We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

My Cart
£0.00
istorijska s lagalica evrope

ISTORIJSKA sLAGALICA EVROPE

Malo ćemo se večeras pozabaviti određenim temama kao uvod u sledeće emisije, a radi se o prisustvu Slovena, tj. nas, na prostoru Evrope i načinima na koji se to krije. Kada zagrebemo po baš drevnoj istoriji, a tu ne možemo da izbegnemo klimatske uslove, dolazimo do jedne vrlo jednostavne slike koja dozvolјava samo jednu verziju tokova događaja. O tome se zaista malo zna i retko, zaista retko uopšte pominje. A pominje se tek tu i tamo ponekad iz nekih sasvim drugačijih razloga. To je činjenica o tome da je Evropa do pre nekih 6 – 8 hilјada godina bila zaleđena, da je bila jedan veliki glečer i da na njoj nisu postojali uslovi za život. Prosto i jednostavno. Postavlјa se zatim pitanje ko je onda naselio Evropu, odakle živih lјudskih stvorova na njoj i odakle su došli, a pre svega ko su oni bili.

drevnik pecat

Posle tog tzv. velikog potopa, kako ga naziva najmanipulativnija knjiga na svetu, desile su se određene klimatske promene koje su zaledile zemlјište Evrope na istoku do Uralskih planina, a na jugu do Alpa. Eto, klimatski uslovi, potvrđeni naukom, jasno govore o tome da su uslovi za život postojali na Balkanu i u Aziji. I na tim mestima se živelo, lјudi su obnavlјali civilizaciju, pokušavali da se oporave od planetarne katastrofe praktično krećući od nule. Tako je nastala i Vinčanska kultura na velikoj površini današnjeg Balkana. Neke druge kulture, barem ih mi tako nazivamo, obnavlјale su se istovremeno i u Aziji. Rođačke kulture, bratske, slobodno možemo to tako da kažemo, jer drugačije nije ni bilo, jedino što su prostorno bile udalјene i svaka je imala neku svoju karakteristiku, ali za svoju osnovu su sve imale predpotopno znanje, jedinstven jezik, običaje, tradicije i sve što uz to ide.

 

Danas sve one imaju svoja imena koja im je dala nauka, koja i ne pokušava da ih dovede u kulturnu i istorijsku vezu. I kakav bi onda mogao da bude odgovor na pitanje ko je naselio Evropu kada su se za to stekli klimatski uslovi? Neki vanzemalјci možda ili oni najbliži toj teritoriji? E ajde, baš nećemo da damo odgovor na to pitanje, jer deluje kao pitanje za idiote. Kome nije jasno i ne zna odgovor, neka se zabrine oko funkcionisanja svoje logike. Plašim se da tu onda nema pomoći, a bolјe onda i da ne nastavlјa slušanje ove emisije, jer će imati utisak kao da je pao sa Marsa na nepoznatu teritoriju…

 

Da se mi sada lagano vratimo nama i svom rodu iz Azije, nama koji smo naselili sve prostore Evrope danas poznate… U ta vremena nije postojao niko do nas u Evropi, eventualno možda neke preživele grupe sa visokih planina, raznih sinantropa, ahantropa i sličnih, koji su kasnije učestvovali, ni krivi ni dužni, u mešanju sa belim čovekom, a zbog čega danas imamo klasičnog belog evroplјanina lišenog empatije, osećanja savesti, morala i dužnosti. I rekao bih, da su to ti neki geni koji nas i dan danas razlikuju od njih… To objašnjava strast zapadne kulture ka egoizmu, laži, bludu, mržnji, ratovima, i na kraju, dovođenju sveta do propasti sa prikazivanjem svog spolјanjeg sjaja, lažnom pobožnosti i lažlјivom potragom za duhovnosti.

 

A da se mi ipak, kako već rekoh, vratimo nama…

 

Srpski čovek, tajanstvena srpska duša….. ili kako kažu – duša slovenska, a zapravo, duša čoveka koji je naučio da živi slobodan od samog svog početka, za svakog čoveka sa zapada je zauvek ostala “misterija”, a misterija je takođe, zašto nosioci te genetike imaju vrlo snažno razvijen osećaj odgovornosti prema drugima, što se jednostavno naziva jednom rečju – savest. Mnogi narodi nemaju takvu stvar i nije iznenađujuće da oni ne mogu da razumeju takvu dušu! A društveni paraziti su našli prilično dobre sofisticirane načine, kako bi se osiguralo da se radi kvalitetno protiv naroda sa takvom dušom. Naravno, to se nije radilo u jednom danu, i naravno, to se nije dogodilo bez reka krvi pravoslavnog vedskog naroda i to posebno tokom poslednjih hilјadu godina.

 

Naravno, to se nije desilo bez prikrivanja zaista velike prošlosti našeg roda i podmetanja patetične lažne moderne “istorije”, prema kojoj su sloveni bili divlјaci sve do desetog veka i da su se od ropstva oslobodili poslednji i da je sve dobro što sada postoji došlo iz zapadne Evrope! Osvrnimo sa na nama trenutno zanimlјiv rani srednji i srednji vek, kada su već uveliko započele podele i progoni, kao i finansijsko poroblјavanje.

 

Iza svega stoji finansijska snaga zapadne Evrope, kojoj je u to vreme osnova bila finansijska mafija, koja je pustila korene u mestima trgovačkih centara u danima jevrejskog Hazarskog Kaganata, koji su takođe građeni i u državama zapadne Evrope od početka 7. veka nove ere. Ovaj trgovinski jevrejski faktor je bio odskočna daska za stvaranje svetskog parazitskog sistema.

 

Oni su postali centri “narandžastih” revolucija u zapadnoj Evropi, kada je na osnovu tog kapitala zbačena vladajuća dinastija Merovinga. U to vreme finansijski rukovodioci vladara su se nazivali “majordom pipinidi”, koji su bili uklјučeni, u skladu sa svojim nadležnostima u sve ekonomske poslove svojih vladara i koji su imali bliske trgovinske veze sa jevrejskim trgovačkim faktorom, koji se prvenstveno bavio stanjem i situacijom vladajućih dinastija zapadne Evrope.

 

Zbacivanje vladajuće dinastije u zapadnoj Evropi, Merovinga, počelo je sa ubistvom u lovu, sa koplјem u leđa, Dagoberta drugog, 679. g.n.e., a zatim se primenjuje njihovo nasilno svrgavanje sa vlasti, a zatim se kruniše Hilderik drugi. Ova informacija se čuva u više izvora i može se naći u velikom broju publikacija, ali to se ne može naći u javnim publikacijama, tako da je rušenje zapadne Evrope, vladajuće dinastije Merovinga, rezultat “narandžaste revolucije” “majordom-pipinida”, kada nakon toga dolazi na vlast nova dinastija.

 

Prema savremenoj istoriji, prve dinastije kralјeva na teritoriji Galije (a to je savremena Francuska) od 5-8. v. n. e. bili su Merovinzi. Savremeni naučnici smatraju da je teško reći odakle su oni došli i ko su oni zapravo, ponavlјajući kasnije izmišlјenu legendu o tome da je osnivač dinastije bio kralј Merovij, koji je vladao od 448 do 457. godine i da je rođen od morskog čudovišta. Zapravo, u stvarnom životu, kralј Merovij je bio tek 13-i od kralјeva Merovinga, koji su došli Galima da ih nauče vojnoj umetnosti, upravlјanju zemlјom, politici i nauci. U udžbenicima ćete nalaziti njihov rodoslov, ako želite da ga upoznate, uvek sa Merovijem kao osnivačem te dinastije, što je sasvim normalno i na kursu falsifikovanja istorije.

 

Ono što je zaista potrebno reći, to je da se istorija falsifikuje sa cilјem i namerom da se rod Rase ne spoji sa svojim genetskim sećanjem kako bi ga bilo lakše uništiti… Sa sobom su doneli vedske znakove i simbole, kao što je na primer, trolistnik, koji je bio borbeni znak sloveno-arijevaca.

 

Od reči Franci kasnije je nastalo ime Francuske. Međutim, “franci” je jednostavno tada nosilo značenje – slobodni lјudi. Zapravo, posle oslobađanja zapadne Evrope od Rimskog carstva, od strane slaveno arijevaca, narod današnje Francuske je najzad postao slobodan, a na presto je pristigla dinastija Meroving. Prvobitno su se francima, slobodnim lјudima, nazivali oni koji su došli u pratnji Merovinga u Galiju, a kasnije, posle njihovog svrgavanja, taj se naziv proširio na stanovništvo Galije.

Jedan od poslednjih Merovinga – Childeric II,
slika nepoznatog autora, napravlјena prema starim crtežima

U isto to vreme, krajem 5. veka, 492. godine, nakon oslobađanja od Rimskog carstva, nastala je prva srpska država na ovim prostorima, sa više dinastija, koje su manje poznate ili skroz nepoznate i nepriznate u savremenoj srpskoj istoriji. Setite se samo reči Olge Luković Pjanović iz njenog kapitalnog dela “Srbi – narod najstariji”, gde opisuje svoje prve dane boravka u Francuskoj, gde joj domaćica, odnosno gazdarica doma u kome je živela, govori o tome da je ona čula od svojih roditelјa i dedova da su nekada u francuskoj vladali Srbi i da to ne može biti laž jer se u njenom domu nikada nije lagalo.

 

Neki iznose tezu da su Merovinzi stigli u Francusku sa našeg prostora, dok neki tvrde da su stigli iz Rusije, što ne menja suštinu ni u jednom ni u drugom slučaju… Interesantno je da su na Histori kanalu, engleski istoričari, govoreći o Merovinzima izneli tvrdnju da su se zapravo zvali Marovići…

Šišanje poslednjeg Merovinga

 

Bez izuzetka, svi Merovinzi su nosili vrlo dugu kosu, koja ni pod kakvim okolnostima nije smela da se skrati, jer su kroz nju crpeli životnu silu. Ali, nažalost, to je takođe bilo poznato i Tamnima. Zato je najstrašnija kazna postala nasilno “šišanje” poslednje Meravinške kralјevske porodice. Izdao ih je kralјevski blagajnik-Jevrejin, lažima i podvalama, nateravši u toj porodici brata protiv brata, sina na oca, pa su kasnije lako odigrali kartu na lјudski ponos i čast. Po prvi put se u kralјevskoj porodici Merovinga stena uzdrmala. I u nepokoleblјivoj veri u jedinstvo Roda, nastala je duboka pukotina…

 

Mnogovekovni rat Merovinga sa protivnicima Roda je počeo da se bliži kraju … Poslednji pravi kralј ove divne dinastije – Dagober drugi, pokazalo se, ubijen je – on je umro u lovu na rukama potkuplјenog ubice koji ga je udario u leđa otrovnim koplјem. I tako je došao kraj najnadarenijoj dinastiji Evrope (ili tačnije – zbrisana je), koja je nosila neprosvetlјenim evropskim narodima svetlost i snagu.

 

Isti izvori pominju da su Merovinzi podržavali pravoslavnu tradiciju! Međutim, autori ne obraćaju pažnju na jednu veoma važnu “nijansu”, koja radikalno menja sve, uprkos činjenici na to da je to samo “nijansa.” Svi smo već navikli na činjenicu da je Pravoslavna tradicija povezana sa pravoslavlјem kakvo postoji danas i ne primećujemo “nijanse”! I ta “nijansa” je, da se, pošto je izvršio reforme, patrijarh Nikon od 1653-1656 godina n.e , istočna hrišćanska tradicija naziva pravoslavna ili pravoslavlјe! Pre reforme patrijarha Nikona nije bilo pravoslavlјa u toj religiji! Pre ove reforme, svi sledbenici hrišćanstva zovu se pravoverni, ortodoksni hrišćani, a ne pravoslavci! I krstili su se sa dva, a ne sa tri prsta. Pravoslavna tradicija oduvek je pripadala vedskom pogledu na svet i zato su zapadni pripadnici dinastije Merovinga podržavali pravoslavnu tradiciju, sve dok nisu svrgnuti od strane svojih “majordom-pipinida” 679. godine n.e, a koji su govorili da su sve zemlјe Zapadne Evrope bile provincije Vedske Slavjano-Arijevske Imperije! A pošto su slaveno arijevci i oslobodili Evropu od Rimskog poganog vladanja, sasvim je logično da je tako i bilo.

Trolistnik – borbeni znak sloveno-arijevaca

Simbol trolistnika na Merovingovom maču, 5. vek

Sloveno-arijevski simboli na fibuli Merovinga 6. Vek

Sloveno-arijevski simboli Merovinga, 6. vek

Iz određenog razloga, istog razloga zbog kojeg je iskrivlјena istorija Merovinga, srpske dinastije pre Nemanjića se ne pominju. A taj razlog je upravo činjenica o tome, da su sve te dinastije, baš kao i narod kojim su vladali bili nosioci pravoslavne vedske civlizacije i kulture. Tu civilizaciju i tu kulturu danas prepoznajemo pod jednim nazivom, lukavo nam podmetnutim, koji u nama danas izaziva u većini slučajeva negativne emocije. Eto, paraziti su uspeli da nas odvoje od sećanja na naše pretke, na to ko su oni i šta su bili. Taj naziv, danas je široko upotreblјavan, a on se shvata i razume zdravo za gotovo, baš onako kako su paraziti i želeli. Radi se o nazivu Pagan ili paganstvo. Postoji dosta objašnjenja značenja te reči od strane puno lјudi, medju kojima ima zaista izvanrednih istoričara, tumača i inteligentnih lјudi, ali kao mnogo puta do sada, ta objašnjenja nas nisu uverila i ubedila u ispravnost njihovog tumačenja.

 

Danas se zbirno koristi ta reč, za sve tradicije, običaje i verovanja naroda koji je oduvek živeo na tim prostorima, a nije bio pokršten u grčku religiju. Sa primanjem te relgije, ovaj narod je počeo, pod uticajem crkve i njenih velikodostojnika, da svoje pretke naziva paganima. Crkva je svoj uticaj proširila i taj se izraz primio na teritorijama gde je nekada živeo i taj narod i gde ga je sama religija ognjem i mačem prevela u svoje redove, ili, ako je odbijao zatirala.

 

Iz tradicija, običaja i verovanja našeg naroda, znamo zasigurno da je on gajio visoke norme dostojanstvenog i dostojnog ponašanja, kako prema sebi tako prema drugima, visoku duhovnost zasnovanu na znanju predaka, odgovornost za svoje postupke, što ih je činilo, po današnjim merlima, pa recimo, veoma strogim po pitanju časti, morala i poštenja.

 

Potrebno je napomenuti jednu jednostavnu stvar, a to je, da u našem jeziku imamo reč koja označava nemoral, pogrešno i pogubno ponašanje, najcrnje dubine lјudske duše, a to je reč – pogano… Oduvek smo za prenosioca zaraznih bolesti smatrali miša ili kako smo ga nekada zvali poganca, pa smo tako tu nemoralnu zarazu iz Rima i nazvali.

 

Nekako se na prelazu era, a tada se još nije znalo za taj budući prelaz, pojavilo čuveno Rimsko carstvo… zapravo imperija, koja je od vrha pa preko više i niže aristokratije i većeg dela svojih slobodnih građana, gajila kultove nemorala, lјudskog žrtvoprinošenja, razvrata, bahanalija i uglavnom svega što nam se danas nameće kao zapadne vrednosti. Kao što vidimo, današnje zapadne vrednosti, poput homoseksualizma, pedofilije i razvrata svake vrste, postojale su dobro ugrađene u strukturi Rimskog carstva. Zapravo je to bila glavna odlika te imperije. Satanizam je bio visoko kotiran, a danas samo drugačije pokazuje svoje lice, a često i vrlo otvoreno…

 

Pročitajte više o Antičkom rimu
https://drevnik.org/seksualne-radosti-gadosti-antickog-rima

 

Imamo dakle, narod sa ovih prostora i suštinu rimskog carstva. Desilo se da je ovaj narod tu suštinu nazvao imenom koji mu i pristaje – poganom. Što je sasvim normalno, logično i u skladu sa odnosom prema životu te dve moralno suprotstavlјene ideje. Ideje duhovnih tradicija i znanja i ideje razvrata i bezčašća.

 

Kada je zapadno rimsko carstvo posustalo i nestalo baš zbog svoje tamne i nelјudske suštine, procvetalo je zatim istočno romejsko carstvo na starom kultu, kultu Dionisija, takođe zasnovanom na Tori. Vremenom se taj proročki kult, zbog čega se i zvao hrišćanstvo, transformisao u religiju, gde je promenjeno samo ime ali ne i suština. Ta religija je poslužila kao njegovo novo odelo. I taj kult je bio proročki, a pošto nije bilo zgodno da se nazove Orakl, po proročištu, upotreblјena je druga reč sa istim značenjem za njegovo ime. Hrišćanstvo. Zapravo, nikada nije postojao diskontinuitet u sveštvenstvu tog kulta i kasnije hrišćanske crkve… Sem u odelu… Kako bi bilo jasnije i razumlјivije, treba napomenuti da su onom koga danas zovu Isus Hrist, samo dodali to Hrist kao ime, kako ne bi došlo do diskontinuiteta u religiji, a ujedno su njegov život, njegove reči i njegova dela pripisani nekom starozavetnom judeju.

 

A narod sa ovih prostora je bio i ostao isti, isti i nepokoleblјiv u svojim shvatanjima časnog moralnog načina života.

Onda je tom narodu nova religija a stari kult, prikačila naziv poganog i počela ga tako nazivati i zvanično. One koji bi se priklјučili novoj religiji više tako ne bi nazivali. Dakle, svi koji se nisu priklјučili novoj religiji smatrani su poganima, kasnije paganima. Tako dolazimo do toga, da je onima, koji su se gadili nemorala i razvrata, i koji su ga nazivali poganim ponašanjem, upravo taj isti naziv nametnut od strane istih tih tamnih sila. Tamni vrše zamenu značenja reči tokom cele istorije, pa ni ovde nema izuzetka, izokreću sve naopako i daju mu suprotno značenje.

 

A zapravo, pravi naslednici prvih pogana Rimskog carstva su danas rimska crkva, tačnije Vatikan, satanističke sekte i svi oni koji su to prihvatili kao model ponašanja i normu. Poganstvo ponovo stiže sa zapada na ideji obnove rimskog carstva i njegovih vrednosti…

 

Interesantno je videti da se ta reč ne koristi u Rusiji, već samo na teritoriji Evrope, gde je živeo narod koji je koristio tu reč za ono najgore što čovek može da bude. Da bude pogan..

 

Dakle, pravoslavna tradicija u Zapadnoj Evropi bila je uništena zajedno sa Meroving dinastijom 977. godine, dakle u 10. veku, pre nego što je patrijarh Nikon elemente pravoslavne tradicije pretvorio u tzv pravoslavno hrišćanstvo! Takve rupe i “nijanse” modernim istoričarima omogućuju, malo po malo, da se obnovi prava istorija koja je puštena kroz blatnjave potoke, kreirane od strane društvenih parazita i koja je lažno predstavlјena. I na ovom mestu se ne misli na Hrista, već se misli na zloupotrebu njegovog imena i njegovog dela od strane parazitskog sistema, koji je sve učinio da to zamagli i donese svoju istinu onako kako njemu odgovara.

 

Umesto borbe između dve struje jedne iste veroispovesti, koja je u to vreme bila sa nazivom “grčka religija”, došlo je do borbe između pravoslavne vedske tradicije i religije koja je zasnovana na Starom zavetu (tj, Tori)!

 

Drugim rečima, postojala je borba između kreativne pravoslavne vedske tradicije i tradicije nametnutog narodima parazitskog sistema društvenih parazita! Bila je to bitka društvenih parazita za umove lјudi, između kulta Sunca (tj. života), i kulta Meseca (tj, kulta smrti). I ta borba je aktivno počela u sumraku koji je prethodio početku sledeće Noći Svaroga koja je počela 988. g.n.e!

 

U današnjoj “istoriji” zapadne Evrope, predhrišćanske vekove zovu Tamnim vekovima, a u stvari, na zapadnu Evropu je pao pravi mrak tek kada se raširila vera kulta Ozirisa, tj, Dionisa!

 

Zapadna Evropa je u srednjem veku bila prekrivena krvlјu beskrajnih ratova, zbog kojih su u tim vekovima u Zapadnoj Evropi stalno izbijale ove ili one epidemije, nakon čega su mnoge zemlјe postale gotovo puste! U srednjem veku, inkvizicija je činila zločine, palila je na lomačama i mučila u tamnicama skoro trećinu stanovništva zapadne Evrope, one koji su preživeli epidemije i neprekidne ratove.

 

I svemu tome je prethodilo delovanje te judejske finansijske mafije koja i do danas globalno upravlјa procesima na planeti.

 

“Narandžasta revolucija” – nije izum trećeg milenijuma! Sve to se koristi i korišćeno je hilјadama godina unazad, i to ne samo na našoj Midgard-zemlјi!

 

Društveni paraziti su stigli na Midgard Zemlјu izvana, porobivšu više od jedne planete i uništavajući više od jedne civilizacije. Dakle, svoje oružje društveni paraziti usavršili su među mnogim civilizacijama u svemiru i civilizacija Midgard-Zemlјe je morala da prestane da se bavi domaćim parazitima, i morala je da se suoči sa snažnim parazitskim sistemom koji je izuzetno moćan na kosmičkoj skali.

 

Kosmički društveni paraziti uvek postupaju u skladu sa istom šemom – u civilizacijama koje su u ranim fazama razvoja, stvaraju uslove u kojima je žrtvi namenjen evolutivni razvoj u nazad, kao što se desilo na našoj planeti. To je njihov osnovni princip – naći nosioca stvaranja crvotočine, odnosno petu kolonu.

 

Kosmički paraziti, veoma pametno koriste svoje osnovno društveno oružje. Oni su kroz “odabrane” lјude sa urođenim i stečenim kompleksom inferiornosti počeli da formiraju na Zemlјi globalni parazitski društveni sistem. Dugo vremena, agenti uticaja parazitskog društvenog sistema su radili izvan teritorija bele rase. Sa uništavanjem u Zapadnoj Evropi vladajuće kralјevske dinastije Merovinga, počinje aktivna faza rata društvenih parazita protiv vedske civilizacije, sazdane od bele rase, zajedno sa narodima drugih rasa koji su stremili svetlosti. Nakon zbacivanja dinastije Merovinga počinje era kada neka plemena bele rase počinju da uništavaju druga plemena bele rase, kada jedan brat nastoji da prereže grlo drugog brata. Prijatelјski i do nedavno objedinjeni narodi padaju u pomamu, koja nikada ranije nije bila viđena, a to ludilo “nekako” se upravo pojavilo kod onih naroda kojima je nametnut kult Ozirisa – Adonisa – Attisa – Dionisa –Vatikana…

 

Na teritorijama zapadne Evrope koje su bile zaroblјene društvenim parazitima, isečeni su u korenu svi slovenski narodi koji su živeli u ovim zemlјama, a paralelno sa tim počinje suptilna igra u Centralnoj Evropi, gde je i dalјe bila veoma jaka vedska pravoslavna tradicija. Primer takve politike su događaji koji su se desili istovremeno sa svrgavanjem dinastije Merovinga. Moćni savezi slovenskih plemena, Venda i Ljutića, vrlo su fino podešeni jedni protiv drugih, u rezultatu obmane stvorene lažima, gde su se lakoverni lјudi poveli za navodnom istinom. Ovi plemenski savezi počinju da se bore međusobno čak i za klevetu. Lakovernost jednih postaje adut u crnim rukama drugih.

 

Kao rezultat ove igre, oba plemenska saveza su bila oslablјena toliko da su postala lak plen za svoje “dobročinitelјe”. Kada su lјudi iz plemenskih saveza shvatili šta se dešava, bilo je prekasno. Bivši “prijatelјi” su ognjem i mačem, primili “novu veru.” Tamni su se mnogo trudili da pokušaju da preobrate lјude u svoju veru, a u većini slučajeva uništavanje se odvijalo u korenu Slovena.

 

U poslednjoj Noći Svaroga, Kijevska provincija ili Kijevski Kaganat, ili Kijevska kneževina je postala granična zona, tampon, između plemena već zaraženih virusom društvenih parazita, naroda Zapadne Evrope i vedske slaveno-arijevske Imperije.

 

Takozvana Kijevska Rus je bila kolevka ruskih zemalјa, a bila je jedna od pokrajina vedske Tartarije, imperije koja je postojala više od stotinu hilјada godina na teritoriji tzv Evroazije, a to carstvo je nestalo sa mape 1775. godine! Kijevska Rus ili Kijevski Kaganat ili Kijevska pokrajina, dobro nam je poznata iz “istorijskih” udžbenika.

 

Najzanimlјivije je, da je i pre Rjurika na teritoriji Kijevske Rus postojao visoko razvijen društveni sistem, koji je bio deo imperije Tartarije! I tako je bilo dosta dugo vremena! Šta je razlog tome da “istoričari” počinju da računaju kao prvu pojavu Ruske zemlјe pojavu Rjurika na prestolu Kijeva !? Razloga ima nekoliko.

 

  • Prvo, da pokažu “divlјaštvo” i “primitivnost” Slovena, koji su tek u 10. veku stvorili svoju prvu nacionalnu državu, i to pod čvrstom rukom pridošlih Varjaga.
  • Drugo, da sakriju činjenicu da je do nedavno svom Zapadnom Evropom vladala kralјevska dinastija vedsko pravoslavnih Merovinga, što se baš ne uklapa u njihove strategije nametanja i guranja ideje o prosvetlјenom i kulturnom Zapadu i “divlјeg” i “primitivnog” slavenskog istoka.
  • Treće, da je Rjurik pripadao rodu Merovinga.
  • Četvrto, da sakriju činjenicu da su pravoslavnu vedsku civilizaciju, stvorili Slaveno-Arijevci i da je to bilo pre više od sto hilјada godina, i da je bila ogromne veličine, koja je obuhvatala ne samo celu Evropu, već i veliki deo Azije i veliki deo Severne Amerike!

A što se tiče samog Rurjika i Varjaga..

 

Prema “zvaničnoj” verziji država Kijevska Rus, nastala je u 9-10. veku, i pojavila se odmah u finalnom obliku, sa zakonima, i sa prilično složenom hijerarhijom države, sistemom verovanja i mitova. Objašnjenje za ovo u “zvaničnoj” verziji je vrlo jednostavno. “Divlјi” Rusi pozvali su sebi kneza iz roda Raga, Rurjika-varjaga, navodno Šveđanina, zaboravlјajući da u Švedskoj u to vreme, nikakve organizovane države jednostavno nije bilo, a postojale su jedino družine erlova, koje su bile uklјučene u oružane plјačke svojih suseda i kao bande plјačkaša priznavale jedino zakon sile. Osim toga, Rurjik nikakvog srodstva sa Šveđanima nije imao (koje su, pored toga, nazivali vikinzima, a ne varjazima), a bio je knez Venda i pripadao je kasti profesionalnih ratnika – Varjaga. I zapravo je pratnja sa kojom je Rurjik stigao Rusima bila sastavlјena od Varjaga. Sećate li se trista ratnika koji su branili Arkonu do poslednjeg nanevši sramotne gubitke katolicima? E oni su bili Varjazi.

 

Međutim, danas, kako znamo da je naša istorija falsifikovana, isto tako znamo da je Ruska istorija bila podvrgnuta besramnoj falsifikaciji, pa danas i sama većina Rusa smatra da su Varjazi ono što su učili u školi – banditi. Proučavajući umetnost ratovanja još od detinjstva, školovan u Arkoni, Rurjik je pozvan od knezova i na tradicionalan način ga je izabralo Veće kao najdostojnijeg slovenskog kneza za svog vladara. Takav poziv je obično bio privremen i to samo u slučaju posebnih zasluga pred narodom. Vladavina jednog kneza je trajala ceo život, a nikada se nije nasleđivala. Treba skrenuti pažnju na činjenicu da je vlast imala dve grane, civilnu i vojnu, koje su u početku bile u ravnoteži – jedna drugoj se nisu potčinjavale.

 

Ove grane su bile protivteža jedna drugoj, sprečavale su dominaciju jedne nad drugom. U miru, svetski (civilni) Knez je imao veliki značaj, a u vreme rata vojni Knez – Han. Ali niko od njih nije imao apsolutnu vlast, nije mogao da prenese svoju moć nasledstvom svojoj deci. Svaki od njih je biran na ta položaj – civili su birali svetskog Kneza, a profesionalni vojnici vojnog vođu Hana. Oni su birani na ove pozicije zbog postignutih rezultata i podviga, a bilo je slučajeva kada je isti knez biran i za jedan i za drugi položaj. Ali takvi slučajevi su bili retki.

 

Dakle, ako se držimo zvanične verzije istorije, Rurjik je stvorio rusku državu sa svim njenim ruskim zakonima, a oni se mnogo razlikuju od zakona susednih zemalјa, a posebno od zakona Vikinga, koji može u principu da se svede na jedan zakon – zakon mača, ili jednostavno, zakon sile. Vikinzi su se nastanili u današnjoj Švedskoj i Norveškoj i delom u Finskoj. Osim toga, Vikinzi nisu imali svoju jednu državu sa istovetnim zakonima, važećim za sve. Svaki Erl (knez) je bio i bog i kralј i junak svog naroda, a glavne aktivnosti Erla i njegove družine su bile plјačkanje na razne načine, uglavnom na moru. Drugim rečima – oni su bili morski pirati i tek ponekad su bili najamnici. Za dobre pare kao plaćenici su služili u gardama vladara i naravno, imali su priliku da posmatraju uređenja naroda i carstava sa položaja stražara, telohranitelјa ili ratnika u vreme bitke.

 

U to vreme je u Kijevskoj Rusi postojala država u pravom smislu te reči, sa tradicijom i predstavama koje su formirane vekovima, a ponekad i hilјadama godina. Dakle, postavlјa se pitanje, kako je Kijevska Rus imala jaku i organizovanu državu? Možda, se ovo stanje sistema “od nigde” i nije pojavilo, već je “jednostavno” postojalo u tom obliku već duže vreme? Ovo eliminiše misterioznu i mističnu auru oko nastanka Kijevske Rus u 9-10. veku, ali … javlјa se jedno veliko ali, što čini ovaj obrt događaja jasno nepoželјnim za mnoge od onih koji su na vlasti. U ovom slučaju, ruska država mora imati na stotine, a možda i hilјade godina, što se jasno ne može vezati za pojmove divlјih Slovena tek izašlih iz svojih jazbina. I ovu činjenicu nisu voleli “društveni paraziti “, oni su više voleli direktnu apsurdnost, nepovolјnu po istinu. Štaviše, Kijevsku Rus bi bilo korektno da nazovemo Kijevski Kaganat, Kijevskom pokrajinom velikog slavjano-arijevskog carstva, kao što su bile pokrajine i većina evropskih teritorija. I to je upravo “suština”, tačnije, jedna od “suština”, o kojima nisu želeli da govore “kreatori” istorije. Ali, najzanimlјivija stvar je, da skoro niko nije primetio ove i mnoge druge gluposti i često ogromnu prazninu u zvanično priznatoj verziji istorije, kao što to isto postoji u istorijama drugih naroda. Što se tiče Srpske istorije, to je već tako jasno odavno.

 

Društveni paraziti su bili svesni da će samo uništavanjem istine o slavnoj prošlosti bele rase biti u stanju da nametnu ropsku filozofiju. I društveni paraziti su morali da ponovo organizuju “narandžastu revoluciju” da zbace Rjurika sa prestola Kijeva. Međutim, oni su morali da stvore lažnu legendu o svom štićeniku “princu” Vladimiru, radeći to veoma smešno, da ne kažem to i oštrije, legendu o njegovom poreklu iz roda Rjurika. Opet, možemo posmatrati primenu oba oružja društvenih parazita.

 

Osvajanje Kijevskog prestola nije prošlo bez finansijskog oružja, a posle uspešnog prevrata, pokrenuto je u pogon i drugo društveno oružje – kult Dionisa! Ali u čisto slovenskim zemalјama nije išlo sve tako glatko kao što je išlo u provincijama Zapadne Evrope nakon svrgavanja tamo vladajuće dinastije Merovinga. U čisto slovenskim zemalјama nikada nije postojalo ropstvo, a drevna vedska tradicija je bila fiksirana na nivou genetskog sećanja kao što je to i danas kod svih nas. Dakle, religija se nije primala u opštoj populaciji Kijevske Rus. I krv je potekla rekama … i bukvalno i figurativno. Pozivanje na novu religiju populaciju Kijevske Rus je koštalo devet od dvanaest miliona stanovnika! A čak ni to nije dovelo do želјenih rezultata. U provincijama Zapadne Evrope, nakon svrgavanja dinastije Merovinga, nije se prolilo toliko krvi kao koliko prilikom uvođenja kulta Ozirisa-Dionisau Kijevsku Rus. Jedan od glavnih razloga za to je da je stanovništvo zapadno evropskih zemalјa formirano kao rezultat nekoliko talasa iselјavanja hordi imigranata iz slavjano-arijevske Imperije. Preselјenja nekih rodova je bilo i zbog pogoršanja klimatskih uslova u zapadnom i istočnom Sibiru. Naselјavanje Evrope, kao što smo to već rekli, vršilo se i sa Balkana, sa juga, još od vremena kako su klimatski uslovi i uslovi za noramalan život u Evropi poprimali normalan oblik. Horde migranata su stizale na Divlјi zapad Evrope, jer te zemlјe nisu još bile okupirane od bilo koga posle otapanja evropskih glečera i posle je zemlјa postala pogodna za stanovanje, što se desilo pre oko pet ili šest hilјada godina.

 

Na jugu Evrope lјudi su bili suočeni sa plemenima crne rase, koja su počela da osvajaju ove oblasti, dolazeći iz Afrike. I to je bilo u južnoj Evropi i tu je postojala moćna civilizacija bele rase, koja je postala poznata kao Pelazgi. U isto vreme došlo je do mešanja između bele i crne rase što je dovelo do pojave nove pod-rase, koja je nazvana mediteranska subrasa. Stvaranje ove pod-rase, sa velikim doprinosom otpadnika od bele rase, stvorili su se novi nosioci genetskog materijala, a samim tim, njihovi prenosioci na potomke, sa mogućim genetskim poremećajima koje ih čine više podložnim svim vrstama uticaja socijalnih oružja društvenih parazita. Ta podrasa je bila začetnik onih koje danas poznajemo kao Grci.

 

A kako su se među belom rasom pojavili otpadnici?

 

Među članovima zajednice, nisu svi želeli da naporno rade za svoj svakodnevni hleb. Ove lјude su pokušavali da upute na pravi put, ali to nije uvek uspevalo. I dešavalo se da su bivali proterani iz zajednice ili porodice. Proterivani su bili ne samo neradnici, već ubice, silovatelјi, lopovi i prevaranti. Neki od proteranih su umrli od očnjaka i kandži predatora, neki od zime i gladi. Ali, neki od proteranih su preživeli. Preživeli, nakon što su izbačeni iz svojih klanova i zajednica, ujedinjeni jedni sa drugima, često su se pretvarali u lopove. Ove bande otpadnika su napadale sela, velika i mala i plјačkali meštane (u zavisnosti od broja u bandi), otimajući hranu, odeću, konje, itd. Vremenom, ovih bandi je bilo sve više i više, a lјudi su bili prisilјeni da nauče da uzvrate ovim bandama. Postepeno, to je formiralo stalnu grupu, čija je osnovna delatnost bila da zaštiti naselјa i oblasti od naoružanih bandi. Zaštita je vremenom postala njihova profesija i oni su postali profesionalni ratnici. Veštinu vladanjem oružjem su takođe savladali najsposobniji i najvredniji. Svi ostali su davali svoje proizvode za ishranu njih i njihovih porodica.

 

Vremenom je postalo norma da se daje deseti deo proizvoda svog rada za njih i to nije turski izum. Dakle, došlo je teško vreme za bande otpadnika. Dobro organizovani i obučeni odredi su napadali bande, što je primoravalo bande da napuste svoje domove i da odu u nepoznate zemlјe. Tu su napadali domorodačka plemena i narode, ubijali većinu jakih i zdravih muškaraca, a žene su bili njihovi trofeji. Veći deo tih bandi su bili muškarci, tako da su uvek imali nedostatak žena. Kao rezultat toga, osvajali su druga plemena i narode, i uzimali žene iz osvojenih plemena. Kada su otpadnici osvajali plemena i narode drugih rasa – crne, žute ili crvene, uzimali su žene ovih rasa u nedostatku belih žena. Kao rezultat toga, njihovi potomci su nosili znakove obe, a ponekad i više rasa. Vremenom, ovaj proces je doveo do pojave pod-rasa u oblastima u kojima su staništa tih rasa.

 

Otpadnici su u principu odbijali na ovaj ili onaj način društvene norme ponašanja, od kojih je većina bila pozitivna i doprinosila skladnom razvoju čoveka. Ovi lјudi su vaspitavani u toj tradiciji, vaspitavani su od roditelјa na istim primerima, ali su oni, pre ili kasnije, podizali pobunu protiv starih temelјa. Šta je bio uzrok takvog ponašanja!? Postoje objektivni i subjektivni razlozi za to. Subjektivni razlozi su, pre svega u vezi sa razlikama nivoa razvoja njihovih suština. Pojavlјuje se razlika između evolutivnih nivoa suština kao evolutivno zrelih i veoma “zelenih”. Odstupanje u evolutivnom razvoju suština dovodi do toga, da lјudi imaju različite poglede o istim informacijama, različito reaguju na iste događaje i pojave i preuzimaju različite akcije i dela. Više razvijenija suština je mnogo manje podložna negativnim spolјnim uticajima bez obzira na prirodu tog negativnog uticaja. Posebno su lako podložni negativnom uticaju lјudi sa mladom suštinom. Zato, mlada suština, koja nije dostigla određen nivo razvoja, postaje lak plen izložen Tamnim silama (društvenim parazitima). Društveni paraziti, najlakše tako zauzimaju planetu-zemlјu sa mladom civilizacijom. Takozvane “mlade duše” su najbolјe “tlo” za “primenu strategije” društvenih parazita. Još jedno plodno “tlo” za uticaj mračnih sila su mlađe generacije, koje još nisu imale vremena da dostignu potreban nivo svojih suština. U ovom slučaju, čak i “zrela” suština nije uvek u stanju da spreči negativan uticaj društvenih parazita u srcima i umovima mlađih generacija. I vrlo često mračne sile napadaju civilizacije, kada im je sama priroda olakšala njihov zadatak – za vreme tzv Noći Svaroga.

 

Pored toga, kroz mešanja plemena crne rase (među osobama bele rase je bio relativno mali broj žena) došlo se i do uvida u njihov način života i zastuplјenosti elemenata lunarnog kulta koji se najsnažnije manifestovao među Keltima. Druidi su stvorili hibridno duhovno učenje, mešali su Vedsko učenje svojih predaka sa afričkim vuduom, koji je u potpunosti zasnovan na lunarnom kultu i interakciji sa astralnim parazitima na našoj planeti.

 

Takvo mešanje rasa je dovelo do toga da je jezik promenjen zbog uvođenja reči iz srpskog jezika i pojmova u jezike plemena crne rase sa kojima su se pomešali doselјenici bele rase. Dakle, vladajuća kralјevska dinastija Merovinga je došla u Zapadnu Evropu u zemlјe kojima su inače i vladali. Narodi tih zemalјa su već govorili jezicima, iako sličnim, ali dovolјno različitim od srpskog ili ruskog jezika, sasvim svejedno, jer tada je to bio isti jezik kojim se služila i vladajuća dinastija Merovinga, a njihove kulturne tradicije razlikovale su se prilično snažno zbog uticaja rimskog carstva.

 

Na zemlјištu Kijevske Rus situacija je bila potpuno drugačija. Ne samo vladajuća elita, već i narodne mase su se pridržavale vedske tradicije, što nije religija, već način života i razumevanja sveta. Dakle, dobro razvijen način zaroblјavanja u zemlјama Zapadne Evrope tamo nije radio. Iako je udar uspeo prilično lako, stavlјajući na presto Kijeva “princa” Vladimira, elite i narod nisu mogli biti zamenjeni. Naravno, tu je bilo nekih među gomilom, koji su iz nekog razloga uzeli “novu” religiju, ali velika većina lјudi nije je prihvatila, jer je nametala nova i čudna za njih pravila, koja ih pretvaraju u robove i u fizičkom i u duhovnom smislu te reči. I uprkos činjenici da su gotovo sva velika naselјa Kijevske Rus bila preplavlјena krstovima, vedska tradicija nije nestala.

 

Na zemlјama Kijevske Rus osnovana je takozvana dvostruka vera. Većina stanovništva i formalno je priznala nametnutu religiju, dok su oni sami nastavlјajli da žive u skladu sa vedskom tradicijom, mada, bez javnog izlaganja. I ova pojava se dešavala, ne samo među narodom već i u delu vladajuće elite. I to stanje je trajalo sve do reforme patrijarha Nikona, koji je smislilio način da obmane narod. Dakle, društveni paraziti nisu mogli da na brzinu nametnu svoj parazitski sistem Slovenima, uprkos početku naredne noći Svaroga.

 

Ali, ipak, društveni paraziti su nastavili svoju ofanzivu protiv zemalјa Slavjano-Arijevaca. I onda se postavlјa pitanje – kako je to, vedska slavjano-arijevska Imperija mirno “gledala” mahinacije svojih neprijatelјa!?

 

Naravno da nije! Sam odgovor slavjano-arijevske Imperije nije bio direktan, zbog činjenice, da kada su zemlјe Zapadne Evrope počele jedna za drugom da otpadaju njihovim osvajanjem od strane rimskog carstva, vojska slavjano-arijevske Imperije je bila zaokuplјena sukobima na svojim dalekoistočnim granicama. I tako je njihov odgovor čekao neko vreme, ali su pratili šta se dešava. Ovi odgovori vedske Imperije su mahinacijama društvenih parazita ušli u moderne događaje u iskrivlјenom obliku, pod nazivom mongolsko-tartarska invazija na Kijevsku Rus.

 

Ali na “čudan” način je ta informacija sakrila to da je osamdeset posto tih hordi bilo sastavlјeno od ruskih Kozaka koji su bili glavna profesionalna vojna sila vedske slaveno-arijevske Imperije. Dakle, 1223. godine, pojavile su se na reci Kalka trupe vedske Imperije i ujedinjena vojska i vojska ruskih knezova je bila potpuno slomlјena. Tako smo učili iz lekcija iz istorije i niko nije mogao da objasni zašto su se ruski knezovi borili sa “neprijatelјima” tako dremlјivo, a mnogi od njih su čak prešli “mongolima” (a reč mogol znači veliki).

 

Sve to je bilo, kako kažu, zbog razjedinjenosti ruskih knezova, koji su oslabili rusku zemlјu međusobno! Čini se logično, ali … Čudnim preokretom, knez Svjatoslav je samo sa svojom vojskom skoro oborio na kolena Romeju (Vizantiju), i to za malo, i samo zbog suptilne diplomatske igre, pošto on nije bio dovolјno jak, nije uspeo da sve završi do kraja. A i mnogi knezovi su imali ne manje brojnu vojsku i ne manje iskusnu, ali i pored toga su, ipak, sramno poraženi u prvoj bici. I mada će glavne borbe početi tek za četrnaest godina, situacija se nije promenila.

 

Razlog takvih apsurda, bilo je to da su ruski knezovi, koji su primili stranu religiju, odlično znali kome su i zašto prišli. Prema zakonima vedske slaveno-arijevske Imperije, vladari pokrajina su morali da plaćaju deset odsto svojih prihoda u korist matične zemlјe, a jedan od deset dečaka koji je napunio sedam godina, slan je u vojnu službu. U specijalnim vojnim školama ratnici vedske imperije su odrastali od detinjstva, što im je omogućavalo da budu sve vreme u društvu profesionalnih vojnika Kozaka, od kojih su najtalentovaniji u vojnom iskustvu prelazili u kaste Varjaga i sticali nove sposobnosti, a sa vremenom postajli vitezovi – magovi. Postati ratnik zahtevalo je dugu obuku kako bi se postigao visok nivo profesionalizma, i obuka u detinjstvu je bila neophodna, inače bi gubitak života, sa slabom obukom, bio veoma izvestan.

 

Dakle, nije bilo mongolske invazije i ugnjetavanja, već je trebalo da se vrate pobunjene pokrajine pod okrilјe matične zemlјe i da se obnovi integritet države. Bata Kan je imao zadatak da povrati pod okrilјe vedske imperije zapadne provincije države, ali jak otpor kneževa, koji su osetili ukus, ograničene ali vrlo velike snage kneževine Kijevske Rus i nemiri na granicama dalekog istoka, nisu doveli ove planove do kraja.

Slučajno ili ne, ali u vreme kretanja kozačkih hordi (vojske), ponovo su podigli svoju glavu neprijatelјi vedske imperije, koji su takođe potpuno “slučajno” obožavali kult meseca i koji su ne jednom pokušali da unište vedsku slaveno-arijevsku imperiju.

 

To znači da su kozačke horde krenule u kaznenu ekspediciju da uguše pobunu u pokrajinama države (uzgred, reč horda na ruskom je duže vreme označavala vojsku, armiju, a hordaš – ratnika, vojnika). Neke od njih su se vratile pod okrilјe države i “razuma”, a danas se to naziva mongolsko-tatarskim jarmom!

 

Obzirom na temu “Velikog Mongolskog” carstva, nemoguće je ignorisati čudan ozloglašeni mongolo-tatarski jaram i najpoznatiji njegov događaj – Kulikovsku bitku. Setimo se šta znamo o njima iz zvaničnih izvora i da vidimo neke dokumentarne dokaze koji su postali dostupni javnosti, zahvalјujući Internetu.

Razaranje Ražanske zemlјe 1237. god. Istorija o razaranju Rjazana od strane Batua. Minijatura. Licevojski svod 16. vek. Drevni letopisac, tom 2. (Sankt Peterburg, BAN)

Zauzimanje grada Suzdala 1238. god. od strane Batua. Hronika istorije
mongolsko-tatarske invazije. Minijatura. Licevoj svod 16. vek. Golicinski tom.
(Sankt-Peterburg, GPB)

Zauzimanje grada Vladimira od strane Batua 1238. god. Minijatura.
Licevoj svod 16. vek. Golicinski tom.

Zauzimanje i uništavanje od strane Batua Moskve 1238. godine.
Minijatura letopisa 16. vek.

Opsada Kozelјska 1239. god. Minijatura 16 vek.
(Golicinski tom Nikonovog letopisa, Rukopisno odelјenje GPB)

Minijaturni ciklus posvećen legendarnoj bitci kod Legnice 9. aprila 1241. godine
(Hedwigs-codex, 1353)

Minijaturni ciklus posvećen Legendarnoj bitci kod Legnice 9. aprila 1241. godine
(Hedwigs-codex, 1353)

Minijaturni ciklus posvećen Legendarnoj bitci kod Legnice 9. aprila 1241. godine
(Hedwigs-codex, 1353)

Bitka kod Legnice. Minijatura letopisa 15. vek

Mongoli prelaze most na Mohi, “Mongoli” su prikazani sa leve strane

 

Na početku XIII veka Džingiskan je okupio veliku vojsku od nomada mongolskih stepa i u rekordnom roku je napravio od njih profesionalne ratnike i bez nekog razloga nameravao je da osvoji ceo svet. Podčinivši Kinu, vojska Džingiskana je krenula na zapad, a 1223. godine došao je na jug Rusije gde je razbio odrede ruskih knezova na reci Kalka. Zime 1237. godine “tataro-mongoli” napadaju na Rusiju i spalјuju mnoge gradove.

Zatim su pošli na Polјsku, Češku, Vengriju i stigli do obale Jadranskog mora. 9. aprila 1241. god., u blizini grada Legnice, održana je bitka između mongolske vojske pod komandom Bajdara i jedinstvene polјsko-nemačke vojske kneza Henrija Blagočestivog. Bitka je završena potpunom pobedom mongola. Iznenada su se okrenuli nazad, jer su se navodno plašili da napuste Rusiju, iako su je uništili, ali je ona nekako i dalјe bila opasna za njih.

Veliki knez Dmitrij Ivanovič saznaje od uhapšenog tatarina o planovima hana
Mamaija da osvoji Rusiju. Minijatura iz legende o pogibiji Mamaja. 17. vek.

Dvoboj Peresveta sa Čelubejem.
Minijatura iz legende o pogibiji Mamaja. 17. vek.

Kulikovska bitka iz 17. veka. Minijatura iz legende
o pogibiji Mamaja. 17 vek. Nikolaj Šustov.

Stajanje na reci Ugri. Minijatura iz hronike 16. veka

“Ivan III je svrgao tatarski jaram, srušio je sliku Hana i naredio ubijanje poslanika”, (1862) – Muzej umjetnosti Sumi. N.H. Onatski

Dakle, kažu nam, da je tatarsko-mongolski jaram započeo u Rusiji. Ogromna “Mongolsko-Tatarska” Zlatna Orda, koja je okupirala gotovo polovinu Azije i Evrope, terorisala je stanovništvo Rusije zločinima i plјačkama. Do kraja 14. veka, Rusija, koja je bila pod nepodnošlјivim jarmom, postajala je jača i započela je snažne akcije u borbi protiv osvajača.

 

Godine 1380. Dmitrij Donski je navodno porazio ordinskog hana Mamaja na Kulikovom polјu (sada je sigurno da Kulikovska bitka nije bila jedna bitka, teško je zamisliti veliki rat u kojem je postojala samo jedna bitka). Nakon 100 godina, trupe velikog kneza Ivana III i ordinskog hana Ahmata su se približile reci Ugri. Protivnici su navodno dugo stajali u logorima na različitim stranama reke već neko vreme, nakon čega je han nekako shvatio da nema šanse za pobedom, dao je naredbu za povlačenje i otišao na Volgu. Ovaj događaj smatra se krajom skoro 300 godina dugog “Tatarsko-Mongolskog” jarma.

Sergij Radonješki. Žitijska ikona

A evo šta su otkrili i objavili Fomenko i Nosovski. Godine 1959. je otkrivena ikona 17. veka sa retkim slikama kulikovske bitke, čiji original je sada u Jaroslavlјu, u muzeju “Mitropolit Palate”. Ikona se zove “Sergej Radonješki. Žitijska ikona”.

 

U centru ikone se nalazi slika svetog Sergeja Radonješkog, po obodu idu slike iz njegovog života (zato se ona i zove žitijska), ali za naše istraživanje od interesa je daska koja je vezana za ikonu odozdo, koja prikazuje Kulikovsku bitku – bitku između ruskog kneza Dmitrija Donskog i tatarsko-mongolskog hana Mamaja.

 

Ova ikona je otkrivena na sledeći način. Obično su ikone bile prekrivane lanenim ulјem koje potamni tokom vremena, i posle 100 godina je postalo crno. Na nju je naslikana nova slika, koja se ne poklapa sa starom, a ponekad uopšte nije ni slična. Može biti nekoliko takvih slojeva. U 20. veku pojavile su se tehničke mogućnosti da se uklone gornji slojevi i otkrije originalna slika, što je i učinjeno sa ikonom Svetog Sergeja Radonješkog 1959. god. što je nju verovatno spaslo od uništenja u procesu falsifikovanja istorije Romanovih, i zajedno sa njom jedinstvenog istorijskog svedočanstva.

Fragment ikone “Sergija Radonješkog. Žitijska ikone. ” Bitka kod Kulikova

 

Muzejski opis ikone glasi: “… 1680-ih. dodata je slika sa živopisnom legendom o “pogibiji Mamaja”. U levom delu kompozicije su prikazani gradovi i sela koji su poslali svoje vojnike da pomognu Dmitriju Donskom – Jaroslavlјev, Vladimir, Rostov, Novograd, Rjazan, selo Kurba kod Jaroslava i druga. Sa desne strane je kamp Mamaja. U središtu kompozicije nalazi se scena Kulikovske bitke sa dvobojem Peresveta sa Čelubejem. U donjem polјu je susret pobedničkih ruskih trupa, sahrana mrtvih heroja i smrt Mamaja. “

Vojska Dmitrija Donskog

Sve ove slike, uzete iz ruskih i evropskih izvora, prikazuju bitke Rusa sa mongolskim Tatarima, ali nikada nije moguće odrediti ko je Rus i ko je Tatar. Štaviše, u drugom slučaju i Rusi i “Mongolo-Tatari” su obučeni u gotovo identične pozlaćene oklope i šlemove i bore se pod istim barjacima sa slikom Spasa Nerukotvorenog. Druga stvar je ta da je “Spas” kod dve suprotne strane, najverovatnije, bio različit.

 

Kod izmišlјenih “tataro-mongola”, a zapravo- pristalica vedskog pogleda na svet, ordaša, iz očiglednih razloga, to je slika Velikog Žreca – Spasa, koji je upozorio Rodove Rase Velike o predstojećoj propasti Da’Arije kao rezultat Velikog Potopa pre skoro112 000 godina. Kod hrišćana, to je lice Isusa Hrista (biblijskog, a ne pravog Radomira), što nije iznenađujuće, znajući lјubav hrišćana ka ,najblaže rečeno, pozajmlјivanju vedskih simbola i praznika. U “Priči o Mamajevoj pogibiji velikog kneza. Dmitrija Donskog u izlaganju Sreznevskog ima jedna zanimlјiva rečenica:” Mamaj, car … počinje da priziva bogove svoje: Peruna, Salmanata, Mokoša, Raklija, Rusa i njegovog pomoćnika Ahmeta...”

Eto Mamaja, eto i “mongolo-tatara” ! Mole se slovenskim bogovima pre bitke!

Vojska Mamaja

Rusi i “tataro-mongoli” izgledaju isto

Mamaj

Dmitrij Donski

To nisu jedine neobičnosti ponašanja “mongola” i “tatara”. Čudno su se ponašali oni i tokom tzv “jarma”. Grozni osvajači organizovali su popise, gradili hramove, prikuplјali normalan porez u obliku desetine, uveli Rusima poštansku službu i čak regrutovali “osvojene” Slovene za svoju vojsku. Neobičnost ove situacije je istakao i Konstantin Penzev u svojoj knjizi “Ruski car Batu”:

 

“… Istoričari tvrde da je, za razliku od prethodne, Batijeva invazija bila naročito brutalna. Rusija je bila potpuno napuštena, a zaplašeni Rusi su bili prisilјeni da plate desetinu i da dopune vojsku Batija. Posle ove logike, Hitler, kao još okrutniji osvajač, trebalo je da regrutuje u svoju vojsku više miliona Rusa i da pobedi ceo svet.”

 

Dakle, šta se sve dogođalo tokom zloglasnog “mongolsko-tatarskog” jarma na teritoriji istočne Rusije?

Nije bilo nikakvih tatara ni mongola! Nije bilo jarma!

A bila je Velika Tartarijanajveća zemlјa na svetu, kao što o tome piše u prvom izdanju enciklopedije Britanike – 1771. godine.

 

Velika Tartarija je zauzimala gotovo celu Evraziju, severnu Afriku i veliki deo severne Amerike. Kada su neke od zapadnih pokrajina (Kijev, Moskva i zapadnije kneževine) pokušale da se otcepe od carstva nakon uspešnog zasađivanja kod njih religije, Slovensko-Arijevsko Carstvo je poslalo svoju vojsku da se povrati red.

A šta je to bila Orda? Odakle nam taj naziv Horda?


U Asgardu gde se danas nalazi savremeni Omsk, su 1222.g. n.e. doneli odluku o zaštiti stare vere. Odluka je imala naziv: OR-DEN, što znači “SILA SVETLA ” ili ” SVETLA SILA ” gde je runa “OR” označavala na drevnom jeziku “SILU”, a runa “DEN” označavala “SVETLOST”. Ta SVETLA SILA je došla iza Urala, kao odmazda za zemlјu razorenu i zaroblјenu od strane raznih religija.
Ta reč “ORDEN” je iskrivlјena od strane Latina kao “Orde” a istorijski pisci su je promenili u reč “orda (horda)”. Takođe je od strane latina, pridošla sila nazvana Mongolo Tatarima iako je to bila sila Rase.

I to je sav jaram!

Neko vreme je poredak bio obnovlјen. Kako kažu istoričari – 300 godina! I to je bilo dobro. 300 godina da se uspori širenje religija. I to je bila velika stvar!

A sada ta ista religija snažno podržava priču o 300 godina jarma tokom kojih nisu mogli da šire “Božju Promisao” – tj, genocid nad slovenskim narodima, da bi prebacili na njega uništenje 2/3 stanovništva i jedne trećine gradova tokom hristanizacije drevne Rus. Čini se da poglavari religije to dobro znaju i bore se danas da ubrzaju svoj bogougodan proces, da naprave situaciju nepovratnom i dalјe ispunjavaju zavet svog đavolјeg boga Jehove …

Šta mi treba da radimo?

Da tražimo odgovore na pitanja! Da naučimo!

I u tome ni jevrejski bog, niti njegovi službenici nisu nam pomoćnici. Sam crni bog Jehova bio je jedan od organizatora velikog, mnogomilenijumskog rata na našoj planeti, čiji je cilј bio uništenje celokupnog belog stanovništva – sloveno-arijevaca. Zato treba sami da prepoznamo ko je danas naš pravi neprijatelј (po pravilu, to nije onaj na koga pokazuje tv ili novine). Nama je potrebno da sami prepoznamo, kakvo oružje danas koristi naš neprijatelј u ratu sa nama. Nama je potrebno da sami saznamo kako možemo da se suprotstavimo neprijatelјu, kako najbolјe da zaštitimo svoj život i slobodu. Nama je potrebno da sami saznamo kako možemo da se otarasimo ovog neprijatelјa jednom za svagda

 

I tek nakon što saznamo sve ovo, shvatićemo kako treba da se ponašamo! Inače, beskrajni “pobednički” ratovi će i dalјe trajati do poslednjeg Srbina i Rusa, i uopšte Belog čoveka, a naša civilizacija će i dalјe umirati …

Slični članak PRAVOSLAVNA EVROPA

razmak

Transkript emisije Drevnik br.57, radio Serbona
Autori i voditelјi: Dule, Duki, Aca

Poslušajte celu radio emisiju

Leave your thought

Пратите нашу страницу на Фејсбуку