We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

rune prvo pismo rase

Руне – Прво писмо расе

Обрадама тема у Древницима, долазили смо у додир са различитим древним словима и знацима као и њиховим бројем који су коришћени од стране наших предака. Приметно је да је раније тај број био много већи у односу на данас. Наша азбука садржи 30 слова, руска 31 и 2 знака, а број слова код англосаксонаца је 26.

Пре Вукове реформе, старословенски је имао 49 слова, а ако се вратимо много раније, долазимо до броја 144 ! Наравно, то није све, али оно што је познато је да су наши преци били поприлично писмени и да су користили све знакове у односу на дивљаке са запада код којих се омасовљење писмености јавља тек у 16.веку. Наши Жреци су имали још 112 слова (названих млада слова). Значи, долазимо до цифре од 256 слова.  Данас се сервира прича о нашој неписмености, али већ нам је познато да је то тактика прото луткара – замена теза (да се лаж проглашава истином, а истина лажи).

Такође, у теми коју вечерас обрађујемо, има доста појмова и слова која се јављају у ведским текстовима и бајкама и која прецизније дефинишу о коме (чему) се ради.

У последње време веома много људи је заинтересовано за порекло писања на ку били људи ведајући, који знају, који су развили своју свест и могли да читају знање из информационог поља земље. Комуницирали су са духовима, са Светлим Боговима. Могли су јасно да изразе своје мисли , уз помоћ звука или телепатски. Одатле је и записивање мисли. Уз помоћ писма или било којих других технологија. Нас интересује у овом тренутку, записивање мисли уз помоћ писма. Записивање мисли уз помоћ других технологија свакако је занимљиво, али ћемо се вратити на то мало касније.

У овом случају је рунско писмо средство преношења мисли у времену и простору. Руне су се појавиле у космосу пре много милиона година, у почетку су само наметнуте као мисли – слике, јединствени енергетски модел који је носио своју суштину. На земљи, руне су почеле да се користе за писање.

Свака руна има своју суштинску слику енергетског кретања. Њима је врло лако преносити мисли. Свака руна има своје значење. У Васељени постоји више од две хиљаде руна које имају не само своје значење, оне имају за свест одређену информацију шта и зашто. Да би прочитали руну правилно, потребно је да се уђе у стање транса и истовремено прочита она мисаона слика која је заложена у ту руну. Руне у овом случају носе инструкцију или забране, или дозволе. Али шта заправо може прочитати свест ако она може да разуме мисаоне слике. На земљи се тренутно однос према рунама развио на два начина. Иако су магови из прошлости знали значење сваке руне. Могли су прочитати знање из прошлости које је остало у камену. Све у овом случају зависи од вештине и начина добијања информација.

Свака руна не само да има вредност и носи мисли – слике, свака руна је стварање енергије која може да живи својим животом и да носи не само слику – мисао, већ и похрањену информацију штетног дејства. У ствари, то је оружје, оружје светлости. Руне не могу да се користе за себичне циљеве и онај ко се бави рунамаа за богаћење, убиства и тако даље, биће сам уништен силом такве руне. Коју је он написао, депоновао, наметнуо и тако даље. Руне могу да се користе само за добра дела, рецимо за заштиту и тако даље. У васељени постоји ПОКОН васељене  и том покону потчињене су све силе.

Руне се доживљавају тренутно на два начина везано са чињеницом да је прави циљ руна на земљи у суштини изгубљен. Руне су просто почели да користе за пренос мисли, речи, слика. Акција. Све на овом свету је међусобно повезано и има одређену суштину. Суштина руна је пре свега наметање одређене високе вибрационе енергије, дизајниране да управља подацима космоса за његово пуњење одређеном енергијом. Раније су космос прекривали рунама, Руне су користили као чуваре који су испуњавали космос одређеном енергијом и није било могуће да се утиче на ту енергију, а тај простор се увек у временском протоку пунио одређеном енергијом. Рецимо ако користимо руне и применимо их у облику слова за заштиту на аутомобилу или у приватној кући.  Ове руне такође ће радити у том одређеном простору само као заштитне Руне, њихова суштина је само за заштиту. У овом случају веома велики значај се састоји у томе ко је те руне заложио и од силе тог Мага, од силе наметања ће и бити утицај на простор те Руне. Све је повезано. Ако руне намеће неискусан човек налазећи се на ниским вибрацијама, те руне неће радити.

Тренутно, почетници, светли магови покушавају да користе Руне, али без знања сврхе сваке руне могу погрешно да нанесу неодговарајуће руне тој слици и намени. Од тога користи никакве неће бити. Све се постиже праксом. Руне, као и писмо, користе се не само на нашој планети, већ постоји још низ планета где су језик и писменост слични. По звучности писма, изговору , чак и по дијалекту. Руне су дошле у нашу васељену током проласка високофреквентног протока који је изглачао ивице и ограничио светлосне токове како би држао границе руна у неопходном положају.

Пренос мисли високо формираних свести уз помоћ руна настало је у не запаженом времену, већ при првим траговима интелигенције у свемиру. То је по својој суштини веома давно. И ми користимо готове формације, облике. На земљи, васељенске руне су се промениле за потребе становништва, и постепено је наметнута слика била изгубљена, везано са променом еволуција човека и његове потпуне или делимичне деградације због природних катастрофа.

Руне су дизајниране да раде само у високим вибрацијама и у томе је њихова снага.

Васељенске руне су подељене на неколико повезаних веза, тако су оне изгубиле своју силу у тешким временима, када планета пролази циклус паклног света. Везано са тим, ниске гравитационе вибрације не могу да раде у опсегу рада Руна. Или обрнуто. Руне су дизајниране да раде само у високим вибрацијама и у томе је њихова снага. Магови прошлости су били ведајући људи са великом и мудром душом. Делили су суштине руна и дали су сваком словенском племену, Роду свој део. Одатле су дошле скандинавске руне, древно руске и многе друге. Али суштина руна је остала иста. Тренутно, Светли Богови су одлучили да дају праве Руне светлим људима не само за писање. Већ и за оживљавање истине у пространству.

Чудно је да многи људи доживљавају тренутно руне као нешто магично што живи и ради само по себи. Рецимо, довољно је применити руне и почињу да раде. У стварности то није тако. Нанети руне треба да би те руне радиле. Ако у човеку нема довољно магичне силе, нема најелементарнијег. Доброте предака, Родовске снаге, не узимамо у обзир снагу прошлих инкарнација, а таква сила постоји, онда урадити тако да руна ради у пуној снази не може свако. За то је потребно да та сила може да укључи те енергије које се налазе већ у самој руни. Али, такође је неопходно да се нанесе Руна правилно.  Рецимо ако се наносе руна одоздо на горе онда може да се деси експлозивна ситуација. И то човека који их наноси може просто да уништи. Правилно је руне наносити одозго на доле. Приликом писања слова ми мало узимамо у обзир ово правило. Иако су раније у давна времена томе учили. Руну или као што ми то сада зовемо слово, можемо да напишемо како год желимо, без укључивања магичног оптерећења. Али слова не поседују моћ, недостаје перцепција. Али и даље таква сила постоји у рунама јер се у њима огледа најдревнији однос са магичним оптерећењем него што је то у словима, а по суштини то је једно исто.

Руне су древније од звука, говора, језика.

Свих Руна је, као што смо већ писали, више од две хиљаде. Користиле су се не само за пренос мисли, речи , слика. На многим језицима васељене користе се различите руне у зависности од тог енергетског слоја, који је у њима постављен. На земљи су руне, као што је речено раније, подељене између родова. Просто знати све Руне и користити их на земљи није могуће. Али многе руне су енергетски испреплетане и стварају звучни ефекат. У ствари, све речи су настале при мешању руна и тоналитет звука зависи од снаге уграђене у руну. Руне су древније од звука, говора, језика. Значи, руна може да произведе звук речи, ако је правилно уграђен у њу смисао слике, плус звучни запис. У овом тренутку таквих мајстора на земљи има, који могу цртањем само руне, да уграде у њу и звучни запис. Све зависи од могућности човека и његових способности.

У српском језику раније је рунских слова било много више. Од тада до сада иде веома јак погрешан звучни запис, то је разлог зашто многи српски  чисти људи са правилним изговором нису писмени. Јер су њихова звучност и слух истинити. А људи који су генетски били измењени? Њихов звучни опсег је много мањи, тако да они чују много тање од обичних људи. Одавде иду нечисти звукови. Правило правописа је створено за генетски модификоване људе, јер тако како они пишу, тако и чују и тако могу ту реч да изговоре, тако онда обични људи једноставно не разумеју прочитано. Сва правила су смислили су за сопствену удобност.

Тренутно је потребно укључити све руне у руски језик које су постојале пре 400 година. У овом тренутку недостаје у српском алфабету више од 30 руна. Али, чак и постојеће руне чувају језик скоро у изворном облику. Он се веома мало променио. Српски језик је древни језик, који је дошао из свемира. Правило правописа ограничава језик, оно га не чува и не развија. Стране речи које су ушле у употребу у народни језик не чине га богатијим, али и не ломе га. Тако да у народу истинске српске речи нису заборављене, јер су оне везане Рунама, словима, генетиком.

Руне не треба делити на словенске, скандинавске или на неке друге. Руне су концепт универзума, а не једне одвојено узете планете. Бела раса, словени, користили су раније 65 руна, као у магијским праксама, тако и за писмо, поруке мисаоних слика, а постоји и таква пракса. Када маг, усмерава мисаону слику у руницу и шаље је на удаљеност другом магу, то је просто само њено штампање посматране мисаоне слике. Управо ове руне ми и описујемо. Управо ове руне су се и користиле раније у српском језику.  И надамо се да ће се користити и у будућности. У суштини то и јесте древна ведска абецеда, азбука, на којој су написане многе древне књиге. Онима који их нађу у будућности, отвориће се благо и познавање прошлости изаћи ће на белу светлост. Тренутно ове књиге се већ налазе, али се пажљиво крију, све у своје време.

Они људи који чују суптилан свет, чују и звук сваке руне. Рецимо да је светли маг затворио тамног мага. Али тај тамни маг у свету Јав је дошао са претњом или је послао најамника. Довољно је да се наметне руна разарања и тамни маг ће морати да одустане, јер ће све његове зле мисли одмах почети да се манифестују на њему самом. Желите смрт и умрећете сами. Али, ово знање још нећамо отворити. Касније. Таква пракса је са рунама.

Руне су симетричне у природи, енергија која је заложена на руни убрзава у јасан звук. Када је заложена у посебном стању тај звук је јасно чујан. Тако су рођене речи. Образовале су се речи. Када су се Богови спустили у густ физички свет и материјализовали се, они су почели да стварају симболе. Али ти симболи немају великог значаја, осим једнакостраничног крста и свих могућих магичних свастика. Али, свастика и нема неког односа ка рунама, то треба знати и разумети. Свастика је само симбол кретања енергија, уз помоћ којих може да се попуни и промени околна средина ако се има довољно за то снаге. Тренутно свастика ради али користити је потребно је мудро, осећајући ритам вибрације. При наношењу свастике на кожу, могуће је повредити себи не само судбину, већ и  завршити своју линију живота. Треба знати.

Руне, пре свега, правилну предају те енергије на звук који је уграђен и ако се правилно нанесе мисаона слика, онда можда ова мисао да преживи у тој руни хиљаде година. Све зависи од могућности и способности мага. Раније су Чуди Пермскајски веома добро користили руне у топонимији подручја живљења. Уз помоћ постављања руна на пејзаж, они су посматрали утробу земље при потрази за минералима. Али Чуди Пермскајски су били веома развијени и имали су јединствене способности и владали су јединственим енергијама земљиног језгра. Могли су да левитирају и још много тога. Рецимо уз помоћ енергије они су могли да ископају јаму, за мало времена да узму потребне руде и врате земљу назад и врате пејзаж у исту пропорцију као што је био, а да при томе не оштете ни једно дрво. Све ово се остваривало уношењем у руне те саме енергије да су руне почињале да делују. Довести у покрет је све  могуће ако се добро потрудите.

Раније се руне нису мењале у свом цртању, слова су имала хомогену структуру и писање, преклапајући се увек једнако. И све упарене руне имају различит изговор, правопис другачији, другачију путању кретања, али је суштина руна у идентичности којима је својствен јединствени начин изражавања. Шта се постиже наношењем структурне енергије. Енергија која је нанешена мора да буде права, рецимо да сте написали руну и покушавате да уложите у њу одозго енергетску слику. Али док не уђете у посебно стање свести ваша руна неће радити. Требало би да видите њену огњену силуету и да уложите у ту силуету висококонцентровану енергију. Она би требало да буде високовибрациона, али то да уради може само маг посвећен, онај који осећа. И то тек после неког настојања. Само познавалац може правилно да наметне руну. Без тог наметања руна неће радити и неће бити великог сјаја у енергији поља. Али то није ништа у поређењу са оном колосалном енергијом привлачења. Руне се доживљавају као нешто магијско, али енергија магије долази од човека. Руне су алат мага. И ништа више од тога. Онај маг који је препознао силу, односи се ка рунама као човек према ручку. То је неопходно за стварање. Али то знати може само веома светла особа са поштеном и чистом душом. Руном се може оживети оно што спава вечни сан. Руне могу много. Али при том је потребно знати самог себе и своју суштину, ко си ти и за шта си рођен .

Руна Е изражава одбацивање. Одбацује носиоца. Рецимо ако хоћете да некога прекинете у разговору само реците Е, сваки човек ће учутати. Таква је моћ звука. Сила вибрације коју емитује звук. Снагом звука може да се заустави Стадо вукова и треба знати како га изговорити и одбацити било ког предатора обрнуто приликом његовог напада. Довољно је веома оштро и гласно узвикнути РЕ. Наравно, овај звук треба учити у шуми, али се дешава, да овај звук може да спаси ваш живот. Овде у пару раде две руне и иде снажан избој енергије, али звук мора да буде веома јак и оштар – РЕ.  И допуњен мисаоном сликом гоњења. Тада ће се свака звер, очитавајући у простору енергију гоњења држати још дуго даље од Вас. Тај звук су користили и у борби. Нису испуштали ратници три слова говорећи иди, већ су производили звук који је збуњивао редове нападача. Раније су словени идући у напад узвикивали Поклич УРА и при судару РЕ, управо је тај звук допуњавао при нападу енергије и терао назад. Понекад је и то било довољно. Ура. Звук чишћења, који чисти ум, поставља мисли у правилан положај. Раније су то знали. Ево зашто. При словенским обредима понекад је било неопходно да се користи тај звук  – У. Ако се наметне на земљу ова Руна правилно, она постепено формира портал ка Боговима. По правилу, ову Руну су користили Магови када су по потреби уз дозволу Богова постављали нови храм. Управо ова руна концентрише енергију и формира спајање земаљског космичког и танког. У овом случају руну мора да наметне светли Маг правилно.

Руне, које су прихваћене у словенском свемирском језику, а практично скоро половина универзума међусобно комуницира управо на том језику, саме по себи представљају јединствен боље развијен логичан ланац, сабран у јединствени састав – Писмо. Азбука. Сама по себи Азбука, рунски алпхабет, живи у танком свету по својим законима и све енергије су повезане у један ланац. Једно допуњује друго, без обзира на то како је изобличен језик, све док је бар једна руна присутна у данашњем писму. Значи, на танком плану ће бити присутне све руне, које су првобитно биле везане за језик словена, као на звучну комбинацију руна.

Искривити српски језик у потпуности, везано са тим није могуће, могуће га је модификовати, али искривити, како покушавају да се то уради, није могуће. Руне саме по себи комбинују и производе управо ону комбинацију звука који је неопходан у говору. Главни правац рунице није само израз мисаоне слике. Главни фокус је управо тај логички ланац, који управља јединственим енергетским ланцем. Који је и скелет ослонац, темељ свих рунских формација. Језик сам по себи је веома древан, њему је неколико милиона година, управо на том језику међу собом су се изражавали Богови када су се материјализовали. Једноставно су они комуницирали звуковима веома кратким, без падежа. Али њихова свест представља веома обиман енергетски блок, он је веома велик и њима је било довољно да разумеју суштину, у сваком случају увек долази до схватања онога што је речено, изговорено, написано и увек се перципира на различите начине. Рецимо да ми изговоримо Пут – за њих је то Ха. Ми кажемо Светло, а за њих је то Ра, ми кажемо живот, а за њих је то једноставно Жа. Али све се то чува у језику, у руници и одражава у свакодневном животу.

Главни правац рефлексије енергије наложене у рунама се дешава углавном кроз подизање главних енергетских токова који треба да прикажу суштину смисла руне. Руне су писане, прилагођене од стране мајстора у простору на територији као чувари те територије. То значи да ће концентрисана енергија уложена у заштитну руну, када се правилно примени, увек бити у датом простору. И заштитиће ту територију. Руне се могу наложити с намером, да би их сви видели и знали да се та територија налази под стражом те свесне руне, или може бити уложена тајно. Све зависи од жеље и способности датог мајстора.

Основних Руна у језику које формирају основни образ језика нема, ако се не рачуна Ра. То је разлог зашто је веома важно изговорити „Ра“ (ЗоРа).  Ако правилно не можете то да урадите, то значи да је нешто са вашом генетиком збуњено. Суштина је у томе да људи са великим процентом рептилоидних гена једноставно не могу да изговоре ту руну и само слушају и они не покушавају да изговоре те речи са те руне.

У основи руне се пишу у бележнице без слика, плавим мастилом, свескама на линије и оно што је најзанимљивије многи у почетку пишу неписмено. Једноставно у почетку дете интуитивно осећа лаж, и заменом писма је њему потребно веома дуго да се фокусира да би осећао то писмо. Потребно је да неурони мозга изграде нови ланац. Пошто је код нас природни неуронски ланац установљен од детињства, недостатак руна одмах га мења, одбија мозак овај неуронски ланац као сувишан. И док се не инсталира нова процедура правописа, треба да прође више од годину дана. Деци са чистим српским генима је веома тешко да пишу правилно према правилима правописа, док руне за писање једноставно разумеју. И деца то осећају одмах. Чудно, зар то не значи да нема довољно одређених руна. У том случају требало би да стоји та руна које на тастатури једноставно нема, нема на латиници, нема у ћирилици. Та руна је слична антени на пољу или крсту, али укошена хоризонтално, усмерена према горе. Сада ову руну називају симболом Даждбога. Ова руна је веома јака, она усмерава своје зраке Богу. Она треба да буде међу рунама. Ова Руна се зове ал, то је њено најдревније име. Потреба за овом руном је повезана још са тим, да је то по суштини главна руна живота, а њен звук је основни звук у дикцији, у звучном изговору. То није празан звук. Већ звук певања.

Језик Расе је главни звук и чисти мишиће. Управо овим звуком можемо учинити звучање звука чистим, тако да он не иде на доле, већ високо у небо у Прав, Слав. Мали тренинг и можете да певате прилично подношљиво. Ваш баритон ће бити пријатан. Руне високе усмерености увек су биле присутне у словенским језицима. Њихова  комбинација звука даје снагу.

То није лако, али уз мало тренинга се може постићи пречишћавање. Раније су волхови рано ујутро стварали тај звук у храмовима да очистите просторије. Пуно је мисаоних слика могло да остане унутар храма после обреда. Овај звук чисти и преображава мисаоне слике. И домаћини га могу стварати унутар станова само улагањем у њега душу.

Руне углавном имају за циљ преношење мисаоних слика. Мисаона слика функционише тако да се она у њу улаже. Али руне не могу испунити жеље, промиенити судбину човека, створити угоднији свет и друге глупе ствари. Мисаона слика делује као нешто што нема одређени задатак. Претпоставимо да не дозвољавамо негативну енергију, држимо светлост и чистоћу. Поента је у томе што одређена енергија има одређени квалитет и не одговара увек руни. У негативним енергијама, руне једноставно неће радити. Руне раде само у високо вибрационом пољу. Рецимо да тамни човек црта руне покушавајући да наметне сопствену слику, али је то без успеха. Само светли човек може да искуси моћ руна. Ако се светли човек налази у високим вибрацијама и уложи то у руну, онда човек са ниским вибрацијама одмах осећа њихов утицај. Тако раде руне.

У основи руне раде на одређеној територији, рецимо у храму на очувању енергије. Све је дефинисано унапред и инсталирано. Древне руне на отвореним светилиштима и даље раде, иако су многи храмови и зарасли шумом. Пронаћи их може само светли човек. Не ради користи. Да бисте видели рад руна, потребно је само ући у посебно стање свести и на танком плану ући у шуму. Руна ће бити врло јасно видљива. Те руне углавном штите и утичу на пејзаж и по границама његових линија, по правилу, шума не расте. Ето, стари путеви не зарастају шумом. Зашто? Новије шумске путеве гледамо, а зарасли су, а стари не урастају само зато што је на пут наложена Руна. Ето, ти путеви не урастају.

У давна времена, код куће се такође чувала руница која је уложена на праг куће, тако да тамни човек не може да уђе. И као правило, тамни и нису улазили. У веома много тврђава такође је уложена руница. На почетку су цртали на земљи руну очувања и тек онда градили тврђаву. Руне су имале своје обрисе, своје границе. Своја ограничења.  И свака руна је радила у пољу своје мисаоне слике. Рецимо то у пољу својих могућности. Руне из прошлости још увек чувају тајне територија које су им поверене. Рецимо да је човек ставио у земљу благо са дозволом духа територије, уз услов да се ово благо чува толико и толико времена на тој територији. И духови ће предати то благо некоме из његовог рода ако се тај неко буде ту негде налазио. Када се ставља нека ствар у брезову кутију и сипа земља преко ње, онда обавезно на врху мора да се наметне руница како би чувала и бринула о том благу. Руница у овом случају може бити почетно Слово његовог Рода или Руна чувар, у сваком случају, тако су раније радили ведајући славјани. И то благо све до сада чувају руне.

Руне се доживљавају у простору као сортиране енергије које изазивају одређену жељу, дејство усмерено на преображење енергетских токова. Рецимо уложене заштитне руне које су дизајниране да штите простор или неку ствар или чак човека, те енергије се налазе у пољу и претпоставимо да су негативне. Мисао или било које друго поље жели да продре у човека као непосредно виша енергија, а руне ће почети ове негативне енергије једноставно да трансформишу, мењају фокус, циљ. Руне у овом случају делују несвесно, једноставно је то њихова поставка. Просто неке енергије организују друге, у томе је њихова суштина. Тако би требало да буде. Знање одређује жеље. Жеља испуњава и усмерава вољу. Овде нема свесности, овде просто једна енергија мења другу. Јака је енергија која мења. У овом случају високовибрациона енергија увек може да промени нижу.

Руна не може сама по себи да измени енергетски ток, он је увек константан и потчињава се правилу. Очување Енергије – све је увек сачувано  што има правилну форму. Облик руна је правилан и има тачну структуру. Онај ко разуме како у свакој руни теку енергије он схвата и покон универзума, мудрост и слику универзума. Свако има своју праксу. И своју свест бића.

Руне људи доживљавају као нешто мистично, усмерено на познавање магијских речи. Реч је, пре свега, пренос мисли на даљину уз помоћ звука или слике (телепатија). Раније, људи су на земљи предавали своје мисли уз помоћ слике на даљину. Научити телепатију није било тешко. Само је требало имати способности, а оне су биле присутне код свих. Многа деца комуницирају између себе телепатски у малолетнем узрасту до око три године. Руне саме по себи, већ носе у себи слику и састављају дефиницију речи, само треба бити у стању читати их, бити у стању да се чује звук и правилно га изговорити. Све се научи поређењем.

Руне се доживљавају као нешто природно и стварно. Људски мозак види руне лако и слободно. Неуронски ланац веома лако управља рунама, види их. И човек који зна све руне лако чита словенски текст, он је флексибилнији у размишљању. Његову свест подиже цео неуронски ланац и осећа се слободније него са ћириличним писмом, које обухвата размишљање. Све узети буквално, наравно не вреди, код различитих људи све се дешава на различите начине.

Човек доживљава руне као нешто магијско и идолизује их само будала. Суштина је у томе да су руне једноставно алат који је у стању да подржи свест и биле су првобитно креиране Боговима за изражавање осећања, емоције и мисли. Руна “Я” је настала много касније као неопходност. Јер Богови себе нису могли да карактеришу као почетну личност. Њихови умови су много виши и повезани у један ланац перцепције света. Људи себе карактеришу као личности. Имају духовну свест, одређено искуство и основу. Зато је Души потребно искуство за свест о својој личности и стицање силе у свету  Јава.

Руне магови доживљавају као нешто природно, и прави маг у рунама никакву магију не осећа, за њега је то обичност. Онај ко је тек ступио на пут знања, наравно, односи се према Рунама, не као према нечем магијском. Богови се односе према рунама као према инструменту преноса мисли. Мисао има моћну форму тек након што се усмери у одређене границе. Енергија добија форму само у границама. И започиње свој сјај. Аура Руна је инструмент утицаја на простор. У аури се садржи та информација о знању. Информација је у суштини информација, која се односи на одређени пут. Све је релативно и све утиче, овако или онако, једно на друго. Слог има објективност и није увек јасан.

Речи се деле на слова, на звуке, на руне које имају своје обрисе у простору. Свака идентификује другу. Способност да чита руне има свако, али не познаје свако суштину оцртавања руна и њиховог енергетског тока звука. Када је руна нацртана правилно, иде звук на више равни. У суштини, онај ко чује духове може лако да чује и руне. Пре тога је довољно само да се поново одозго наметне енергија са циљем. И поћи ће звук. Звук руне. Управо тај звук и има суштину. Ако напишемо звуком онда добијамо реч записане руне. Ако у сваки чвор улажемо руну, вежемо то у чвор и уложимо у њега енергију руне, онда можемо да чујемо цео текст који је сачуван у времену и у простору. Довољно је превући прстом по чворовима и ми ћемо јасно чути речи, ако ставимо руку доћи ће слика о чему је тај запис. То су користили магови прошлости. Зато што су имали те способности. Али сви словени првобитно имају те способности да чују танак свет и да га виде. У високим вибрацијама ове способности код свих словена се буде. Остаје толико времена, у суштини само да се преживи зима и онда крећу веома високе вибрације. Словени се постепено развијају у фазама. Васкрснуће способности светлих људи.

Руница, Буквица, азбука, алфабет, суштина је једна. Симболи, знаци,помоћу којих се могу пренети мисаоне слике. Или телепатски или уз помоћ звука. Али на почетку се појавила Руница и тек затим звук речи као изговорене. У ствари, у самој речи је скривена веома велика магија. И онај ко разумети суштину речи и изговора и може правилно да изговори речи добија огромну снагу. Али чути руне је могуће само у суптилном телу као и поновити тоналитет тог звука. У ствари, многи магови универзума били су у стању да то понове, ту праксу Богова. И правилно да изговоре многе речи.

Латински језик је раније коришћен као тајнопис магова, људи који познају овај свет. Руницу су покушали да промене више пута, али сивим људима то није успело. Дакле, све ово живи до сада и све је још увек уједињено.  То треба да знамо.

Руне су покушали да  поједноставе и чак су створили Футарк. Иако Футарк јесу руне, а све остало створено на земљи, то су слова. Футарк по својој суштини, то су словенске црте и резе. Њима је веома једноставно било цртање једноставних објашњења, рецимо на кори брезе тамо или на кожи или на камену. Али већина је и даље користила у потпуности све руне. Јер словенска деца су обично обучавана да пишу код куће у породици. Такви су били обичаји народа.

Постоји тајнопис и руне које користе само магови за своју магију, и много другог. О чему сада није време да се разговара. Тајних Руна је 35. Али могу да их користе само светли магови који користе високовибрациону енергију и коришћење тих руна неће направити штету. Иако је њихова снага веома рушилачка. 65 руна користили су сви људи и 35 руна магови. Укупно 100 руна (од две хиљаде руна универзума) које је користила на земљи цивилизација људи. На земљи су прошле цивилизације такође користиле своје руне, своју писменост. У свемиру све то одјекује и нешто од ових руна прошлих цивилизација видимо понекад у медијима. Али ова писменост нема никакав однос према људима. Рецимо клинасто писмо сумерске цивилизације. То је писменост људи. А  до сумерске, то је већ писменост прошлих цивилизација и живеле су тамо свести које мало личе на људе. Сама клинасто писмо сумерске цивилизације мало личи на руне, али ако се погледа из близа, онда су то обичне руне, написане на једном од словенских језика, са само мало другачијим изговором и оне су писане са десна на лево. Потребно је само мало вежбе и читати их биће прилично лако ако знате све руне. О томе није једном писало у штампи.

Руна је одређена границама енергетског пуњења, али не носе све руне звук, постоје одређене фразе где руне нису прикладне, али звук је присутан. Рецимо реч Пламен ми чујемо звук Пла, а затим мен, а када су заједно, онда имамо два м која се чују. Овде све зависи са које сте пруге. Све зависи од дијалекта. Неко ће можда реч чути сасвим другачије, поновити, чути. Овде звук не иде везано за језик, како ће помислити многи, већ је само ехо древне речи. Ко је икада писао ПЛАМЕН са два м. Али тако писати два пута руну није прикладно и реч је постепено искривљена и ми је изговарамо по навици кроз векове увек скоро са два М. Али то се односи само на житеље одређених подручја.

Човек који мења свест и изговара одговарајући звук може да уђе кроз привремени портал у будућност и видети шта га чека, али ова пракса промене свести доводи до искривљења свести и релативног померања у будућности. Будућност се непрестано гледа и самом човеку је то могуће ако то он зна. Све остале визије ће бити изобличене и немају смисла. Само чисти светли човек може да прође у будућност и у следећој референтној тачки видети шта се дешава. Али, ако све знате, живот онда неће бити интересантан.

Руне се доживљавају као нешто изузетно, чему не може да пркоси здрав разум. АЛИ то није тако . Суштина је у томе , да су руне, њихов облик енергије, њихове границе – све то, погодно аналитичкој анализи и посматрању са чисто логичке тачке размишљања, као нешто обично, што је показало своје границе линија и тачку у рунама као природни положај. Ствар је у томе да се све руне пишу са врха ка дну, да је редослед писања руна раније учен у школама, да је то показивано и објашњавано. Зато сва разноликост великих слова изазива сумњу у то да је велики број књига почет да се пише након планетарне катастрофе, а древнији томови књига, који се проналазе, били су одштампани и сада су научници збуњени поводом аутентичности тих књига. Руне нису писане курзивом . Оне су наложене. Велика слова су изум каснијег времена. Размишљање човека у данашње време је зомбирано, али штампаних књига каснијег времена има, и то не мало у приватним збиркама и у музејима. Само треба бити пажљив и прочитати датум производње.

Руне доживљавају ведајући као средство, неопходно за пренос мисаоне слике, тајне жеље везане са изразом воље. Овде у овом случају постоји бележење мисаоне слике и жеље, које се улажу у енергију руна. Енергија Руна почиње да ради у пространству (свемиру) и намеће тајну жељу у атмосферу пространства. На тај начин се дешава наметање жеље сликама мисли.

Значење Руна опредељује пре њиховог именовања човек, гледајући на оцртане руне са опрезом ако су руне велике. Написане су, како неки кажу, комплетне, ако се укључе садашња ћирилица и латиница и још неки додатни знаци нејасног значења. Само у таквом човеку недостаје сећање предака, родног памћења. Суштина сивог света увек је била у “завади па владај”. Али они су погрешно замислили да ће уклањањем неких руна и поделивши руницу они уништити прајезик Расе до таквог степена да Светли Богови неће разумети њихов лош језик. Није све остало по ранијем. Језик није претрпео било какву промену глобалне пророде, мада иако сасвим малу. У овом времену је неопходно поново ујединити руницу. Десиће се природно чишћење језика и његов изговор. И те конфузије у правопису ће нестати.

Руне доживљавају недвосмислено као нешто одређено по својству и садржају, као нешто важно. То разумеју све свести које настањују универзум. Руне су наизменичне у свом налагању, али увек постоји руна која као да понавља звук, тако да се дешава да се пишу на различите начине, али је звук идентичан. Баш ове руне су биле развијене у разним временима у различитим угловима свемира и тако се дешавало да су комбиноване у руници. Рецимо звук руне “Б” Ведање и „В“ – вед је идентичан. Али у латиници постоји слово “Б”. Када су руницу делили сиви, испоставило се да латиница не захвата звук “Б” -бити, богови. Руне не трпе раздвајање јер су језици који се пишу латиницом сазвучни Кирилици. Сазвучје језика је веома важно. Узмимо језике са Хавајских острва који се међусобно комбинују, али апсолутно нису слични језицима Евроазије. Заправо сазвучје руна чини језике сродним, постепено повезујући их у један. И још древнији језик истиснуће све остале језике и није важно да ли то желе одређене силе или не желе. Тако је било увек у свемиру. Ето зашто на српском језику говоре не само  светли Богови, већ и пола универзума. То је језик програмера. Језик мозга, језик на коме веома много вештачких свести комуницира у симболима. Вештачки Ум. Али живахан ум универзума је флексибилнији у свом размишљању, заправо је он створио овај јединствени језик уз помоћ сазвучја руна. А руне су магија живота.

Руне примају енергије улагања слике са прецизношћу потпуно супротном, све зависи од перцепције. Ако намећете енергију у руне одозго на доле, тада руне доживљавају наметање слике одоздо на горе. Тако делује танки свет. И то треба узети у обзир при улагању и перцепцији слике, наметање слике. Код правилног писања, руне се пишу од врха на доле, али слика се намеће прецизније одоздо на више. Улагање слике је прилично изазован посао, пракса која захтева прилично прецизну концентрацију. Одређени утицај и губитак енергије. Та енергија се не враћа натраг.

Руне се доживљавају потпуно парадоксално, а парадокс се састоји у томе, што се математички логично схвата да субјективност једноставно није могућа у наметању исправности писања неких руна. Све се састоји у одређеној диспозицији која одређује степен објективности. Све је могуће. Једноставно, само наметање руне одређује степен сврхе, за шта је та руна и зашто.

Руне дефинитивно имају веома јак глобални задатак да промене свест, усмеравајући је у правом смеру. Размишљање човека је уређено на такав начин да се могућности ума повећавају неколико пута, када неуронски ланци мозга функционишу исправно у складу са Рунама донесеним на земљу. Све је уређено дакле, да све има повратну информацију. Тако би требало да буде. Скраћена руница ограничава свест и држи је у одређеним границама. Само вољни напор човека да уклони то ограничење присиљава неуронске ланце да створе одређен однос свести и неурона. Коефицијент интелигенције човека, његов ментални потенцијал и моћ размишљања директно зависе од односа свести и неуронских ланаца. Руне, тј магија руна управо утиче на ту везу присиљавајући мисаоне процесе да се крећу у правом смеру. Руне имају јасну везу између себе, стварајући звук оне усмеравају енергију руне у мисаони процес који олакшава размишљање чинећи га стабилнијим. Ето зашто се књиге не спаљују, оне само прелазе у информационо поље земље.

Руне се доживљавају дефинитивно од тренутка читања када се успоставља енергетска веза између онога ко је наложио те руне и читаоца. Ако је руна наложена правилно, читалац ће разумети суштину руне, његова свест ће адекватно прихватити мисаону слику и донети адекватно одговарајуће решење, у зависности од писма. Значење руне наложено је у пространству у информационом пољу универзума. Многе креације мисаоних форми таквих писаца савремености као што су Пушкин, Јесенин, Лав Толстој и других огледа се у информационом пољу земље. А многи су просто само трошили папир иако издавани у милионима примерака, али нису добили одраз у информационом пољу земље, тако да су Светли Богови видели њихове рукописе само као рукописе уског усмерења дизајниране да искривљују свест. Такви радови немају снагу и у сопственом интересу ће бити уништени. А дела писаца мислилаца истинитих твораца, који јасно доживљавају Реч руну као мисаону форму, биће позната бројним читаоцима. Човек који узима реч као божији дар, познаје овај свет.

Руне могу да асоцирају ка нечем непристојном док се не схвати суштина и смисао руне. У сваком смислу мора да буде постављена извесна истина, свако знање се ослања на одређени извор, почетак логичког ланца, који доводи до познавања истине. Тако је увек било и тако ће бити, управо на овом правилу се држи цео свет. Руне су саставни део једне целине, без кога није могуће живети. Када је запевала руна свет се пробудио и он је оживео, у њему су се појавили музика и сазвучје. У руне је постављена композиција како боја тако и музичких нота. Велики композитори прошлости забележили су своја ремек-дела не само у ноти звука, они су записивали музику по звуковима руна.  Заправо је руна носила свој звук. Зналац зна како звучи космос, то је звук простора у складу са звуком руна. Раније у ведским временима музичке композиције су звучале поетскије, узмите само словенски инструмент гусле и сваки музичар ће вам рећи, да тај инструмент даје скалу нота много већу него што се добија као резултат. То је разлог зашто су музику словени записивали рунама. И свака руна је звучала, одражавала се у народним инструментима народа. Заправо звук гусли подиже вибрације и чисти ум . Музичари, изучавајте руне, то ће вам помоћи да будете у сазвучју са универзумом.

razmak

Транскрипт емисије Древник бр.55, радио Сербона
Аутори и водитељи: Драго, Дуле, Дуки и Аца

Послушајте целу радио емисију

Руне – Прво писмо расе
5 (100%) 1 vote

Слични чланци

ИСТОРИЈСКА сЛАГАЛИЦА ЕВРОПЕ... Мало ћемо се вечерас позабавити одређеним темама као увод у следеће емисије, а ради се о присуству Словена, тј. нас, на простору Европе и начинима на ...
BlackGOO Мистериозне супстанце Древник је почео са паразитима и паразитским системима, као и разним историјским приказима онога сто се дешавало а о чему се ћути. Вечерас се бавимо с...
Tајно оружје глобалних паразита... Могућностима скривене манипулације људском свести владали су још египатски жреци - потомци "славних" Атланта, изазвавши нуклеарни рат и страшну планет...

5
Оставите коментар

avatar
3 Comment threads
2 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
YouTube Komentari Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку