквом позадином је бекство Rudolfa Hesa, јединог Хитлеровог искреног пријатеља, у Енглеску, које је и до данас остало неразјашњена мистерија.

 

Постоји верзија по којој је Хес веровао у астролошка тумачења. Када је Министарство пропаганде забранило јавно изношење свих окултних, спиритуалистичких, видовњачких, телепатских и астролошких вештина, та се забрана, неким чудом није односила на астролога Karla Ernesta Krafta. Он је десет година после рата, приликом оснивања Нове Изидине ложе у Лондону, изјавио да је видео пропаст Немачке још крајем 1939. године, а да је 1941. одлучио да о томе обавести Rudofa Hesa, пошто ништа слично није смео да помене Хитлеру. Хесу је дословно рекао:

         „Све до овог последњег марта (1941.) доследно сам прорицао наклоност судбине и увек сам био у праву. Сад, без обзира на победе што их је Немачка извојевала, ја вам кажем како се Хитлерова метеорска каријера ближи свом зениту. Још се може променити судбина, за месец или два. После тога биће касно и Рајх ће пропасти у наредне три године. Биће то страшан крај за све у Немачкој“.

 

Након излагања, поткрепљеног астролошким мапама, Хес му је поверовао и, не помињући Крафта, састао се са фирером, убеђујући га да склопи мир са противницима, макар и на сопствену штету. Хитлер је то, наравно, одбио, а Rudolf Hes је 10. маја 1941. тајно предузео мисију на своју руку и слетео у Шкотску, где су га Енглези заробили.

 

Хитлеров Рајхсминистар, чије је бекство у Немачкој оцењено као издаја, а помињао се и утицај астролога и окултизма којем је био склон, у Енглеској се једном састао са Винстоном Черчилом, а три пута са извесним Valterom Johanesom Štajnom, самозваним доктором окултизма, који је својевремено у Бечу студирао медицину и филозофију. Штајн је још 1913. у Бечу упознао Хитлера и био је фасциниран његовим причама о пангерманизму и радничком покрету. Постали су велики пријатељи. После Првог светског рата, постао је његов специјални саветник, када се Хитлер зближио са Ditrihom Ekartom i Karlom Haushoferom, оснивачима окултних друштава „Врил“ и „Тула“. Пошто се сећао Штајнових предратних предвиђања о убиству Фердинанда, слому Поћорекових армија у Србији и поразу који чека Немачку, слепо му је веровао и држао се његових астролошких упутстава, која му је недељно израђивао. Пријатељство је трајало све док се 1933. године Штајн није сукобио са Химлером, а пошто је знао на чијој ће страни бити Хитлер, побегао је у Енглеску. Британске службе тако су сазнале много тога о окутној пракси нацистичке партије и самог фирера, а Штајн је постао британски обавештајац, члан Черчиловог „Црног кабинета“.

 

Штајн и Хес поздравили су се као стари пријатељи. Молећи га да утиче да се Немачка некако спасе, Rudolf Hes дао је Valteru Štajnu Kraftove хороскопе и отишао у заточеништво, где је умро 1982. године. Крафт се после Хесовог лета за сваки случај склонио у Швајцарску, одакле се ограничио на то да Хитлеровој тајној служби доставља само предвиђања о атентатима на вођу Рајха, у чему је, тврди се, био више него успешан. После рата одбио је да ради за Черчилов „Црни кабинет“, али је на једном затвореном састанку са Черчилом и Делмаром прорекао хладни рат, сукобе у Палестини и оснивање Европске уније. После оснивања Нове Изидине ложе 1955. године повукао се и више се за њега није чуло. Штајн се преселио у Америку, где је све до 1961. године радио поверљиве послове за Пентагон. Када су 2005. године отворени архиви британске тајне службе, сазнало се о њеном парапсихолошком и астролошком деловању током Другог светског рата! Након скидања ембарга са информација ове врсте, очекују се нова открића и сазнања, мада је још 1972. године један од истраживача, Erik Hau у књизи „Хитлеров црни маг“, објавио неке детаље тог ратовања. Trevor Revenskroft, аутор више књига о овој теми, такође се бавио истраживањем Хитлерових астролошких и окултистичких преокупација.

 

„Црни кабинет“, који је основао Винстон Черчил, а којим је руководио Seftion Delmer, зналац за окултне операције, имао је задатак да делује преко Би-Би-Сија и мреже радио станица, као да програм емитује из Немачке, и даје предвиђања о пропасти Трећег Рајха и Немачке. Осим тога, издавали су и растурали новине и летке са истом тематиком, а Штајн је био саветник премијера Черчила за анализу Хитлеровог ума и његових мотивација.

 

Поред осталог, Штајново задужење било је да даљински делује на фирера и његове одлуке. У Делмеровим белешкама из 1940. године о Хитлеровом поразу код Денкерка тврди се следеће:

 

         „Претила нам је апсолутна катастрофа, а онда је Отер (Штајново магијско име) рекао да ће покушати да Хитлера одврати од тог наума. И,десило се чудо – Немци су престали са нападима, а наше трупе су се мирно укрцале на бродове и вратиле у британске луке“.

 

Гебелсови мемоари такође посвећују пажњу овом Хитлеровом несхватљивом потезу:

 

          „Сви смо били у чуду. Геринг је преклињао Хитлера да једним потезом збрише неопрезну енглеску армију коју смо одбацили на ивицу Ламанша. Јодл и Кајтел су га молили да „удаве“ Енглезе у року од 15 минута. Хитлер је само ћутао и одмахивао главом, понашао се као изгубљен. Несхватљиво, пропустио је да понизи Енглезе и можда добије рат“.

 

Хороскопи и за крај

 

О последњим Хитлеровим данима у свом дневнику сведочи гроф Šverin fon Krozik, његов министар финансија. Дневник и писац су ухваћени у Фленсбургу маја 1945. Гебелс, када су већ Совјети улазили у Берлин, поверава Крозику да је недавно читао фиреру одломке из историје Фридриха Великог. У делу где се описује краљево очајање пред поразом Пруске, у књизи пише: „Смели краљу! Сачекај још мало, па ће твојим мукама доћи крај. Сунце наклоњене ти судбине крије се већ иза облака и ускоро ће те обасјати“. На то, рече Гебелс, сузе заблисташе у фиреровим очима, након чега су послали да се из тајне Химлерове архиве донесу два хороскопа: један је био Хитлеров, урађен 30. јануара 1933., а други хороскоп Републике, са датумом од 8. новембра 1918. године.

 

Проучили су их и открили запањујуће чињенице. Оба су предсказивала избијање рата 1939. године, славне победе до 1941. а затим низ пораза и ратне страхоте у раним месецима 1945. године, посебно у првој половини априла. Затим једну свеобухватну победу у другој половини месеца, статус-кво до августа, а онда мир! После успостављања мира, наступиће тешка времена за Немачку, а од 1948. ће почети њен нови успон!

 

У ноћним сатима 12. априла фон Крозик добија телефонску поруку да је умро Рузвелт. Гебелс, који се управо вратио у Берлин, у раним јутарњим сатима 13. априла, наручује боцу шампањца за своје сараднике и телефонира Хитлеру:

 

          „Мој Фиреру, честитам вам, Рузвелт је мртав! У звездама је записано да ће друга половина априла бити за нас пректретница. Сада је петак, 13.април. Ово је та прекретница!“

 

Истог дана, у Хитлеровом склоништу виђен је Bernd Unglaub. Космолог, који је живео у Берлину, 1929. године написао је књижицу „Шта је, шта ће бити?“. У њој је прорекао Хитлеров долазак на власт 1933. и велики рат 1939. године, који ће Немачкој донети велике невоље. Гестапо је све примерке уништио 1941. године. Unglaub је признао да је још од 1922. године пратио Хитлерове говоре, али му се није придружио, јер је знао какав ће бити крај. Он га је и предвидео за 1945. годину, због чега га је Гестапо ухапсио. Ипак су га, за чудо, пустили и више га нису узнемиравали.

 

Да ли је тог 13. априла, када се нацистичка врхушка због смрти Рузвелта понадала преокрету рата, неко отишао по Унглауба, и шта је овај рекао Хитлеру, остаје само нагађање, јер овај то није стигао да исприча. Преминуо је 21. јула 1945. од рака језика. Rauschning, гувернер Данцинга Хитлеров лични пријатељ: Човек се не може одупрети утиску да је Хитлер био један прилично обдарен или јак медијум који је добијао импулсе са стране, а посебно од масе пред којом је имао своје наступе и држао говоре Већину времена медијуми проводе као обични, нормални људи у редовним активностима. Медјутим, изненада као да добију неку психофизичку инспирацију и мотивацију, као да их нешто обдари нечим што личи на неприродне моћи, што их тада нагло одвоји од остатка људи и масе. Ти необични подстицаји долазе од неке силе, која је нешто што што се налази изван њихове нормалне и уобичајене личности – рекло би се да њихово тело запоседну неке друге личности, посетиоци са невероватно широким знањем. То се огледа у изванредној инспирацији и способности да тачно одговарају на најнеобичнија и најтежа питања, која по своме образовању и струци никако не би могли знати или да говоре о визијама које су присутнима тешко или готово никако разумљиве, али веома импресивне.

 

Хитлер је најчешће имао ту врсту транса у којима је имао визије неких догађања размишљања и коментаре догађаја из историје или живота познатих људи, који су били зачудо непознати историји али касније потврђени као тачни. Када их прође та њихова криза, медијуми онда падају назад у своју свакодневницу . Управо на такав начин је и Хитлер био запоседан од стране неких сила које су биле изван њега, које су биле сличне демонским силама за које је индивидуа по имену Хитлер, представљала једно средство за њихову манифестацију. Та мешавина Хитлеровог баналног и надприродног стварала је један нестабилан дуалитет, којег је човек могао приметити у његовом присуству.

 

Georg Strasser, један од најближих сарадника: “Слушајући Хитлера човек би могао помислити да се ради о човеку који је у стању да поведе цело човечанство до славне победе… као светлост кад се појави у неком тамном прозору. Његови говори су надреалистички и фасцинантни. Господин са брчићима преобраћа се у арханђела… Онда тај арханђел одлети … док господин Хитлер остане да седи са светлуцавим очима и сав у зноју……. “

Gaëtane Bouchez , медијум за Хитлера каже: ”Гледао сам у његове очи – то су биле очи једног медијума у трансу… Понекад се чинило да се ту појављивала и нека ектоплазма; Хитлерово тело као да је било опседнуто од стране нечег…нечег… течног Након тога он би се поново вратио себи, скупио се и изгледао мали и безначајан, па чак и вулгаран. Чинио се веома исцрпљен, као да му је сва енергија из тела исцрпљена.”

Andre Francois-Poncet, германиста и амбасадор Француске у Немачкој од 1927 до 1939 за њега каже:

         “Он је ушао у неку врсту медијумског транса. Израз на његовом лицу био је екстатичан. Тај медијум је несумњиво представљао не само једног човека, него једну групу, један колектив неких сила сличних некој магичној термоелектрани. Оно што нам се чинило сигурним било је то да је Хитлер био анимиран од стране нечега другачијег од оног што је проповедао; од стане неких сила и доктрина које су биле веома лоше координисане, без икакве сумње, али бесконачно много опасније него што је била у целости теорија о национал-социјализму.”

 

Ко ли је владао Хитлером. Да ли су призвани паразити тамних сила који покушавају да владају планетом. Пуно недоречених одговора. Али у некој од следећих емисија ћемо дати приказ шта су узели од Славеноаријеваца И како су укаљали неке од симбола које су под оправдањем да су били нацистицки симболи били забрањени дуго након 2. светског рата.

razmak

Транскрипт емисије Древник бр.44, радио Сербона
Аутори и водитељи: Драго, Дуле, Дуки, Аца и Саша

Послушајте целу радио емисију

Ко је био велики диктатор Хитлер?
5 (100%) 1 vote

Слични чланци

ПАРТЈАНСКО ЦАРСТВО – Заборављено Персијско ц... Прочитајте предходни чланак Персијско царстви 1. део - ИМПЕРИЈА АХЕМЕНИДА   Овде настављамо причу, тачније прошлост на месту где смо је пре...
Србско Сибирска веза – СРБИ – Потомци ... Имали смо већ емисију о доласку са севера Африке Анта на Балкан, Анта који су Срби, који су говорили најстаријом верзијом језика а на који данас најви...
Гуанчи – мистериозни бели народ... На западу Северне Африке, у непосредној близини Марока се налази 7 великих и неколико мањих острва Канарског архипелага - једна од последњих колонија ...

Оставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку