We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

Prenosivo nasledje drevno pravoslavno znanje nasih dedova

Преносиво наслеђе – древно православно знање наших дедова

Вечерас ћемо начети причу о древним православним знањима наших дедова. Немојте да вас збуњује реч православно, јер смо већ утврдили да је оно старо знање углављено по сили прилика у религију. Ако погледате само мало пажљивије, биће јасно да је на делу у религији интеграција бивших православних комплетних знања, такозваних паганских и саме религије. Да поновимо још једном, само ми, Руси, Бугари и Македонци, што ће рећи ми и Руси, смо православни, а сви остали народи себе зову правоверним или ортодоксним. За више о томе, послушајте емисију Римска фантазија, како се не би даље понављали.

Оно што ћемо вечерас и у следећој емисији причати, јесте преимућство и првенство дубоких духовних знања која смо поседовали, све док их се нисмо полако, временом одрекли.

Познато је да постоје Древноегипатска Књига Мртвих и Тибетанска књига мртвих.  Можемо“Древнегипатску књигу мртвих” назвати  “Древноегипатска књига за мртве“, односно за оне који не разумеју устројство Космоса. То је почетни ниво разумевања, дечји, у односу на знања која су имали наши дедови. И за то знање нису потребни посебни кључеви за разумевање и дешифровање као код поменутих књига Египта и Тибета.

Постоји “Славјанска књига смрти“…Није она писана давно нити је извучена негде из нафталина, већ је сакупљено на једно место наше прастаро знање о устројству свемира, функционисању живота и смрти. На основу тог знања, данас постоје и поменуте књиге и разна духовна учења. Нећемо та учења називати лажним, али непотпуним и неодговарајући стварности – апсолутно. Настала су на основу наших које смо заборавили, данас се смејући мудрости традиција народа из кога смо изникли. Трагично је да се данас на мудрост традиција, обичаја и риитуала посматра са подсмехом и нечем давно превазиђеном, неодоговарујуће данашњем моделу живота.

Са друге стране, данашњи модел живота је крајње деградирајући за човека, норме које смо усвојили су супротне нормама наших дедова, и постајемо као животиње које мисле само на храну и секс, а води нас тежња ка новцу који нам то омогућује. Наравно, племенитост, част и дух, а пре свега знање о најважнијем, одсуствују из наших живота, као и из наше свести. Да почнемо са тиме…

 

Како су наши стари видели устројство и настанак универзума?

 

Универзум је по својој структури и организацији изузетно компликован. Али сва предања словенских народа кажу да свему у нашем Универзуму постоји један извор, који укључује сву замисливу и незамисливу разноврсност других Светова. У савременој терминологији то се назива “Апсолут“, а стари словени су га звали РА-М-ХА.

         РАМХА – извор Нове реалности, у коју се манифестовао из претходне (Старе) реалности, као резултат рођења обједињеног моћног енергетског набоја свих мислећих система старе структуре. Тај набој је импулсиван, почетна тачка развоја нових светова, универзума, нових планетарних система, нових цивилизација.

У почетку у новој реалности, формирано је Супервелико апсолутно Нешто (материјални облак енергије, која је у свом изворном облику хаотична, то је материјал за рад светлосне енергије Ра-М-ХА). Затим се од РА-М-ХА излио Велики Поток духовних светоносних искри (Дух, Атма, искра Инглије, Жива светлост, Честица Индивидуални) који је гурао пред собом измаглицу материје, лишену до тога Божанске Светлости. Што је даље одлазила Првобитна Жива Светлост, то су мање јарке биле духовне искре.

Енергија светлости, појавивши се из старе реалности, је животородна и носила је у себи информације о облицима живота из старе реалности. Ушавши у нови Свет, енергија Светла предавала је знања о структури и облицима живота. Део Првобитне Живе Светлости, која, изливши се у низине и дубине и тамо се са тамом и измаглицом измешавши, формирала је Првобитно Сијање, од којег су наш Универзум и Универзуми, који се налазе изнад, рођени. Али свуда, и на врховима, и у низинама, као река плава, текла је река Живог Светла, са маглом се не мешајући, названа Златни Пут. Првобитно Животородно Светло сједињује мноштво Реалности, повезаних са тако названим Великим Дрветом Светова, листовима који се јављају као различити Светови и Реалности.

Када се у Новој Вечности разлио Првобитни Живот – порађајући Светлост, и рођени били разноразни Универзуми и Реалности, они су формирали Светове Јав, Нав и Прав. И што су се ближе Првобитном Извору Светлости налазили ови Универзуми и Реалности у различитим сијајућим Световима, то су са више димензија они били испуњенији.

Свет Прав – састоји се из Универзума и Реалности, који се налазе најближе Првобитном Извору Светла (у енергоинформационом смислу, као што и сваки од Светова и Јав и Прав и Нав заузимају цео обим наше реалности).

Свет Јав – он је четродимензионални Свет људи и живих бића.

Окружујући нас, Свет Јав – је Свет жутих Звезда и Сунчаних Система, он је само зрно песка у бесконачном Универзуму. Раме уз раме са њима постоје Звезде и Сунца, бела, плава, љубичаста, розе, зелена и других боја, нашим чулима несхватљива. Бесконачан им је број, али су сви они ништа пред другим Световима, изван нашег Универзума лежећим.

  Свет Нав – (види појам астрални и ментални) укључује вишедимензионалније Универзуме и Реалности, него Свет Јав. У почетку је Нав био јединствен, али због сталне супротности Сила Светла и Таме – сви Тамни Светови Нав су били одвојени од Светлих Светова.

Сва предања славјанских народа о стварању света, говоре о томе, да је видљива нама материја (Јав) била створена последња. На почетку, као што смо видели, изнад су створени Светови Прав (светови Богова), затим су распоређени Светови Нав, а затим наши физички Светови. И ако је Свет Људи четвородимензионалан (три димензије простора и једна димензија времена), то Светови, који су расположени на Златном Путу, имају следећи број димензија: Свет Лега – 16, Свет Арлега – 256, Светови Арана – 65536, а даље иду још вишедимензионалнији Светови: Светови Сијања, Свет Нирване и тако до Светова Прав.

До образовања Светова Јав, били су само Светови Прав и Небески Светови Нав. Светли Нав – зове се Слав, а још га зову Плава земља и Сварга Небеска, и тамни Нав — Пакао (такође, треба да се схвати да је Јав нехетероген, и такође је подељен и на различите области и у њему такође постоји структура намењена за чишћење – Пакао). Сада су за нас Светови Нав само “Земља снова”. Они остају доступни за перцепцију неким људима и данас, али немају сви за то потребну духовну чистоту. Повремено у посебним послатим им сновима, спавачи виде у сну тај Свет, осветљен плавом светлошћу (Слав) и да нема привлачности земље, душа се не би вратила са тог светог путовања. Неки виде у сну само улаз у “Плаву земљу” у облику тунела. Такви људи када се пробуде, памте посебну, непознато одакле долазећу, светлост, али извор светлости им није јасан. И само мали број душа људи, живећих на земљи, могу намерно да учествују у животу Света Слав, носећи одатле нејасне успомене. Међутим, у несвесности или у стању дубоког сна, чега се при буђењу ми уопште не сећамо, људи тамо бивају чешће него што они мисле.

Густина или разређеност материја различитих Светова, то је само наша људска перцепција. У Свету Јав (физичком) постоје тако згуснути Светови, у поређењу са којима је густина наше земаљске материје веома занемарљива. И сви ови Светови су насељени, чула живих бића тамо су такође прилагођена на животну средину као овде наша. У сваком свету живећа тамо бића сматрају “постојећим” – само свој Свет, а сви лежећи иза предела њихове способности да виде, изгледају им непостојећи и апстрактни. Али поред Света Јав, како је већ поменуто, постоје и Виши Светови и Нав и Прав, и речима нашег ограниченог језика немогуће је правилно описати устројство свих ових виших Светова.

Живот у свим световима развија се циклично по спирали, и у сваком од великих циклуса, као и у многим малим (свака мала спирала врти се око веће) понављају се сличности једног истог догађаја. Формирање Света се одвија, као спирала око унутрашње духовне тачке, којој она тежи. Циклуси и понављање времена – су исти, али не и једнаки и прошлост се никада не враћа поново. Интеракција галаксија и других објеката у Свемиру изузетно је тешка. Током тога стално се дешава претакање више танких енергија у гушће, и обрнуто.

Свака планета, звезда, сунце, има своје двојнике у другим реалностима (у Јаву, Праву, Наву). И видљив наш Свет згуснуте материје је само сенка од других Светова, образованих не из материјалних атома, већ од честица суптилне енергије.

Смрт старог и рођење новог у Универзуму присутствује стално. То његово кретање омогућава му да постоји.


А ШТА ЈЕ ЧОВЕК? 

 

Вечне и бесмртне духовне искре (Честице Инглије), сјај који подржава цео Универзум, пролазе свој развој кроз мноштво облика у нижим Световима достижући ниво Богова. Оне имају велику моћ да створе жива, чулна и мислећа бићасвоје изразе. Облачећи се у различите материјалне одеће, као у огртач, оне живе у “Људском телу”. Као краљ који седи на престолу у својој палати и управља свим активностима свог царства, тако и Дух управља животом земаљског људског тела. Када наступи смрт, Дух (ЧИЧестица Индивидуалности) одлази из “Човека-форме” у Светове Нав.

Земаљски човек или “Човек-форма“, је онај који се рађа, живи и умире на Земљи, и никада се не може поново родити, јер није носилац живота. У “човеку форми” све је јединствено: ум, карактер, осећања, изглед. Слободне воље код њега нема. Поступци “човека- форме” према његовим осећањима су слободни, јер водећа његова воља је у њему самом. Сећање на претходна постојања припадају само Духу и Души, а облик оне немају и не могу имати никакво сећање.

Истински Човек је Дух – ванвременски и бесмртан. Својство овог Небеског Човека је да по својој вољи буде свестан себе у свакој тачки Универзума, да продире собом у све, све грли и бескрајно ствара нове облике својом свешћу. Дух човека сличан је Духу јединственог Творца, али заостаје по моћи. Што даље Дух (искра Светлости) пада у материју, то је сан Духа дубљи, стање је несвесније. Стање несвесности његове свести почиње тада када он (искра Духа) захвати честице таме. Првенствено због своје отворености он је био “прозрачан”. Сада је испуњен димом и страшћу и жељама. Свест (Дељено ЗНАЊЕ) њега раздваја (на знање тела, знање Душе и знање Духа), и ту заиста космичку трагедију древни су приказивали фигуративно, као черечење Бога. Али човек може и треба да превазиђе стање несвесности свести.

Више “Ја” пребива у срцу инкарнираног човека, и то у горњем његовом десном делу. Оно је мање од најмањег (честица) и више од највећег (талас, који има својство таласа и честице у исто време, као и физичке особине светлости, види уџбенике физике).

Данас је центар свести концентрисан у области знања тела и налази се у мозгу, али то је само део целовите свести, која треба да се опорави, што и јесте права сврха живота човека. Свест мозга мисли одвојено од Бога. И док срце не привлачи себи ум, и не овладав њим, не може да га научи свој тајној мудрости (љубави). Најпаметнији човек, колико год се он борио да спозна мудрост Богова, остаће слеп. Срце је место боравка центра духовне свести (због тога се у медитацији и фокусира пажња на срце). Тако се отвара пут унутар себе, стиче се дар унутрашњег увида, можда само осећајући у себи Виши дух. Повезаност ума и срца, јесте основа духовног рада.

         “Пробуди спавајућег у себи, и он ће се пробудити!!!” “Када ум сиђе у срце, ти са чуђењем видиш човека пребивајућег у теби. Унутар себе ти налазиш онда изненађујућу земљу, која обухвата све Светове и изван тебе не постоји”.

Истински човек је бесмртни Дух, корак по корак дижући се по степеницама доследног развоја све до тада, док не достигне свест апсолутног бића, и не споји се са Асурима (Ас од Јаких – сунчаних богова), а онда се спаја са Врховним Ванвременским бићем чувајући своју личност. Пут Душе је непрекидно трагање за вишим циљем ка врховном савршенству.

         “Ја” човека, је искра Божија и циљ човека у том Свету је да усклади себе у јединство са Боговима и да постане проводник њиховог утицаја.

Светови Богова (светови Прав) представљају први круг стања Светлости и Мира, о коме је немогуће говорити речима. Само свети, достигли највиши степен, у посебној екстази могу га разумети. Сенка првог круга је други круг (Светови Нав), или енергетски универзум. А он је неизмерно већи од трећег круга (сенке другог), Светова манифестованих и зафиксираних форми (Јав).

Словенска традиција учи да је други круг духовно- енергетски Свет, који садржи у себи неограничен број Светова, сунчевих система и планета. Од нижих, по густини своје структуре, који су на граници физичке материје до виших, где су форме живота необичне и лепе. Други круг је сав у покрету он има безбројну количину делова и човек се пење по њему као по степеницама.

Али, још док живе у нашем свету (трећи круг) људи треба да настоје да достигну такво стање, да би свесно видели неке његове области својим очима. Овај круг се још назива фигуративно “Океан”, од кога је изолована “Земља”, тј. наш физички Свет.

Често се на том условном језику други круг назива “Земљом сна”, или духовним планом. Главни задатак праксе умирања састоји се у проучавању различитих духовних и душевних стања, као и стање сна, јер су у сну очувани неки остаци бивше, целовите свести Човека. Цео Небески човек налази се данас као да је у несвести, поред земаљског живота живи још на неколико планова: умном (тело), душевном и духовном. Али након пада, он на сваком од тих планова може користити само један од делова своје прошле, целовите свести. Проучавање стања сна и начина да се сачува свест у сну лежи у основи практичне науке. Стање сна, то је степениште које води у друге Светове.

До садашњег времена “Човек” је још на том нивоу који је у њему, тј. у његовом дневном будном стању може да прими само мали део информационе енергије своје духовне искре. И зато је, код “Небеског човека” који живи у Свету Јав раздробљена целовитост његове свести. И он има само спавајућу свест и спавајућу вољу и не види целовитост живота (за разлику од Богова), као да је потопљен у сан (то се односи на Дух). Када човек полази на спавање, на плану земаљског живота њега нема, он није будан ту, а у сну упознаје душевни-енергетски Свет, а ако би човека лишили сна, онда нема куда да иде трансформирујући Дух и не оличава се на физичком плану енергија.

И тако, налазећи се током сна у духовно – енергетском свету, духовна бића доживљавају тамо искуства, а такође и комуницирају, акумулирају неопходну енергију шкољку Душе, за даљи већ потпун живот у том Свету. Одавде следи да у сну тече наш, други, пунији по садржају живот, али утисци о њему продиру у будну свест прилично нејасно. Сан који ми памтимо при буђењу, је прича, пренета уз помоћ слика нашој Јав (физичкој) свести у тренутку када се налазимо на ивици два стања. Тако да је код већине људи успавана конфузија трајни резултат времена проведеног у сну.

Из овога следи да смисао живота у сну измиче пажњи обичног човека, а неосвешћени снови тада изгледају као трице и кучине.

Место налажење духовно-енергетског Света је свуда, он прожима собом сву густу материју. Пробуђеном свести човек се користи у Свету Јав. Душевном свести у свету Нав, када је сну. А духовна свест се отвара у дубоком сну, када спавајући не види снове. Иако су код обичних људи будна и спавајућа свест још разједињене, оне ипак дају одговор себи о неким утисцима живота из сна. Користећи одређене начине, може да се сачува свест у сну, координишући физичко и душевно и да живи свесно као у два Света. Али у дубоком сну, када се спавајући фокусира на божанске Светове Прав, објединити свест је практично тешко.

 

Стање сна — то је извор живе воде за нас, преко ње ми се сједињујемо са својим извором.

 

У сну се Душа само делимично разједињује од тела, али чува са њим контакт преко “животне информативне мреже”.

Тајна знања се састоји не у увођењу у себе било чега извана, већ у пројектовању свог несвесног у свесно. “У човеку је све, он не може наћи ништа изван себе“. Сваки човек, сам не знајући, носи у себи потпуност сваког знања и свих врсти способности. Све до сада људи нису изгубили способност да црпе знање из “бесконачног Океана светског ума”.

Неки то раде због урођених особина, други као резултат неког потреса мозга, трећи при изненадном развијању способности против своје воље, а четврти путем свесног рада на себи. Али појам случајности или судбине овде нису одговарајући, они су само генерисане немогућности да се види комплетна слика живота.

Упознавајући своје “Ја” човек стиче свест на свим плановима и могућност да живи “проширени живот”. И таквом “Прозрачном”, светом човеку доступне су визије и разговор са Духовима, могућност посећивања других Светова, један од другог лепших, један од другог савршенијих, али за то треба да буде очишћен од грехова и преображен. И, ако је само за неког од људи – то могуће, то значи да је у принципу могуће за свакога.


ТЕЛО ЧОВЕКА КАО ПРОЈЕКЦИЈА ТЕЛА УНИВЕРЗУМА

 „То што се налази испод,
   је истоветно оном,
   што се налази на врху“

                            Хорс Трисветли

 

Један од најпознатијих материјала који говори о том питању су тзв Смарагдне таблице Хермеса Трисмегистоса (можда је то искривљено при покушају да се преведе са древно словенског име Хорса Трисветлог):

“Не говорим лаж, већ истину кажем. Оно што је доле, исто је оно што је на врху, а оно што је на врху, баш је као што је доле. И све то је, само да би се догодило чудо рођења и развој новог живота наставши из Једног. Све ствари су настале из њега, само кроз поједностављивање (поделу). Светлост изашла из њега је Отац свих ствари, Тамна – материја [Т(о) Материја] изашла из њега је Мајка свих ствари. Међудејство ових супротности ствара извор силе за појаву новог живота.

Сунце (светлост) својим дахом доводи до уредног кретања Земље (материје), Земља (материја) храни Сунце (светлост). Један и само он је разлог свега учињеног – свуда и увек. Снагу извора живота је створио Један – највеличанственија од сила – и манифестује се у сваком кутку наше реалности. Раздвојене материја и светлост, танко и грубо, са највећом бригом, са поштовањем марљиво су повезани између себе.

Танак, лаган небески пламен силази на Земљу и тако производи њихово јединство и тама бежи далеко (преображава се под дејством Светлости). И то све се дешава под дејством Извора живота. Он и јесте сила свих сила, зато што суптилно и најлакше (светлост) води ову силу, а тежина (тама) је прожета њом. Тако се све догађа. Безбројни и невероватни сви облици живота нашег створеног света. Ја то знам. То је разлог зашто је моје име – Хорс Трисветли“.

Из овог постулата може се закључити само то, да оно што је доле је као оно што је на врху, онда се тела људи и Богова јављају као нека врста пројекције универзалне форме. Чак и процес рођења тела људи је сличан као рођење универзума.

Напомињем, да се за рађање новог универзума, у старој реалности, мора формирати комбиновани снажан енергетски набој свих мислећих система старе структуре. Овај набој је импулсиван, основна тачка развоја новог универзума, његовог простора, планетарних система, нових цивилизација (али то нас подсећа и на формирање у људском телу сперматозоида). Поред тог набоја, као што смо видели, изнад потребна је још појава супервеликог Нечег, сконцентрисане материјалне енергије, која је материјал за рад набоја (исто као што је јајашце материјал за рад сперматозоида). Енергија обједињеног набоја манифестована из старе реалности је животородна и носи информације о облицима живота из старе реалности. Стижући у материјални облак она преноси знања о структурама и облицима живота старог универзума. Исто тако и сперматозоид носи у себи информације о структури свих ћелија људског тела и стижући у јајашце он предаје знање о структури и облицима нашег тела.

У индијској варијанти Веда каже се, да се наш Универзум састоји од четрнаест планетарних система. Седам од њих су: Бхур, Бхувар, Свар, Махар, Џанас, Тапас и Сатја, који се налазе један изнад другог, – односе се ка вишим планетарним системима. Седам нижих планетарних система (у опадајућем редоследу) називају се Атала, Витала, Сутала, Талатала, Махатала, Расатала и Патала (тала значи – место таме-материје).

         У Ведама се каже:

 “…планетнарни систем под називом Патала формира табан стопала Универзума, а планетнарни систем Расаталапету и прсте. Зглобови – то су планете Махатала, а мишиће потколенице (листове) – планетарни систем Талатала. Планетнарни систем Сутала – то је колено космичке форме, а планетарни системи Витала и Атала – су кукови. Његове слабине – то је Махитала (место неактивиране тамне материје)”.

 

Космичко пространство, одвајајући светове Таме од нашег средишњег света Јав је “удубљење на стомаку” (пупак). Даље иду системи нашег света Јав (Бхур, Бхувар), а изнад се крећу више светлији Светови. Свар – то су светови Лега и Арлега, они су Груди космичке форме, врат су – планете Махар, уста – планете Џанас, а чело – планетарни систем Тапас. Највиши планетарни систем, Сатјалока, одговара фонтанели на глави…..

Из горе наведеног можемо закључити да тело Универзум има све потребно за постојање својих органа, а људско тело је, као што није тешко погодити, пројекција Универзума, тако да оно мора да садржи све ове органе и системе, али они се природно разликују од космичких и поседују друге могућности. Размотримо то детаљније на основу Славјанских Веда.

анус (лат. анус — прстен) — задњи излаз, најнижи канал, отвор, кроз који се измет излучује из организма. У људском телу то је пројекција границе нашег универзума са безданом, из кога се избацује отпад (угашене звезде, мртве галаксије, итд.).

Црева (интестинум) — део гастроинтестиналног тракта, орган за варење и излучивање код човека. Црева се у нашем универзуму јављају као пројекција царства Кошчеја, који обављају те исте функционалне дужности али сада већ на широј скали универзума (све што није довршило царство људи (стомак) они заврше, а непотребан талог бацају у бездан). Пошто црева имају апендикс, онда одатле и легенда о томе, да се смрт Кошчеја налази на врху игле.

Сацрал плеxус налази се у препонама нашег тела, и има троугласти облик (тамо се налази чакра “Извор”), пројектује се са Световима Таме Непробудне садржећи у себи резерве скривене силе (хиндуси је зову Кундалини и покушавају све време да је пробуде, али је то опасно).

Јетра (лат. хепар) — витални непарни унутрашњи орган човека, једна од њених физиолошких функција је чишћење крви. У свемиру се јетра пројектује на Свет Пакла, који је тако дизајниран за чишћење организма универзума. Температура јетре је за цео степен виша него температура других органа тела (зато и пече – печењ-руски).
У свемиру Паклени светови се сматрају врућим, јер се тамо преко ватре пречишћују душе.

Желудац (лат. вентрíцулус, гастер) — то је орган који се налази између једњака и црева. У њему се вари прогутана храна, при чему се у стомаку дешава прображавање једних врста енергије у друге, тако неопходне људском телу. Желудац је пројекција света Живота Људи (Лунарни Људи) у нашем телу. Људи као и друга бића нашег света обављају у великом универзуму функцију трансформатора различитих врста енергије у друге. Узимајући са храном грубе енергије, ми их претварамо у танке (менталне, етеричне, емоционалне и др.). Сунчани системи,  са нашом Мидгард земљом, као да се налазе у дну стомака великог универзума и онда су повремено изложени дејству Царства Кошчеја (као што знамо из црева у желудац периодично продиру различити ензими, који могу да изазову ране и смрт појединих области (то се дешава као и од неправилног рада желуца, тако и од спољних утицаја, па чак и од фазе месеца)).

Плућа (лат. пулмо, грчки. пнеумон) — органи ваздушног дисања код човека су парни органи. Плућа су постављена у шупљини груди, у близини срца. Десно плућно крило се састоји од 3, а лево од 2 делова. У плућима се врши гасна размена. У великом универзуму им одговарају светови Лега (од речи лагани – ваздушни, славјанима нису били познати анђели јер је то грчки назив, а ми смо ова створења називали Легама, отуда име Олег – као Лег). Ти светови су исто тако парни и уобичајено је да их зовемо тамни Леги и Светли Леги, али као што видимо правилно је леви и десни. У овим световима се врши функција размене духовних енергија идућих доле и горе.

Бронхије (од грчке. Βρονχος — “душник”, “трахеје”) — органи за дисање код човека. Десни главни бронх је дебљи, више вертикалан него леви. У свемиру су то парни светови Арлега. Они су проводници ка вишим световима Арана.

Срце то је фиброзно-мишићни орган човека, који обезбеђује ток крви по крвним судовима. Оно је покретач нашег тела. Срце је пројекција Света Највиших Богова, који су се спустили ниже за помоћ онима који пате. У Књизи Светла се о томе говори овако: “Неки од Највиших Носилаца Духовног Наслеђа нашег Универзума по својој доброти сишли су и уредили Свет између Светова Арлега и Арана, тако близу онима којима је потребно помоћи да уреде свет свој”. У крви у нашем телу постоје одређени кругови ротација и зато није ни чудо што су се наши преци обраћали Боговима са захтевом да “не престане коло живота да ротира”, јер у супротном свет ће умрети. У “Књизи Велеса” је речено: “И громодршцу ПЕРУНУ, богу битке и борбе рече: “Ти оснажујеш појаве, не заустављај Коло да се окреће!..” И заиста приликом застоја срца, а самим тим и циркулације у нашем телу, наше тело као и тело универзума умире. А то да све горе наведено има смисла, говори и древноруско име човечјих груди –”Перси“, што дословно значи Перуново Сијање, отуда и напрсне амајлије, оне које се носе на грудима.

Уста — телесни отвор човека, кроз који се прихвата храна, врши се дисање и производе се у њима звучни таласи. Уста и Грло то су органи дизајнирани за Ораније – У свемиру они су пројекције Светова Арана, који комуницирају са безданом.

Очи – оне су пројекција Света Сијања. Дословно: Око ЧИ [Честице Индивидуалности], или, на други начин, Сијајуће Очи.

Чело – је пројекција света Нирване…..и тако даље до виших светова пројектованих на врху главе (до фонтанеле, пројекције пребивалишта Бога Рода).

Кичма у људском телу је Пројекција централног зрака Великог Универзума, или како кажу, “Златног Пута Духовног уздизања” (стабло дрвета света). По његовом каналу Душа умирућег човека лети као у тунелу, да би напустила умируће тело и излази из Малог Универзума – тела, у велики космос. У стању клиничке смрти људи описују овај процес као кретање кроз тунел ка светлости.

Желео бих да још напоменем да су женски детородни органи пројекције Капије Међусветова, које су називали БАБА, тако да су и жену, родивши дете (сина), након тога догађаја именовали баба.

Уопште према свом физичком телу славјани су се односили веома пажљиво, хранили су га исправно и правилно. На крају крајева, физичко тело сматрало се храмом Душе и Духа, и морало је да се негује, па је било немогуће да се користе цигарете, ни материје које разума лишавају. Од тога су наши Преци имали Снагу поуздану и сигурну, која је била језгро унутрашње снаге. И тада је све што је узалудно одлазило заувек, и нико од њих није празан туговао узалуд, већ је желео само здрав живот за самоодржање.


ЗАКОНИ РИТА

 

Сада ћемо речи  нешто о закону Рита, који се поштовао све до скоро чак И без сећања на њега и његов назив, а у следећој емисији ћемо покушати преко древних знања да дамо разумевање Славе, о  чему многи размишљају, износе тероије и могућности, а што није могуће без познавања дубоког знања и мудрости наших дедова.

ЗАКОНИ РИТА су већ дуго ван оптицаја, опстају ту  и тамо као начин моралног живота осталог или преко православних традиција и знања или преко религијских норми.

Закони рита су Небески Закони о чистоћи Рода и Крви.

Феномен Телегоније је поново открио у 19. веку у Енглеској, пријатељ Чарлса Дарвина, лорд Мартон, који је, под утицајем идеја његовог пријатеља, такође, одлучио да се бави биологијом. Он је укрстио енглеску чистокрвну кобилу са пастувом – зебре. Потомци се нису родили. После неког времена, када ју је укрстио са енглеским пастувом, кобила је ождребила ждрепца “Енглеза”, са јасним знацима штрафта на леђима као зебра. Лорд Мартон је назвао овај феномен – Телегонија.

До 1960-их, научници из различитих земаља су спровели много студија у којима је установњено да се феномен Телегонија односи и на људе. Испоставило се да се наслеђују не само спољњи предзнаци првог сексуалног партнерства, него и његове болести: венеричне, ментални поремећаји, болести крви, итд. Чим је то научно установњено, сва истраживања и публикације о проблему Телегонија су класификоване као тајне и у свакодневном животу и медијима су почели Телегонију да називају псеудонауком.

С овим феноменом се стално суочавају они који држе и размножавају расне голубове. Ако Цезар “нагази” расну голубицу одмах ће је убити. Зато у будућности, чак и чак при самом елитном “браку” она ће имати “чиграше”, односно нечистокрвне птиће.

Сваки власник пса зна да ако он не води рачуна о својој расној кучки и она први пут прошета са мешанцем, расан пас од ове кује неће доћи никада. Ова куја се сматра поквареном.

Сви каснији мушкарци женама дају семе, али она рађа децу првог човека, који јој је дао симбол Духа и Крви. Поред семена наредних мушкараца, жена убира и предаје деци разне болести. Добијена од различитих људи та енергија је сагорева изнутра, убрзано стара и умире.
Први човек који је нарушио невиност девојке је једини отац све деце које она рађа у свом животу, без обзира колико људи ће она имати у животу.

Један од доказа за “феномен првог мушкарца” је изнет у ТВ емисији “Моја породица” – Руске телевизије, коју је са благим симпатијама гледала цела Русија. Показали су нам како је Словенска жена првобитно живела са црнцем, а затим се удала за Славена и родила му негроидно дете. ДНК – анализом је утрђено да је отац Рус, али дете је ипак црно. Обратили су се
ТВ-у, и то је представљено као чудо.

РИТА закони забрањују међурасни брак са Негроидима, Монголоидима, Јевреидима. Мешање крви горе наведених народа међусобно доводи до деградације, болести крви, одрођавања целокупног огранка датог Рода.
Здраво наслеђе наши Преци су очували захваљујући нетакнутој чистоти младе (невесте). Од “шетајуће” девојке нећете добити добро потомство. Морално палу жену сматрали су поквареном, недостојном брака. Када младић изабере за жену “порочну” девојку, ову врсту сједињавања су назвивали “брак”, а не Породичном Унијом.

Људи треба да знају да човек током сексуалног односа, жени предаје енергију једне године његовог живота: енергија три месеца иде да се консолидује слика Духа и Крви, а енергија осталих девет месеци за изношење трудноће. А ако је човек сексуално промискуитетан, он расипа своју животну енергију узалуд, што доводи до прераног старења, ћелавост и т.д.

 

Академик Павлов је истакао да се смрт особе пре 150 година сматра насилном. Норма трајања нашег биолошког тела износи 300-400 година.
Када човек живи са својом вољеном и једином супругом губитак енергије Живота се не дешава. Његова супруга не само да добија енергију Живота свог супруга, него отвара у њему комуникацију са Космосом, из које и он добија Животну енергију, надокнађујући оно што је предао жени. Сваки човек треба да има само своју жену, осим у тешким временима (ратним, епидемијама и сл…). Ако Роду прети истребљење, жена не може да забрани свом мужу да другој жени да семе, на њен захтев, ради продужетка Рода њеног мужа, који је умро бранећи отаџбину.

Водећи порочни начин живот жена добија обољења срца, крви, менталне болести, а акумулира и различите слике својих партнера. Она уништава оригиналнуслику нерођеног детета, јер када се створе слојеви различитих слика оригинална слика првог човека постаје замагљена. То доводи до рађања деце која не личе на своје родитеље. Деца би требало да имају јасне црте својих родитеља.

У совјетско доба су производили кондоме са натписима на паковању:
“Проверено електронски.” Зашто се гума проверава електронским путем? Научници су знали да се предаје енергија имиџа (Образа) Духа и Крви, и чинили су све да то спрече. Све ово је довело до рађања великог броја деце са сметњама у развоју (изроди и дебили, косооки, црвени (без пигмента), неми, коси и ментално ретардирани и т.д.).

На слику и психу нерођеног детета, у великој мери утиче и то што жене користе различите уређаје, за самозадовољавање (замену мушког полног органа). Сва кривица лежи са онима који то производе и дистрибуирају под маском добрих намера.

Од Прастарих година се говорило: “Чувај част у младости.” У словенским земљама, концепт девичанства је био концепт чистоте и невиности. Када су родитељи младожење тражили младу за свог сина и долазили код родитеља девојчице, прво питање је било: “Да ли је чиста ваша девојка?”. Родитеље младожење је интересовало да девојка није била у браку, да ли носи или не слику другог човека, да ли је било некога болесног у њиховој породици од наследних болести? Све ово су испитивали да би њихов Род продужио чистокрвно потомство.

Наши преци су знали да прве супружске (брачне) ноћи ожењен човек предаје својој супрузи:

  • Слику Духа и Крви.
  •  Енергију једне године живота (за изношење потомства).
  • Дар материнства (поклон бриге о деци).
  •  Женску Дољу – удео (Родовска генетска сећања девојака).

“Попунивши” супругу сликом Духа и Крви, супружник јој даје енергију једне године живота. Дар материнства (поклон бриге о деци) оснажује супругу јер је њен главни циљ у животу – да има децу. Човек види своју жену као мајку своје деце. Ако супруг није видео слику мајке у својој жени, може се десити и да немају деце.

Муж отвара у супрузи Женску Дољу – удео (Родовска генетска сећања девојака ) – Племенске генетске меморије, будећи у њој Мудрост њене мајке, њене Баке, и њене Прабаке. Она несвесно почиње да разуме шта је и како боље и исправније. Жена треба да прихвати свог мужа као јединог човека додељеног њој.

Нови породични савези су били оснивани само између представника различитих Родова. Савези међу рођацима су били забрањени и неприродни,  јер то доводи до дегенерације – изрођавања Рода. Сматрала се комплетном породица када је у њој било 16-оро деце (наследни Круг). Дужност пред Родом је била 9-оро деце. 16-оро деце је била напредна породица, иако то није била граница… Васпитањем деце се увек бавио отац.

Свако дете на подсвесном нивоу, имитира и жели да имитира одрасле. Само на сопственим примерима су се васпитавала деца. Они су од детињства у стању да праве разлику између Љубави и заљубљености.

Једна од заповести Рита каже: “Најмлађи син у породици увек остаје са родитељима.” Односно најмлађи син је постао наследник и води бригу о родитељима. Ако су само девојке у породици, најмлађа остаје у својој породици са својим мужем. Ово су од Словена усвојили и практикују Цигани и други народи.

Закони Рода и закони Рита су повезани једни са другима и помажу човеку у откривању током његовог живота.

Ако се прекрше закони РИТА долази до мешања различите крви , што драстично смањује одбрамбене механизме , наслеђујући мешану Крв . Имуни систем престаје да ради нормално и не штити ефикасно организам од инфекција и болести . Свако ново помодарство такође крше законе РИТА и коначно води до уништења Рода. Пластична хирургија мења лице човека , и тако мења његову праву слику. Сходно томе , мења његову енергетску структуру и човек постаје постепено други у односу на задату Природу при рођењу .

 

Невиност или целомудреност се сматрала великом тајном коју су многи народи чували као велику драгоценост, па и наш све до скоро.  Одговор зашто је то тако, су дали научници, генетичари и физичари. Они су се у својим истраживањима сусрели са последицама телегоније, што је била сензација. Једноставно, гени имају могућност чувања записа. Доказало се да гени памте информацију и то не само материјалну, већ и на начин о коме је мало ко размишљао- у виду информације, као текста који прочитан остаје у нашој меморији. Данас се изучавања тог феномена назива таласна генетика. Она доказује да је некадашња цивлизација имала та знања у облику комплексних знања и да су се због тога придржавали правила живота, који је заснован на законима природе и процеса који се дешавају и мимо наше воље.

Хаотични сексуални контакти као последица оваквог начина живота доводе да данас практично и не постоје више природно здрава деца, бар не онако здрава каква су некада била.

 

Закони РИТА – су закони  којих су се некада придржавали људи а који се данас зову таласна генетика. То су Небески Закони о Чистоћи Рода и Крви.

О Законима РИТА, у складу са којима су живели у древним временима, сви Словенски и Аријевски народи у савременом свету су учили још у средини XИX века. Сада се за означавање Закона РИТА користи грчки назив – Телегонија. А у медицини, се назива феноменом “првог мушкараца.”

         Ево како гласе Славенско-Аријевске Веде:

“Не дозволите Чужеземцима к ћерима вашим, јер они заводе ћерке ваше, и прљају Душе њихове Чисте, и Крв Расе Велике уништавају, јер први човек у ћерки оставља Образе Духа и крви … Чужоземни Образи Крви из деце Људске Светли Дух избацује, а мешање Крви води у пропаст … и то Род дегенерише, убија, без здравог потомства, јер неће бити унутрашње снаге која убија све врсте болести … ”                  (Свете Веде Перуна, 1. круг, Сантија 8, Шлоке 11,12).

 

Према светим текстовима, први човек у животу девице, оставља своју слику Духа и крви – психолошки и физички портрет деце које ће она родити. И само од тог мушкарца зависи здравље и пуна вредност будуће деце.
Девојке од 18, 19, 20 година данас изгледајукао да имају 25, 30 година, јер енергија, посебно ако се не поклапа по спектру када се не бира партнер, уништава их изнутра. Испоставило се да се генетска информација од сваког мушкарца записује и сакупља у женском геному. Тако случајни партнери често имају штетан утицај не само на физичко здравље жене, већ и на њихово будуће потомство. Према подацима истраживања сва деца коју су родиле жене лаког морала, имају наследну патологију. Научници су тек недавно могли да докажу да сваки сексуални партнер жене оставља наследну информацију. Ефекат првог мушкарца је био познат нашим прецима, много пре теорије еволуције и настанка генетике.
Код древних словена за питање наслеђивања били су одговорни закони васељене који су се звали закони Рита. Сама реч је означавала васељену. Заправо, закони Рита су одговорни за пренос слика духа и крви. Слике духа и крви одговарају генетском коду, тј. наследном програму. У ведама постоји такав феномен, први мушкарац  жене оставља слику духа и крви, тј. онај ко је био први мушкарац у животу жене, оставља слику духа и крви, а затим ће жена рађати дете тог мушкарца.  Чак и ако је та жена променила 5-6 партнера, сва деца ће имати траг тог првог мушкарца.

 

Према законима рита до првог полног контакта девојка је припадала роду свог оца. До брака је чувала невиност, да би у будућности прихватила генетски програм свог мужа, његову слику духа и крви. Зато сви обичаји повезани са повезивањем младожење и невесте нису били случајни. Чак и питања која су постављали током сусрета наши преци су осмислили. Прве речи су била питања. Да ли је ваша девојка чиста? Не у смислу да ли се купа или не, већ да ли је у њој туђа слика духа и крви. Током прве брачне ноћи муж није само узимао невиност жени, већ је преписивао своју слику духа и крви. Заправо, говорећи савременим језиком, мушкарац је програмирао жену. Он је убацивао у њену генетску меморију наследне особина свог рода, после чега се подаци о његовом роду биолошки чувају у жени заувек.

То се може видети и у обредима наших предака, који су се вршили на основу потпуних знања о феномену живота и смрти, као и природних процеса. У склопу тих обреда за дечаке се изводио обред привремене смрти и тако су се иницирали у ратнике, док је за девојке постојао обред, кад су се посвећивале у Весталке и оне су тада подпадале под заштиту богиње Весте. Када су постајале невесте, девојке би умирале за свој род и рађале се з роду свог мужа. Као симол умирања у тој церемонији служио је венчани вео, јер умирући за свој род, девојка је стизала у свет Нав, свет мртвих, а мртви су невидљиви за људе, тако да младу нико није требао да види.

 

Енергија слике духа и крви је заправо опис сваког рода. Она има свој спектар и тај спектар се преноси на генетском нивоу.
Уколико су агресори нападали насеља словена и силовали жене, свештеници су изгонили слику духа и крви, ватром и водом. За ово је била неопходна јака енергија свештеника. Веровало се да ако је девојка загађена странцем, тада ће сав наследни програм њене будуће деце, бити туђег рода.  Постојао је обред пречишћавања рода туђих слика крви и духа. После тога такву су девојку остављали код свештеника. Свештеници цу је чистили зато што су постојали енергетски обреди који сакупљају енергију три године. Ако би свештеник то спровео, он би остављао девојку код себе, а затим свог сина женио са њом и она је продужавала његов род.  Према веровању словена, говорећи савременим језиком, код деце чији су родителљи прекршили закон рита , смањена је заштитна снага организма. Имуни систем је престајао да ради нормално и слабо штитио организам од болести. Тако је постепено кршење закона рита доводило до уништавања читавог рода. Ако би у породици почињао помор, за то су ако је постојала, окривљавали нечисту жену.

 

Жена сакупља од свих мушкараца све њихове наследне болести које се потом сабирају у детету. Древни народи су знали још једно правило, генетске информације остављене у жени од различитих сексуалних партнера могу за њу припремити још једно неочекивано изненађење. Њено будуће дете може да не личи на супруга, већ на неког од њених претходних мушкараца. Научници још увек не потврђују ово отрктиће, јер то поставља питање –  да ли биолошки очеви могу сматрати такву децу својом?

 

У породицама се дешава да дете не личи ни на једног од родитеља, деца су здрава и велика, очеви су поносни на њих и они су заиста биолошки њихови очеви. У ствари, често је то управо тај случај, када дете личи на неког од бивших жениних мушкараца, када дете може повући добро здравље или лоше, баш од њих, или да већ у раним годинама показује карактерне особине које су у супротности и нескладу са биолошким оцем. Званична наука није у могућности да коментарише овај феномен, а сличне аномалије објашњавају алтернативни истраживачи. Са гледишта таласне генетике, дете носи биолошко наслеђе, истовремено више мушкараца.

 

То једноставно значи да ДНК оставља трагове. Научници су одавно утврдили да је за складиштење наследних особина одговоран ДНК. Заправо, да од ДНК зависе детаљи у изгледу будућег човека. На пример, висина, боја и облик очију, боја косе, облик ушију и носа. Званична генетика је одувек сматрала да је ДНК само материјална структура. То су потврдила и посматрања и истраживања, али нико од генетичара није претопставио да ДНК не фунционише само као материја већ и као електромагнетно и звучно поље, при чему се већина информација о човеку налази у танким, суптилним телима ДНК, етеричним и астралним телима. Невидљива голим оком она у ствари имају веома јак утицај на своју околину. Та тела, етерично и астрално тело ДНК, имају квантно таласну природу и могу се понашати веома интересантно.

 

Што се тиче старих знања наших предака, руски генетичар Петар Гарајев, сасвим случајно је дошао до једног открића које га је коштало отказа као младог приправника. Наиме, он је открио, да када под спектрометар, стави празну посуду у којој се претходни дан налазила ДНК, да ласер очитава скоро исте податке као када се у посуди налазила ДНК. Само што су очитавања била слабијег интезитета. Оно најважније што је открио, јесте да се тај фантомски ДНК очитава равно 40 дана, а да после 40 дана није више могуће уочити га. Једноставно га више нема. Неко би могао да пита какве то везе има са старим знањима. Има и то много.

 

То има везе са процесом умирања и физичким процесима који се тада одвијају, а који су били познати и прихваћени као нормалне појаве које се не доводе у сумњу. Временом се извор знања изгубио, као и знање о прецесима, али правила понашања су остала и сви су их се држали. Људи више нису знали да кажу зашто нешто баш мора овако или онако, али су знали да су тако радили и њихови преци одувек и то никако нису доводили у сумњу. Веровали су у то, да је душа умрлог присутна следећих 40 дана на месту где је покопана и да после 40 дана више није тамо.   Питање које се поставља је, ко је себи дао за право, да те наше давне претке проглашава неуким, примитвним и неписменим, док се истовремено утврђује од стране и званичне и алтернативне науке да су оно што имамо обичај да зовемо празноверје, у ствари велике истине. Једино што нам нико уз те истине није давао и њихово научно објашњење. Пре ће бити да нама тек предстоји да откривамо оно што се давно знало и по чему се живело. А да ли ће нас онда бити срамота нас оваквих, који све то одбацујемо као бапске приче.

 

Шта се у ствари дешава после тренутка смрти  и зашто се очитава тај тако назван фантомски ДНК? У тренутку смрти, душа човека одлази на планетарни ниво планете који је зарадила током живота, у зависности од достигнутог степена развоја. Рецимо да је душа доспела до првог менталног нивоа, што је иначе доста редак случај ове епохе цивилизације, и њено ментално тело допада до првог менталног нивоа, а истовремено остају нити које повезују душу са мртвим физичким телом. Једна од ових нити повезује ментално тело човека са физичким телом, али како се одвија распад нервних ткива организма, та веза слаби, а кроз девет, а не седам, дана, ментално тело се ослобађа од мртвог физичког тела. Процес распадања органских материја се наставља, а после четрдесет дана распада се веза између астралног тела и физички мртвог тела. И тада спектограф више није у стању да детектује астрално присуство молекула ДНК. А тек после годину дана се прекида веза измеђуу етеричног тела душе и остатака мртвог физичког тела. Зато и имамо обичаје које имамо, који свакако нису настали са религијама, већ су уграђени у религије са мањим или већим променама. И ако погледамо обичаје, онда нам је јасно зашто се рођаци, присећају умрлог на седам, четрдесет и годину дана. И како би неко могао да помисли да је тако нешто било случајно и без познавања феномана живота и смрти. Само ако је неко злонамеран или усмерен на материјализам, могао би да каже да знање раније није постојало.

 

Рађени су разни експерименти  који су потврдили телегонију, рецимо кинески доктор Џјан Кан Џин помоћу информације је озрачио кокошку патком. Заправо је кокошја јаја озрачио биоинформацијом патке. Као резултат, из јаја су се излегла здрава пилад са вратовима патке и кожицом за пливање спојеном на ногама. Помоћу своје технологија створио је хибрид лубенице и краставца, пшенице и кукуруза, па чак и зеца и козе.

 

Сви експерименти говоре о томе да фантомски ДНК емитује и шаље таласе који носе информације, барем тако то каже таласна генетика. Да су ушли мало дубље у функционисање танких тела суштине, разумели би да се ради о етеричним, астралним и менталним телима у овом случају молекула ДНК. Фантом ДНК шаље таласе који носе информације, а то значи да мушке полне ћелије које почивају на огромној количини ДНК остављају у телу жене таласни аутограм са информацијом о себи. На тај начин жена је већ оплођена и то се чува у њој, можда заувек и ту понекад настају велике драме и уопште, то се може посматрати и као дестабилизација брака. Због тога што се генетско својство првог мушкарц складишти за сва следећа поколења своју генетску информацију оно може бити и лоше.

 

Шта је резултат тога? Ако је жена имала контакте са неколико мушкараца она тада чува програме свих својих сексуалних партнера. Рођено дете може да има комплектан спектар позитивних и негативних квалитета сваког од њих. И негативне и позитивне, и ако човек има лоше наслеђе, он сигурно све то оставља и све се то преноси на потомство, чак и ако је други муж добар, частан, поштен, физички здрав и морално здрав. А потомство може да преноси такву таласну генетску информацију наредних генерација.
Знајући то многи древни народи су практиковали да девојка своју прву брачну ноћ проведе са опште признатим јунаком. Тако су се надали да ће добити цењено потомство. На пример, у грчкој митологији познат је Хераклов подвиг који је по налогу микенског краља Еуристеја за једну ноћ оплодио 40 девица. У другим изворима саопштава се да је и цар Теспије буквално молио Херакла који је пленио својом блиставом чистотом ума да да потомство његовим педесет ћеркама. Херакле се сагласио и после 9 месеци пронцезе су родиле прелепу децу.
Древни људи следили су заповести које су забрањивале предбрачне везе. Још пре 200 година блуднице су протериване из градова, а у селима су на неверне стављали печат. Наши преци су знали за строга правила и плашили су се да их наруше, да не буду осрамоћени пред другима.

 

Закон преноса наследних особина код малих етничких група или код ортодоксалних верских заједница остаје непоколебљив. Примећује се то током свих генерација, па чак и у 21. веку. Према опредељењу јеврејског религиозног закона Халаха јеврејин је рођен од јеврејске мајке, и зато је у јеврејској породици за продужење рода одговорна жена. Ако је муж Јевреј, а жена није тада се деци линија рода прекида. Дакле, закон јеврејима забрањује брак са женом друге националности.  Дете рођено од нејеврејке не сматра се јеврејем. То дете је елиминсано из дугог ланца преноса наследних особина. За јеврејску породицу је велика трагедија, ако момак изабере за своју жену не јеврејку, јер се код унука и следећих поколења, са тим човеком реално прекида нит која их повезује са својим народом.  Они гаје дух неговања традиције, и то не религиозну, већ традицију гена.

 

Међутим, традиционална представа о законима наслеђа и правила ступања у брак,  за многе религиозне јевреје се у савременом свету често претварају у трагедију, када син изабере за жену девојку не јеврејку. Родитељи одбацују и снајку и унуке и немају однос према њима као према свом роду. Таквог човека јевреја, ожењеног нејврејком се одричу сви  и породица и пријатељи. Према закону Халаха ако се јеврејска жена уда за не јевреја, њена деца се ипак сматрају јеврејима, иако традиционални јевреји јесу и против таквих бракова, јер ако се у њима рађају девојчице које се удају за не јевреје и тако неколико пута, тада генетски јеврејски код из генерације у генерацију трпи јаку промену.

Просто звучи невероватно, али тамо где су на снази националне традиције и религиозне забране практично нема предбрачних и ванбрачних веза, тамо је највећи наталитет и стопа смртности новорођенчади је ниска. Тамо  је минимална стопа наследних патологија. У 21. веку мало је народа који следе законе својих предака. Сада видимо да је свако са сваким, без обзира да ли су удати, ожењени или не. Тако се шири презасићење са фантомским ДНК  и онда не постоји гаранција да девојка која је изгубила невиност и похотно живела пре брака, имала велико искуство, да ће рађати само од свог мужа. Шта следи из овога? Намеће се да то доводи до дегенерације.

 

Не тако давно, у предбрачни договор американаца појавила се нова ставка. Млади људи су почели да бирају за жене само невине девојке. Чак је и администрација Клинтина,  годишње издвајала из буџета новац да би се у школама промовисала невиност и уздржавање од секса пре брака.
Повратак на модел понашања и свести који би требало да имају данашњи млади људи, следећа поколења, је породично оријентисана свест и то је свест која је типична за овај народ од памтивека, односно током целог његовог постојања све до пре неколико десетина година, када је по узору на нове западне америчке вредности, дошло до почетка пропасти цивилизације, а то је један од путева пропасти и самог народа. Само на тај начин се може одговорити о почетку процеса изласка из депопулације.

 

Постоје мали народи на северу, Нанајци, Јакути који су интуитивно покушали да појачају своје гене на рачун мешања са генима других народа. Тај начин није увек сигурно еволуционо позитиван за ту популацију, понекад то могу бити и негативне особине. Било је народа који су се спашавали изумирања мешајући своју крв са јачим и већим народима. Постојала је вероватноћа да ће се уместо здравих пренети болесни генетски програми, али су се ипак надали позитивним резултатима. Што се више таквих страних, али генетски јаких знакова појављује у таквим заједницама, јача може постати та популација. Ако је популација била јака, онда странци могу и да је ослабе.

 

Представници званичне науке нерадо говоре о ефекту телегоније, али то не значи да она непостоји. Наши преци не само да су знали да постоји,већ су познавали и енергију која је могла да избрише програм претходног рода који је записан у матрици жене. Закон рита каже: „Само љубав може да избрише информаацију о претходним партнерима. Узајамно јак осећај жене према свом изабранику и његов према њој“. Међутим, научници који се баве таласном генетиком за сада нису нашли потврду ове идеје, али можда потврда тек предстоји.

razmak

Транскрипт емисије Древник бр.10, радио Сербона
Аутори и водитељи: Драго, Душан и Дуки

Послушајте целу радио емисију

Преносиво наслеђе – древно православно знање наших дедова
5 (100%) 1 vote

Слични чланци

Махабхарата је опис догађаја из Русије... Већ смо имали емисију која се звала “Шта је индијско у индији”. Ова ће емисија имати задатак да потврди тврдње о томе да савремени индијци, као и сама...
Tајно оружје глобалних паразита... Могућностима скривене манипулације људском свести владали су још египатски жреци - потомци "славних" Атланта, изазвавши нуклеарни рат и страшну планет...
Руне – Прво писмо расе Обрадама тема у Древницима, долазили смо у додир са различитим древним словима и знацима као и њиховим бројем који су коришћени од стране наших предак...

6
Оставите коментар

avatar
5 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
YouTube Komentari Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку