We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

My Cart
£0.00
bozicna hipoteza moguca hronologija

Božićna hipoteza – moguća hronologija

Kako je to moguće, da se tačno zna rođendan “sina Božijeg” – Isusa Hrista (25. decembar ili 7. januara), ali se ne zna godina njegovog rođenja? Kako to da razumemo?

25-og decembra hrišćani – katolici širom sveta proslavlјaju važan religijski praznik – “Božić”. Svi smo videli na televiziji kako je kod njih lepo i zabavno tada, visi mnogo šarenih lampi, oni koji još uvek imaju novac kupuju poklone, generalno, kako kažu, “pevaju i raduju se svi lјudi…”. Na televiziji, pogotovo zapadnokulturnoj, uglavnom sve izgleda mnogo bolјe, čistije, lepše i zabavnije nego u stvarnom životu. Televizor tome i služi…

 

U Srbiji se nekada Božić obeležavao veoma skromno i diskretno. Samo sveštenici i vernici su organizovali molitve i rituale, na šta veći deo stanovništva nije obraćao pažnju, hrabro se boreći sa novogodišnjim mamurlukom. I zaista, hajde da vidimo, kakav je to praznik?

 

… Mi smo dugo vremena živeli, kao i svi ostali, naivno verujući da su praznici izmišlјeni za dobrobit lјudi i zbog toga smo mislili da što je više praznika, tim bolјe …

Gde je dokaz o rođenju Isusa hrista?

 

Fokusirajmo smo se na datum “Božića”” – 25. decembar. Ovaj datum se pojavio niotkuda. Nije moguće naći nikakve informacije koje potvrđuju da je Isus Hrist rođen tog dana. I još nije jasno kako se tačno zna samo rođendan Sina Božijeg, ali se ne zna godina njegovog rođenja? I zašto Rimokatolici veruju da je dan njegovog rođenja 25. decembar, a pravoslavni hrišćani čvrsto proslavlјaju isti događaj 7. januara?! Kako se to sve zajedno uklapa u jednu istu religiju? I gde su svi isti?

 

Ako potragu vršimo iz glavnog primarnog izvora – Biblije – to je bez uspeha. Tamo, sa datumima i imenima stvari stoje veoma loše. Zapravo vrlo dobro, toliko dobro da ne može ništa ni da se utvrdi ni da se dokaže ni da se opovrgne. Tamo su nejevrejski kralјevi i faraoni potpuno anonimni, ali, sa druge strane, pažlјivo su navedena imena prostitutki čak i ako su one bile Jevrejke ili su Jevrejima pružale usluge, kao što je prostitutka Rava, koja je izdala žitelјe Jerihona (knjiga Iisusa Navina, poglavlјe 2).

 

Činjenica je da Biblija ne daje nikakav normalan datum i to zna da iritira. Uraditi sa tim nešto nije moguće. Ali činjenica, da je u toj navodno svetoj knjizi veoma skromno opisano rađanje “Sina Božijeg” kako ga zovu sveštenici, veoma je iznenađujuća i alarmantna. Kako je to tako? Zašto nisu zapisali, zapečatili u kamenu svaki trenutak tog događaja? Moguće je pomisliti, da su se sinovi jevrejskog boga Jehove rađali kod njih svakog meseca, a njima je bilo teško da se potrude da opišu rođenje svakog deteta! Pogledajmo praktično sve informacija o rođenju Isusa koje se nalaze u Novom zavetu Biblije.

U Jevanđelјu po Mateju, na početku se po spisku daju preci muža Marije – Josifa. I sve to se izdaje kao genealogija Isusa. Međutim, u istom Jevanđelјu piše da je Marija bila već trudna kada se udala za Josifa:

 

“… Josife, sine Davidov, ne boj se da uzmeš Mariju za ženu jer je ono što je u njoj začeto od Svetoga Duha. …” (Matej 1,20.).

 

Tj., Josif – stolar iz plemena Davidova – prema toj činjenici nema nikakav odnos. O datumu rođenja bebe, o kojoj je govoreno na zemlјi kao o bogu, ne govori se ništa, ni reč!

 

U Jevanđelјu po Marku ni reči nema o začeću ili rođenju Sina Božijeg, niti o Mariji ni o Josifu. Sve počinje sa određenim Jovanom, koji je krstio sve zainteresovane vodom. Isus Hrist se tamo pominje samo kada je kao odrastao došao Jovanu da se krsti.

U Jevanđelјu po Luki dato je drugačije tumačenje ovog “božanskog” događaja. Tamo je neki anđeo dao jasne instrukcije direktno Mariji:

 

“… Evo, zatrudnećeš i rodićeš sina. Daj mu ime Isus….” (Luka 1, 31).

 

O procesu rođenja deteta se pominje samo u prolazu, kao da je rođeno štene, a ne Sin Božji, kako tvrde bibliopisci …

 

Jevanđelјe po Jovanu počinje zanimlјivo:

 

“… U početku beše Reč, i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč. …” (Jovan 1,1.).

 

Tamo više ili manje sve počinje sa prorokom Jovanom, koji je krstio zainteresovane vodom. I već postoji odrasla osoba, Isus, koji takođe, želi da se krsti.

 

I to je sve! I nema datuma, nikakvih događaja prema kojima bi bilo moguće da se odredi bar nešto! Kod svih gromko imenovanih u Bibliji “jevanđelista”, o ovom značajnom događaju – rođenju Sina Božijeg – je napisano veoma malo! Ono što iznenađuje najviše od svega – nema datuma, ni jednog pravog imena ili imena naselјa, kojim bi moglo biti bilo šta određeno. Stiče se čvrst utisak da Biblija nije pisana da bi neko nešto rekao, već da bi nešto sakrio! Moraćemo da istražimo stvar podrobnije i stvarno …

Otkuda nam datum 25. decembar?

Naći tačan datum rođenja Isusa Hrista nije moguće. Ali se može naučiti nešto o samom danu 25. decembra. U filmu “Duh vremena” (Zetgejst), prvi put se čuje informacija koja je kod nas izazvala ne samo iznenađenje, već ogromno iznenađenje. Ispostavilo se da je Isus Hrist imao više ” sudbinskih blizanaca” takođe rođenih 25. decembra. Ali to nije sve! Ispostavilo se da su neki od ovih “blizanaca” bili razapeti, i takođe, svi kao jedan, vaskrsli! Neki – takođe za 3 dana! Na primer:

 

  1. Horus, to je u Egiptu, 3000 godina pne, rođen je 25. decembra od Izide device. Kada se rodio, gorela je zvezda na istoku, uz pomoć koje su tri kralјa našla mesto rođenja Spasitelјa. Sa 12 godina, on je učio decu bogataša. U uzrastu od 30 godina dobio je duh posvećenosti od čoveka po imenu Anu. Imao je 12 učenika sa kojima je činio čuda – lečio i hodao po vodi. Nјega su nazivali Istina, Svetlost, Sin Božiji, Pastir, Jagnje Gospodnje i drugo. Nakon izdaje Tifona, Horus je bio razapet, sahranjen je i vaskrsao tri dana kasnije.
  2. Attis iz Frigije, 1200 pne, rođen od Device Nane 25. decembra. Razapet, vaskrsnuo nakon 3 dana.
  3. Mitra, Persija, 1200 godina pre Hrista, rođen od devojke device 25. decembra. Imao je 12 učenika. Činio je čuda. Nakon smrti je sahranjen i vaskrsao je tri dana kasnije. Nјega su nazivali Istina, Svetlo … Dan obožavanja Mitre je bila nedelјa.
  4. Krišna, Indija, 900 godina pne, rođen od device Devaki. Dolazak je označila zvezda na istoku. On je činio čuda sa svojim učenicima. Nakon smrti je vaskrsao.
  5. Dionis, Grčka, 500 godina pne, rođen od device 25. decembra. On je putovao i činio čuda kao što je pretvaranje vode u vino. Nјega su nazivali Kralјem nad Kralјevima, alfa i omega, i drugim epitetima.. Nakon smrti je vaskrsao.

 

Svi oni dobijaju božanski izgled … Naravno, postoji neka mala verovatnoća da su svi ovi momci stvarno rođeni 25. decembra, da su svi bili bogovi, da su svi putovali sa svojim prijatelјima, da su svi brutalno pogublјeni od strane okrutnih neprijatelјa raspećem i vaskrsli posle smrti . Ali, mogućnost ovih šest podudaranja (uklјučujući i biblijskog Isusa) je toliko mala, da je pri ozbilјnoj analizi oslanjanje na to prosto nerazumno!
Ovde imamo vrlo različite događaje. I kako bi shvatili šta su ti događaji, i iz kojih razloga su se desili, potrebno je pronaći dodatne informacije, koje će omogućiti da otkrijemo sve delove slagalice i sastavimo ih zajedno ispravno. Srećom, danas postoje dostupni izvori informacija koji otkrivaju istinu o prošlosti naše civilizacije. Ovi izvori, su nam i omogućili da naučimo mnogo stvari koje nismo znali ranije.
Jevreji su imali svog Isusa! I on je kod Jevreja stvarno bio prorok po imenu Jošua (na srpskom stvarno zvuči kao ime Isusa). Zaista je bio Jevrejin i živeo je pre dve hilјade godina. I njegova supruga je bila Jevrejka Marija, koja je imala sestru Martu i brata Lazara. Sve je tačno, kako je u Bibliji napisano, uzgred, u srednjem veku! Ali život tog Jošue poslužio je kao sredstvo, putem kojeg se više od 900 godina krije ime, sudbina i delovanje izuzetnog čoveka, velikog učitelјa i Svetlog ratnika.

 

Mi govorimo o pravom Isusu – sinu Belog Volha (Belog Jerarha visokog nivoa) i veduni Mariji, koji nisu imali nikakve veze sa Jevrejima. Oni su poslati da spasu Jevreje iz zaroblјeništva Tamnih sila – knezova Paklenog Sveta. Nјega su oni brutalno pogubili u Carigradu na svoj praznik Pasha. Nјegov život i borbu sveštenici su iskrivili i prekrili mu biografiju nepoznatim jevrejskim prorokom, koji je bio prihvatlјiv levitima pre 2000 godina.

 

Vraćajući se našoj istrazi božićnih praznika 25. decembra, vidimo da tu ništa nije tako jednostavno i jasno, kako je jasno običnom čoveku, koji redovno jede božićnu ćurku i ne ulazi u bilo kakve detalјe i nijanse. Tu je sve iskrivlјeno i zbunjujuće, još davno, pažlјivo i vešto! Ipak, mi ćemo pokušati da razumemo ovo pitanje …

Očigledno, sada je zaista stiglo vreme da se otkrije tajna, koja se krije od lјudi tokom mnogih vekova. Ne tako davno bilo nam je dozvolјeno da znamo da Zemlјa – nije ravna, već da ima oblik približno sferičan. Onda smo saznali da Zemlјa – nije centar univerzuma, da postoje druge planete, zvezde, galaksije, univerzumi … Ali najvažnija stvar za nas još uvek pokušava da se sakrije svim sredstvima. Najvažnija stvar je ta da čovečanstvo nije samo u svemiru! To je pokušavao da kaže, kažnjen papskim siledžijama, Džordano Bruno. Još u 16. veku, on je pokušao da kaže lјudima da je univerzum beskonačan i da postoji veliki broj naselјenih svetova. I to je ono zbog čega je on živ spalјen na lomači od strane papske inkvizicije. A u glavama lјudi mukotrpno se usađuje ideja da je Zemlјa – jedinstvena planeta, a da je čovečanstvo jedina i jedinstvena kreacija Boga.

 

U stvari, “… u svemiru ima milijardi civilizacija …” među kojima postoji nezamisliv broj potpuno različitih živih bića, koja su se razvila pod različitim uslovima, u različitim vremenima, na različite načine, itd. I sve to se nije dešavalo u 6000 godina, kako sveštenici tvrde, već u toku mnogih milijardi godina. Između različitih civilizacija i njihovih udruženja pojavlјuje se periodično rat, koji ponekad traje milionima godina. To i jesu pravi “Zvezdani Ratovi”, ali se oni ne zovu tako kao što je prikazano od strane holivudskih stručnjaka za prevare i sa sasvim drugom svrhom. Civilizacije, koje žive na principima znanja i stvaranja zovemo Svetlim Silama. A civilizacije, koje streme da ne stvaraju, već uzimaju od drugih stvoreno, odnosno, parazite, zovemo Tamnim Silama. Te sile se i bore međusobno na život i smrt. Prvi nisu hteli da budu hrana za parazite, a drugi ne mogu i ne žele da žive drugačije …

Naša planeta je pala u sferu ratnih operacija pre nešto više od 100 hilјada godina. I iz tih razloga na Zemlјi se konstantno dešavaju događaji u vezi sa ovim ratom. Mnogi autori pokušavaju da nekako pokriju te događaje, ali gotovo potpuni nedostatak informacija o ovoj temi i nepoznavanje osnovnih informacija, osnove, oko koje se sve može pravilno izgraditi, ne dozvolјava približavanje istini.

Veduna Marija i Volh Jovan u očekivanju Belog Volha,
Prilikom rođenja Radomira (pravog Isusa Hrista)

Pravi Isus Hrist živeo je i borio se protiv slugu Tamnih na Zemlјi, isto kao i mnoge, mnoge druge svetle ličnosti, a podatke o tome su takođe sakrile sluge parazita.

Veduna Marija sa svojom decom Radanom i Radomirom

On je imao brata – Radana, bio oženjen Marijom Magdalenom, imali su dvoje dece, a njegovi direktni potomci su još uvek živi! Nijedan od judeohrišćanskih sveštenika vam ništa od toga nikada ne bi rekao! I to ne samo zato što ne znaju. Mnogi od njih znaju istinu, makar delimično, ali ćute iz ideoloških razloga.

Marija Magdalena

Ali, istina zaista ne može biti uništena! U ovom konkretnom slučaju istina je pronašla put do slobode neobičnim načinom, da neprijatelјi nisu mogli to da spreče. Ona je nemerlјivo značajna, zanimlјiva, bogatija i šarenija od fantastike judeja, ponavlјane milion puta u Bibliji i nametnuta silom širom sveta.

Magdalena sa decom, Svetodarom i Vestom

Istina o ovim ličnostima nije samo divna, ona nam omogućava da razumemo ko smo u stvari, da osetimo da smo mi najviši istinski lјudi – potomci velike Rase zbog čega smo zahvani Rasi, koji su kolonizovali Zemlјu pre više od 600 hilјada godina i koji nisu saginjali glave pred pretnjom i invazijom parazita – Tamnih Sila. To stvarno podstiče i inspiriše!

Zato su i sakrili istinu neprijatelјi čovečanstva. Zato su uništavali i uništavaju sve, što mogu da dotaknu njihove prlјave i leplјive šape. A ipak se veoma plaše istine. Oni se plaše da lјudi saznaju istinu o njima, o njihovim zločinima koje su činili nekoliko hilјada godina, o njihovim trenutnim planovima za uništavanje gotovo celokupnog stanovništva Zemlјe. Oni se plaše svega i žive u strahu celog svog života! Oni se plaše i zato skrivaju, narušavaju i pokušavaju da unište bilo kakvu informaciju, koja osvetlјava stvarne događaje koji su se desili na Zemlјi i šire.

Radomir, Svetodar i Vesta

Međutim, njihovo vreme je završeno! Oni nisu imali vremena da završe krvavi plan Tamnih Sila na Zemlјi tokom poslednje noći Svaroga, i kao rezultat toga, nisu uspeli u ovoj dugoj, beskompromisnoj borbi. A istina zaista ne može biti uništena.

Naša potraga za pravim datumom rođenja Isusa Hrista nije dovela do uspeha. Datum 25. decembar, verovatno nije relevantan.


“… Pravo raspeće Isusa Hrista desilo se u rano proleće, kada je njegova snaga bila na minimumu, i nije bio u stanju da blokira psi dejstva jevrejskih sveštenika na mase, o čemu veoma detalјno piše u Novom zavetu …”

Jaroslav Kesler, samo pročitavši englesku verziju Biblije, našao je značajan raskorak sa verzijom na srpskom jeziku. To mu je omogućilo da napravi pouzdanu izjavu o mestu Isusovog raspeća, koje se desilo u Carigradu, a ne tamo gde je današnji Jerusalim.

Sveštenici su mogli da obmanjuju lјude tokom mnogih vekova. Ispostavilo se da je cela stvar u našem nedostatku potrebnih informacija, potrebnih znanja. Mi prosto nismo znali ranije, da nekada, Jerusalimom nije nazivan određeni grad (kao danas), već grad gde su se nalazili prvosveštenici religija. Kada se sedište prvosveštenika selilo, Jerusalimom je počeo da se naziva drugi grad. Analog termina “Jerusalim” je termin “stolica” – grad u kome je vladar (vlast) u zemlјi. Ako se vlada seli u drugi grad, onda on počinje da se zove glavnim gradom.
Dakle, naše neznanje takve jednostavne stvari dozvolilo je neprijatelјu da sve okrene naopako i da nas vara dugo vremena.

Sva apsurdnost ove situacije će nestati ako se setimo da je kult Dionisa dominirao na teritoriji Rimskog (Vizantijskog) Carstva u biblijska vremena, ili grčka religija kako je često nazivaju. To je upravo grčka religija, ne hrišćanstvo.

Međutim, kult Dionisa je bio sledeća modifikacija kulta Ozirisa, koji je u potpunosti formiran u Egiptu u 12. veku p.n.e. Imao je različita imena u različitim zemlјama i imperijama samo je drugačije ime sina Boga koji je umro za grehe čitavog čovečanstva i obećavao nebeski život sledbenicim nakon svoje smrti, ali suština je ostajala uvek ista. Ovaj kult u Maloj Aziji nazvan je kult Atis, u Siriji-kult Adonis, na tlu Romeje – kult Dionisa, itd. Svi su bili odraz u ogledalu kulta Ozirisa. To je vrlo interesantno da ako dovedemo datume njihovog rođenja do našeg kalendara, možemo videti da je u svim ovim kultovovima bog rođen jednog istog dana – 25. decembra! To nije slučajnost. Ovaj datum ima poseban značaj u kultu Ozirisa i u različitim modifikacijama su promenili samo ime rođenog boga i dodali neke lokalne tradicije. Poenta je da je noć od 21. decembra do 22. decembra najduža noć u godini, a dan je najkraći. To je vreme zimskog solsticija, kada se iznedri novo Sunce.

 

Na 21. decembar drevni Sloveni-Arijevci su imali prvi dan zime:

 

“… U saglasnosti sa prirodnim ritmovima oni su slavili Koladin rođendan, kao temelј jednog og glavnih slovenskih bogova, Daždboga, koga simbolizuje Sunce. Sloveni su slavili rođenje i početak nove godine, tokom 21 dana, koji su bili puni zabave, slavlјa i ukusnih jela – sve je to pomoglo da se prođe kroz mračnu i hladnu zimu. Pripremali su kolivo ili sočivo, kašu od zrnevlјa pšenice, ponekad riže ili leća začinjene semenom maka, medom, orasima i grožđicama, slatke plјeskavice sa sirom i džemom. Kuće su ukrašavane lutkama boga Velesa, slovenskog prototipa modernog Deda Mraza (Santa Claus). Ljudi su valјali zapalјene točkove po ulicama i palili vatre u cilјu da se pomogne novo-rođenom zimskom suncu. Mladi lјudi su išli od kuće do kuće i pevali svečane pesme koje su nosile poruke sreće i blagostanja (božićne pesme) i dobijali hranu kao nagradu…”

 

Milenijumima su lјudi slavili rođendan bogova 25. decembra: to je Oziris u drevnom Egiptu, Dionizije u antičkoj Grčkoj, Mithras (na Sanscritu Mitra), nepobedivo sunce u Indo-iranskom svetu itd.

 

U stvari oni koji su stvorili kult Ozirisa u drevnom Egiptu koristili su “princip kukavičjeg jajeta”, što znači sledeće. Kukavica polaže jaja u gnezdu drugih ptica koje ih izlegu sa svojim jajima, a kasnije ih čuvaju jer njihov majčinski instinkt se uklјučuje i onda ne razlikuju svoje mladunce od stranih. Rastući, kukavica postepeno izguruje druge mladunce iz gnezda koji umiru, a siroti roditelјi i dalјe hrane kukavicu. Ovo je primer prirodnog parazitizma u svetu ptica. “Princip kukavičjeg jajeta” se koristi i u lјudskom društvenom životu i predstavlјa zaborav suštine nekih tradicija iz svesti lјudi od strane drugih, tako da se nove tradicije preklapaju na stare, bez mogućnosti da se to primeti.

 

Na primjer, Sloveno-Arijevski Koladin rođendan, manifestacija Daždboga (drugo ime Svarog) koga personifikuje Sunce je sunčani kult, kult života, koji je promenjen “principom kukavičjeg jajeta” u mesečev kult i Ozirisov rođendan, u kult smrti! Zahvalјujući tom triku, lјudi ne vide šta je “kukavica”, i nastavlјaju da je hrane. Ova vrsta supstitucije vedskog praznika u praznik Mesečevog kulta je vrlo suptilni potez društvenih parazita koji im omogućava da uspavaju genetsku memoriju lјudi, jer praznik nije promenio svoj spolјni izgled, već suštinu onoga što se slavi. To je bio upravo “princip kukavičjeg jajeta” koji je omogućio društvenim parazitima, da uspešno i prilično brzo nametnu religiju smrti – kult Ozirisa i njegove sledeće modifikacije, a najviše “plodno” od njih je bilo hrišćanstvo. To je jedan od najsjajnijih primera kako društveni paraziti uspešno koriste ovo društveno oružje!

U svakom slučaju, ono što se sa sigurnošću može utvrditi, to je da se datum 25. decembar nasledio iz pređašnjih kultova i religija koje smo pomenuli i koji je vezivan za ličnosti za koje su te religije bile vezane. I tom datumu možemo dati krajnje prirodni karakter, odnosno nebeski do koga se dolazi posmatranjem neba i sunca. O tome, verujem, ne treba posebno pričati jer su Zetgejst, gde je to odlično objašnjeno, verovatno svi gledali i znaju o čemu se radi.. Razlika između 25–og decembra i 7-mog januara je samo kalendarske prirode.

 

Kada se zaista rodio Isus Hrist?

 

Dakle, stvarni datum rođenja Isusa Hrista, ne onog judejskog, jer nas on i ne interesuje, nije moguće utvrditi. Mi danas na taj dan, koga zovemo Božić, proslavlјamo ono što nam je rečeno da se desilo na taj dan, a zapravo su tog dana nebrojene generacije pre nas proslavlјale i obeležavale ono što su im tada rekli da se tada desilo… A priča je skoro ili potpuno istovetna… A zapravo je to datum koga su proslavlјai naši preci kao što smo to već opisali. Na genetskom nivou to sve dovodi do onemogućavanja i blokiranja genetskog sećanja i njegovog zbunjivanja. Do određenog nivoa proslava tog datuma rezonuje sa našim genetskim sećanjem i izvan tog nivoa sa promenjenim značenjem ga zbunjuje i blokira.

 

Kada smo pomenuli već Jerusalim, iznećemo večeras jednu hipotezu, koja nije nemoguća i samim tim zaslužuje da se uzme u obzir. Radi se o analizi biblijskih dešavanja, onako kako su date u njoj i činjenicama koje su malo poznate. Ovom prilikom želimo da naglasimo da ono što budete čuli u toj analizi, nije usmereno ni protiv koga, najmanje protiv verujućih religioznih lјudi, već se to odnosi na pokušaj otkrivanja sakrivene istine, tj istorije. Osim što je ovo hipoteza, ona u sebi sadrži elemente koji se teško mogu pobiti i vrlo je moguće da je to daleko više od obične hipoteze. Dakle, nemojte dozvoliti sebi, da vam se nove informacije učine kao nešto neprihvatlјivo, jer one ne bi smele da utiču ni kod koga na njegova verska uverenja niti bi čak i kao stvarne i istinite to trebalo da učine… Jedno su fakti oko istorije a drugo je sistem uverenja i to treba odvojiti.

 

Rekli smo već da se rapeće Isusa desilo u Carigradu, odnosno da je Jaroslav Kesler došao do toga, a nije i jedini koji se slaže sa njim. Svoju posebnu analizu tadašnjih događaja dao je i ruski akademik Nikolaj Levašov. Osvrnućemo se večeras na njegovu analizu događaja.

A kao što smo i pričali u prethodnoj emisiji govoreći o Pompeji, utvrdili smo da nas je neko veoma dobro slagao vezano za hronoligiju događaja prošlosti i da su se mnogi događaji po potrebi društvenih parazita premeštali po 500, hilјadu a u slučaju Pompeje videli smo čak i 1500 godina. Takvu zbrku je veoma teško razčivijati i mnogi se naučnici danas trude da koliko toliko stignu do prave hronologije događaja. Čak su i Fomenko i Novoski utvrdili da se raspeće Isusa desilo ne pre dve hilјade godina, već u 11. veku i razlika u godinama kada se to desilo u odnosu na druge istraživače je svega nekoliko godina, što je zanemarlјivo…

Naravno, mi ovde ne tvrdimo da je to sa sigurnošću tačno, ali smatramo da je vredno razmatranja u pokušaju raspetlјavanja prave hronologije istorijskih događaja. Naravno, ne tvrdim ni da ovo nije tačno. Ono što tvrdimo, jeste, da se mora biti radoznao maksimalno i razmatrati što više opcija koje dolaze u obzir. A ovo je jedna od njih.
Hrišćanstvo i njegov savremeni koncept, zbog kojih je čovek koji se zvao Hrist žrtvovao svoj život, nemaju ništa zajedničko! Hristos na modernom grčkom znači Mesija i nije ime i može se prevesti kao mesijanstvo ili proroštvo. Isus je ime i to je ime konkretnog čoveka.
U Jevanđelјu po Mateju, koje direktno ukazuju kome je Isus Hrist došao kaže se:

 

“… Ja sam poslat samo izgublјenim ovcama doma Izrailјeva …”

 

Fraza govori sama za sebe, sve za što se osoba koja se zvala Isus Hrist brinula, u stvari, ticalo se samo Izraelaca!

Ta jedna činjenica jasno pokazuje da čak i ako se religija sa njegovim imenom pojavila na način na koji smo rekli, to se ticalo samo Izraelaca! Začudo, Izraelci su nametnuli ovu religiju Gojama, drugim rečima ne-Izraelcima! I oni su nastavili da praktikuju judaizam, protiv kojeg se čovek koji se zvao Isus Hrist borio. Evo šta je Isus rekao o Bogu Izraelaca:

Tada im je Isus rekao: „Kad bi Bog bio vaš Otac, voleli biste mene, jer sam ja od Boga došao i sad sam ovde. Nisam došao sam od sebe, nego me je on poslao. Zašto ne razumete ono što govorim? Zato što niste u stanju da slušate moju reč… Vaš je otac Đavo i želite da postupate po želјama svog oca. On je bio ubica lјudi od početka i nije ostao postojan u istini, jer u njemu nema istine. Kad govori laž, svoje govori, jer je lažov i otac laži. A ja istinu govorim, i zato mi ne verujete.

 

Čovek zvani Isus Hrist savršeno je znao Toru i razotkrio je judaizam i njegove sluge kao sluge Tamnih Sila o kojima stihovi iz Jevanđelјa po Jovanu rečito govore! One jasno pokazuju da je on savršeno razumeo ko je Bog Jehova! Dakle, Isus Hrist je došao da spase … izgublјene ovce kuće Izraelјeve… jer su postali prve žrtve “Boga” Jehove o čemu Novi zavet govori otvoreno! Prema svim jevanđelјima, Isus Hrist je razotkrio suštinu čovekomržnje judaizma i Boga Jehove! ….

Radomir je pokušao da spase Judeje

Na osnovu teksta Novog zaveta vidi se da Juda nije mogao da izda Isusa Hrista za “trideset srebrnjaka”, jer pre dve hilјade godina srebrnjaci nisu korišteni na Bliskom Istoku! U skladu sa savremenom lažnom istorijom srebrnjaci nisu korišteni na teritoriji Rimskog carstva. Srebrnjaci su se pojavili u opticaju tek na početku srednjeg veka. Drugim rečima, vreme događaja opisanih u Novom zavetu je lažno. Nekome je potrebno da ti događaji izgledaju hilјadu godina stariji! Ova činjenica sama po sebi govori o onima koji su pisali ova “jevanđelјa”. U stvari, hrišćanski ekumenski saveti “odobrili” su samo četiri Jevanđelјa od skoro trideset! Zašto nije bilo ni Jevanđelјa koje je napisao sam Isus Hrist? Bio je veoma obrazovan čovek i slobodno je čitao Toru na starom jevrejskom jeziku koji većina Izraelaca tada nije znala! Ali Isus Hrist nije bio Jevrejin! Može se naći mnoštvo činjenica koje mogu to potvrditi u samom tekstu Novog zaveta i jedna od njih su Isus Hristosove vlastite reči kada je rekao da je bio poslat samo izgublјenim ovcama doma Izrailјeva …! Ako je bio Jevrejin, on bi bio jedan od tih izgublјenih ovaca koje je došao da spase.

 

Prema tekstu Juda Iskariotski je izdao Isusa Hrista judejskom stražaru sa polјupcem. Svi vrlo dobro znamo ovu činjenicu. Ali iz nekog razloga niko ne obraća pažnju na detalјe u vezi sa apostolom Petrom.

Prema Novom zavetu, u toku Poslednje večere Isus Hrist je govorio o svojoj bliskoj smrti, predstojećem vaskrsenju i izdaji od strane drugih. Svi obraćaju pažnju na Judino pitanje: “Sigurno ne ja, Rabbi?” Ali niko ne uzima u obzir njegove reči da će ga svi izdati, a kad je Petar počeo da se kune u lojalnost, rekao je Isus Hrist sledeće:

“A posle kada ustanem iz mrtvih, predstaviću vam se u Galileji.” Ta da mu Petar reče: „Ako te svi prežale, ja te nikada neću prežaliti.” A Isus mu reče: „Zaista ti kažem da ćeš me se tri puta odreći ove noći pre nego što zapeva petao.” Reče mu Petar: „I ako treba da umrem s tobom, neću se tebe odreći.” Tako mu rekoše i svi ostali učenici.

Ove naizgled vrlo dobro poznate reči su veoma vredne naše pažnje. Vojna garda Judejskog vrhovnog sveštenika uhapsila je Isusa Hrista kasno noću kada je mrak već pokrio zemlјu. On je uhapšen u vrtovima blizu Jerusalima. Biblija vrlo jasno kaže da je Isus Hrist predvideo da će ga se Petar tri puta odreći, što se dogodilo. Pa koje su druge stvari koja su sakrivene ovde osim Petrovog odricanja? Evo ih.

 

Već je bila noć kada je Isus Hrist uhapšen. Do prvih petlova u zoru, Petar je imao samo šest ili osam sati noći da izda Isusa Hrista tri puta. Bio je mrak na ulicama noću, kao i danas, iako su naše ulice osvetlјene, ali onda, u vreme opisanih događaja, a bilo je to pre hilјadu godina, ili, još više, pre dve hilјade godina, ulice su bile potpuno mračne, posebno na jugu. Za tu činjenicu nije bitno gde su se ti događaji odvijali-na Bliskom istoku ili u Carigradu-Troji, Carigradu-Jerusalemu-noći su tamne svuda! Neko se može zapitati-kakve veze sa svim ovim imaju južne tamne noći?
Gradske ulice su bile veoma slabo osvetlјene i u tzv., mračnom dobu i srednjem veku. Svaki prolaznik može doći pod udar plјačkaša i ubica koji su delovali pod okrilјem nekažnjivosti mraka, što je značilo da su ulice uglavnom napuštene noću. Ako je i bilo nekih koji bi se usudili da zakorače na ulice noću, bili bi to plemeniti i bogati lјudi u pratnji brojnih naoružanih čuvara ili veoma siromašni lјudi koji ne bi izazvali nikakav interes za plјačkom. Drugim rečima, bio bi veoma mali broj lјudi na ulicama Jerusalima u noći Isus Hristovog hapšenja. I ono što čitamo u Novom zavetu, u mraku južne noći svi retki prolaznici su identifikovali Petra odjednom!

A Petar je za njim izdaleka išao sve do prvosveštenikovog dvora, ušao je unutra i seo sa slugama da vidi kraj. A Petar je sedeo napolјu u dvorištu kada mu priđe jedna sluškinja i reče: „Zar nisi i ti bio sa Isusom Galilejcem?” Ali on pred svima reče: „Ne znam uopšte o čemu pričaš.” A kada izađe u predvorje, vide ga druga sluškinja i reče lјudima koji su tuda prolazili: „Ovaj čovek je bio s Isusom Nazarećaninom.” A on opet reče uz zakletvu: „Ne poznajem tog čoveka.” Malo posle priđoše oni što su stajali u predvorju i rekoše Petru: „Zaista si i ti iz te grupe, jer te tvoj govor, koji podseća na proročki, odaje.” Tada poče Petar da ga se odriče i da se kune da ga nikada nije upoznao. I odmah zapeva petao. A Petar se seti Isusovih reči: „Pre nego što petao zapeva, tri puta ćeš me se odreći.” Potom izađe napolјe i gorko zaplaka…

Prateći ovaj fragment, Petar je prepoznat od strane jedne kućne pomoćnice, zatim još jedne, kao i od drugih lјudi. Ispostavilo se da su gotovo svi znali Petra iz viđenja, ali to nije bio onaj koji je obavlјao sva “čudesna” dela, raspravlјao sa farisejima itd, ali ipak, izgleda da je bio izuzetno poznat da su ga svi prepoznavali čak i noću! Ali u isto vreme niko nije znao ko je bio Isus Hrist i … samo Judin polјubac je pokazao stražarima Judejskog vrhovnog sveštenika ko je Isus Hrist! Ovo je ozbilјna kontradikcija, ali niko ne obraća pažnju na to.

 

Isto tako, jasno vidimo iz navedenih stihova da Judejski Sanhedrin (savet) sprovodi suđenje posle ponoći, u sinagogi, što određuje prirodu judaizma kao mesečevog kulta i pokazuje činjenicu da judaistički sveštenici imaju maksimalnu snagu noću što govori samo za sebe! Postoji još jedna stvar-jevrejski sveštenici osudili su Isusa Hrista na smrt, što je u stvari bila žrtva Izraelaca svom Bogu Jehovi u potpunom skladu sa Torom.

Judaistički sveštenici osudili su Isusa Hrista na smrt kao žrtvu, na Judejski praznik Paša, kako Tora nalaže! Osim toga, ova žrtva Bogu Jehovi je bila najvrednija za Izraelce, jer prema Tori on je bio prorok koji hoće da Izraelce skrene sa puta po kome im je Gospod zapovedio da hodaju! …

Isus Hrist je imao cilј da ih spasi, ali Jehovine verne sluge, a judejski sveštenici od Levita – njihovi direktini potomci koji su postavlјeni nad svim Izraelcima, sprečili su ga. Mračne sile koriste njihove sluge i ubijaju čoveka koji može da oslobodi Izraelce iz ropstva!

 

Sve opisano u Novom zavetu nije se odvijalo na Bliskom istoku, već se dogodilo u gradu koji većina lјudi zna kao Konstantinopolј! To su bili Izraelci koji su svesno stvorili haos sa imenom grada a evo i zašto. U to vreme Jerusalim nije bio naziv nekog posebnog grada. Baš kao što se grad gde je vladar neke zemlјe imao rezidenciji zvao kapitol, u antici mesto gde je bio smešten vrhovni sveštenik bilo koje religije zvao se Jerusalim. Prema tome, uvek je bilo više Jerusalima prema broju vrhovnih sveštenika. Ponekad, vladar zemlјe i vrhovni sveštenik su imali svoje prostorije u jednom te istom gradu koji bi u tom slučaju imao dva imena: ime glavnog grada kao svetovno ime i Jerusalim kao duhovno ime. Svakako, glavni grad države imao je svoje drugo (geografsko) ime, jer se prebivalište vladara moglo promeniti na drugu lokaciju, a zatim bi novi grad postao prestonica. Dokaz da je Jerusalim Novog zaveta Konstantinopolј, može se naći u tekstu:

A od šest sati* nastala je tama po svoj zemlјi koja je trajala do devet sati.*. Oko devet sati povika Isus veoma glasno na svetom jeziku: „Eli, Eli, lama azavtani?” (“Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?”) A jedan od onih što su tamo stajali čuvši to reče: „Mora da zove Iliju.” I odmah otrča, uze sunđer, natopi ga sirćetom, i dade mu da pije. A ostali rekoše: „Izgleda da će doći Ilija da ga spase.” A Isus još jednom povika glasno i posla dušu svome Ocu. I odmah se zavesa u hramu rascepi na dva dela od gore do dole, i zemlјa se zatrese, i stene se raspadoše.

Ovi stihovi jasno pokazuju da kada je Isus Hrist bio razapet, bilo je totalno pomračenje sunca. Vreme je navedeno veoma precizno – Od podneva … do tri popodne, što ne znači da je ukupno pomračenje trajalo tri sata, već se dogodilo u roku od tri sata preko cele zemlјe. Kada je Isus Hrist izdahnuo, desio se moćan zemlјotres … Zemlјa se tresla. Pisci Novog zaveta i njegovi cenzori nisu shvatali da bi ova vrsta indikacije dozvolila drugim lјudima da pronađu mesto i izračunaju vreme događaja. Totalno pomračenje sunca i zemlјotres koji se dogodio u isto vreme je nešto jedinstveno i lako se da utvrditi. Ruski naučnici G. Nosovski i A. Fomenko u knjizi “Nova hronologija Rusije, Engleske i Rima“, dokazuju da totalno pomračenje sunca nikako nije moglo da se desi 33. godine nove ere na mestu modernog Jerusalima! Očigledno su, autori Novog Zaveta mislili da će totalno pomračenje sunca i zemlјotres koji se dogodio tokom Isus Hristove smrti na krstu ojačati versku ustreptalost kod sledbenika, jer bi ovi prirodni događaji naglašavali “božansku” suštinu događaja.

Poenta je da je, prema različitim hronikama i matematičkim proračunima totalno pomračenje sunca sa pratećim zemlјotresom bilo u Carigradu 16. februara 1086! Dakle, vreme i mesto Isus Hristovog raspeća su čvrsto “vezani” za Carigrad i 11. vek n.e. iako su totalna pomračenja veoma retka pojava, ono se manje ili više redovno odvija i vidlјivo je na različitim mestima na našoj planeti. Međutim, prirodni fenomen kada je totalno pomračenje sunca praćeno snažnim zemlјotresom je jedinstveno i veliki broj ukupnih pomračenja prestaje da bude argument.

 

Uzmimo Isus Hristove poslednje reči. Novi zavet je spasao nekoliko autentičnih reči … Ilija, Ilija … koji se tumače u Novom zavetu kao … Bože, Bože … Začudo sledeći stih otkriva da su lјudi koji su stajali oko mesta raspeća čuli njegove reči i počeli da govore: … Ovaj čovek poziva Iliju. Ovo bi trebalo da znači da je Ilija ime Boga. Ali, ako se obratio Bogu po imenu, trebalo je da izgovara jedno od imena Judejskog Boga, na primer, Jehova! Ali ime Ilija nema ništa zajedničko sa imenom Jehova! Dakle, čak i ako je Isus Hrist pozivao Boga, očigledno to nije bio Bog Izraelaca, Jehova! Međutim, prema Starom i Novom zavetu ime Boga hrišćana je upravo Jehova! Zar nije čudno da je Isus Hrist došao da spase izgublјene ovce doma Izrailјeva iz Jehovinih kandži, koga je nazvao đavolom i da ga poziva pre smrti ?! Isus Hrist vrlo jasno kaže da je poslat samo izgublјenim ovcama doma Izrailјeva! Ko ga je onda poslao? Da li je to Bog Jehova? Ako je tako, zašto ga je zvao đavolom? I zašto je zvao Iliju umesto Jehovu?

Odgovor na ovo pitanje je jednostavan: Bog Jehova nije bio taj koji je poslao Isusa Hrista. Neko drugi, čije ime je Ilija ga je poslao da spasi izgublјene ovce doma Izraelјova, i on nema ništa zajedničko sa Bogom Jehovom! Razlika između judaizma i hrišćanstva je ta što sledbenici judaizma priznaju Mojsija kao Mesiju i čekaju novog da dođe. Oni su žrtvovali Isusa Hrista njihovom Bogu kao lažlјivog proroka! Sledbenici hrišćanstva priznaju obojicu – i Mojsija i Isusa Hrista kao Mesiju i očekuju drugi dolazak ovog drugog! Prema tome, principijelna razlika između ove dve religije je priznanje ili odbijanje Isusa Hrista kao Božjeg Mesije.

 

Da li se takva osoba kao što je Isus Hrist borio sa judaizmom samo radi stvaranja nove religije u kojoj je jedina razlika njegovo priznanje kao Mesije Boga, Boga koga je on nazvao đavolom? Nerešiva kontradikcija se javlјa, naročito ako se uzme u obzir da i Izraelci i hrišćani imaju jednog te istog Boga – Jehovu, jer je osnova za ove religije jedna te ista “sveta” knjiga – Tora, koja je neznatno smanjena za hrišćane ili drugim rečima, adaptirana je za Goje i zove se Stari zavet! Oni su uklonili iz Tore najočiglednije tekstove koji su pokazivali pravu suštinu Judejske religije kao religije društvenih parazita, ali Bog je ostao isti – đavo, kako ga je zvao Isus Hrist! Ako pretpostavimo za trenutak da je Isus Hrist želeo da stvori novu religiju, jasno je da Bog te religije nikada ne bi bio bog Jehova! A ako je stvorio takvu religiju, bila bi samo za Izraelce! U stvari, sve što smo sada rekli o tome komentarisano je i zapisano i u Starom i u Novom Zavetu. Mnogi, ako ne i svi, čitali su ove knjige i čuli propovedi sveštenika “, ali niko nije ” uklјučio “svoj mozak kako bi sagledao šta čita i čuje. Nivo robotizacije na koji su društveni paraziti spustili Goje, je stvarno neverovatan!

 

Da vidimo šta govori Pontije Pilat:

 

Isus je stajao pred Pilatom, koji ga je pitao: „Jesi li ti jevrejski car?” A Isus reče: „To si ti rekao.” I kada su ga optuživali glavari sveštenički i starešine naroda, nije rekao ni reči na sve njihove napade. Tada mu reče Pilat: „Vidiš li šta sve svedoče protiv tebe?” A Isus mu na to nije rekao ni reči, što je Pilata veoma čudilo.

A u čast velikog praznika Pashe, prema njihovom običaju, komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika koga je narod hteo. Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio skoro lud i koji se zvao Varava. On je bio uhvaćen u ubistvu i bačen u podrum zatvora. I kada se okupiše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?” Jer je Pilat znao da su ga predali iz zavisti. A kada je sedeo na sudijskoj stolici, poruči mu njegova žena: „Molim te, nemoj ni slučajno ništa loše da kažeš o onom pravedniku jer sam noćas u snu mnogo prepatila zbog njega.”

 

Ali glavari sveštenički i starešine nagovoriše narod da zatraže Varavu, a Isusa da pogube. A Pilat im odgovori: „Kojeg od ove dvojice hoćete da vam oslobodim?” A oni rekoše: „Varavu.” Na to im reče Pilat: „A šta da uradim sa Isusom koji se zove Hristos?” I svi su rekli: „Da bude razapet.” A on na to reče: „Kakvo je zlo učinio?” Ali oni još jače povikaše: „Raspnite ga, raspnite ga, raspnite ga!” A Pilat videvši da ništa ne pomaže, i da ne može napraviti sa njima nikakav dogovor, nego buka postaje sve veća i veća, uze vodu pa opra ruke pred narodom i reče: „Ja nisam kriv. Pazite šta radite.” A sav narod odgovori: „Krv njegova na nas i na naše potomke.”. Tada im pusti Varavu, a Isusa dade na šibanje i raspeće.

 

Ima mnogo zanimlјivih momenata u ovom odlomku. Iz nekog razloga svi se automatski prebacuju na Pontija Pilata kao rimskog prefekta (prokuratora) u Judeji. Problem je u tome da nije bilo Rimskog carstva u 1. veku n.e. u celini ili njegove dominacije na Bliskom istoku posebno. Postoje brojni dokazi ovog, polazeći od činjenice kako bezobrazno moderni “istoričari” izmišlјaju istoriju starog Rima! Nema sumnje da je grad Rim postojao u antičko doba, ali nije bilo Rimskog Carstva tada!

Da bi se uverili u istinitost ove izjave možemo da pogledamo stvarne mape stare Evrope koje je Avram Ortelius (1527-1598), svetski poznati i priznati kartograf srednjeg veka, kreirao 1595. godine. Činjenica da ga savremeni istoričari priznaju i visoko ga cene neće im dozvoliti da ga negiraju, što je veoma važno za razotkrivanje falsifikatora. Dakle, ta karta antičke Evrope koju je Avram Ortelius napravio 1595. Godine, nam pokazuje stanje Evrope ne kasnije posle 6. veka n.e. Dakle, šta možemo videti tamo Ne postoji Rimsko
carstvo na mapi stare Evrope, već veći deo zauzima slaveno-arijevsko carstvo koji će biti nazvano Velikom Tartarijom u narednom milenijumu.

U davna vremena je slovensko-arijevsko Carstvo držalo skoro čitavu Evropu. Britannica (Velika Britanija), Španija i Gallia (Francuska i Italija) odvojili su se od ujedinjenog carstva Bele rase neposredno pre 6. veka, ali je dinastija Merovinga nastavila da vlada u njima neko vreme, ali to je priča za neki drugi put.

Kao što se vidi iz mape Rimskog Carstva Bliskog istoka, tlo gde je Judeja, prema biblijskom tekstu, nije pripadalo tom carstvu! Stoga, biblijski događaji nisu mogli da se dese tamo! Osim toga, prema tekstu Novog zaveta, gore navedeni, Pontije Pilat je bio guverner Rimskog carstva! On je bio guverner ili vladar Carstva, a ne prefekt (prokurator) iz Velikog Rima, jer, u stvari, grad Rim nije bio među gradovima koji se nalaze na tlu Rimskog (Vizantijskog) Carstva!

U prošlosti, Izraelci su živeli na prostorima Rimskog Carstva dva puta. Prvi put judaistička zajednica je živela tamo od kraja 5. veka nove ere do sredine 7. veka naše ere. Po drugi put Izraelci su došli u zemlјe ovog carstva na kraju 10. veka nove ere i nisu ga napustili do njenog kraja 1453 n.e., barem neki od Izraelaca.

Sada ostaje da se odredi kada je Isus Hrist bio razapet, jer su ga judaistički vrhovni sveštenici osudili da bude žrtvovan, kao lažni prorok, Bogu Jehovi na Judejski praznika Paša! Ovaj događaj nije mogao da se desi tokom prvog boravka Izrailaca u zemlјama Rimskog carstva, jer nije bilo totalnog pomračenja sunca od kraja 5. veka nove ere do sredine 7. veka nove ere, a kamoli, totalnog pomračenja sunca i zemlјotresa u isto vreme! Tako, ispostavlјa se da su se biblijski događaji dogodili tek nakon što su Izraelci došli u Rimsko Carstvo (Vizantijsko) po drugi put na kraju 10. veka n.e., što znači da Isus Hristovo raspeće nije moglo ranije da se dogodi. I to se desilo na kraju 11. veka, naime, 1086. godine, u Carigradu, gde su zabeleženi istovremeno totalno pomračenje sunca i zemlјotres.

 

Postoji još jedna “nijansa” na koju skoro niko ne obraća pažnju. Tekst Novog zaveta jasno i nedvosmisleno kaže da su kasno noću stražari uhapsili Isusa Hrista i doveli ga u sinagogu, gde judaistički prvosveštenici posle ponoći organizuju suđenje! To se dogodilo upravo posle ponoći: ni ujutro ni u dnevnom vremenu, što ukazuje da je judaizam Mesečev kult, kult smrti! Nepravedno suđenje Isusa Hrista posle ponoći govori dovolјno. Dovolјno je zapamtiti da tzv Satanisti izvršavaju svoje crne mise u crkvama i hramovima posle ponoći! Ova podudarnost ne može biti slučajna, već pokazuje identitet ovih Mesečevih kultova.

 

Kada borave u drugim zemlјama, Izraelci se naselјavaju u blizini svojih trgovačkih mesta koja su utvrđena izgrađenim zidovima. Nјihove kapije su se zatvorale noću i nikog nisu puštali do jutra. Oni su bili ti koji su se izolovali od ostatka naroda, a ne obrnuto. Kasnije takva mesta će se zvati judejska geta. Oni nisu bili zatvoreni , već su se zatvarali unutar grada u gradu. Jevrejska zajednica je uvek funkcionisala na svom maternjem jeziku i svojoj vladini prava , oni su imali svoj sopstveni sud, svoju sopstvenu administraciju, itd. Jedina stvar koju su morali da urade Jevrejski prvosveštenici je, da dobiju dozvolu za smrtnu kaznu lјudi koje je osudio vladar zemlјe, na mestu gde se zločin dogodio.

Dakle, vraćamo se na biblijske događaje, i ponovo citiramo navode iz Novog Zaveta, Matej:


A u čast velikog praznika Pashe, prema njihovom običaju, komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika koga je narod hteo.
Tada je u rukama Pilata bio jedan zatvorenik koji je bio skoro lud i koji se zvao Varava. On je bio uhvaćen u ubistvu i bačen u podrum zatvora. I kada se okupiše, reče im Pilat: „Koga hoćete da vam oslobodim, Varavu ili Isusa koji se zove Hristos?”



O kom festivalu Novi zavet govori? U stvari, u srpskoj verziji čitamo sledeće:

A u čast velikog praznika Pashe, prema njihovom običaju, komandant grada je obično oslobađao jednog zatvorenika koga je narod hteo.

Praznik Pasha je Uskrs. Kao dokaz treba samo znati kako se na ruskom jeziku kaže uskrs. Upravo Paša. Reč je izvedena iz hebrejskog Pesach (Passover). Zapravo, naziv Paša je stariji i od hebrejskog jezika i on je preuzet od starih Salveno Arijevaca. Dakle, kakav Uskrs (ili Pasha) bi to mogao biti, ako je onaj koji se zove Isus Hrist i u čiju čast je proslavlјan praznik Uskrs, kada on još nije ni razapet !?

Dakle, kao što je apsolutno jasno iz gore navedenog, Pesakh je čisto jevrejski praznik. Svaki narod je stvarao svoje običaje i tradiciju vremenom više puta tokom milenijuma. Običaja kog praznika se Pontije Pilat pridržavao? Da li bi to mogao da bude hrišćanski Uskrs? Uskrs je hrišćanski praznik u čast Isus Hristovog vaskrsenja. Ali kada je Pontije Pilat hteo da spase Isusa Hrista od smrtne kazne nije mogao postojati običaj da se oslobodi jedna osuđena osoba na Uskrs, jer se on pojavio posle Isus Hristove smrti! Zvuči apsurdno da je Pontije Pilat pokušavao da spasi Hrista od smrti u skladu sa običajima povodom njegovog vaskrsenja, zar ne?

To je bio zapravo praznik u čast Dionisovog vaskrsenja trećeg dana posle njegove smrti, kada je vladar Rimskog carstva, u našem slučaju Pontije Pilat, odobravao život i slobodu osuđenom čoveku koga bi narod birao. Pontije Pilat je mislio da bi narod kome je Isus Hristos učinio toliko dobrog, spašavajući njihove živote, nesumnjivo izabrao njega, ali na njegovo iznenađenje oni su odabrali ubicu Varavu! Pontije Pilat nije i zapravo nije mogao da zna, da je posmatrao akciju psi-oružja koje su judejski prvosveštenici primenjivali kako bi lјudi odabrali Varavu! Sa nastavkom psi-uticaja na mase, Isus Hrist je razapet, a kada su prestali to da rade, jasno se ogleda u Novom zavetu: dok su lјudi bili pod uticajem, oni su ga proklinjali, plјuvali na njega i pretukli ga, ali kada je izdahnuo, svi su “iznenada” i istovremeno shvatili da je to nenadoknadiva tragedija koja se dogodilo pred njihovim očima.

Obratimo pažnju na samo još jedan trenutak u vezi Isusa Hrista.To se odnosi na krstaške ratove. U modernoj verziji “istorije” Prvi krstaški rat desio se kada je Papa Urban Drugi uputio poziv 1095. godine. Postoje neke “neobičnosti” u svemu ovome koje iznenađuju – ako je Isus Hrist, razapet 33-će godine naše ere, zašto niko nije uputio poziv za kažnjavanje njegovih ubica tokom svih prethodnih 1062 godine? Bilo im je potrebno skoro jedanaest vekova da osete nepremostivu želјu da ponovo uzmu Sveti Gral i kazne njegove ubice, koje su se u pretvorile u pepeo odavno baš kao i njihovi potomci! Međutim, ako se uzme u obzir da je Isus Hrist je razapet u Carigradu – Jerusalimu 16. februara 1086 n.e., onda će ova neusklađenost nestati.

A ako se uzme u obzir da je kao rezultat Prvog krstaškog rata Carigrad-Jerusalim zauzet 15. jula 1099. kada je Jerusalimsko carstvo stvoreno, sve dolazi na svoje mesto. Ako se okrenemo pravim dokumentima, možemo naći mnogo zanimlјivih i neočekivanih stvari!

Na primer, jedinstven rukopis o genealogiji u četiri toma ima potpunu informaciju o svim carevima, kralјevskim i plemićkim porodicama Evrope (i ne samo Evrope) od najstarijih vremena do kraja 17. veka n.e. zaklјučno. To je jedina kopija i najkompletniji rukopis rodoslova koji sadrži ne samo sve vladajuće dinastije Evrope, Azije i Severne Afrike, već i informacije o zemlјama, njihovim glavnim gradovima, itd…

Možemo videti prilično zanimlјive podatke kad je otvorimo u delu posvećenom Jerusalimu. Prva stvar koja upada u oči su grbovi vladajućih kuća u Jerusalimu. Nema mnogo njih, ali je takođe interesatno da ne postoji ni jedan grb među njima koji bi pripadao kralјevskim kućama Judeje, gde se u skladu sa savremenim konceptima nalazio grad Jerusalim! Ali još zanimlјivija stvar nas čeka na sledećoj stranici rukopisa.

Piše da je Konstantin Veliki bio prvi kralј Jerusalima 320. n.e.! To je bio car Konstantin Prvi (306 – 337 n.e.), koji je poznat u modernoj verziji “istorije” kao car Vizantije!

Prema modernoj verziji istorije car Konstantin Veliki je napravio hrišćanstvo državnom religijom u vizantijskom (Rimskom) carstvu. 325. godine n.e. je sazvao Prvi vaselјenski sabor gde su “sveti” oci izradili prvih sedam kanona vere. 330. godine n.e. prestoni grad Vizantija je dobio njegovo ime i grad je od tada postao prestonica carstva.

Dakle, ovde je ono što imamo prema zvaničnoj “istoriji.” Imperator Konstantin Veliki proglasio je hrišćanstvo državnom religijom i vrhovni sveštenici su došli da žive u prestonom gradu, što znači da je Carigrad postao zvanični verski centar carstva i pre Prvog vaselјenskog sabora, i već od trenutka objavlјivanja nove državne religije, koja u stvari bila kult Dionisa, a ne hrišćanstvo, koji se razlikuju malo jedan od drugog u svojoj suštini! Osnovna razlika je ime boga, dok je “kostur” isti što dopušta društvenim parazitima da tako lako-manipulišu prošlim događajima, samo je bilo potrebno da unesu ime Isusa umesto Dionisa i sve je bilo u “savršenom redu”.

Zar nije zanimlјivo? 320.godine. n.e. Konstantin je proglasio “hrišćanstvo” državnom religijom u gradu Vizantija i od tog trenutka on postaje prvi kralј Jerusalima! Konstantin je objavio državnu religiju u gradu Vizantija. Međutim, on nije proglašen za prvog kralјa Vizantije, već Jerusalima! Zar to nije čudno? Ali neobičnosti će nestati ako se ne koriste stereotipi koji postoje sada i koje su nametnuli društveni paraziti da je Jerusalim ime grada. Ime grada u kome se desio taj događaj je Vizantija, što znači da reč “Jerusalim” nije ime grada, već je mesto gde se nalazi najviši sveštenik državne religije. Poenta je da u stara vremena država može imati dva glavna grada: jedan glavni bi predstavlјao sekularnu vlast, a drugi grad je bio centar duhovne snage! Da bi se razlikovalo šta koja prestonica predstavlјa i koju moć, glavni grad duhovne snage zvao se Jerusalim.

Dakle, Konstantin Prvi je postao kralј Jerusalima 320.god. n.e. i već 323 n.e. nakon što je pobedio svog zajedničkog suvladara Maksentijusa, postao je rimski car. Onda je imao dve titule-kralј Jerusalima i car istočnog rimskog carstva, odnosno Romeje. Već 330.god. n.e. car Konstantin Prvi prenosi prestonica Carstva u grad Vizantija koji je ubrzo posle toga počeo da se zove Konstantinopolј, grad Konstantina. Upravo je tada grad Vizantija-Carigrad postao sekularni glavni grad i Jerusalim, duhovna prestonica, istovremeno. Zato je Konstantinopolј bio i Jerusalim! Prikladno je napomenuti da je svaki car vizantijskog carstva postajao i kralј Jerusalima.

Hajde da ponovo pogledamo u rukopise i saznamo ko se još pominje kao kralј Jerusalima. Na iznenađenje, nalazimo da je vojvoda Gotfrid Bujonski stekao ovo zvanje 1099. god. n.e., kada su krstaši zauzeli Jerusalim! Međutim, moderna interpretacija “istorije” ga naziva prvim kralјem Jerusalima iz “nekog” razloga koji nije tačan, jer je Konstantin Veliki bio prvi koji je postao prvi kralј Jerusalima 320.g.n.e. prateći rukopis, i “njegov” Jerusalim je bio na mestu grada Vizantije-Carigrada. Može li biti da se greška uvukla u rukopis 17. veka? Čini se da ne može.

Rukopis kaže da je Žan de Brien bio kralј Jerusalima od 1210 do 1221 n.e. , a moderna “istorija” govori isto! Dakle, ovde se rukopis u potpunosti poklapa sa opšte prihvaćenom zvaničnom verzijom! Ali rukopis takođe proziva Žan de Briena carom Carigrada! Pa, moderna istorija prelazi preko ove činjenice u apsolutnoj tišini. Iako se pominje oduzimanje Carigrada, ali se tvrdi da se to desilo u aprilu 1204 n.e. tokom sledećeg krstaškog pohoda.

Postoji čudna stvar u svemu ovome. Prema zvaničnoj verziji, Jerusalim se predao 2. oktobra 1187 n.e. nakon kratkotrajne opsade sultana Saladina, koja se dogodila neposredno posle smrti sledećeg kralјa Jerusalima Boudena Četvrtog. Mi takođe znamo iz zvanične verzije da su krstaši zauzeli Carigrad 1204 n.e i da je Žan de Brien postao kralј Jerusalima. Interesantno je prema rukopisu, da su svi kralјevi Jerusalima iz “nekog” razloga veoma usko povezani sa Carigradom, uklјučujući i Boudena Četvrtog. Iako oni nisu uvek postajali carevi u Carigradu, kao, na primer, Konstantin Veliki, vojvoda Gotfrid Bujonski ili Žan de Brien …

razmakTranskript emisije Drevnik br.39, radio Serbona
Autori i voditelјi: Drago, Dule, Duki i Aca

Poslušajte celu radio emisiju

Božićna hipoteza – moguća hronologija
5 (100%) 1 vote[s]

Leave your thought

Пратите нашу страницу на Фејсбуку