We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

My Cart
£0.00
Prenosivo nasledje drevno pravoslavno znanje nasih dedova

Prenosivo nasleđe – drevno pravoslavno znanje naših dedova

Večeras ćemo načeti priču o drevnim pravoslavnim znanjima naših dedova. Nemojte da vas zbunjuje reč pravoslavno, jer smo već utvrdili da je ono staro znanje uglavlјeno po sili prilika u religiju. Ako pogledate samo malo pažlјivije, biće jasno da je na delu u religiji integracija bivših pravoslavnih kompletnih znanja, takozvanih paganskih i same religije. Da ponovimo još jednom, samo mi, Rusi, Bugari i Makedonci, što će reći mi i Rusi, smo pravoslavni, a svi ostali narodi sebe zovu pravovernim ili ortodoksnim. Za više o tome, poslušajte emisiju Rimska fantazija, kako se ne bi dalјe ponavlјali.

Ono što ćemo večeras i u sledećoj emisiji pričati, jeste preimućstvo i prvenstvo dubokih duhovnih znanja koja smo posedovali, sve dok ih se nismo polako, vremenom odrekli.

Poznato je da postoje Drevnoegipatska Knjiga Mrtvih i Tibetanska knjiga mrtvih. Možemo“Drevnegipatsku knjigu mrtvih” nazvatiDrevnoegipatska knjiga za mrtve“, odnosno za one koji ne razumeju ustrojstvo Kosmosa. To je početni nivo razumevanja, dečji, u odnosu na znanja koja su imali naši dedovi. I za to znanje nisu potrebni posebni klјučevi za razumevanje i dešifrovanje kao kod pomenutih knjiga Egipta i Tibeta.

Postoji “Slavjanska knjiga smrti“…Nije ona pisana davno niti je izvučena negde iz naftalina, već je sakuplјeno na jedno mesto naše prastaro znanje o ustrojstvu svemira, funkcionisanju života i smrti. Na osnovu tog znanja, danas postoje i pomenute knjige i razna duhovna učenja. Nećemo ta učenja nazivati lažnim, ali nepotpunim i neodgovarajući stvarnosti – apsolutno. Nastala su na osnovu naših koje smo zaboravili, danas se smejući mudrosti tradicija naroda iz koga smo iznikli. Tragično je da se danas na mudrost tradicija, običaja i riituala posmatra sa podsmehom i nečem davno prevaziđenom, neodogovarujuće današnjem modelu života.

Sa druge strane, današnji model života je krajnje degradirajući za čoveka, norme koje smo usvojili su suprotne normama naših dedova, i postajemo kao životinje koje misle samo na hranu i seks, a vodi nas težnja ka novcu koji nam to omogućuje. Naravno, plemenitost, čast i duh, a pre svega znanje o najvažnijem, odsustvuju iz naših života, kao i iz naše svesti. Da počnemo sa time…

 

Kako su naši stari videli ustrojstvo i nastanak univerzuma?

 

Univerzum je po svojoj strukturi i organizaciji izuzetno komplikovan. Ali sva predanja slovenskih naroda kažu da svemu u našem Univerzumu postoji jedan izvor, koji uklјučuje svu zamislivu i nezamislivu raznovrsnost drugih Svetova. U savremenoj terminologiji to se naziva “Apsolut“, a stari sloveni su ga zvali RA-M-HA.

RAMHA – izvor Nove realnosti, u koju se manifestovao iz prethodne (Stare) realnosti, kao rezultat rođenja objedinjenog moćnog energetskog naboja svih mislećih sistema stare strukture. Taj naboj je impulsivan, početna tačka razvoja novih svetova, univerzuma, novih planetarnih sistema, novih civilizacija.

U početku u novoj realnosti, formirano je Superveliko apsolutno Nešto (materijalni oblak energije, koja je u svom izvornom obliku haotična, to je materijal za rad svetlosne energije Ra-M-HA). Zatim se od RA-M-HA izlio Veliki Potok duhovnih svetonosnih iskri (Duh, Atma, iskra Inglije, Živa svetlost, Čestica Individualni) koji je gurao pred sobom izmaglicu materije, lišenu do toga Božanske Svetlosti. Što je dalјe odlazila Prvobitna Živa Svetlost, to su manje jarke bile duhovne iskre.

Energija svetlosti, pojavivši se iz stare realnosti, je životorodna i nosila je u sebi informacije o oblicima života iz stare realnosti. Ušavši u novi Svet, energija Svetla predavala je znanja o strukturi i oblicima života. Deo Prvobitne Žive Svetlosti, koja, izlivši se u nizine i dubine i tamo se sa tamom i izmaglicom izmešavši, formirala je Prvobitno Sijanje, od kojeg su naš Univerzum i Univerzumi, koji se nalaze iznad, rođeni. Ali svuda, i na vrhovima, i u nizinama, kao reka plava, tekla je reka Živog Svetla, sa maglom se ne mešajući, nazvana Zlatni Put. Prvobitno Životorodno Svetlo sjedinjuje mnoštvo Realnosti, povezanih sa tako nazvanim Velikim Drvetom Svetova, listovima koji se javlјaju kao različiti Svetovi i Realnosti.

Kada se u Novoj Večnosti razlio Prvobitni Život – porađajući Svetlost, i rođeni bili raznorazni Univerzumi i Realnosti, oni su formirali Svetove Jav, Nav i Prav. I što su se bliže Prvobitnom Izvoru Svetlosti nalazili ovi Univerzumi i Realnosti u različitim sijajućim Svetovima, to su sa više dimenzija oni bili ispunjeniji.

Svet Prav – sastoji se iz Univerzuma i Realnosti, koji se nalaze najbliže Prvobitnom Izvoru Svetla (u energoinformacionom smislu, kao što i svaki od Svetova i Jav i Prav i Nav zauzimaju ceo obim naše realnosti).

Svet Jav – on je četrodimenzionalni Svet lјudi i živih bića.

Okružujući nas, Svet Jav – je Svet žutih Zvezda i Sunčanih Sistema, on je samo zrno peska u beskonačnom Univerzumu. Rame uz rame sa njima postoje Zvezde i Sunca, bela, plava, lјubičasta, roze, zelena i drugih boja, našim čulima neshvatlјiva. Beskonačan im je broj, ali su svi oni ništa pred drugim Svetovima, izvan našeg Univerzuma ležećim.

Svet Nav – (vidi pojam astralni i mentalni) uklјučuje višedimenzionalnije Univerzume i Realnosti, nego Svet Jav. U početku je Nav bio jedinstven, ali zbog stalne suprotnosti Sila Svetla i Tame – svi Tamni Svetovi Nav su bili odvojeni od Svetlih Svetova.

Sva predanja slavjanskih naroda o stvaranju sveta, govore o tome, da je vidlјiva nama materija (Jav) bila stvorena poslednja. Na početku, kao što smo videli, iznad su stvoreni Svetovi Prav (svetovi Bogova), zatim su raspoređeni Svetovi Nav, a zatim naši fizički Svetovi. I ako je Svet Ljudi četvorodimenzionalan (tri dimenzije prostora i jedna dimenzija vremena), to Svetovi, koji su raspoloženi na Zlatnom Putu, imaju sledeći broj dimenzija: Svet Lega – 16, Svet Arlega – 256, Svetovi Arana – 65536, a dalјe idu još višedimenzionalniji Svetovi: Svetovi Sijanja, Svet Nirvane i tako do Svetova Prav.

Do obrazovanja Svetova Jav, bili su samo Svetovi Prav i Nebeski Svetovi Nav. Svetli Nav – zove se Slav, a još ga zovu Plava zemlјa i Svarga Nebeska, i tamni Nav — Pakao (takođe, treba da se shvati da je Jav neheterogen, i takođe je podelјen i na različite oblasti i u njemu takođe postoji struktura namenjena za čišćenje – Pakao). Sada su za nas Svetovi Nav samo “Zemlјa snova”. Oni ostaju dostupni za percepciju nekim lјudima i danas, ali nemaju svi za to potrebnu duhovnu čistotu. Povremeno u posebnim poslatim im snovima, spavači vide u snu taj Svet, osvetlјen plavom svetlošću (Slav) i da nema privlačnosti zemlјe, duša se ne bi vratila sa tog svetog putovanja. Neki vide u snu samo ulaz u “Plavu zemlјu” u obliku tunela. Takvi lјudi kada se probude, pamte posebnu, nepoznato odakle dolazeću, svetlost, ali izvor svetlosti im nije jasan. I samo mali broj duša lјudi, živećih na zemlјi, mogu namerno da učestvuju u životu Sveta Slav, noseći odatle nejasne uspomene. Međutim, u nesvesnosti ili u stanju dubokog sna, čega se pri buđenju mi uopšte ne sećamo, lјudi tamo bivaju češće nego što oni misle.

Gustina ili razređenost materija različitih Svetova, to je samo naša lјudska percepcija. U Svetu Jav (fizičkom) postoje tako zgusnuti Svetovi, u poređenju sa kojima je gustina naše zemalјske materije veoma zanemarlјiva. I svi ovi Svetovi su naselјeni, čula živih bića tamo su takođe prilagođena na životnu sredinu kao ovde naša. U svakom svetu živeća tamo bića smatraju “postojećim” – samo svoj Svet, a svi ležeći iza predela njihove sposobnosti da vide, izgledaju im nepostojeći i apstraktni. Ali pored Sveta Jav, kako je već pomenuto, postoje i Viši Svetovi i Nav i Prav, i rečima našeg ograničenog jezika nemoguće je pravilno opisati ustrojstvo svih ovih viših Svetova.

Život u svim svetovima razvija se ciklično po spirali, i u svakom od velikih ciklusa, kao i u mnogim malim (svaka mala spirala vrti se oko veće) ponavlјaju se sličnosti jednog istog događaja. Formiranje Sveta se odvija, kao spirala oko unutrašnje duhovne tačke, kojoj ona teži. Ciklusi i ponavlјanje vremena – su isti, ali ne i jednaki i prošlost se nikada ne vraća ponovo. Interakcija galaksija i drugih objekata u Svemiru izuzetno je teška. Tokom toga stalno se dešava pretakanje više tankih energija u gušće, i obrnuto.

Svaka planeta, zvezda, sunce, ima svoje dvojnike u drugim realnostima (u Javu, Pravu, Navu). I vidlјiv naš Svet zgusnute materije je samo senka od drugih Svetova, obrazovanih ne iz materijalnih atoma, već od čestica suptilne energije.

Smrt starog i rođenje novog u Univerzumu prisutstvuje stalno. To njegovo kretanje omogućava mu da postoji.


A ŠTA JE ČOVEK?

 

Večne i besmrtne duhovne iskre (Čestice Inglije), sjaj koji podržava ceo Univerzum, prolaze svoj razvoj kroz mnoštvo oblika u nižim Svetovima dostižući nivo Bogova. One imaju veliku moć da stvore živa, čulna i misleća bićasvoje izraze. Oblačeći se u različite materijalne odeće, kao u ogrtač, one žive u “Ljudskom telu”. Kao kralј koji sedi na prestolu u svojoj palati i upravlјa svim aktivnostima svog carstva, tako i Duh upravlјa životom zemalјskog lјudskog tela. Kada nastupi smrt, Duh (ČIČestica Individualnosti) odlazi iz “Čoveka-forme” u Svetove Nav.

Zemalјski čovek ili “Čovek-forma“, je onaj koji se rađa, živi i umire na Zemlјi, i nikada se ne može ponovo roditi, jer nije nosilac života. U “čoveku formi” sve je jedinstveno: um, karakter, osećanja, izgled. Slobodne volјe kod njega nema. Postupci “čoveka- forme” prema njegovim osećanjima su slobodni, jer vodeća njegova volјa je u njemu samom. Sećanje na prethodna postojanja pripadaju samo Duhu i Duši, a oblik one nemaju i ne mogu imati nikakvo sećanje.

Istinski Čovek je Duh – vanvremenski i besmrtan. Svojstvo ovog Nebeskog Čoveka je da po svojoj volјi bude svestan sebe u svakoj tački Univerzuma, da prodire sobom u sve, sve grli i beskrajno stvara nove oblike svojom svešću. Duh čoveka sličan je Duhu jedinstvenog Tvorca, ali zaostaje po moći. Što dalјe Duh (iskra Svetlosti) pada u materiju, to je san Duha dublјi, stanje je nesvesnije. Stanje nesvesnosti njegove svesti počinje tada kada on (iskra Duha) zahvati čestice tame. Prvenstveno zbog svoje otvorenosti on je bio “prozračan”. Sada je ispunjen dimom i strašću i želјama. Svest (Delјeno ZNANјE) njega razdvaja (na znanje tela, znanje Duše i znanje Duha), i tu zaista kosmičku tragediju drevni su prikazivali figurativno, kao čerečenje Boga. Ali čovek može i treba da prevaziđe stanje nesvesnosti svesti.

Više “Ja” prebiva u srcu inkarniranog čoveka, i to u gornjem njegovom desnom delu. Ono je manje od najmanjeg (čestica) i više od najvećeg (talas, koji ima svojstvo talasa i čestice u isto vreme, kao i fizičke osobine svetlosti, vidi udžbenike fizike).

Danas je centar svesti koncentrisan u oblasti znanja tela i nalazi se u mozgu, ali to je samo deo celovite svesti, koja treba da se oporavi, što i jeste prava svrha života čoveka. Svest mozga misli odvojeno od Boga. I dok srce ne privlači sebi um, i ne ovladav njim, ne može da ga nauči svoj tajnoj mudrosti (lјubavi). Najpametniji čovek, koliko god se on borio da spozna mudrost Bogova, ostaće slep. Srce je mesto boravka centra duhovne svesti (zbog toga se u meditaciji i fokusira pažnja na srce). Tako se otvara put unutar sebe, stiče se dar unutrašnjeg uvida, možda samo osećajući u sebi Viši duh. Povezanost uma i srca, jeste osnova duhovnog rada.

“Probudi spavajućeg u sebi, i on će se probuditi!!!” “Kada um siđe u srce, ti sa čuđenjem vidiš čoveka prebivajućeg u tebi. Unutar sebe ti nalaziš onda iznenađujuću zemlјu, koja obuhvata sve Svetove i izvan tebe ne postoji”.

Istinski čovek je besmrtni Duh, korak po korak dižući se po stepenicama doslednog razvoja sve do tada, dok ne dostigne svest apsolutnog bića, i ne spoji se sa Asurima (As od Jakih – sunčanih bogova), a onda se spaja sa Vrhovnim Vanvremenskim bićem čuvajući svoju ličnost. Put Duše je neprekidno traganje za višim cilјem ka vrhovnom savršenstvu.

“Ja” čoveka, je iskra Božija i cilј čoveka u tom Svetu je da uskladi sebe u jedinstvo sa Bogovima i da postane provodnik njihovog uticaja.

Svetovi Bogova (svetovi Prav) predstavlјaju prvi krug stanja Svetlosti i Mira, o kome je nemoguće govoriti rečima. Samo sveti, dostigli najviši stepen, u posebnoj ekstazi mogu ga razumeti. Senka prvog kruga je drugi krug (Svetovi Nav), ili energetski univerzum. A on je neizmerno veći od trećeg kruga (senke drugog), Svetova manifestovanih i zafiksiranih formi (Jav).

Slovenska tradicija uči da je drugi krug duhovno- energetski Svet, koji sadrži u sebi neograničen broj Svetova, sunčevih sistema i planeta. Od nižih, po gustini svoje strukture, koji su na granici fizičke materije do viših, gde su forme života neobične i lepe. Drugi krug je sav u pokretu on ima bezbrojnu količinu delova i čovek se penje po njemu kao po stepenicama.

Ali, još dok žive u našem svetu (treći krug) lјudi treba da nastoje da dostignu takvo stanje, da bi svesno videli neke njegove oblasti svojim očima. Ovaj krug se još naziva figurativno “Okean”, od koga je izolovana “Zemlјa”, tj. naš fizički Svet.

Često se na tom uslovnom jeziku drugi krug naziva “Zemlјom sna”, ili duhovnim planom. Glavni zadatak prakse umiranja sastoji se u proučavanju različitih duhovnih i duševnih stanja, kao i stanje sna, jer su u snu očuvani neki ostaci bivše, celovite svesti Čoveka. Ceo Nebeski čovek nalazi se danas kao da je u nesvesti, pored zemalјskog života živi još na nekoliko planova: umnom (telo), duševnom i duhovnom. Ali nakon pada, on na svakom od tih planova može koristiti samo jedan od delova svoje prošle, celovite svesti. Proučavanje stanja sna i načina da se sačuva svest u snu leži u osnovi praktične nauke. Stanje sna, to je stepenište koje vodi u druge Svetove.

Do sadašnjeg vremena “Čovek” je još na tom nivou koji je u njemu, tj. u njegovom dnevnom budnom stanju može da primi samo mali deo informacione energije svoje duhovne iskre. I zato je, kod “Nebeskog čoveka” koji živi u Svetu Jav razdroblјena celovitost njegove svesti. I on ima samo spavajuću svest i spavajuću volјu i ne vidi celovitost života (za razliku od Bogova), kao da je potoplјen u san (to se odnosi na Duh). Kada čovek polazi na spavanje, na planu zemalјskog života njega nema, on nije budan tu, a u snu upoznaje duševni-energetski Svet, a ako bi čoveka lišili sna, onda nema kuda da ide transformirujući Duh i ne oličava se na fizičkom planu energija.

I tako, nalazeći se tokom sna u duhovno – energetskom svetu, duhovna bića doživlјavaju tamo iskustva, a takođe i komuniciraju, akumuliraju neophodnu energiju školјku Duše, za dalјi već potpun život u tom Svetu. Odavde sledi da u snu teče naš, drugi, puniji po sadržaju život, ali utisci o njemu prodiru u budnu svest prilično nejasno. San koji mi pamtimo pri buđenju, je priča, preneta uz pomoć slika našoj Jav (fizičkoj) svesti u trenutku kada se nalazimo na ivici dva stanja. Tako da je kod većine lјudi uspavana konfuzija trajni rezultat vremena provedenog u snu.

Iz ovoga sledi da smisao života u snu izmiče pažnji običnog čoveka, a neosvešćeni snovi tada izgledaju kao trice i kučine.

Mesto nalaženje duhovno-energetskog Sveta je svuda, on prožima sobom svu gustu materiju. Probuđenom svesti čovek se koristi u Svetu Jav. Duševnom svesti u svetu Nav, kada je snu. A duhovna svest se otvara u dubokom snu, kada spavajući ne vidi snove. Iako su kod običnih lјudi budna i spavajuća svest još razjedinjene, one ipak daju odgovor sebi o nekim utiscima života iz sna. Koristeći određene načine, može da se sačuva svest u snu, koordinišući fizičko i duševno i da živi svesno kao u dva Sveta. Ali u dubokom snu, kada se spavajući fokusira na božanske Svetove Prav, objediniti svest je praktično teško.

 

Stanje sna — to je izvor žive vode za nas, preko nje mi se sjedinjujemo sa svojim izvorom.

 

U snu se Duša samo delimično razjedinjuje od tela, ali čuva sa njim kontakt preko “životne informativne mreže”.

Tajna znanja se sastoji ne u uvođenju u sebe bilo čega izvana, već u projektovanju svog nesvesnog u svesno. “U čoveku je sve, on ne može naći ništa izvan sebe“. Svaki čovek, sam ne znajući, nosi u sebi potpunost svakog znanja i svih vrsti sposobnosti. Sve do sada lјudi nisu izgubili sposobnost da crpe znanje iz “beskonačnog Okeana svetskog uma”.

Neki to rade zbog urođenih osobina, drugi kao rezultat nekog potresa mozga, treći pri iznenadnom razvijanju sposobnosti protiv svoje volјe, a četvrti putem svesnog rada na sebi. Ali pojam slučajnosti ili sudbine ovde nisu odgovarajući, oni su samo generisane nemogućnosti da se vidi kompletna slika života.

Upoznavajući svoje “Ja” čovek stiče svest na svim planovima i mogućnost da živi “prošireni život”. I takvom “Prozračnom”, svetom čoveku dostupne su vizije i razgovor sa Duhovima, mogućnost posećivanja drugih Svetova, jedan od drugog lepših, jedan od drugog savršenijih, ali za to treba da bude očišćen od grehova i preobražen. I, ako je samo za nekog od lјudi – to moguće, to znači da je u principu moguće za svakoga.


TELO ČOVEKA KAO PROJEKCIJA TELA UNIVERZUMA

„To što se nalazi ispod,
je istovetno onom,
što se nalazi na vrhu“

Hors Trisvetli

 

Jedan od najpoznatijih materijala koji govori o tom pitanju su tzv Smaragdne tablice Hermesa Trismegistosa (možda je to iskrivlјeno pri pokušaju da se prevede sa drevno slovenskog ime Horsa Trisvetlog):

“Ne govorim laž, već istinu kažem. Ono što je dole, isto je ono što je na vrhu, a ono što je na vrhu, baš je kao što je dole. I sve to je, samo da bi se dogodilo čudo rođenja i razvoj novog života nastavši iz Jednog. Sve stvari su nastale iz njega, samo kroz pojednostavlјivanje (podelu). Svetlost izašla iz njega je Otac svih stvari, Tamna – materija [T(o) Materija] izašla iz njega je Majka svih stvari. Međudejstvo ovih suprotnosti stvara izvor sile za pojavu novog života.

Sunce (svetlost) svojim dahom dovodi do urednog kretanja Zemlјe (materije), Zemlјa (materija) hrani Sunce (svetlost). Jedan i samo on je razlog svega učinjenog – svuda i uvek. Snagu izvora života je stvorio Jedan – najveličanstvenija od sila – i manifestuje se u svakom kutku naše realnosti. Razdvojene materija i svetlost, tanko i grubo, sa najvećom brigom, sa poštovanjem marlјivo su povezani između sebe.

Tanak, lagan nebeski plamen silazi na Zemlјu i tako proizvodi njihovo jedinstvo i tama beži daleko (preobražava se pod dejstvom Svetlosti). I to sve se dešava pod dejstvom Izvora života. On i jeste sila svih sila, zato što suptilno i najlakše (svetlost) vodi ovu silu, a težina (tama) je prožeta njom. Tako se sve događa. Bezbrojni i neverovatni svi oblici života našeg stvorenog sveta. Ja to znam. To je razlog zašto je moje ime – Hors Trisvetli“.

Iz ovog postulata može se zaklјučiti samo to, da ono što je dole je kao ono što je na vrhu, onda se tela lјudi i Bogova javlјaju kao neka vrsta projekcije univerzalne forme. Čak i proces rođenja tela lјudi je sličan kao rođenje univerzuma.

Napominjem, da se za rađanje novog univerzuma, u staroj realnosti, mora formirati kombinovani snažan energetski naboj svih mislećih sistema stare strukture. Ovaj naboj je impulsivan, osnovna tačka razvoja novog univerzuma, njegovog prostora, planetarnih sistema, novih civilizacija (ali to nas podseća i na formiranje u lјudskom telu spermatozoida). Pored tog naboja, kao što smo videli, iznad potrebna je još pojava supervelikog Nečeg, skoncentrisane materijalne energije, koja je materijal za rad naboja (isto kao što je jajašce materijal za rad spermatozoida). Energija objedinjenog naboja manifestovana iz stare realnosti je životorodna i nosi informacije o oblicima života iz stare realnosti. Stižući u materijalni oblak ona prenosi znanja o strukturama i oblicima života starog univerzuma. Isto tako i spermatozoid nosi u sebi informacije o strukturi svih ćelija lјudskog tela i stižući u jajašce on predaje znanje o strukturi i oblicima našeg tela.

U indijskoj varijanti Veda kaže se, da se naš Univerzum sastoji od četrnaest planetarnih sistema. Sedam od njih su: Bhur, Bhuvar, Svar, Mahar, Džanas, Tapas i Satja, koji se nalaze jedan iznad drugog, – odnose se ka višim planetarnim sistemima. Sedam nižih planetarnih sistema (u opadajućem redosledu) nazivaju se Atala, Vitala, Sutala, Talatala, Mahatala, Rasatala i Patala (tala znači – mesto tame-materije).

U Vedama se kaže:

“…planetnarni sistem pod nazivom Patala formira taban stopala Univerzuma, a planetnarni sistem Rasatalapetu i prste. Zglobovi – to su planete Mahatala, a mišiće potkolenice (listove) – planetarni sistem Talatala. Planetnarni sistem Sutala – to je koleno kosmičke forme, a planetarni sistemi Vitala i Atala – su kukovi. Nјegove slabine – to je Mahitala (mesto neaktivirane tamne materije)”.

 

Kosmičko prostranstvo, odvajajući svetove Tame od našeg središnjeg sveta Jav je “udublјenje na stomaku” (pupak). Dalјe idu sistemi našeg sveta Jav (Bhur, Bhuvar), a iznad se kreću više svetliji Svetovi. Svar – to su svetovi Lega i Arlega, oni su Grudi kosmičke forme, vrat su – planete Mahar, usta – planete Džanas, a čelo – planetarni sistem Tapas. Najviši planetarni sistem, Satjaloka, odgovara fontaneli na glavi…..

Iz gore navedenog možemo zaklјučiti da telo Univerzum ima sve potrebno za postojanje svojih organa, a lјudsko telo je, kao što nije teško pogoditi, projekcija Univerzuma, tako da ono mora da sadrži sve ove organe i sisteme, ali oni se prirodno razlikuju od kosmičkih i poseduju druge mogućnosti. Razmotrimo to detalјnije na osnovu Slavjanskih Veda.

anus (lat. anus — prsten) — zadnji izlaz, najniži kanal, otvor, kroz koji se izmet izlučuje iz organizma. U lјudskom telu to je projekcija granice našeg univerzuma sa bezdanom, iz koga se izbacuje otpad (ugašene zvezde, mrtve galaksije, itd.).

Creva (intestinum) — deo gastrointestinalnog trakta, organ za varenje i izlučivanje kod čoveka. Creva se u našem univerzumu javlјaju kao projekcija carstva Koščeja, koji obavlјaju te iste funkcionalne dužnosti ali sada već na široj skali univerzuma (sve što nije dovršilo carstvo lјudi (stomak) oni završe, a nepotreban talog bacaju u bezdan). Pošto creva imaju apendiks, onda odatle i legenda o tome, da se smrt Koščeja nalazi na vrhu igle.

Sacral plexus nalazi se u preponama našeg tela, i ima trouglasti oblik (tamo se nalazi čakra “Izvor”), projektuje se sa Svetovima Tame Neprobudne sadržeći u sebi rezerve skrivene sile (hindusi je zovu Kundalini i pokušavaju sve vreme da je probude, ali je to opasno).

Jetra (lat. hepar) — vitalni neparni unutrašnji organ čoveka, jedna od njenih fizioloških funkcija je čišćenje krvi. U svemiru se jetra projektuje na Svet Pakla, koji je tako dizajniran za čišćenje organizma univerzuma. Temperatura jetre je za ceo stepen viša nego temperatura drugih organa tela (zato i peče – pečenj-ruski).
U svemiru Pakleni svetovi se smatraju vrućim, jer se tamo preko vatre prečišćuju duše.

Želudac (lat. ventrículus, gaster) — to je organ koji se nalazi između jednjaka i creva. U njemu se vari progutana hrana, pri čemu se u stomaku dešava probražavanje jednih vrsta energije u druge, tako neophodne lјudskom telu. Želudac je projekcija sveta Života Ljudi (Lunarni Ljudi) u našem telu. Ljudi kao i druga bića našeg sveta obavlјaju u velikom univerzumu funkciju transformatora različitih vrsta energije u druge. Uzimajući sa hranom grube energije, mi ih pretvaramo u tanke (mentalne, eterične, emocionalne i dr.). Sunčani sistemi, sa našom Midgard zemlјom, kao da se nalaze u dnu stomaka velikog univerzuma i onda su povremeno izloženi dejstvu Carstva Koščeja (kao što znamo iz creva u želudac periodično prodiru različiti enzimi, koji mogu da izazovu rane i smrt pojedinih oblasti (to se dešava kao i od nepravilnog rada želuca, tako i od spolјnih uticaja, pa čak i od faze meseca)).

Pluća (lat. pulmo, grčki. pneumon) — organi vazdušnog disanja kod čoveka su parni organi. Pluća su postavlјena u šuplјini grudi, u blizini srca. Desno plućno krilo se sastoji od 3, a levo od 2 delova. U plućima se vrši gasna razmena. U velikom univerzumu im odgovaraju svetovi Lega (od reči lagani – vazdušni, slavjanima nisu bili poznati anđeli jer je to grčki naziv, a mi smo ova stvorenja nazivali Legama, otuda ime Oleg – kao Leg). Ti svetovi su isto tako parni i uobičajeno je da ih zovemo tamni Legi i Svetli Legi, ali kao što vidimo pravilno je levi i desni. U ovim svetovima se vrši funkcija razmene duhovnih energija idućih dole i gore.

Bronhije (od grčke. Βρονχος — “dušnik”, “traheje”) — organi za disanje kod čoveka. Desni glavni bronh je deblјi, više vertikalan nego levi. U svemiru su to parni svetovi Arlega. Oni su provodnici ka višim svetovima Arana.

Srce to je fibrozno-mišićni organ čoveka, koji obezbeđuje tok krvi po krvnim sudovima. Ono je pokretač našeg tela. Srce je projekcija Sveta Najviših Bogova, koji su se spustili niže za pomoć onima koji pate. U Knjizi Svetla se o tome govori ovako: “Neki od Najviših Nosilaca Duhovnog Nasleđa našeg Univerzuma po svojoj dobroti sišli su i uredili Svet između Svetova Arlega i Arana, tako blizu onima kojima je potrebno pomoći da urede svet svoj”. U krvi u našem telu postoje određeni krugovi rotacija i zato nije ni čudo što su se naši preci obraćali Bogovima sa zahtevom da “ne prestane kolo života da rotira”, jer u suprotnom svet će umreti. U “Knjizi Velesa” je rečeno: “I gromodršcu PERUNU, bogu bitke i borbe reče: “Ti osnažuješ pojave, ne zaustavlјaj Kolo da se okreće!..” I zaista prilikom zastoja srca, a samim tim i cirkulacije u našem telu, naše telo kao i telo univerzuma umire. A to da sve gore navedeno ima smisla, govori i drevnorusko ime čovečjih grudi –”Persi“, što doslovno znači Perunovo Sijanje, otuda i naprsne amajlije, one koje se nose na grudima.

Usta — telesni otvor čoveka, kroz koji se prihvata hrana, vrši se disanje i proizvode se u njima zvučni talasi. Usta i Grlo to su organi dizajnirani za Oranije – U svemiru oni su projekcije Svetova Arana, koji komuniciraju sa bezdanom.

Oči – one su projekcija Sveta Sijanja. Doslovno: Oko ČI [Čestice Individualnosti], ili, na drugi način, Sijajuće Oči.

Čelo – je projekcija sveta Nirvane…..i tako dalјe do viših svetova projektovanih na vrhu glave (do fontanele, projekcije prebivališta Boga Roda).

Kičma u lјudskom telu je Projekcija centralnog zraka Velikog Univerzuma, ili kako kažu, “Zlatnog Puta Duhovnog uzdizanja” (stablo drveta sveta). Po njegovom kanalu Duša umirućeg čoveka leti kao u tunelu, da bi napustila umiruće telo i izlazi iz Malog Univerzuma – tela, u veliki kosmos. U stanju kliničke smrti lјudi opisuju ovaj proces kao kretanje kroz tunel ka svetlosti.

Želeo bih da još napomenem da su ženski detorodni organi projekcije Kapije Međusvetova, koje su nazivali BABA, tako da su i ženu, rodivši dete (sina), nakon toga događaja imenovali baba.

Uopšte prema svom fizičkom telu slavjani su se odnosili veoma pažlјivo, hranili su ga ispravno i pravilno. Na kraju krajeva, fizičko telo smatralo se hramom Duše i Duha, i moralo je da se neguje, pa je bilo nemoguće da se koriste cigarete, ni materije koje razuma lišavaju. Od toga su naši Preci imali Snagu pouzdanu i sigurnu, koja je bila jezgro unutrašnje snage. I tada je sve što je uzaludno odlazilo zauvek, i niko od njih nije prazan tugovao uzalud, već je želeo samo zdrav život za samoodržanje.


ZAKONI RITA

 

Sada ćemo reči nešto o zakonu Rita, koji se poštovao sve do skoro čak I bez sećanja na njega i njegov naziv, a u sledećoj emisiji ćemo pokušati preko drevnih znanja da damo razumevanje Slave, o čemu mnogi razmišlјaju, iznose teroije i mogućnosti, a što nije moguće bez poznavanja dubokog znanja i mudrosti naših dedova.

ZAKONI RITA su već dugo van opticaja, opstaju tu i tamo kao način moralnog života ostalog ili preko pravoslavnih tradicija i znanja ili preko religijskih normi.

Zakoni rita su Nebeski Zakoni o čistoći Roda i Krvi.

Fenomen Telegonije je ponovo otkrio u 19. veku u Engleskoj, prijatelј Čarlsa Darvina, lord Marton, koji je, pod uticajem ideja njegovog prijatelјa, takođe, odlučio da se bavi biologijom. On je ukrstio englesku čistokrvnu kobilu sa pastuvom – zebre. Potomci se nisu rodili. Posle nekog vremena, kada ju je ukrstio sa engleskim pastuvom, kobila je oždrebila ždrepca “Engleza”, sa jasnim znacima štrafta na leđima kao zebra. Lord Marton je nazvao ovaj fenomen – Telegonija.

Do 1960-ih, naučnici iz različitih zemalјa su sproveli mnogo studija u kojima je ustanovnjeno da se fenomen Telegonija odnosi i na lјude. Ispostavilo se da se nasleđuju ne samo spolјnji predznaci prvog seksualnog partnerstva, nego i njegove bolesti: venerične, mentalni poremećaji, bolesti krvi, itd. Čim je to naučno ustanovnjeno, sva istraživanja i publikacije o problemu Telegonija su klasifikovane kao tajne i u svakodnevnom životu i medijima su počeli Telegoniju da nazivaju pseudonaukom.

S ovim fenomenom se stalno suočavaju oni koji drže i razmnožavaju rasne golubove. Ako Cezar “nagazi” rasnu golubicu odmah će je ubiti. Zato u budućnosti, čak i čak pri samom elitnom “braku” ona će imati “čigraše”, odnosno nečistokrvne ptiće.

Svaki vlasnik psa zna da ako on ne vodi računa o svojoj rasnoj kučki i ona prvi put prošeta sa mešancem, rasan pas od ove kuje neće doći nikada. Ova kuja se smatra pokvarenom.

Svi kasniji muškarci ženama daju seme, ali ona rađa decu prvog čoveka, koji joj je dao simbol Duha i Krvi. Pored semena narednih muškaraca, žena ubira i predaje deci razne bolesti. Dobijena od različitih lјudi ta energija je sagoreva iznutra, ubrzano stara i umire.
Prvi čovek koji je narušio nevinost devojke je jedini otac sve dece koje ona rađa u svom životu, bez obzira koliko lјudi će ona imati u životu.

Jedan od dokaza za “fenomen prvog muškarca” je iznet u TV emisiji “Moja porodica” – Ruske televizije, koju je sa blagim simpatijama gledala cela Rusija. Pokazali su nam kako je Slovenska žena prvobitno živela sa crncem, a zatim se udala za Slavena i rodila mu negroidno dete. DNK – analizom je utrđeno da je otac Rus, ali dete je ipak crno. Obratili su se
TV-u, i to je predstavlјeno kao čudo.

RITA zakoni zabranjuju međurasni brak sa Negroidima, Mongoloidima, Jevreidima. Mešanje krvi gore navedenih naroda međusobno dovodi do degradacije, bolesti krvi, odrođavanja celokupnog ogranka datog Roda.
Zdravo nasleđe naši Preci su očuvali zahvalјujući netaknutoj čistoti mlade (neveste). Od “šetajuće” devojke nećete dobiti dobro potomstvo. Moralno palu ženu smatrali su pokvarenom, nedostojnom braka. Kada mladić izabere za ženu “poročnu” devojku, ovu vrstu sjedinjavanja su nazvivali “brak”, a ne Porodičnom Unijom.

Ljudi treba da znaju da čovek tokom seksualnog odnosa, ženi predaje energiju jedne godine njegovog života: energija tri meseca ide da se konsoliduje slika Duha i Krvi, a energija ostalih devet meseci za iznošenje trudnoće. A ako je čovek seksualno promiskuitetan, on rasipa svoju životnu energiju uzalud, što dovodi do preranog starenja, ćelavost i t.d.

 

Akademik Pavlov je istakao da se smrt osobe pre 150 godina smatra nasilnom. Norma trajanja našeg biološkog tela iznosi 300-400 godina.
Kada čovek živi sa svojom volјenom i jedinom suprugom gubitak energije Života se ne dešava. Nјegova supruga ne samo da dobija energiju Života svog supruga, nego otvara u njemu komunikaciju sa Kosmosom, iz koje i on dobija Životnu energiju, nadoknađujući ono što je predao ženi. Svaki čovek treba da ima samo svoju ženu, osim u teškim vremenima (ratnim, epidemijama i sl…). Ako Rodu preti istreblјenje, žena ne može da zabrani svom mužu da drugoj ženi da seme, na njen zahtev, radi produžetka Roda njenog muža, koji je umro braneći otadžbinu.

Vodeći poročni način život žena dobija obolјenja srca, krvi, mentalne bolesti, a akumulira i različite slike svojih partnera. Ona uništava originalnusliku nerođenog deteta, jer kada se stvore slojevi različitih slika originalna slika prvog čoveka postaje zamaglјena. To dovodi do rađanja dece koja ne liče na svoje roditelјe. Deca bi trebalo da imaju jasne crte svojih roditelјa.

U sovjetsko doba su proizvodili kondome sa natpisima na pakovanju:
“Provereno elektronski.” Zašto se guma proverava elektronskim putem? Naučnici su znali da se predaje energija imidža (Obraza) Duha i Krvi, i činili su sve da to spreče. Sve ovo je dovelo do rađanja velikog broja dece sa smetnjama u razvoju (izrodi i debili, kosooki, crveni (bez pigmenta), nemi, kosi i mentalno retardirani i t.d.).

Na sliku i psihu nerođenog deteta, u velikoj meri utiče i to što žene koriste različite uređaje, za samozadovolјavanje (zamenu muškog polnog organa). Sva krivica leži sa onima koji to proizvode i distribuiraju pod maskom dobrih namera.

Od Prastarih godina se govorilo: “Čuvaj čast u mladosti.” U slovenskim zemlјama, koncept devičanstva je bio koncept čistote i nevinosti. Kada su roditelјi mladoženje tražili mladu za svog sina i dolazili kod roditelјa devojčice, prvo pitanje je bilo: “Da li je čista vaša devojka?”. Roditelјe mladoženje je interesovalo da devojka nije bila u braku, da li nosi ili ne sliku drugog čoveka, da li je bilo nekoga bolesnog u njihovoj porodici od naslednih bolesti? Sve ovo su ispitivali da bi njihov Rod produžio čistokrvno potomstvo.

Naši preci su znali da prve supružske (bračne) noći oženjen čovek predaje svojoj supruzi:

  • Sliku Duha i Krvi.
  • Energiju jedne godine života (za iznošenje potomstva).
  • Dar materinstva (poklon brige o deci).
  • Žensku Dolјu – udeo (Rodovska genetska sećanja devojaka).

“Popunivši” suprugu slikom Duha i Krvi, supružnik joj daje energiju jedne godine života. Dar materinstva (poklon brige o deci) osnažuje suprugu jer je njen glavni cilј u životu – da ima decu. Čovek vidi svoju ženu kao majku svoje dece. Ako suprug nije video sliku majke u svojoj ženi, može se desiti i da nemaju dece.

Muž otvara u supruzi Žensku Dolјu – udeo (Rodovska genetska sećanja devojaka ) – Plemenske genetske memorije, budeći u njoj Mudrost njene majke, njene Bake, i njene Prabake. Ona nesvesno počinje da razume šta je i kako bolјe i ispravnije. Žena treba da prihvati svog muža kao jedinog čoveka dodelјenog njoj.

Novi porodični savezi su bili osnivani samo između predstavnika različitih Rodova. Savezi među rođacima su bili zabranjeni i neprirodni, jer to dovodi do degeneracije – izrođavanja Roda. Smatrala se kompletnom porodica kada je u njoj bilo 16-oro dece (nasledni Krug). Dužnost pred Rodom je bila 9-oro dece. 16-oro dece je bila napredna porodica, iako to nije bila granica… Vaspitanjem dece se uvek bavio otac.

Svako dete na podsvesnom nivou, imitira i želi da imitira odrasle. Samo na sopstvenim primerima su se vaspitavala deca. Oni su od detinjstva u stanju da prave razliku između Ljubavi i zalјublјenosti.

Jedna od zapovesti Rita kaže: “Najmlađi sin u porodici uvek ostaje sa roditelјima.” Odnosno najmlađi sin je postao naslednik i vodi brigu o roditelјima. Ako su samo devojke u porodici, najmlađa ostaje u svojoj porodici sa svojim mužem. Ovo su od Slovena usvojili i praktikuju Cigani i drugi narodi.

Zakoni Roda i zakoni Rita su povezani jedni sa drugima i pomažu čoveku u otkrivanju tokom njegovog života.

Ako se prekrše zakoni RITA dolazi do mešanja različite krvi , što drastično smanjuje odbrambene mehanizme , nasleđujući mešanu Krv . Imuni sistem prestaje da radi normalno i ne štiti efikasno organizam od infekcija i bolesti . Svako novo pomodarstvo takođe krše zakone RITA i konačno vodi do uništenja Roda. Plastična hirurgija menja lice čoveka , i tako menja njegovu pravu sliku. Shodno tome , menja njegovu energetsku strukturu i čovek postaje postepeno drugi u odnosu na zadatu Prirodu pri rođenju .

 

Nevinost ili celomudrenost se smatrala velikom tajnom koju su mnogi narodi čuvali kao veliku dragocenost, pa i naš sve do skoro. Odgovor zašto je to tako, su dali naučnici, genetičari i fizičari. Oni su se u svojim istraživanjima susreli sa posledicama telegonije, što je bila senzacija. Jednostavno, geni imaju mogućnost čuvanja zapisa. Dokazalo se da geni pamte informaciju i to ne samo materijalnu, već i na način o kome je malo ko razmišlјao- u vidu informacije, kao teksta koji pročitan ostaje u našoj memoriji. Danas se izučavanja tog fenomena naziva talasna genetika. Ona dokazuje da je nekadašnja civlizacija imala ta znanja u obliku kompleksnih znanja i da su se zbog toga pridržavali pravila života, koji je zasnovan na zakonima prirode i procesa koji se dešavaju i mimo naše volјe.

Haotični seksualni kontakti kao posledica ovakvog načina života dovode da danas praktično i ne postoje više prirodno zdrava deca, bar ne onako zdrava kakva su nekada bila.

 

Zakoni RITA – su zakoni kojih su se nekada pridržavali lјudi a koji se danas zovu talasna genetika. To su Nebeski Zakoni o Čistoći Roda i Krvi.

O Zakonima RITA, u skladu sa kojima su živeli u drevnim vremenima, svi Slovenski i Arijevski narodi u savremenom svetu su učili još u sredini XIX veka. Sada se za označavanje Zakona RITA koristi grčki naziv – Telegonija. A u medicini, se naziva fenomenom “prvog muškaraca.”

Evo kako glase Slavensko-Arijevske Vede:

“Ne dozvolite Čužezemcima k ćerima vašim, jer oni zavode ćerke vaše, i prlјaju Duše njihove Čiste, i Krv Rase Velike uništavaju, jer prvi čovek u ćerki ostavlјa Obraze Duha i krvi … Čužozemni Obrazi Krvi iz dece Ljudske Svetli Duh izbacuje, a mešanje Krvi vodi u propast … i to Rod degeneriše, ubija, bez zdravog potomstva, jer neće biti unutrašnje snage koja ubija sve vrste bolesti … ” (Svete Vede Peruna, 1. krug, Santija 8, Šloke 11,12).

 

Prema svetim tekstovima, prvi čovek u životu device, ostavlјa svoju sliku Duha i krvi – psihološki i fizički portret dece koje će ona roditi. I samo od tog muškarca zavisi zdravlјe i puna vrednost buduće dece.
Devojke od 18, 19, 20 godina danas izgledajukao da imaju 25, 30 godina, jer energija, posebno ako se ne poklapa po spektru kada se ne bira partner, uništava ih iznutra. Ispostavilo se da se genetska informacija od svakog muškarca zapisuje i sakuplјa u ženskom genomu. Tako slučajni partneri često imaju štetan uticaj ne samo na fizičko zdravlјe žene, već i na njihovo buduće potomstvo. Prema podacima istraživanja sva deca koju su rodile žene lakog morala, imaju naslednu patologiju. Naučnici su tek nedavno mogli da dokažu da svaki seksualni partner žene ostavlјa naslednu informaciju. Efekat prvog muškarca je bio poznat našim precima, mnogo pre teorije evolucije i nastanka genetike.
Kod drevnih slovena za pitanje nasleđivanja bili su odgovorni zakoni vaselјene koji su se zvali zakoni Rita. Sama reč je označavala vaselјenu. Zapravo, zakoni Rita su odgovorni za prenos slika duha i krvi. Slike duha i krvi odgovaraju genetskom kodu, tj. naslednom programu. U vedama postoji takav fenomen, prvi muškarac žene ostavlјa sliku duha i krvi, tj. onaj ko je bio prvi muškarac u životu žene, ostavlјa sliku duha i krvi, a zatim će žena rađati dete tog muškarca. Čak i ako je ta žena promenila 5-6 partnera, sva deca će imati trag tog prvog muškarca.

 

Prema zakonima rita do prvog polnog kontakta devojka je pripadala rodu svog oca. Do braka je čuvala nevinost, da bi u budućnosti prihvatila genetski program svog muža, njegovu sliku duha i krvi. Zato svi običaji povezani sa povezivanjem mladoženje i neveste nisu bili slučajni. Čak i pitanja koja su postavlјali tokom susreta naši preci su osmislili. Prve reči su bila pitanja. Da li je vaša devojka čista? Ne u smislu da li se kupa ili ne, već da li je u njoj tuđa slika duha i krvi. Tokom prve bračne noći muž nije samo uzimao nevinost ženi, već je prepisivao svoju sliku duha i krvi. Zapravo, govoreći savremenim jezikom, muškarac je programirao ženu. On je ubacivao u njenu genetsku memoriju nasledne osobina svog roda, posle čega se podaci o njegovom rodu biološki čuvaju u ženi zauvek.

To se može videti i u obredima naših predaka, koji su se vršili na osnovu potpunih znanja o fenomenu života i smrti, kao i prirodnih procesa. U sklopu tih obreda za dečake se izvodio obred privremene smrti i tako su se inicirali u ratnike, dok je za devojke postojao obred, kad su se posvećivale u Vestalke i one su tada podpadale pod zaštitu boginje Veste. Kada su postajale neveste, devojke bi umirale za svoj rod i rađale se z rodu svog muža. Kao simol umiranja u toj ceremoniji služio je venčani veo, jer umirući za svoj rod, devojka je stizala u svet Nav, svet mrtvih, a mrtvi su nevidlјivi za lјude, tako da mladu niko nije trebao da vidi.

 

Energija slike duha i krvi je zapravo opis svakog roda. Ona ima svoj spektar i taj spektar se prenosi na genetskom nivou.
Ukoliko su agresori napadali naselјa slovena i silovali žene, sveštenici su izgonili sliku duha i krvi, vatrom i vodom. Za ovo je bila neophodna jaka energija sveštenika. Verovalo se da ako je devojka zagađena strancem, tada će sav nasledni program njene buduće dece, biti tuđeg roda. Postojao je obred prečišćavanja roda tuđih slika krvi i duha. Posle toga takvu su devojku ostavlјali kod sveštenika. Sveštenici cu je čistili zato što su postojali energetski obredi koji sakuplјaju energiju tri godine. Ako bi sveštenik to sproveo, on bi ostavlјao devojku kod sebe, a zatim svog sina ženio sa njom i ona je produžavala njegov rod. Prema verovanju slovena, govoreći savremenim jezikom, kod dece čiji su roditellјi prekršili zakon rita , smanjena je zaštitna snaga organizma. Imuni sistem je prestajao da radi normalno i slabo štitio organizam od bolesti. Tako je postepeno kršenje zakona rita dovodilo do uništavanja čitavog roda. Ako bi u porodici počinjao pomor, za to su ako je postojala, okrivlјavali nečistu ženu.

 

Žena sakuplјa od svih muškaraca sve njihove nasledne bolesti koje se potom sabiraju u detetu. Drevni narodi su znali još jedno pravilo, genetske informacije ostavlјene u ženi od različitih seksualnih partnera mogu za nju pripremiti još jedno neočekivano iznenađenje. Nјeno buduće dete može da ne liči na supruga, već na nekog od njenih prethodnih muškaraca. Naučnici još uvek ne potvrđuju ovo otrktiće, jer to postavlјa pitanje – da li biološki očevi mogu smatrati takvu decu svojom?

 

U porodicama se dešava da dete ne liči ni na jednog od roditelјa, deca su zdrava i velika, očevi su ponosni na njih i oni su zaista biološki njihovi očevi. U stvari, često je to upravo taj slučaj, kada dete liči na nekog od bivših ženinih muškaraca, kada dete može povući dobro zdravlјe ili loše, baš od njih, ili da već u ranim godinama pokazuje karakterne osobine koje su u suprotnosti i neskladu sa biološkim ocem. Zvanična nauka nije u mogućnosti da komentariše ovaj fenomen, a slične anomalije objašnjavaju alternativni istraživači. Sa gledišta talasne genetike, dete nosi biološko nasleđe, istovremeno više muškaraca.

 

To jednostavno znači da DNK ostavlјa tragove. Naučnici su odavno utvrdili da je za skladištenje naslednih osobina odgovoran DNK. Zapravo, da od DNK zavise detalјi u izgledu budućeg čoveka. Na primer, visina, boja i oblik očiju, boja kose, oblik ušiju i nosa. Zvanična genetika je oduvek smatrala da je DNK samo materijalna struktura. To su potvrdila i posmatranja i istraživanja, ali niko od genetičara nije pretopstavio da DNK ne funcioniše samo kao materija već i kao elektromagnetno i zvučno polјe, pri čemu se većina informacija o čoveku nalazi u tankim, suptilnim telima DNK, eteričnim i astralnim telima. Nevidlјiva golim okom ona u stvari imaju veoma jak uticaj na svoju okolinu. Ta tela, eterično i astralno telo DNK, imaju kvantno talasnu prirodu i mogu se ponašati veoma interesantno.

 

Što se tiče starih znanja naših predaka, ruski genetičar Petar Garajev, sasvim slučajno je došao do jednog otkrića koje ga je koštalo otkaza kao mladog pripravnika. Naime, on je otkrio, da kada pod spektrometar, stavi praznu posudu u kojoj se prethodni dan nalazila DNK, da laser očitava skoro iste podatke kao kada se u posudi nalazila DNK. Samo što su očitavanja bila slabijeg inteziteta. Ono najvažnije što je otkrio, jeste da se taj fantomski DNK očitava ravno 40 dana, a da posle 40 dana nije više moguće uočiti ga. Jednostavno ga više nema. Neko bi mogao da pita kakve to veze ima sa starim znanjima. Ima i to mnogo.

 

To ima veze sa procesom umiranja i fizičkim procesima koji se tada odvijaju, a koji su bili poznati i prihvaćeni kao normalne pojave koje se ne dovode u sumnju. Vremenom se izvor znanja izgubio, kao i znanje o precesima, ali pravila ponašanja su ostala i svi su ih se držali. Ljudi više nisu znali da kažu zašto nešto baš mora ovako ili onako, ali su znali da su tako radili i njihovi preci oduvek i to nikako nisu dovodili u sumnju. Verovali su u to, da je duša umrlog prisutna sledećih 40 dana na mestu gde je pokopana i da posle 40 dana više nije tamo. Pitanje koje se postavlјa je, ko je sebi dao za pravo, da te naše davne pretke proglašava neukim, primitvnim i nepismenim, dok se istovremeno utvrđuje od strane i zvanične i alternativne nauke da su ono što imamo običaj da zovemo praznoverje, u stvari velike istine. Jedino što nam niko uz te istine nije davao i njihovo naučno objašnjenje. Pre će biti da nama tek predstoji da otkrivamo ono što se davno znalo i po čemu se živelo. A da li će nas onda biti sramota nas ovakvih, koji sve to odbacujemo kao bapske priče.

 

Šta se u stvari dešava posle trenutka smrti i zašto se očitava taj tako nazvan fantomski DNK? U trenutku smrti, duša čoveka odlazi na planetarni nivo planete koji je zaradila tokom života, u zavisnosti od dostignutog stepena razvoja. Recimo da je duša dospela do prvog mentalnog nivoa, što je inače dosta redak slučaj ove epohe civilizacije, i njeno mentalno telo dopada do prvog mentalnog nivoa, a istovremeno ostaju niti koje povezuju dušu sa mrtvim fizičkim telom. Jedna od ovih niti povezuje mentalno telo čoveka sa fizičkim telom, ali kako se odvija raspad nervnih tkiva organizma, ta veza slabi, a kroz devet, a ne sedam, dana, mentalno telo se oslobađa od mrtvog fizičkog tela. Proces raspadanja organskih materija se nastavlјa, a posle četrdeset dana raspada se veza između astralnog tela i fizički mrtvog tela. I tada spektograf više nije u stanju da detektuje astralno prisustvo molekula DNK. A tek posle godinu dana se prekida veza izmeđuu eteričnog tela duše i ostataka mrtvog fizičkog tela. Zato i imamo običaje koje imamo, koji svakako nisu nastali sa religijama, već su ugrađeni u religije sa manjim ili većim promenama. I ako pogledamo običaje, onda nam je jasno zašto se rođaci, prisećaju umrlog na sedam, četrdeset i godinu dana. I kako bi neko mogao da pomisli da je tako nešto bilo slučajno i bez poznavanja fenomana života i smrti. Samo ako je neko zlonameran ili usmeren na materijalizam, mogao bi da kaže da znanje ranije nije postojalo.

 

Rađeni su razni eksperimenti koji su potvrdili telegoniju, recimo kineski doktor Džjan Kan Džin pomoću informacije je ozračio kokošku patkom. Zapravo je kokošja jaja ozračio bioinformacijom patke. Kao rezultat, iz jaja su se izlegla zdrava pilad sa vratovima patke i kožicom za plivanje spojenom na nogama. Pomoću svoje tehnologija stvorio je hibrid lubenice i krastavca, pšenice i kukuruza, pa čak i zeca i koze.

 

Svi eksperimenti govore o tome da fantomski DNK emituje i šalјe talase koji nose informacije, barem tako to kaže talasna genetika. Da su ušli malo dublјe u funkcionisanje tankih tela suštine, razumeli bi da se radi o eteričnim, astralnim i mentalnim telima u ovom slučaju molekula DNK. Fantom DNK šalјe talase koji nose informacije, a to znači da muške polne ćelije koje počivaju na ogromnoj količini DNK ostavlјaju u telu žene talasni autogram sa informacijom o sebi. Na taj način žena je već oplođena i to se čuva u njoj, možda zauvek i tu ponekad nastaju velike drame i uopšte, to se može posmatrati i kao destabilizacija braka. Zbog toga što se genetsko svojstvo prvog muškarc skladišti za sva sledeća pokolenja svoju genetsku informaciju ono može biti i loše.

 

Šta je rezultat toga? Ako je žena imala kontakte sa nekoliko muškaraca ona tada čuva programe svih svojih seksualnih partnera. Rođeno dete može da ima komplektan spektar pozitivnih i negativnih kvaliteta svakog od njih. I negativne i pozitivne, i ako čovek ima loše nasleđe, on sigurno sve to ostavlјa i sve se to prenosi na potomstvo, čak i ako je drugi muž dobar, častan, pošten, fizički zdrav i moralno zdrav. A potomstvo može da prenosi takvu talasnu genetsku informaciju narednih generacija.
Znajući to mnogi drevni narodi su praktikovali da devojka svoju prvu bračnu noć provede sa opšte priznatim junakom. Tako su se nadali da će dobiti cenjeno potomstvo. Na primer, u grčkoj mitologiji poznat je Heraklov podvig koji je po nalogu mikenskog kralјa Euristeja za jednu noć oplodio 40 devica. U drugim izvorima saopštava se da je i car Tespije bukvalno molio Herakla koji je plenio svojom blistavom čistotom uma da da potomstvo njegovim pedeset ćerkama. Herakle se saglasio i posle 9 meseci pronceze su rodile prelepu decu.
Drevni lјudi sledili su zapovesti koje su zabranjivale predbračne veze. Još pre 200 godina bludnice su proterivane iz gradova, a u selima su na neverne stavlјali pečat. Naši preci su znali za stroga pravila i plašili su se da ih naruše, da ne budu osramoćeni pred drugima.

 

Zakon prenosa naslednih osobina kod malih etničkih grupa ili kod ortodoksalnih verskih zajednica ostaje nepokoleblјiv. Primećuje se to tokom svih generacija, pa čak i u 21. veku. Prema opredelјenju jevrejskog religioznog zakona Halaha jevrejin je rođen od jevrejske majke, i zato je u jevrejskoj porodici za produženje roda odgovorna žena. Ako je muž Jevrej, a žena nije tada se deci linija roda prekida. Dakle, zakon jevrejima zabranjuje brak sa ženom druge nacionalnosti. Dete rođeno od nejevrejke ne smatra se jevrejem. To dete je eliminsano iz dugog lanca prenosa naslednih osobina. Za jevrejsku porodicu je velika tragedija, ako momak izabere za svoju ženu ne jevrejku, jer se kod unuka i sledećih pokolenja, sa tim čovekom realno prekida nit koja ih povezuje sa svojim narodom. Oni gaje duh negovanja tradicije, i to ne religioznu, već tradiciju gena.

 

Međutim, tradicionalna predstava o zakonima nasleđa i pravila stupanja u brak, za mnoge religiozne jevreje se u savremenom svetu često pretvaraju u tragediju, kada sin izabere za ženu devojku ne jevrejku. Roditelјi odbacuju i snajku i unuke i nemaju odnos prema njima kao prema svom rodu. Takvog čoveka jevreja, oženjenog nejvrejkom se odriču svi i porodica i prijatelјi. Prema zakonu Halaha ako se jevrejska žena uda za ne jevreja, njena deca se ipak smatraju jevrejima, iako tradicionalni jevreji jesu i protiv takvih brakova, jer ako se u njima rađaju devojčice koje se udaju za ne jevreje i tako nekoliko puta, tada genetski jevrejski kod iz generacije u generaciju trpi jaku promenu.

Prosto zvuči neverovatno, ali tamo gde su na snazi nacionalne tradicije i religiozne zabrane praktično nema predbračnih i vanbračnih veza, tamo je najveći natalitet i stopa smrtnosti novorođenčadi je niska. Tamo je minimalna stopa naslednih patologija. U 21. veku malo je naroda koji slede zakone svojih predaka. Sada vidimo da je svako sa svakim, bez obzira da li su udati, oženjeni ili ne. Tako se širi prezasićenje sa fantomskim DNK i onda ne postoji garancija da devojka koja je izgubila nevinost i pohotno živela pre braka, imala veliko iskustvo, da će rađati samo od svog muža. Šta sledi iz ovoga? Nameće se da to dovodi do degeneracije.

 

Ne tako davno, u predbračni dogovor amerikanaca pojavila se nova stavka. Mladi lјudi su počeli da biraju za žene samo nevine devojke. Čak je i administracija Klintina, godišnje izdvajala iz budžeta novac da bi se u školama promovisala nevinost i uzdržavanje od seksa pre braka.
Povratak na model ponašanja i svesti koji bi trebalo da imaju današnji mladi lјudi, sledeća pokolenja, je porodično orijentisana svest i to je svest koja je tipična za ovaj narod od pamtiveka, odnosno tokom celog njegovog postojanja sve do pre nekoliko desetina godina, kada je po uzoru na nove zapadne američke vrednosti, došlo do početka propasti civilizacije, a to je jedan od puteva propasti i samog naroda. Samo na taj način se može odgovoriti o početku procesa izlaska iz depopulacije.

 

Postoje mali narodi na severu, Nanajci, Jakuti koji su intuitivno pokušali da pojačaju svoje gene na račun mešanja sa genima drugih naroda. Taj način nije uvek sigurno evoluciono pozitivan za tu populaciju, ponekad to mogu biti i negativne osobine. Bilo je naroda koji su se spašavali izumiranja mešajući svoju krv sa jačim i većim narodima. Postojala je verovatnoća da će se umesto zdravih preneti bolesni genetski programi, ali su se ipak nadali pozitivnim rezultatima. Što se više takvih stranih, ali genetski jakih znakova pojavlјuje u takvim zajednicama, jača može postati ta populacija. Ako je populacija bila jaka, onda stranci mogu i da je oslabe.

 

Predstavnici zvanične nauke nerado govore o efektu telegonije, ali to ne znači da ona nepostoji. Naši preci ne samo da su znali da postoji,već su poznavali i energiju koja je mogla da izbriše program prethodnog roda koji je zapisan u matrici žene. Zakon rita kaže: „Samo lјubav može da izbriše informaaciju o prethodnim partnerima. Uzajamno jak osećaj žene prema svom izabraniku i njegov prema njoj“. Međutim, naučnici koji se bave talasnom genetikom za sada nisu našli potvrdu ove ideje, ali možda potvrda tek predstoji.

razmak

Transkript emisije Drevnik br.10, radio Serbona
Autori i voditelјi: Drago, Dušan i Duki

Poslušajte celu radio emisiju

Leave your thought

Пратите нашу страницу на Фејсбуку