We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

My Cart
£0.00
ko je bio veliki diktator Hitler

Ko je bio veliki diktator Hitler?

Večeras pričamo o nečem potpuno drugačijem. Zapravo sveže, a opet tako zamaglјeno da mnogi ne znaju šta se tu zapravo desilo i kako je jedan čovek postao najomraženiji i najkontroverzniji lik 20. veka, koji je dobio naziv najvećeg negativca u istoriji a zapravo se radi o jednoj kompleksnijoj priči nego što se ponekad predstavlјa.

 

drevnik pecat

Pričamo o Hitleru – rođenim Austrijancem, nemačkim vođom koji je postao simbol zla u Drugom svetskom ratu, koji je pokorio Evropu i pokrenuo “čišćenje” kontinenta od Jevreja, Slovena i svih onih koji su mu se suprotstavili. Adolf Hitler rođen u Braunau, 20. aprila 1889 — umro u Argentini u 62-oj godine po nekim istraživačima.

Adolf Hitler je rođen u austrijskom graničnom gradu Braunau kao četvrto od šestoro dece carinika Alojza Hitlera i njegove žene Klare (rođene Pelcl). Od sve dece samo su preživeli Adolf i njegova sestra Paula Hitler, nekad zvana i Paula Volf.

 

U knjizi „Moja borba“ (nem. Mein Kampf), Hitler opisuje svog oca kao naprasitog tiranina. Hitler je svom ocu jako zamerio to što je otac bio vanbračni sinAne Marije Šiklgruber (Hitlerova baba) i 1876. Alojz je promenio svoje prezime u Hitler. Da li je kasniji muž Alojzove majke u stvarnosti bio Hitlerov deda, to nikada nije bilo dokazano. Johan Georg Hajdler je tek pred smrt priznao očinstvo nad Hitlerovim ocem. Zbog prirode posla Alojza Hitlera morali su često da se sele. Iz Braunaua je porodica prešla u Pasau, zatim u Lambah i potom Leonding kod Edina.

 

Školovanje Hitlera

 

U osnovnoj školi je bio dobar učenik, a isticao se i u društvu svojih vršnjaka. 1900. nakon završene osnovne škole, Alojz je odlučio da mu sin upiše gimnaziju, i njegovim stopama krene u činovničku karijeru, iako je ta ideja mladom Adolfu bila potpuno nezamisliva, jer je želeo da postane umetnik. U srednjoj školi nije bio uspešan, ponavlјao je prvu godinu, a u kasnijim danima je išao na popravne ispite. Iako je tvrdio da je jako voleo Istoriju, Geografiju i Veronauku, iz tih predmeta imao je prosečne ocene. Do kraja je zbog loših ocena bio prisilјen da pređe u drugu školu. Hitler opravdava svoj loš uspeh želјom da na taj način razlјuti oca sa kojim se nije slagao, iako je imao loše ocene i posle očeve smrti 1903, u pozadini njegova nezamislivost prema školi verovatno je bila sukob sa ocem. Većina njegovih profesora je tvrdila da se Hitler uopšte nije isticao, ni na pozitivan, ni na negativan način. Neki smatraju da je bio bistar, ali nedovolјno zainteresovan za školu zbog toga što je imao problema sa autoritetom. Nјegov profesor istorije, Leopold Posh, ga je svojim pričama o nemačkoj istoriji i mitologiji zainteresovao za pangermansku nacionalnost.

 

Nakon završetka gimnazije 1905, Hitler nije nastavio sa dalјim školovanjem. Nije pokazivao želјu za bilo kakvim radom, a finansijsko stanje porodice ga nije prisilјavalo na to. Umesto toga, uz dopuštenje svoje popustlјive majke, proveo je dve godine živeći neurednim životom, čitajući knjige, svirajući klavir, slikajući i sanjajući da će jednom postati veliki umetnik. Ovaj period je opisao kao “najlepši u životu”. Družio se sa Augustom Kubizekom, mladićem koji je delio Hitlerove snove i bio vrlo opčinjen njime i njegovim idejama. Od 1905. Hitler je živeo boemskim životom u Beču izdržavajući se od penzije koja mu je pripadala kao siročetu i od novca koji mu je majka slala. Dva puta je pokušao da upiše Akademiju primenjenih umetnosti u Beču (1907. i 1908) ali je oba puta odbijen uz komentar da je „nesposoban za slikarstvo“ i da njegov talenat može najbolјe doći do izražaja u arhitekturi. Nјegova sećanja odražavaju opsednutost ovom temom:

„Cilj mog putovanja je bila poseta galeriji slika u dvorskom muzeju, ali su moje oči jedva zapazile išta drugo osim samog muzeja. Od jutra do kasne večeri obilazio sam mesta koja su bila predmet mog interesovanja ali uvek su zgrade bile te koje su privlačile moju pažnju.“

Sledeći preporuku školskog rektora i sam je postao ubeđen da je to pravi put koji mora da sledi, iako je bio nedovolјno akademski spreman za arhitektonsku školu:

„U samo nekoliko dana postalo mi je jasno da ću jednog dana postati arhitekta. Zasigurno, u pitanju je veoma težak put; sva predavanja koja sam propustio u realnoj školi bila su mi preko potrebna. Neko ne može upisati arhitektonski fakultet ako prethodno nije pohađao građevinsku školu na tehničkoj akademiji i ukoliko nema diplomu srednje škole. Nisam imao ništa od toga. Ispunjenje mojih umetničkih snova delovalo je fizički nemoguće.“

Dana 21. decembra 1907. Hitlerova majka je umrla u 47 godini od raka dojke. Po odluci suda u Lincu, Hitler je bio u obavezi da polovinu svoje penzije ustupi svojoj sestri Pauli. Kada je napunio 21 godinu nasledio je novac od svoje tetke. U Beču je zarađivao za život kao slikar, tako što je kopirao scene sa razglednica i prodavao slike trgovcima i turistima. Nakon što je po drugi put odbijen na umetničkoj akademiji, Hitler je ostao bez novca. Godine 1909. potražio je utočište u prihvatilištu za siromašne. Od 1910. živeo je u kući za siromašne radnike.

 

Hitler je tvrdio da je antisemita postao u Beču gde je živela brojna jevrejska populacija među kojima je bilo i ortodoksnih Jevreja izbeglih iz Rusije. Međutim, prema njegovom prijatelјu iz detinjstva Augustu Kubičeku, Hitler je bio „ubeđeni antisemita“ i pre nego što je napustio Linc u Austriji. Beč je u to vreme bio kolevka tradicionalnih religijskih predrasuda i rasizma 19. veka. Hitler je bio pod uticajem dela ideologa i antisemite Lanca fon Libeltlesa i rasprava političara kao što su Karl Luger, osnivač Hrišćanske socijalističke partije i gradonačelnika Beča, kompozitora Riharda Vagnera i Georga Lihtera fon Šenerera, vođe pan-germanskog pokreta „Dalјe od Rima “. Hitler je izjavio u „Majn kampfu“ da je njegova trans- formacija od protivnika antisemitizma na religijskoj osnovi do njegovog zagovornika na rasnoj osnovi nastala kao posledica kontakta sa ortodoksnim Jevrejima, ali u ovom periodu života, Hitlerova antisemitska osećanja nisu bila naročito ispolјena. Bio je čest gost na večerima u uglednoj jevrejskoj kući, a jevrejski trgovci su prodavali njegove slike. Hitler je verovatno bio i pod uticajem dela Martina Lutera: „O Jevrejima i njihovim lažima“. Kristalna noć npr. odigrala se 10. novembra, na rođendan Martina Lutera.

 

U „Majn kampfu“ Hitler je opisao Martina Lutera kao velikog ratnika, pravog državnika i velikog reformatora, rame uz rame sa Vagnerom i Fridrihom Velikim. Hitler je tvrdio da su Jevreji neprijatelјi arijevske rase. Smatrao ih je odgovornim za austrijsku krizu. Takođe je identifikovao određene oblike socijalizma i boLjševizma, sa velikim brojem jevrejskih lidera kao jevrejske pokrete, sjedinjavajući svoj antisemitizam sa antimarksizmom. Krivio je revolucije iz 1918. za vojni poraz Nemačke, smatrao je da su Jevreji glavni krivci za propast Nemačkog carstva i ekonomske probleme koji su potom nastupili.

 

Generalizujući na osnovu burnih scena iz parlamenta višenacionalne Austrougarske monarhije, zaklјučio je da je demokratski sistem nedelotvoran. Ipak, prema Avgustu Kubišeku, njegovom nekadašnjem cimeru, bio je više zainteresovan za Vagnerove opere nego za politiku.

 

Tu sada postoji rupa u njegovoj biografiji i postoji ozbilјna sumnja da je proveo godinu dana u Engleskoj na obuci i kasnije u Budimpeštanskom centru za obuku gde su obučavani između ostalih i Tito i jedna tako reći elita evropske obaveštajne zajednice. Hitler je u maju 1913. nasledio poslednji deo očevog imanja i preselio se u Minhen. U Minhenu se ponovo zainteresovao za arhitekturu i kako je sam rekao za delo Hjustona Stjuarta Čembrlena. Preselјenje u Minhen mu je takođe pomoglo da izbegne vojnu obavezu u Austriji, ali ga je austrijska vojska ipak uhapsila. Nakon sistematskog pregleda i prigovora savesti, ustanovlјeno je da je nesposoban za vojnu službu i dozvolјeno mu je da se vrati u Minhen. Ipak, kada je Nemačka ušla u Prvi svetski rat u avgustu 1914, uputio je peticiju kralјu Ludvigu III od Bavarske u kojoj je zatražio dozvolu da stupi u bavarski puk.

 

Dana 1. avgusta 1914. nemački car Vilhelm II objavio je opštu mobilizaciju. Budući da je bio austrijski državlјanin, zakon je onemogućavao Adolfu Hitleru da se prijavi u nemačku vojsku kao dobrovolјac. Zbog toga je 3. avgusta uputio peticiju bavarskom kralјu Ludvigu III u kojoj je zatražio da mu se omogući da dobrovolјno stupi u nemačku vojsku. Nakon što je njegova molba uvažena, Adolf Hitler se 16. avgusta prijavio kao dobrovolјac i raspoređen je u 16. Bavarski pešadiski puk. Posle osnovne pešadijske obuke, njegov puk je 21. oktobra upućen na zapadni front . Dana 3. novembra 1914. unapređen je u čin kaplara. Po unapređenju Hitler je obavlјao dužnost kurira puka i često se pod žestokom neprijatelјskom vatrom kretao na relaciji front-pozadina.

 

Tokom bitke na Somi, Hitler je 5.oktobra 1916. ranjen u levu butinu zbog čega je prebačen na lečenje u vojnu bolnicu u Belicu, blizu Berlina, u kojoj je ostao do početka decembra. Tokom jula 1918. u više navrata pokazao je izuzetnu hrabrost. Spasao je život ranjenom komandiru čete, iznevši ga iz zone dejstva američke artilјerije, a zatim je blagovremenom intervencijom sprečio nemačku artilјeriju da greškom otvori vatru na sopstvenu pešadiju. Savesno obavlјajući svoju dužnost, privukao je pažnju nadređenih oficira koji su ga predložili za odlikovanje. Dana 4. avgusta odlikovan je Gvozdenim krstom prve klase. Neposredno pred kraj rata, 14. oktobra 1918. Hitler je zajedno sa grupom vojnika iz svog puka nastradao tokom britanskog napada bojnim otrovima. Nakon što mu je u frontovskoj bolnici ukazana prva pomoć, prebačen je na lečenje u rezervnu vojnu bolnicu u Pazevalku. Hitler se dugo divio Nemačkoj i tokom rata je postao strastveni nemački patriota, iako je nemački državlјanin postao tek 1932. Bio je šokiran kapitulacijom Nemačke u novembru 1918. uprkos tome što je Nemačka vojska još uvek bila na stranoj teritoriji. Kao i mnogi drugi nemački nacionalisti, Hitler je verovao u legendu o „o ubodu u leđa “po kojoj je vojska, iako „neporažena na bojnom polјu“, bila „ubodena u leđa“ od strane civilnih lidera i marksista iz pozadine. Ovi političari su kasnije nazvani „novembarskim kriminalcima iskorišćeni su kao žrtveni jarci iako ni jedan od nemačkih političara koji je učestvovao na Pariskoj konferenciji 1919. nije imao punu slobodu izbora pri donošenju ovakve odluke.

 

Nakon suzbijanja Bavarske Sovjetske republike, učestvovao je u kursevima „nacionalnog mišlјenja“ u organizaciji Obrazovnog i propagandnog odelјenja bavarske Rajhsver grupe, Štab 4 pod komandom kapetana Karla Majera. Žrtveni jarci“ pronađeni su među „međunarodnim Jevrejima“, komunistima i političarima različitih opredelјenja, a naročito unutar političkih stranaka Vajmarske koalicije.

 

U julu 1919. Hitler je postavlјen za policijskog špijuna u sastavu obaveštajne komande Rajsfera sa zadatkom da vrši uticaj na vojnike i da se infiltrira u malu političku stranku po imenu Nemačka Radnička Partija. Tokom inspekcije partije, Hitler je bio impresioniran antisemitskim, nacionalističkim i antimarksističkim idejama njenog vođe Antona Drekslera koji je zagovarao snažnu i aktivnu vladu, ne-jevrejsku varijantu socijalizma i uzajamnu solidarnost svih članova društva.

 

Hitler je takođe upoznao i Ditriha Ekarta, jednog od prvih osnivača partije i člana okultnog društva Tula. Ekart je postao Hitlerov mentor i često je razmenjivao ideje sa njim, učeći ga kako da se oblači i govori i upoznajući ga sa velikim brojem lјudi iz svog okruženja. Svoju zahvalnost Ekartu, Hitler je izneo u drugom tomu svog dela „Majn kampf“.

 

Rukovodstvo Nemačke radničke partije činio je izvršni komitet sastavlјen od starih članova koji su smatrali da je Hitlerov uticaj suviše ojačao. Iskoristivši njegovu odsutnost, članovi komiteta su se pobunili protiv njegovog rukovođenja partijom i udružili su se sa grupom socijalista iz Augzburga. Hitler se u Minhen vratio 11. jula 1921. i zapretio je članovima komiteta da će napustiti partiju. Znajući da bi njegov odlazak značio raspad partije, iskoristio je priliku da svoj povratak uslovi davanjem najširih „diktatorskih“ ovlašćenja. Razlјućeni članovi komiteta, uklјučujući i Drekslera, snažno su se usprotivili ovom Hitlerovom zahtevu. U međuvremenu, u javnosti se pojavio anonimni letak na kojem je pisalo „Adolf Hitler: Da li je on izdajnik?“, u kojem je kritikovana njegova žudnja za vlašću kao i siledžije koje je okupio oko sebe. Hitler je na objavlјivanje ovog članka u Minhenskim novinama reagovao tužbom i nakon što je sud presudio u njegovu korist, isplaćena mu je određena skromna suma na ime odštete.

 

Naposletku, izvršni komitet DAP je popustio pred Hitlerovim zahtevima koji su nakon glasanja članova partije usvojeni sa 543 glasa za i samo jednim protiv. Na sledećem skupu održanom 29. jula 1921. Adolf Hitler je predstavlјen kao firer Nacional-socijalističke partije, što je bila prva javna upotreba ove titule. Hitler je promenio ime partije u Nacional-socijalistička nemačka radnička partija.

 

Hitlerovi vatreni govori koje je držao u pivnici, napadajući Jevreje, socijaldemokrate, liberale, reakcionarne monarhiste, kapitaliste i komuniste, počeli su da privlače sve veću pažnju javnosti. Nјegovi rani sledbenici postali su Rudolf Hes, bivši pilot ratnog vazduhoplovstva Herman Gering i armijski kapetan Ernstren, koji je postao vođa nacističke paramilitarne organizacije pod nazivom SA odredi („jurišni batalјoni“) koja je imala zadatak da obezbeđuje održavanje mitinga i napada političke protivnike. Nјegova aktivnost privukla je pažnju lokalnih poslovnih lјudi koji su ga primili u svoje okruženje i omogućili da dođe u kontakt i sa ratnim herojem generalom Lunderdorfom.

 

Ohrabren podrškom uglednih krugova nemačkog društva Hitler je odlučio da iskoristi generala Ludendorfa kao paravan za državni udar koji će postati poznat kao Pivnički puč. Nacistička partija kopirala je ikonografiju fašista iz italije i prihvatila je neke tačke njihovog programa pa je Hitler, 1923. odlučio da, slično Musolinijevom maršu na Rim, pokrene svoju kampanju „Na Berlin“. Hitler i Ludendorf mogli su da računaju na tajnu podršku Gustafa fon Kara, tadašnjegde facto vladara Bavarske, kao i vodećih lјudi Rajhsvera i policije.

 

Hitler je 8. novembra 1923. zajedno sa SA upao na javni skup koji je vodio Kar i objavio je da je osnovao novu vladu sa Ludendorfom i zatražio je, pod pretnjom vatrenim oružjem, od Karovih pristalica i lokalnog oficirskog kora da mu pomognu u svrgavanju vlade u Berlinu. Kar je iskoristio prvu priliku kako bi napustio Hitlera i pridružio se njegovim protivnicima. Sledećeg dana, Hitler i njegove pristalice napustili su pivnicu i uputili se ka bavarskom ministarstvu rata kako bi svrgli Bavarsku vladu i započeli svoj „Marš na Berlin“, ali su se sukobili sa vojskom i policijom. Došlo je do kraće razmene vatre nakon koje su se pučisti razbežali. U sukobu je nastradalo šesnaest članova i simpatizera NSRP. Hitler je u razmeni vatre bio ranjen u ruku, ali je uspeo da pobegne i da se sakrije u kuću Ernsta Hanštengla, gde je za kratko razmišlјao o samoubistvu. Ubrzo je uhapšen zbog izdaje, aAlfred Rozenberg je postao privremeni vođa partije.

 

Tokom suđenja Hitleru je dozvolјeno da koristi sudnicu kao govornicu za iznošenje političkih stavova i ubrzo je stekao veliku popularnost u nemačkoj javnosti vešto artikulišući i manipulišući njenim nacionalističkim osećanjima. Nјegova popularnost pravazišla je okvire Minhena i stekla je nacionalni karakter. Osuđen je na kaznu zatvora u trajanju od 5 godina i upućen u zatvor Ledensbert. U zatvoru je Hitler imao povlašćen položaj i primao je veliki broj pisama od svojih obožavalaca. Pomilovan je i pušten iz zatvora decembra 1924. u sklopu opšte amnestije za sve političke zatvorenike. Računajući i vreme provedeno u pritvoru, ukupno je odslužio nešto više od godinu dana zatvorske kazne.

 

Napisao je Majn kampf knjigu koju je posvetio članu tajnog društva Tula, Ditrihu Ekartu, i predstavlјala je njegovu autobiografiju prožetu ideološkim stavovima i načelima. Objavlјena je u dva dela 1925. i 1926. i u periodu 1925—34. godine prodato je oko 240.000 primeraka. Do kraja rata ukupno je prodato ili distribuirano (svaki vojnik koji bi se oženio kao bračni poklon dobijao je jedan primerak knjige) preko osam miliona primeraka. Hitler je godinama izbegavao da plati porez na prihode od prodaje knjige i njegov dug prema državi je, do njegovog imenovanja za kancelara, dostigao cifru od 405.500 nemačkih rajhsmaraka (oko šest miliona evra) ali mu je ovaj dug oprošten.

 

Pošto mu je bilo zabranjeno da drži govore u javnosti nakon puštanja iz zatvora, Hitler je imenovao Georga Štrasera, koji je 1924. izabran u Rajhstag, za organizacionog vođu partije i poverio mu je organizaciju partije u severnoj Nemačkoj. Štraser je zajedno sa svojim mlađim bratom Olafom Štraserom i Jozefom Gebelsom, forsirao nezavisne političke stavove unutar partije, insistirajući na socijalističkim načelima unutar partijskog programa

 

Posle ovog susreta, Hitler je još više centralizovao upravlјanje partijom i u skladu sa Hitlerovim gađenjem nad demokratijom, vlast unutar partije progresivno je slabila od vrha ka dnu. Klјučni činilac Hitlerove privlačnosti bila je njegova sposobnost da u narodu probudi osećaj povređenog nacionalnog ponosa čiji je uzrok bio Versajski sporazum nametnut poraženom Nemačkom carstvu od strane zapadnih saveznika. Partija je brzo učila na svojim greškama i uskoro je počela da primenjuje novu propagandnu praksu kombinujući antisemtizam sa napadima na nedostatke Vajmarskog sistema i partija koje su ga podržavale.

 

Hilter je 1925. Osnovao SS, odred svojih ličnih telo hranitelјa. Na čelu ove elite u crnim uniformama je bio Hajnih Himler, kasnije glavni izvršitelј Hitlerovih planova za „Jevrejsko pitanje“.

 

Na izborima u septembru 1930, nacisti su od partije izvrgnute podsmehu izrasli u važan činilac u političkom životu Nemačke, osvojivši preko 18% glasova i 107 mesta u Rajstahu. Nacisti su postali druga po veličini partija u Nemačkoj. U nemačkim parlamentarnim izborima u martu 1933, nacisti su osvojili 44% glasova i kroz koaliciju sa DNVP (Nemačka narodna partija) imali parlamentarnu većinu u Rajstahu. Hilter je bio izabran za državnog sekretara. Ubrzo su zabranjene ostale partije, a nakon smrti predsednika Hindenburga Hitler je, umesto novih izbora, promenio zakon i uzeo upražnjeno mesto.

 

Dana 12. marta 1938. proglasio je Austriju i Nemačku jednom državom i trijumfalno umarširao u Beč. Sledeći korak je bio izazivanje krize oko Sudetske oblasti, većinski nemačke oblasti u kojoj su živeli Nemci u većini u Češkoslovačkoj. Na Minhenskim pregovorima u septembru, Ujedinjeno Kralјvstvo i Francuska su popustile njegovim zahtevima, rat je izbegnut na štetu Češkoslovačke. Sudetska oblast je pripala Nemačkoj. Kao rezultat tih događaja, Hitler je izabran za „Osobu godine“ (Man of the year) 1938. i bio na naslovnoj strani u Magazinu Time.

 

Hitler je naredio invaziju na Čehoslovačku 10. marta 1939. i istovremeno zatražio od Polјske da vrati teritoriju oduzetu Nemačkoj u Versaju. Evropske sile su se protivile ali i bile nemoćne da formiraju zajednički stav sa SSSR. Hitler ih je izmanevrisao sklopivši tajni pakt sa Rusima 23. Avgusta 1939. (Molotov -Ribentrop). Dana 1. septembra 1939, Nemačka je napala Polјsku. Ujedinjeno Kralјevstvo i Francuska su objavile rat Nemačkoj. Polјska je pala do kraja septembra, a Hitler je nastavio sa mobilizacijom.

 

U martu 1940, nemačke snage su umarširale u Dansku i Norvešku a nakon dva meseca napale su i Francusku osvojivši usput Holandiju i Belgiju. Francuska je potpisala primirje 22. juna 1940, a Musolini i Italija, politički bliski Hitleru, stali su na nemačku stranu u ratu. Da bi nemačka pobeda na zapadu bila kompletna, kao i da bi osigurao svoju pozadinu pred početak pohoda na Istok, Hitler je morao da uništi Britaniju. Nemački ratni plan za napad na Britaniju nosio je naziv Operacija morski lav. Osnovni preduslov za uspešno iskrcavanje nemačkih trupa na britansko tlo bio je da Luftvafe ostvari vazdušnu premoć na nebu iznad Engleske. U tu svrhu, nemačko ratno vazduhoplovstvo pokrenulo je veliku operaciju nazvanu operacija „Orao“, koja će u istoriji ostati zapamćena kao Bitka za Britaniju. Bitka za Britaniju je trajala od avgusta 1940. godine do maja 1941. godine, ali su najžešći sukobi okončani do novembra 1940. godine. Luftvafe nije uspela da uništi RIF zbog čega je Operacija Morski lav otkazana.

 

Aprila 1941, Nemačka je napala Jugoslaviju i Grčku i uskoro zauzela skoro celi Balkan. Dana 22. juna 1941, Hitler je poslao 5 miliona vojnika na Sovjetski Savez. Pohod na Sovjetski Savez, Operacija Barbarosa, u prvi mah je bila uspešna jer je Hitler dodao Baltičke zemlјe i Ukrajinu na svoju mapu osvojenih zemalјa. U blizini Moskve, nemačke snage su zaustavlјene veoma oštrom zimom i dobro organizovanom odbranom. To je bio prvi veći Hitlerov neuspeh u Drugom svetskom ratu, jer je planirao da osvoji Rusiju u kratkom periodu.

 

Između 1942, i 1945. SS jedinice i saučesnici, tj. kolaboratori, sistematski su ubili oko 3,5 miliona Jevreja u koncentracionim logorima. Takođe ogroman broj Jevreja je ubijen manje sistematski, ili je umrlo od izgladnjenosti ili iznemoglosti radeći u radnim kampovima. Pretpostavlјa se da je između 5 i 6 miliona Jevreja ubijeno ili umrlo od navedenih razloga u Drugom svetskom ratu. Osim Jevreja Sloveni, komunisti, homoseksualci, Romi, hendikepirane osobe, mentalno zaostale osobe, Jehovini svedoci, antinacisti, polјski intelektualci, i drugi, su bili cilјevi u ovom zločinačkom projektu. Ideja je bila da se velika većina preživelih slovena-arijevaca porobe i koriste kao jeftina radna snaga. Iako je stradalo skoro 22 miliona slaveno-arijevskog živlјa primat kad se spomene holokaust odnosi se pre svega na jevreje. Eliminacija svih ovih, za naciste nepoželјnih, grupa se generalno naziva Holokaust. Smatra se da je Hitler, zajedno sa Himlerom, bio idejni tvorac ovog projekta iako nema mnogo dokumenata koji to potvrđuju. To su bili nezvanični razgovori posle kojih nisu ostajali tragovi. Na konferenciji u Vanseu u blizini Berlina, 20. Januara 1942. Hitler je snimlјen kako govori: „Jedino eliminacijom Jevreja možemo vratiti sebi zdravlјe“. Ovakav stav se ogledao i u odnosu prema ratnim zaroblјenicima.

 

Zapadni ratni zaroblјenici su tretirani shodno Ženevskoj konvenciji, dok su ratni zaroblјenici istočno od Beča imali isti tretman kao i Jevreji. Nemačke snage su prvi veliki poraz doživele u Stalјingradu, zime 1942/43. U severnoj Africi, saveznici su zaustavili Nemce u njihovom pokušaju da osvoje Suetski kanal i Bliski istok. Ovi porazi su bili glavne prekretnice u II svetskom ratu. Posle toga, Hitlerovi vojno-taktički potezi su postali iracionalni. Nemačka vojna i finansijska pozicija je uzdrmana, kao i Hitlerovo zdravlјe. Leva ruka mu je nekontrolisano drhtala; neki istoričari smatraju da je bolovao od Parkinsonove bolesti. Hitler je živeći u strahu od trovanja hranom, imao 15 devojaka koje su pre njega probale hranu pre svakog obroka. Kada je 1943. njegov saveznik Musolini zbačen sa vlasti, američke snage su zauzele Siciliju. Sovjeti su napredovali na Istočnom frontu. Konačno, 6. juna 1944. savezničke snage su se iskrcale u severnoj Francuskoj (Operacija Overlord). Krajem jula 1944. jedan od njih, Klaus fon Štaunterberg, podmetnuo je bombu u Hitlerov vojni štab, ali je Hitler preživeo. Usledila su ispitivanja i strelјanja, oko 4.000 osoba je pogublјeno – i pokret otpora je slomlјen.

 

Do kraja 1944. Sovjeti su potpuno oslobodili državu i počeli prodirati u srednju Evropu. Saveznici su nadirali u Nemačku sa zapada. Nemačka je vojno poražena, ali Hitler je odbijao pomisao na predaju ili pregovore o predaji. To je dovelo do dalјeg ratovanja i razaranja Nemačke. U aprilu 1945-oj, Sovjeti su bili pred Berlinom. Hitlerovi saradnici su savetovali beg u Austriju ili Bavarsku ali znamo da je skoro otkriveno da je prešao Avionom iz Berlina preko Danske do Španije pa odatle iz Kadiza podmornicom do Argentine.

 

HITLER I OKULTIZAM U NACISTIČKOJ NEMAČKOJ

 

Zbivanja u Nemačkoj u periodu pred II. Svetski rat kao i u toku njega, nameću utisak kao da je nemački narod pojavom nacizma bio pod uticajem jedne specifične vrste “dubokog masovnog transa”. Neki istoričari su primetili da su Nemci u odnosu na neke druge narode u tim vremenima razmišlјali i ponašali se potpuno drugačije. Šta se to dešavalo i da li je stvarno moguće “začarati” celi jedan narod, te ga izmanipulisati da uđe u oružani sukob sa svim drugim narodima sveta? Da li je nasilјe stvarno urođeno u čoveku ili je on ponekad samo žrtva jedne manipulacije njegove svesti, koje nije svestan.

 

Ovde bi možda mogli naći jednu indikaciju da bi trebali posvetiti veću pažnju proučavanju onoga šta se zbiva u onom periodu kad počne “razvijanje” zastava i mahanje njima, kao i konfrontiranje lјudskih bića i nacija, jednih protiv drugih. Kako se to manipuliše njihova percepcija da u drugima vide neprijatelјe s kojima su spremni boriti se na život i smrt, a ne pripadnike iste lјudske rase?!

 

Za Hitlera se već odavno tvrdi da je imao “dve ličnosti.” Istovremeno, on kao i celi nacistički pokret, bili su do guše uronjeni u okultne rituale i simbole. Postoje teorije da su nacisti žrtvovali za interese svojih mentora sa „4-tog sprata“denziteta, koga god su od njih zahtevali, bilo da su pojedinci ili cele grupe. To se odnosilo čak i na cele narode, po svoj prilici pre svega na Jevreje. Možda će to neverovatno da zvuči, ali prema podacima iz knjige “The Morning of the Magicians”, L. Pauwels & J. Bergier mnoge paranaučne teorije i religiozni koncepti na kojima je bila bazirana nacistička Nemačka tvrdi se, bili su slični. U to vreme bila su aktivna poznata ezoterička društva kao što su : Zlatna Zora, Vril, Thule, Crni Red, Ahnenerbe i druga. Ali koja je od ovih bila magijska “pokretačka sila” koja je stajala iza nacističke Nemačke?

 

Kratko pre nego što su nacisti došli na vlast u Nemačkoj, u Berlinu je bilo osnovano jedno tajno ezoterijsko društvo po imenu “Luminozna loža“ ili „Vril“ . Čini se da je to društvo bukvalno bilo osnovano na osnovu ideja iznesenih u priči : “Rasa Koja Dolazi“ (The Coming Race) autora Bulwer Lytton-a, koji u toj knjizi opisuje jednu rasu lјudi koji su po svom fizičkom izgledu daleko ispred naše. Ti lјudi su stekli takve moći da su oni u poređenju s nama kao bogovi. Pomenuto društvo “Vril “ se bavilo metodama koncentracije i sistemom unutrašnje mentalne gimnastike koja će im omogućiti da se spiritualno transformišu. Navodno, oni su svoje mentalne vežbe započinjali tako što su satima zurili u jabuku presečenu na dvoje. Sam pojam “Vril” za njih je podrazumevao jednu ogromnu energiju koja je zastuplјena u našem univerzumu i od koje mi koristimo samo jedan mali delić, a koja ujedno predstavlјa i nervni-centar našeg potencijalnog božanstva. Ko god uspe da ovlada tom Vril-energijom, postaće prvo gospodar nad samim sobom, zatim lјudima oko sebe i konačno celim čovečanstvom, smatrali su pripadnici ovog društva. Tako, prema njima, jedino na šta se čovek treba da koncentriše, to je da ostvari taj cilј. Sve ostalo, pripadalo je samo zvaničnoj psihologiji, moralu i religijama, te je stoga bilo beznačajno.

 

Ovo tajno društvo je smatralo da se svet nalazi pred velikim spiritualnim i prirodnim promenama, jer se bliži čas kad će pomenuti Gospodari izaći na površinu zemlјe, i ukoliko ne sklopimo savez s njima da bi postali kao oni, onda ćemo postati njihovi robovi. Luminozna loža bila je u vezi sa teozofskim i Rozenkrojcerskim društvima. Jedan od poznatijih članova te lože bio je i Karl Haushofer (1869 – 1946) je poreklom iz porodice naučnika i umetnika. Iako se orijentisao na geopolitiku završio je najviše vojne škole i ozbilјno započeo karijeru kao vojni instruktor u nemačkim (bavarskim) vojnim akademijama i generalštabu 1908 godine je poslat u Japan kao savetnik japanske carske armije gde se često vidjao sa japanskim carem i vodećim vojskovodjama Japana.

 

U teorijama nastanka nacističke ideologije on je značajan iz dva razloga. Smatra se da je preko svoga učenika i docnije naučnog saradnika u vojnim naukama Rudolfa Hesa, imao veliki uticaj na Hitlera u vezi sa teorijama značaja okultizma za nacistički pokret i potom za približavanje Nemačke i Japana. Bio je jedan od prvih naučnika koji je tvrdio da je Nemačka izgubila I svetski rat zbog nepoznavanja i nepoštovanja geografskih zakona strategije i izbora globalnih saveznika. Tako je njegovo iskustvo i veze sa japanskim dvorom i vojnom elitom doprinelo zbližavanju Japana i Nemačke sve do najčvršćeg savezništva i stvaranja “Sila osovine”. Louis Pauvels , u svojoj knjizi “Gospodin Gurđijev”, pominjeHaushofera kao bivšeg studenta Gurđijeva, koji je tvrdio da je Haushofer osnovao prva “Vril” društva i da je bio član tajnog bratstva Tule.

 

Englesko neo-pagansko društvo „Zlatna Zora“ osnovano je kao grana Engleskog Rozenkrojcerskog društva, koje je osnovao Wentworth Little 1867. godine. (Samuel Mathers je inače bio osnivač Zlatne Zore).Little je bio u tesnom kontaktu sa nemačkim Rozenkrojcerima. Jedan od njegovih učenika bio je Bulwer Lytton, koji se u to vreme proslavio svojom novelom „Poslednji Dani Pompeje“. Već smo napomenuli da njegovo delo, „The Coming Race“ ili „Zanoni“, kasnije postaje inspiracija za jednu pre-nacističku grupu u Nemačkoj. “Nepoznati supermeni” je često koriščen pojam, kojim su se označavala određena bića u tadašnjoj ezoteričkoj literaturi Istoka i Zapada, mada nigde nije bilo precizirano da li ta bića žive stalno ispod zemlјine površine ili povremeno kada dolaze sa drugih planeta, da li izgledaju kao oni džinovi čiji se skeleti čuvaju u kriptama nekih tibetanskih manastira ili imaju neki bestelesni ili drugi oblik.

 

Ti entiteti su često bili prizivani za vreme okultnih rituala pomenutih i nekih satanističkih i neo-paganskih kultova. Arthur Machen je bio pripadnik Zlatne Zore koji je takođe zagovarao postojanje jednog Sveta Zla, koji je pun pećina i mračnih bića koja ih nastanjuju. Prema njemu, lјudi u tom svetu ‘dolaze u kontakt’ sa “Nepoznatim Supermenima”. Sam Hitler je u nekoliko navrata pre nego je postao kancelar i diktator tvrdio da se nalazi u direktnom kontaktu s ovim “supermenima,” tako da on uopšte nije dovodio u pitanje njihovo postojanje. Jednom prilikom Hitler je razgovarao sa Raušningom, guvernerom pokrajine Danzing u vezi sa problemom mutacije lјudske rase. S obzirom da nije razumeo “ezoteričku osnovu onoga o čemu je Hitler govorio uglavnom u dugim monolozima Rauschning je interpretirao Hitlera kao nekog uzgajivača stoke, koji želi da popravi “krvnu sliku,” odnosno genetske osobine Nemaca. Hitler je govorio:

 

“Ali sve što možemo da uradimo, to je da pomognemo prirodi da skrati taj put kojim moramo da prođemo! Priroda je ta koja treba da stvori jednu novu vrstu. Ali „Novi čovek” već sada živi među nama! On je ovde!”,trijumfalno je govorio Hitler.

 

“ Reći ću ti jednu tajnu. Ja sam video tog novog čoveka. On je neustrašiv i zao. Ja sam ga se doista uplašio” “Kada je to govorio”, pričao je kasnije Rausching, “Hitler se tresao kao u nekoj vrsti ekstaze”. Achille Delmas, berlinski doktor kliničke psihologije, izjavio je sledeće:

 

“Jedna osoba bliska Hitleru mi je rekla da se on budi noću vrišteći i grčeći se. Onda zove upomoć i čini se kao da je delimično paralizovan. Tada ga obuzima i panika, pa počne toliko da se trese da se i krevet trese zajedno s njim. Celo to vreme on govori neke nerazumlјive reči, bori se za vazduh kao da se guši. Ista osoba mi je detalјno opisala jedan od njegovih napada, u što bih teško poverovao da nemam veliko poverenje u tu osobu.

 

“Hitler je stajao u svojoj sobi, lјulјao se i gledao oko sebe kao da se izgubio. ‘To je on, to je on,’ ječao je; ‘on je došao po mene! Usne su mu bile bele a znoj je liptio niz njega. Onda je počeo isprekidano i nerazumlјivo da priča. To je bilo užasno. Koristio je neke čudne izraze koji su bili međusobno povezani, ali u nekom bizarnom neredu. Onda je ponovo ućutao ali su se njegove usne još uvek pomicale bez reči. Malo smo ga potapšali po leđima i dali mu nešto da popije. Nakon toga on je iznenada vrisnuo: ‘Tamo! Tamo! Tamo u uglu! Eno ga tamo!’ – vikao je udarajući nogom u pod Pokušali smo ga smiriti govoreći mu da je sve u redu i da nema čega da se plaši. .. Na kraju se polako smirio. Nakon svega toga spavao je prilično dugo vremena. dok sutradan nije polako došao k sebi…”

 

Ukoliko se sada podsetimo na osnivača Zlatne Zore i njegova iskustva, pa ih uporedimo s onim što je Hitler doživlјavao, da li možemo tu naći neke paralele? Koje su to sile bile u interakciji s ovom dvojicom lјudi i manipulisale njima? Pogotovo ako uzmemo u obzir da su Stalјin i mnogi drugi državnici takođe imali slične neobjašnjive “napade” Izgleda da sva ta tajna i polutajna društva predstavlјaju manifestaciju jednog sveta koji nije isti kao svet u kojem mi živimo. Neki taj svet nazivaju: kao – OPS oblast postojanja 4-tog denziteta, odnosno, da se radi o jednom svetu koji egzistira na “spratu” iznag našeg.

 

Dakle, ovde imamo moderne Rozenkrojcere, Masone, Zlatnu Zoru, Iluminate, Društvo Vril, Crni Red, Društvo Thule i njihove veze sa veoma dobro organizovanim neo-paganskim Teozofskim Društvom gde nalazimo mešavinu neopaganske magije, orijentalne atmosfere i hindu- učenja. Ne zaboravlјajući tajna satanistikčka društva spomenimo da neki istraživači smatraju da je društvo Thule predstavlјalo sponu Zapada sa nekim oblicima istočnjačkog satanizma. Francuski filozof Rene Guenon u svojoj studiji “Le Theosophisme, histoire d’une pseudo-religion”, objavlјenoj 1921. g. predvideo je ono što će ubrzo uslediti:

 

“Lažne Mesije koje smo imali prilike do sada videti nisu izveli nikakava velika čuda, a njihovi učenici su lјudi koje je lako vrbovati. Ali ko zna šta nas još čeka u budućnosti? Kada shvatite da sve te lažne Mesije nisu nikada bile ništa drugo do nesvesne alatke u rukama onih koji su ih “omađijali” , i kada neko obrati pažnju na seriju eksperimenata koje su teozofisti jednog za drugim pravili, onda čovek mora da zaklјuči da su to bile samo probe, koje će se ponavlјati u raznim oblicima sve dok im ne obezbede uspeh u preuzimanju vlasti nad masom a koji u međuvremenu izazivaju samo uznemiravajuće efekte. Ne verujem da su teozofisti toliko jači od okultista ili spiritualista, da bi bili u stanju sami da uspešno obave poduhvat tog obima” .

 

Moguće je da u tome saradjuju, ali, možda se iza svih tih pokreta nalazi nešto što je mnogo opasnije i o čemu njihovi lideri, čak i sami mnogo ili ništa ne znaju, jer su nesvesno postali alatke u rukama jedne više sile?

 

U to vreme živeo je i poznati gnostičar Rudolf Steiner inače rođen u Slavoniji , tada Austrougarskoj monarhiji, koji je u Švajcarskoj osnovao jedno duhovno istraživačko društvo bazirano na ideji da se celi univerzum nalazi u čovekovoj svestii da je čovekov um sposoban da ostvari mnogo više od onoga što je poznato u zvaničnoj psihologiji. Steiner je napravio veliki doprinos na mnogim polјima (biologija, medicina, pedagogija itd.) te se može reći da je stvarno radio za dobro čovečanstva. On je smatrao da su teozofija i razna neo-paganska društva iznikla iz jednog velikog podzemnog Sveta Zla, i da teozofi predstavlјaju glasnike dolazećeg satanskog ili demonskog doba. U njegovim učenjima postojala je jedna jaka moralna komponenta i njegovi učenici su se morali obavezivati da će činiti čovečanstvu samo dobro. On je želeo da osnuje jedno društvo “dobrih lјudi koji čine dobra dela”. Bez obzira da li su njegove teorije odgovarale objektivnoj istini ili ne, za njega se može reći da je bio veliki humanista. Interesantno je to da su nacisti od samog početka svog organizovanja gledali na Steinera i na njegovo učenje kao na velikog neprijatelјa počeli da proganjaju njegove učenike i pristalice. Sumnja se da su 1924. godine njegovi neprijatelјi zapalili Steinerov centar u Dornach-u u Švajcarskoj i uništili celokupnu arhivu. Naredne godine, Steiner je umro. Tako su teorije “smrznutog sveta” i “šuplјe zemlјe” zaživele i počele se sve više širiti a moderna nauka je bivala sve više i više potiskivana.

 

Već u leto 1925. godine svi najpoznatiji naučnici iz Nemačke i Austrije dobili su jedno ultimativno pismo sledeće sadržine: “Došlo je vreme da izaberete – da li ćete biti s nama ili protiv nas. Dok Hitler rasčišćava stvari u politici, Hans Horbinger će brisati s puta sve „lažne“ nauke upozorenjem : „ Priklјučite nam se pre nego što bude kasno”. Doktrina večnog leda biće jedan od znakova regeneracije nemačkog naroda i ona u suštini sa teorijom šuplјe planete (gdje lјudska rasa živi na njenoj unutrašnjoj strani) bile su sasvim oprečne, međutim, jednom prilikom u prilici da se odluči za jednu od ove dve teorije, Hitler je izjavio: “Naše shvatanje sveta ne mora da bude koherentno. Obe ove teorije mogu biti ispravne”. Ovakav njegov stav nije ništa manje interesantan, od ovih teorija.

 

Iz Nemačke tada počinju da odlaze poznata naučna imena Ajnštajn, Fermi, Teller a docnije neke i proteruju. Teorija šuplјe planete bila je aktuelna sve do 1942, kada su u aprilu, Hitler, Gering i Himler odobrili tajnu misiju u kojoj je specijalna ekipa nemačkih naučnika pod vođstvom Dr. Heinz Fishera bila poslata brodom sa najnovijom radarskom opremom i drugom opremom koja je bila prilično oskudna u Nemačkoj u to vreme na ostrvo Ruegen u Baltičkom moru, kako bi se uz pomoć određenih merenja i naučno ustanovilo i potvrdilo da li lјudi žive na unutrašnjoj strani planete. Usmeravanjem radara pod uglom od 45%, tačke odbijanja radarskih zraka na unutrašnjosti zemlјine kore trebale su da se ocrtaju na mernim uređajima. Nakon nekoliko sedmica eksperimenata ovi naučnici su se vratili nazad praznih ruku i potpuno uvereni da niko ne živi na unutrašnjoj strani planete. Nedugo nakon njihovog povrataka Dr Heinz Fisher je pao u nemilost nacista ali je preživeo završetak rata i operacijom “Paper-clipprebačen u SAD. Tamo upitan u istrazi od strane novinara u vezi svog učešća u ovoj ekspediciji, on je odgovorio da su ga nacisti terali da čini potpuno lude stvari.

 

Može se dakle reći da su iracionalna verovanja i teorije promovisane od strane određenih ezoteričkih društava činile značajan deo baze nacističke ideologije. Hitler je često naglašavao da onaj koji se ne razume dovolјno u ezoteriju, nije u stanju razumjeti ni nemačku politiku ni globalnu politiku. Zanimlјivo je da posle Drugog svetskog rata nikada nije bila posvećena neka veća pažnja dublјem proučavanju ezoterijske pozadine nacističke ideologije, kako bi se možda otkrili neki faktori koji bi pomogli eventualnom sprečavanju ponavlјanja istorije u smislu manipulacije svesti lјudi od strane pojedinaca i određenih “ezoteričkih” društava. Čini se da to nije nimalo slučajno, pogotovo ako imamo na umu da je nekima upravo stalo do toga da nam se istorija stalno ponavlјa. Društva kao što je nekad bilo Thule rade i danas , samo pod drugim imenima, (na primer „Scull and Bones Society“ – “Društvo Lobanje i Kosti” , čiji su članovi Bush, Kerry, Gor i ceo niz drugih američkih lidera političara, biznismena, novinara itd.) Inače američko Društvo “Lobanje i Kosti” ima isti amblem, kao i Hitlerove SS jedinice. Slučajnost ? Ali da se vratimo Adolfu.

 

Nakon što je Hitler došao na vlast u Nemačkoj, mnogi poznati naučnici morali su potpisati jednu izjavu kojom potvrđuju da veruju u teoriju večnog leda. Ova Horbingerova teorija bila je zasnovana na jednoj njegovoj viziji istorije i evolucije kosmosa. Inače Hans Horbinger je u vrijeme razvoja nacizma imao ulogu zvaničnog nacističkog proroka. Nјegova teorija je “objašnjavala” stvaranje sunčevog sistema, poreklo naše planete, života i duha. U njoj je bila opisana celokupna istorija našeg univerzuma, a bile su predviđene i sve njegove buduće transformacije. Odgovarala je i na pitanja kao što su “Ko smo mi?”, “Odakle dolazimo?” i “Kuda idemo?” Bila je bazirana na ideji o jednoj neprekidnoj borbi između leda i vatre ili sila odbijanja i privlačenja u beskonačnom prostoru. S tim u vezi, Horbinger je smatrao da su sve planete u našem univerzumu slične loptama leda, dok jedino zemlјa koja je samo delimično prekrivena ledom, predstavlјa istinsko poprište bitke između vatre i leda u našem univerzumu. Naravno, nemački narod je bio taj koji će uspešnim ostvarenjem svoje misije, obezbediti konačnu pobedu vatre nad ledom, pisao je Horbinger.

 

Na tom principu bila je bazirana i Hitlerova ratna strategija. Prema mnogim svedocima, Hitler je smatrao da će se sve, pa čak i čuvena ruska zima povlačiti pred nemačkim trupama koje su po njemu predstavlјale – vatru u ezoteričkom smislu. Međutim, ispostavilo se obrnuto. Zima u Rusiji je tih godina bila daleko jača nego što su Hitler i njegovi metereolozi predviđali, tako da su hilјade njemačkih vojnika izgubile život usled veoma niskih temparatura, a da mnogi nisu uspeli ni metka da opale. Hitler je pokazao u nekoliko navrata proročanske sposobnosti u vezi tačnih datuma pobeda nad Polјskom, Francuskom itd., uz pomoć kojih je stekao kredibilitet genijalnog stratega, čak skoro proroka u nemačkim političkim i vojnim krugovima, a pogotovo u narodu.

 

Pred kraj rata Hitler je bio uveren da univerzum traži od nemačkog čoveka još veće žrtve i bio je spreman da žrtvuje svakog nemačkog građanina u ime viših cilјeva. Hans Horbinger je u vrijeme razvoja nacizma imao ulogu zvaničnog nacističkog proroka. Nјegove kosmičke teorije imale su uporište u drevnoj mitologiji, dok istovremeno sa klasičnom astronomijom i matematikom nisu imale nikakve veze. On je smatrao da samo proroci mogu da se bave naukom, jer su oni prosvetlјeni lјudi sa jednim višim nivoom svesti. Ipak čovek po imenu Dietrich Eckardt, pripadnik Društva Thule, bio je veći mag od Horbingera. On je zajedno sa Alfredom Rosenbergom upoznao Hitlera 1920. godine, dok je ovaj još bio kaplar bivše njemačke vojske. Prema mnogim izvorima, on je bio Hitlerov “duhovni guru” koji je upravlјao njegovim razmišlјanjem i ponašanjem. Tokom skoro 3 godine, on ga je učio da piše i pravilno govori. Navodno, njegova uputstva Hitleru bila su prenošena na dva nivoa, od kojih je prvi podrazumevao jednu “tajnu doktrinu”, a drugi je bio u vidu “propagandne doktrine”. Eckardt je bio jedan od sedmorice osnivača nemačke Nacional-socijalističke Partije, u julu 1923. godine. Prije nego što je umro u jesen iste godine, on je rekao jednom svom kolegi: “Sledite Hitlera On će igrati na muziku koju sam ja komponovao. Mi smo ga osposobili da komunicira s “NјIMA”. Mene nemojte žaliti, jer ja sam izvršio veći uticaj na istoriju, od bilo kog drugog Nemca do sada. Pitanje je sa kime je Hitler trebalo da komunicira- – sa njima? Kojima to-Nјima?! Anđelima pomoćnicima duhovima-zaštitnicima?

 

U Nemačkoj je, kažu, pre Drugog svetskog rata bilo više astrologa nego bilo gde u svetu. Dolazak Adolfa Hitlera i nacističke partije na vlast podstakao je mnoga nagađanja da li je firer sklon astrologiji i okultizmu, i ta priča da je bio okružen njima bila je prisutna u Rajhu još od 1933. godine. Ipak, izvan Nemačke o tome se počelo više govoriti od 1938. godine, a londonski „Dejli Mejl“ izneo je 30. januara 1939. godine tvrdnju da Hitler poklanja veliku pažnju savetima astrologa. Iste godine u proleće u novinama u Lozani, u Švajcarskoj, piše: „Niko ne veruje u astrologiju više od her Hitlera. Najbolјe mušterije Internacionalnog instituta u Londonu su privatni astrolozi iz Berhtesgadena. Svakoga meseca traže nove astrološke podatke. Ovo je zato što her Hitler veruje u astrologiju“.

 

„Dejli Mej“ u leto, dva meseca pred rat, donosi vest da je Nikolas M.Batler, predsednik Kolumbija univerziteta u Nјujorku, potvrdio da Hitler ima petoricu astrologa, a „Ivning Standard“ oktobra 1939., pet dana po izbijanju rata, navodi ime jednog od njih. Pa ipak, u Nemačkoj u maju 1941. godine počinju hapšenja astrologa, okultista i vidovnjaka: pored ostalih i vlasnika najveće avio kompanije Vilhelma Meseršmita i čitavog štaba Rudolfa Hesa, čiji je član, kako se smatra, bio i poznati astrolog i okultista Šulte Štrathaus. Oni su gotovo svi završili u konc logorima. Mediji van Nemačke izveštavaju da je od početka rata nestala Elizabet Ebertin, navodno, „Hitlerov omilјen astrolog“, za koju se smatra da je jedna od retkih osoba koja zna tačan čas njegovog rođenja! „Dejli Telegraf“ piše da je Ebertinova rukovodila izdavačkom kućom sa gotovo monopolističkim položajem u objavlјivanju astroloških publikacija u Nemačkoj.

 

Ipak kažu da je Adolf bio skeptik kada je reč o astrologiji. Kao dokaz navodio je da ni lјudi rođeni u isto vreme pod istim položajem zvezda nemaju jednaku sudbinu. „Sujeverje je činilac koji se mora uzeti u obzir kod procene lјudske motivacije, mada se ono može prerasti i ismejati“, govorio je. Ipak, iza kulisa neverovanja i zvaničnog odbacivanja pa čak i progona „zvezdočitača“, nešto se oko toga događalo, ne samo u Nemačkoj nego i u Britaniji.

 

Pangermanistička ideologija, vraćanje paganskim korenima koje se pored ostalog odražavalo u zvaničnom slavlјenju solsticija umesto Božića i drugo što je nacistička ideologija donela Nemačkoj, nije moglo da ne rezultira mračnom plimom okultizma koja se valјala ispod površine. Jedna od priča sa takvom pozadinom je bekstvo Rudolfa Hesa, jedinog Hitlerovog iskrenog prijatelјa, u Englesku, koje je i do danas ostalo nerazjašnjena misterija.

 

Postoji verzija po kojoj je Hes verovao u astrološka tumačenja. Kada je Ministarstvo propagande zabranilo javno iznošenje svih okultnih, spiritualističkih, vidovnjačkih, telepatskih i astroloških veština, ta se zabrana, nekim čudom nije odnosila na astrologa Karla Ernesta Krafta. On je deset godina posle rata, prilikom osnivanja Nove Izidine lože u Londonu, izjavio da je video propast Nemačke još krajem 1939. godine, a da je 1941. odlučio da o tome obavesti Rudofa Hesa, pošto ništa slično nije smeo da pomene Hitleru. Hesu je doslovno rekao:

„Sve do ovog poslednjeg marta (1941.) dosledno sam proricao naklonost sudbine i uvek sam bio u pravu. Sad, bez obzira na pobede što ih je Nemačka izvojevala, ja vam kažem kako se Hitlerova meteorska karijera bliži svom zenitu. Još se može promeniti sudbina, za mesec ili dva. Posle toga biće kasno i Rajh će propasti u naredne tri godine. Biće to strašan kraj za sve u Nemačkoj“.

 

Nakon izlaganja, potkreplјenog astrološkim mapama, Hes mu je poverovao i, ne pominjući Krafta, sastao se sa firerom, ubeđujući ga da sklopi mir sa protivnicima, makar i na sopstvenu štetu. Hitler je to, naravno, odbio, a Rudolf Hes je 10. maja 1941. tajno preduzeo misiju na svoju ruku i sleteo u Škotsku, gde su ga Englezi zarobili.

 

Hitlerov Rajhsministar, čije je bekstvo u Nemačkoj ocenjeno kao izdaja, a pominjao se i uticaj astrologa i okultizma kojem je bio sklon, u Engleskoj se jednom sastao sa Vinstonom Čerčilom, a tri puta sa izvesnim Valterom Johanesom Štajnom, samozvanim doktorom okultizma, koji je svojevremeno u Beču studirao medicinu i filozofiju. Štajn je još 1913. u Beču upoznao Hitlera i bio je fasciniran njegovim pričama o pangermanizmu i radničkom pokretu. Postali su veliki prijatelјi. Posle Prvog svetskog rata, postao je njegov specijalni savetnik, kada se Hitler zbližio sa Ditrihom Ekartom i Karlom Haushoferom, osnivačima okultnih društava „Vril“ i „Tula“. Pošto se sećao Štajnovih predratnih predviđanja o ubistvu Ferdinanda, slomu Poćorekovih armija u Srbiji i porazu koji čeka Nemačku, slepo mu je verovao i držao se njegovih astroloških uputstava, koja mu je nedelјno izrađivao. Prijatelјstvo je trajalo sve dok se 1933. godine Štajn nije sukobio sa Himlerom, a pošto je znao na čijoj će strani biti Hitler, pobegao je u Englesku. Britanske službe tako su saznale mnogo toga o okutnoj praksi nacističke partije i samog firera, a Štajn je postao britanski obaveštajac, član Čerčilovog „Crnog kabineta“.

 

Štajn i Hes pozdravili su se kao stari prijatelјi. Moleći ga da utiče da se Nemačka nekako spase, Rudolf Hes dao je Valteru Štajnu Kraftove horoskope i otišao u zatočeništvo, gde je umro 1982. godine. Kraft se posle Hesovog leta za svaki slučaj sklonio u Švajcarsku, odakle se ograničio na to da Hitlerovoj tajnoj službi dostavlјa samo predviđanja o atentatima na vođu Rajha, u čemu je, tvrdi se, bio više nego uspešan. Posle rata odbio je da radi za Čerčilov „Crni kabinet“, ali je na jednom zatvorenom sastanku sa Čerčilom i Delmarom prorekao hladni rat, sukobe u Palestini i osnivanje Evropske unije. Posle osnivanja Nove Izidine lože 1955. godine povukao se i više se za njega nije čulo. Štajn se preselio u Ameriku, gde je sve do 1961. godine radio poverlјive poslove za Pentagon. Kada su 2005. godine otvoreni arhivi britanske tajne službe, saznalo se o njenom parapsihološkom i astrološkom delovanju tokom Drugog svetskog rata! Nakon skidanja embarga sa informacija ove vrste, očekuju se nova otkrića i saznanja, mada je još 1972. godine jedan od istraživača, Erik Hau u knjizi „Hitlerov crni mag“, objavio neke detalјe tog ratovanja. Trevor Revenskroft, autor više knjiga o ovoj temi, takođe se bavio istraživanjem Hitlerovih astroloških i okultističkih preokupacija.

 

„Crni kabinet“, koji je osnovao Vinston Čerčil, a kojim je rukovodio Seftion Delmer, znalac za okultne operacije, imao je zadatak da deluje preko Bi-Bi-Sija i mreže radio stanica, kao da program emituje iz Nemačke, i daje predviđanja o propasti Trećeg Rajha i Nemačke. Osim toga, izdavali su i rasturali novine i letke sa istom tematikom, a Štajn je bio savetnik premijera Čerčila za analizu Hitlerovog uma i njegovih motivacija.

 

Pored ostalog, Štajnovo zaduženje bilo je da dalјinski deluje na firera i njegove odluke. U Delmerovim beleškama iz 1940. godine o Hitlerovom porazu kod Denkerka tvrdi se sledeće:

 

„Pretila nam je apsolutna katastrofa, a onda je Oter (Štajnovo magijsko ime) rekao da će pokušati da Hitlera odvrati od tog nauma. I,desilo se čudo – Nemci su prestali sa napadima, a naše trupe su se mirno ukrcale na brodove i vratile u britanske luke“.

 

Gebelsovi memoari takođe posvećuju pažnju ovom Hitlerovom neshvatlјivom potezu:

 

Svi smo bili u čudu. Gering je preklinjao Hitlera da jednim potezom zbriše neopreznu englesku armiju koju smo odbacili na ivicu Lamanša. Jodl i Kajtel su ga molili da „udave“ Engleze u roku od 15 minuta. Hitler je samo ćutao i odmahivao glavom, ponašao se kao izgublјen. Neshvatlјivo, propustio je da ponizi Engleze i možda dobije rat“.

 

Horoskopi i za kraj

O poslednjim Hitlerovim danima u svom dnevniku svedoči grof Šverin fon Krozik, njegov ministar finansija. Dnevnik i pisac su uhvaćeni u Flensburgu maja 1945. Gebels, kada su već Sovjeti ulazili u Berlin, poverava Kroziku da je nedavno čitao fireru odlomke iz istorije Fridriha Velikog. U delu gde se opisuje kralјevo očajanje pred porazom Pruske, u knjizi piše: „Smeli kralјu! Sačekaj još malo, pa će tvojim mukama doći kraj. Sunce naklonjene ti sudbine krije se već iza oblaka i uskoro će te obasjati“. Na to, reče Gebels, suze zablistaše u firerovim očima, nakon čega su poslali da se iz tajne Himlerove arhive donesu dva horoskopa: jedan je bio Hitlerov, urađen 30. januara 1933., a drugi horoskop Republike, sa datumom od 8. novembra 1918. godine.

 

Proučili su ih i otkrili zapanjujuće činjenice. Oba su predskazivala izbijanje rata 1939. godine, slavne pobede do 1941. a zatim niz poraza i ratne strahote u ranim mesecima 1945. godine, posebno u prvoj polovini aprila. Zatim jednu sveobuhvatnu pobedu u drugoj polovini meseca, status-kvo do avgusta, a onda mir! Posle uspostavlјanja mira, nastupiće teška vremena za Nemačku, a od 1948. će početi njen novi uspon!

 

U noćnim satima 12. aprila fon Krozik dobija telefonsku poruku da je umro Ruzvelt. Gebels, koji se upravo vratio u Berlin, u ranim jutarnjim satima 13. aprila, naručuje bocu šampanjca za svoje saradnike i telefonira Hitleru:

 

„Moj Fireru, čestitam vam, Ruzvelt je mrtav! U zvezdama je zapisano da će druga polovina aprila biti za nas prektretnica. Sada je petak, 13.april. Ovo je ta prekretnica!“

 

Istog dana, u Hitlerovom skloništu viđen je Bernd Unglaub. Kosmolog, koji je živeo u Berlinu, 1929. godine napisao je knjižicu „Šta je, šta će biti?“. U njoj je prorekao Hitlerov dolazak na vlast 1933. i veliki rat 1939. godine, koji će Nemačkoj doneti velike nevolјe. Gestapo je sve primerke uništio 1941. godine. Unglaub je priznao da je još od 1922. godine pratio Hitlerove govore, ali mu se nije pridružio, jer je znao kakav će biti kraj. On ga je i predvideo za 1945. godinu, zbog čega ga je Gestapo uhapsio. Ipak su ga, za čudo, pustili i više ga nisu uznemiravali.

 

Da li je tog 13. aprila, kada se nacistička vrhuška zbog smrti Ruzvelta ponadala preokretu rata, neko otišao po Unglauba, i šta je ovaj rekao Hitleru, ostaje samo nagađanje, jer ovaj to nije stigao da ispriča. Preminuo je 21. jula 1945. od raka jezika. Rauschning, guverner Dancinga Hitlerov lični prijatelј: Čovek se ne može odupreti utisku da je Hitler bio jedan prilično obdaren ili jak medijum koji je dobijao impulse sa strane, a posebno od mase pred kojom je imao svoje nastupe i držao govore Većinu vremena medijumi provode kao obični, normalni lјudi u redovnim aktivnostima. Medjutim, iznenada kao da dobiju neku psihofizičku inspiraciju i motivaciju, kao da ih nešto obdari nečim što liči na neprirodne moći, što ih tada naglo odvoji od ostatka lјudi i mase. Ti neobični podsticaji dolaze od neke sile, koja je nešto što što se nalazi izvan njihove normalne i uobičajene ličnosti – reklo bi se da njihovo telo zaposednu neke druge ličnosti, posetioci sa neverovatno širokim znanjem. To se ogleda u izvanrednoj inspiraciji i sposobnosti da tačno odgovaraju na najneobičnija i najteža pitanja, koja po svome obrazovanju i struci nikako ne bi mogli znati ili da govore o vizijama koje su prisutnima teško ili gotovo nikako razumlјive, ali veoma impresivne.

 

Hitler je najčešće imao tu vrstu transa u kojima je imao vizije nekih događanja razmišlјanja i komentare događaja iz istorije ili života poznatih lјudi, koji su bili začudo nepoznati istoriji ali kasnije potvrđeni kao tačni. Kada ih prođe ta njihova kriza, medijumi onda padaju nazad u svoju svakodnevnicu . Upravo na takav način je i Hitler bio zaposedan od strane nekih sila koje su bile izvan njega, koje su bile slične demonskim silama za koje je individua po imenu Hitler, predstavlјala jedno sredstvo za njihovu manifestaciju. Ta mešavina Hitlerovog banalnog i nadprirodnog stvarala je jedan nestabilan dualitet, kojeg je čovek mogao primetiti u njegovom prisustvu.

 

Georg Strasser, jedan od najbližih saradnika: “Slušajući Hitlera čovek bi mogao pomisliti da se radi o čoveku koji je u stanju da povede celo čovečanstvo do slavne pobede… kao svetlost kad se pojavi u nekom tamnom prozoru. Nјegovi govori su nadrealistički i fascinantni. Gospodin sa brčićima preobraća se u arhanđela… Onda taj arhanđel odleti … dok gospodin Hitler ostane da sedi sa svetlucavim očima i sav u znoju……. “

Gaëtane Bouchez , medijum za Hitlera kaže: ”Gledao sam u njegove oči – to su bile oči jednog medijuma u transu… Ponekad se činilo da se tu pojavlјivala i neka ektoplazma; Hitlerovo telo kao da je bilo opsednuto od strane nečeg…nečeg… tečnog Nakon toga on bi se ponovo vratio sebi, skupio se i izgledao mali i beznačajan, pa čak i vulgaran. Činio se veoma iscrplјen, kao da mu je sva energija iz tela iscrplјena.”

Andre Francois-Poncet, germanista i ambasador Francuske u Nemačkoj od 1927 do 1939 za njega kaže:

“On je ušao u neku vrstu medijumskog transa. Izraz na njegovom licu bio je ekstatičan. Taj medijum je nesumnjivo predstavlјao ne samo jednog čoveka, nego jednu grupu, jedan kolektiv nekih sila sličnih nekoj magičnoj termoelektrani. Ono što nam se činilo sigurnim bilo je to da je Hitler bio animiran od strane nečega drugačijeg od onog što je propovedao; od stane nekih sila i doktrina koje su bile veoma loše koordinisane, bez ikakve sumnje, ali beskonačno mnogo opasnije nego što je bila u celosti teorija o nacional-socijalizmu.”

 

Ko li je vladao Hitlerom. Da li su prizvani paraziti tamnih sila koji pokušavaju da vladaju planetom. Puno nedorečenih odgovora. Ali u nekoj od sledećih emisija ćemo dati prikaz šta su uzeli od Slavenoarijevaca I kako su ukalјali neke od simbola koje su pod opravdanjem da su bili nacisticki simboli bili zabranjeni dugo nakon 2. svetskog rata.

razmak

Transkript emisije Drevnik br.44, radio Serbona
Autori i voditelјi: Drago, Dule, Duki, Aca i Saša

Poslušajte celu radio emisiju

Ko je bio veliki diktator Hitler?
5 (100%) 1 vote

Слични чланци

Rune – Prvo pismo rase Obradama tema u Drevnicima, dolazili smo u dodir sa različitim drevnim slovima i znacima kao i njihovim brojem koji su korišćeni od strane naših preda...
Srbsko Sibirska veza – SRBI – Potomci ... Imali smo već emisiju o dolasku sa severa Afrike Anta na Balkan, Anta koji su Srbi, koji su govorili najstarijom verzijom jezika a na koji danas najvi...
Grčka fatamorgana – Ukradena Srbska mitologi... Kada kažemo Grčka, pored letovanja, prvo što nam padne na pamet je čuvena Grčka mitologija. A kako je ona zapravo nastala, mogli bismo sa pravom da se...

Оставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку