We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

My Cart
£0.00
prokleta je amerika i zlato sto sja

Prokleta je Amerika i zlato što sja

Večeras ćemo vam opet, kao po običaju, pružiti neke manje poznate ili potpuno nepoznate informacije… A tema je Amerika iz nekoliko uglova. Zapravo – teme su sledeće: Kako su “otkrili” Ameriku? Ko je “otkrio Ameriku” i pod kojim okolnostima? – sve to, kao i metode razvoja teritorije od strane “otkrivača” kao i metode “pacifikacije” autohtonog stanovništva, biće razmatrano u ovoj emisiji.

drevnik pecat

Kao prvu informaciju skoro nepoznatu široj javnosti reći ćemo da je:

SEVERNA AMERIKA DO 15. VEKA BILA DEO INDIJE I ZATO SU I NјENE STANOVNIKE ZVALI INDIJANCIMA!

 

Ne verujete u to?.. Odmah ste verovatno pomislili da smo rešili da se igramo sa vama ili da smo se, ne daj bože, strmeknuli sa staze kojom ide zdrav razum.. E, pa hajde onda da to razmotrimo… Ne to da li se družimo sa zdravim razumom, već da li je naša tvrdnja tačna..

Pošto ćemo razmatrati neke stare karte, oni koji slušaju direktno emisiju biće lišeni toga da ih vide, ali će zato oni koji emisiju budu slušali kada bude objavlјena na jutjubu moći da ih vide…

Bez dugog uvoda, postoji karta Azije Danijela Kelera iz 1590.g i na njoj se vidi moreuz između Azije i Severne Amerike. Tamo čitamo natpis koji ukazuje na parče teritorije Severne Amerike.. Kako ga je “nazvao” njen autor? Na njoj piše: “Deo zapadne Indije je Amerika ili Peru “..

Odakle takva tvrdnja? Sigurno nije bio u delirijumu Danijel Keler kada je to objavio.. Šta je to zapadna Indija? Šta je Peru? To je teritorija savezne države Alјaska! Kartu je pravio kreativni tim, stvoren na inicijativu poznatog istraživača Mihaila Volka.. Možda ti momci nešto na karti nisu razumeli ili su ostali do kasno u noć pa pospani nisu dobro nešto videli? Uz nju treba pogledati i originalnu kartu na latinskom. Na njoj piše: “Indiae Occideta lis pars minus cognita continens cum Peru feu America

I na originalu isto piše.. Sigurno su bili nepismeni ti drevni kartografi.. Nisu znali da se Peru nalazi u Južnoj Americi a Zapadna Indija na poluostrvu Indostan i da se graniči sa Pakistanom. Ali dosta šale, hajde da uzmemo Klaudija Ptolemeja sa najdrevnijim mapama savremenog obrasca (starije mape ne mogu se čitati, jer su sastavlјene u drugom sistemu pogleda na svet – one su figurativne, kao drevnoslovenska bukvica ili rune, karuna i ostalo… )

Već smo u jednoj ili dve ranije emisije ukazivali na Ptolomejevu kartu koja pokazuje da se Indija Superior, odnosno Početna Indija, ne nalazila na mestu današnje Indije, već daleko na severu i severoistoku od nje.. Dakle u Sibiru… I tu kartu ćete ponovo videti, kao i sve ostale koje budemo pominjali…

Kao što vidimo na njoj, moreuz između Azije i Amerike na mapi nije vidlјiv, traka kopna ide preko horizonta i šta se nalazi tamo, to samo bog zna. Međutim, postoje ipak nepotvrđeni podaci da je prevlaka postojala sve do početka prošlog milenijuma.. Mi ne možemo sigurno to da predstavlјamo kao argument, ali ako se logički razradi to je najverovatnije.. Na kraju krajeva, ovde se zove Indijom i jedno i drugo kopno. I Azija i Sibir i savremena Indija i moderna Kina i Severna Amerika.. Sve to je Indija! Takvu veliku civilizaciju su stvorili indo-arijevci, odlazeći zbog nepodnošlјivih klimatskih uslova, koji su se javlјali na Severu današnje Rusije, tamo gde su oni oduvek i živeli..

 

Dakle, svo naše negodovanje zbog naziva Indo Arijevci, u slučaju da ne znamo pravi izvor tog naziva, je moguće opravdano.. Ispostavlјa se, da iako podmetnut od strane parazita, taj naziv odgovara stvarnosti na terenu i to samo u slučaju ako ćemo davati nazive narodima prema nazivu teritorije na kojoj žive, što se nije pokazalo kao pozitivna praksa, a to dobro znamo iz sopstvene savremene istorije kada se od jednog naroda napravilo prema nazivu teritorija više njih… Paraziti jednostavno nisu pretpotstavlјali da ćemo doći i do ovih podataka… Nisu tada računali na internet…

 

Sledeća karta je prelazna karta (sa slikovitog stila na moderni) iz 1553. godine, Petra Apaina, a tu je otvorenim tekstom dato ime teritorije današnje Amerike – Indija Orientals Pars.

Zatim, tu je atlas iz 1574.g. Ortelius-Gala. Tu je već napisano i staro i novo ime kontinenta.. Recimo, Amerika, to je novo ime Indije.. (na slici će to biti podvučeno crvenom linijom) a žutom je podvučen natpis, koji naglašava da je 1492g Kristofer Kolumbo stigao na Bahamska ostrva.

Ili recimo, atlas iz 1575.g. Francois De Belleforesta. Isto nalazimo dvostruka imena. Tako ne bi moglo da bude, da nije bilo onih – za koje se pisalo staro ime? Na kraju krajeva, ako je verovati zvaničnoj istoriji do tada niko nije znao o postojanju Novog Sveta.. Zašto jednostavno nisu napisali samo ime – “Amerika“? Dakle, svi su odlično znali da se kontinent pre toga zvao Indija, ali od tada on će se zvati Amerika. Zašto? Na ovo pitanje, nemamo odgovor.

Kod starosedeoca karata očigledno nije bilo… Uostalom, možda ćemo dobiti odgovore na mnoga pitanja, ali o tome malo kasnije.. Takvih karata na kojima su napisana dupla imena je veoma mnogo. I sve one pokazuju isto.

 

Evo, recimo, NAVIGACIONA KARTA iz 1576. G. Tomasso Porkačija. NA NјOJ JE GENERALNO NAPISANO – INDIA SUPERIOR (početna). VIDLjIVO JE DA JE ON RAZMATRAO SVE DELOVE INDIJE KAO JEDNU CELINU!

 

I dalјe, navigaciona karta iz 1596. godine, Giovanni Antonio Maginija.. Na njoj već postoji jasna podela kontinenta na Novu Francusku, Novu Španiju i na Indiju, koja se po novom zove Amerika iako lokalni stanovnici o tome ne znaju ništa.. jednostavno ih niko nije pitao ništa.

Shodno tome, usvajanje od strane zvaničnih istoričara istine o tome, da se tražio plovni put u Indiju a naletelo na Ameriku, je ogromna laž! Okupatori su savršeno znali gde i zašto oni plove.. Kako su pošli u Indiju, tako su tamo direktno i plovili, jer se severna Amerika zvala indija..

 

“Kolumbo je započeo svoj zvanični izveštaj o svom prvom putovanju u Ameriku Ferdinandu i Izabeli čudnim rečima:”.. Vaše Visočanstvo mi je naredilo – da idem u gornje delove Indije.. – Baš ovde i leži odgovor na sva pitanja.. Zapravo, on piše “..GORNјE DELOVE INDIJE..” koja je u tom trenutku bila Severna Amerikaona je bila deo Indije Superior. Baš kao u ogromnom SSSR – u, u bilo kojoj republici da ste bili, bili ste u SSSR-u ili kao u bivšoj Jugosalviji, u kojoj god da ste republici bili, bili ste u Jugoslaviji…

 

Najverovatnije da je Američka Indija, bila teritorija Tartarije, koja je bila izolovana. Na mapama 17. veka, zapadni deo severne Amerike, se opisuje kao TERRA INCOGNITA, jer je pristup kartografima osvajača tamo bio zabranjen.

 

Videćete atlas iz 1730.g, gde se vidi samo obala, nema pristupa centralnom delu kontinenta, a tako će se nastaviti još čitav vek, sve do početka takozvanog “građanskog rata u SAD” koji je zapravo bio osvajački rat.

 

Još otprilike 1825.g. na kartama neke linije planinskih masiva, reka i drugih počinju da se pojavlјuju, iako je teritorija sadašnje Alјaske i dalјe bila nepristupačna.

Što se tiče stanovništva tadašnje Severne Amerike, odnosno Indije, koja je bila nastavak sibirske Indije Superior (početne), ono ima sve karakteristike savremenog rasejanja.

Videćete i portrete “vođe crvenokožaca”, (zapravo Kralјa a ne vođe!) Floride i vladara Nove Engleske. Sve beli lјudi!


Svima je poznato da crvenokošci nemaju dlaka na licu, tako da prisustvo takvih bujnih brkova oba vlastelina na tim slikama, jasno ih klasifikuje ka bilo kom drugom etnosu a ne crvenokošcima. A pokazaćemo vam i slike “indijanaca” plemena Čeroki, sa početka 20og veka. To su u “dlaku” isti beli lјudi, savremeni….

Nedavno je svetom obletela vest: “U blizini obale Floride ronioci su pronašli blago od 4,5 miliona dolara.” Blago je otkriveno na mestu, gde je 24. jula 1715. godine potonulo 11 španskih galija, noseći kovanice..

 

Od svih fotografija pokazaćemo vam jednu svastiku u određenoj formi. Ona je zapravo drevni vedski simbol. Nikoga nadam se da ne treba posebno ubeđivati u to.. Svastika je svetli simbol vedske civilizacije, koja je postojala od početka sveta sve do osvajanja teritorija planete od strane parazita po sistemu korak po korak…. Ona je nasleđe predaka drevnih vremena. U različitim varijantama (leva ili desna) ona je prisutna u svim narodnim obrascima i nosi određene informacije u skladu sa svojim oblikom. Ona nije vlasništvo crvenokožih indijanaca, kako nam to pokazuju u igranim filmovima – vesternima. Zapravo, sve nađeno u Americi svedoči o prisustvu vedske kulture.

Kako bi polugoli divlјaci, koje prikazuju u filmovima, vadili i topili zlato, izrađivali proizvode visokog kvaliteta i kovali novac.. Pa još i izuzetno tanke lančiće od dragocenih.metala? To je već visoka tehnologija za to vreme.. Nešto se u toj priči ne uklapa..

Što se tiče vesterna, oni su jedna od posebnih oblasti filma i avanturističkih žanrova. Oni su vizit karta američkog filma. Kaubojski filmovi u Holivudu snimaju se od 1898.godine. Evo i sami sada zamislite, koliko dugo vremena nas ubeđuju u zvaničnu verziju događaja preko njih.. Vesterni, su posebno puni priča o krvoločnim indijancima i plemenitim doselјenicima – kaubojima, i snažno su oružje koje formira javno mnjenje. Kako u samim SAD, tako i u celom ostalom svetu.

 

Hajde da se vratimo na početak emisije i setimo se, kako je nazvao Alјasku Daniel Keler? Nazvao ju je zapadnom Indijom.. Gde je zapad kod stanovnika centralnog regiona tog kontinenta? Naravno, na strani sadašnje Alјaske.. Dakle, Keller je bio u pravu, zahvalјujemo mu za veliku mapu Azije tog vremena i timu Mihaila Volka za prevod iste na nama razumlјiv jezik.

 

Da pređemo sada na takođe inetresantne informacije:

Posle odstrela i bio-hemijskog genocida nad indijancima, započelo se sa stvaranjem veštačke gladi – GLADI crvenokožaca! Ovde treba da znate da je Amerika do dolaska stranaca iz Evrope i Bliskog Istoka bila zemlјa izobilјa. 150 miliona indijanaca je živelo u Americi i zbrinjavalo sebe radom na polјima. Hrana je bukvalno hodala naokolo, praćakala se po rekama. Kako u takvim uslovima obilјa hrane stvoriti GLAD? Bilo je neophodno pokušati uništiti sve živo. A stranci su to i pokušali. I uspeli u tome.

 

Evo delova iz knjige “The World of American Indian” iz 1974. godine. Strana 330, gde se ekološki predstavlјa Amerika čak iz 1700-ih godina:

“U stepama pase bufalo (američki bizon). 60 miliona bizona je lutalo kontinentom. Doselјenici su ih videli bezbroj. Oni su opisivali, da ako gledate na stepu da horizont izgleda kao da se cela stepa kreće od leđa pasućih na njoj bizona. Ali do 1800. godine jedva da je jedan bufalo postojao istočno od Misisipija, iako je na zapadu još uvek ostalo oko 40 miliona bizona.

 

LOVCI SU ANGAŽOVANI ZA TO POSEBNO! Koristili su maksimalno efikasan odstrel svih životinja.

Sve lovačke firme u SAD, koje proizvode lovačku i ribolovnu opremu su kriptojevreji. Samo jedan primer: “Smit and Vesson” su dva kriptojevreja: prvi je engleski – Smit a drugi je Hazarski – Vesson. Kriptojevreji su bili osnovni pioniri i lovci Amerike.

 

Dakle, “… angažovani lovci su odstrelјivali bafale koji su im bili u vidnom polјu. Lovac po imenu Buffalo Bill Cody ubijao je 48 bizona za 50 minuta i za 18 meseci ubio je 4280 bizona!” I to u doba neautomatskog oružja!

 

Kome je trebao takav masovni psihotički neuredan odstrel životinja, koji samim lovcima nije bio potreban? Ko je stvorio veštačku potražnju za leševima životinja? Kako je rekao Ostap Bender: “sve je učinjeno moćnim uraganom” – neko nevidlјiv, kao i u slučaju sa prikuplјanjem skalpova indijanske dece, Votson je rasporedio po zemlјi punktove za prikuplјanje koža bizona. Sa bizona se uzimao samo jezik, i ovim dilekatesom oni su se i hranili a ostalo meso se bacalo! A primaoci koža su odbijali 4 koža bizona od pet! I uzimali su samo leđa bizonove kože. Ovi stranci, koji su davali novac lovcima za ostrel bizona su se zvali “HIDE DEALERS“.

 

Ali stranci su shvatili, da oni neće razviti među indijancima Glad dok oni ne unište sve životinje od kojih žive indijanci!

 

Setimo se “bolјševika” i Gladi od 1917 do 1923. godine u Rusiji i u Ukrajini. Ako izučavate ovo pitanje, Votson, kriptostranac u lјudskom obliku je apsolutno svuda ista standardna metoda genocida: Odstrel, Glad, Bio-Hemijsko oružje. I ta politika se sprovodi u svim delovima sveta.

 

Citiramo dalјe istu knjigu:

“Na priloženoj fotografija na zemlјi leži na tlu oko 40 hilјada koža bizona – to je samo mesečni plan za odstrel jednog dilera!” Dilere u principu, nije bilo briga za ove kože – njima je već neko dobro platio samo za organizaciju odstrela. “Do 1900. godine u celoj Americi je ostalo samo 39 – trideset devet komada bizona!“. – – trideset devet komada bizona na celu Ameriku – to je ostatak od 75 miliona bizona 200 godina ranije! Slučajnost??? Podsticano je to sve bilo novčanim stimulansom. A ko je davao taj novčani stimulans?

300 godina u Severnoj Americi je bila neprekidno otvorena lovna sezona sa nagradama, koje nikada nije bilo i neće biti u istoriji ove planete! Da biste shvatili razmere genocida citiraćemo iz druge američke knjige “Road to Survival” William Vogta/1948/.

 

Samo neke pasuse kada su stranci pristigli na američki kontinent:

“Oko pola Severne Amerike bile su šume. One su štitile reke i većina reka je bilo kristalno čista. Dabrova prepune reke. U to vreme kada su španci tražili zlato, naši lovci su odstrelјivali dabrove za Evropu zbog krzna. Divlјači je bilo svuda.

 

Na taj način, sve živo se odstrelјivalo, to nije bio problem. Heath hen – vrsta jarebice – je bila najjeftinija hrana koju su mogli da odstrele deca iz praćki. Takozvani Passenger pigeons – “putnički golubovi” Bird lore (1913) preletali su sa severa na jug i nazad sakrivajući nebo. Očevici su procenjivali njihov broj na “hilјade milijardi”. Divlјe “ćurke” – postale su simbol američkog praznika “Dana Zahvalnosti” kao i mana nebeska. Nјih nisu morali da gaje, one su trčale svuda. Tokom 18-og veka izvor izvoza drveta u Evropu bila je Severna Amerika. Oko 75 miliona bizona štraftalo je tamo-amo između Meksika i Kanade i istočno od Pensilvanijie, bez štete po zemlјu. Antilopa je bilo toliko da su lovci bezočno pucali po njima kao po vrapcima. Prairie chicken – “prerijski pilići” – (tip jarebice ili crnog tetreba), bilo ih je toliko da lovci nisu mislili da su vredne metka. Kada Eskimo curlew – nikome nisu bili potrebni, oni su očaravali sve svojim pevanjem. Ali, kada su za njih počeli da plaćaju novac, njhove leševe su isporučivali u vozilima. Okeanski jastozi- to nisu ovi danas smrznuti, ležali su na obalama u gomilama da ih niko nije dirao”. Ceo region od Rio Grande i do jezera Vinipeg mogao je da bude lјudski raj na Zemlјi. On je mogao da sadrži 100 miliona lјudi sa veoma visokim standardom života uopšte ne radeći”.

 

Sve u svemu, jasno je da je to i bila “obećana zemlјa” gde su tekli med i mleko, a ne kamenita bezvodna pustinja i prašnjav današnji Izrael ili Saudijska Arabija.

 

Da se vratimo Kolumbu. Šta on piše Kralјici?

Kolumbo je počeo zvanični izveštaj o svom prvom putovanju u Ameriku Ferdinadu i Izabeli čudnim rečima:”dakle, nakon proterivanja svih jevreja iz vašeg kralјevstva u januaru mesecu, Vaše Visočanstvo mi je naredilo…. da krenem u gornje delove Indije“. Veoma čudne reči, jer “Edikt o progonu jevreja” nije bio potpisan do 31. marta 1492. godine”.

 

Da, te godine španska kralјica Izabela je proterala sve jevreje iz Španije.

Veza između vremena putovanja Kolumba i proterivanja jevreja iz Španije je očigledna. Istoričari ističu da iako Kolumbo nije hteo da podigne jedra pre 3. avgusta, on je insistirao da cela posada bude na brodu dan pre isplovlјavanja – 2. avgusta. Sinhronizacija vremena više je nego neverovatna, jer je 2. avgusta, prema Ediktu o progonu, bilo propisano da poslednji jevrejin napusti Španiju.

 

Na taj način – ispostavilo se, 2. avgusta, svi jevreji su morali biti na brodovima, što ukazuje na to da je to bilo bekstvo, a ne “ekspedicija”. Otuda neizbežno sledi da su na brodu, osim servisne posade, svi ostali bili jevreji maranimi – to jest, – kripto.:

“Vezi između proterivanja jevreja i putovanja Kolumba, na koju je prvi skrenuo pažnju španski biograf. S. de Madariaga, anglo-jevrejski istoričar Cecil Roth dodao je još začina. 2. avgust 1492. godine poklopio se sa devetim danom jevrejskog meseca Ab “Ninth of Av” – jevrejskim danom Posta po uništenju Hrama Solomona! I to je bio Kolumbo taj, koji je naredio da na taj dan svi budu na brodovima i odu sledećeg dana, a ne 2. avgusta!”!

 

Jevrejska novina “Forverts” priznaje da je posada Kolumba sadržala jevreje i da potpis Kolumba sadrži jevrejske simbole.

Videli smo do sada da Amerika nije bila nepoznata. Svi oni su dobro znali; a takođe je i Kolumbo dobro znao kuda plovi; u svakom slučaju, ako on to nije znao unapred, onda mu je rečeno tačno pre toga. Kolumbo je već posle dva meseca bio u Americi! On nigde nije skretao. Najkraće rastojanje između dve tačke – postoji direktna linija, – tako je plovio i Kolumbo. Šta je to bilo? – Lutanje čoveka, kome je nepoznato gde je? Na karti se doobro vidi kako je plovio skoro pravolinijski.

 

A na kraju krajeva, da bi otišao u Indiju morao je da ide na suprotnu stranu. Sva tri puta je Kolumbo plovio pravim najkraćim putem!

 

Samo je bilo potrebno izbaciti iz Španije jevreje – i tada se odmah našao čitav kontinet – “obećana zemlјa” !

 

Situacija je bila indetična, onoj, kada je ruski car Aleksandar 3 proterao jevreje zbog ubistva njegovog oca iz Rusije, a jevreji se razbili u 3 toka.

1) Jedan tok jevreja iz Rusije (6 miliona jevreja) je krenuo u osvajanje Amerike.

2) Drugi tok Jevreja postali su cionisti i otišli su u Palestinu da bi izgradili Izrael,

3). Treći tok jevreja ostao je na svom mestu i učestvovao u bolјševičkoj revoluciji.

 

U Španiji 1492. se isto desilo: Jevreji su se razbili u tri toka.

1) Jedan tok jevreja – odmah, istovremeno za 2 meseca je otkrio Ameriku; Oni su postali njeni prvi robovlasnici plantaža šećerne trske i dovozili su kasnije crnce iz Afrike u Ameriku da rade na njihovim plantažama.

 

2) Drugi tok jevreja zahvatio je severnu perifernu špansku provinciju, koju su odmah odsekli od Španije i nazvali je “sveta zemlјa” – holi lend – “Holandija“. Ozloglašena Holandija upravo posle toga se pojavila na karti – tek nakon proterivanja jevreja iz Španije. Pre toga – Holandije, kao i Amerike, na mapi nije bilo – ne tražite je. Do tada “zemlјa nizije delte Rejna” (Holandija), sastojala se iz različitih perifernih područja i vojvodstva u vlasništvu Svetog Rimskog Carstva.

Imamo i kartu iz tog perioda, videćete je.

Španski kralј je bio tada Car Svetog Rimskog Carstva. A gde je sad – ova imperija? Nјu su odavno zaboravili, a pre 1000 godina to je bila najveća imperija u Evropi!

Ukupno: zemlјu Holandiju i Ameriku početkom 1500-ih godina su stvorili jevreji istovremeno! Videćete mapu Evrope oko 1400. godine – nema na njoj nikakve “Holandije”.

Dakle, Holandija je “holilend”, a grb Holandije je – savršeno isti grb plemena Juda.

Bukvalno kroz 25 godina nakon 1492. godine – 1517. godine je započela u Evropi takozvana “protestantsku Reformaciju”. Iz nje je nastao u Evropi rat tokom 200 godina, i još jedan “30-godišnji rat “.

Na teritoriji savremene Nemačke prema statistici bilo je genocidirano u nekim mestima, 75% slovenskog vedskog stanovništva Severne Evrope, nakon čega je ona postala Evropa..

 

3) A treći tok španskih jevreja – u kripto sastavu ostao je u Španiji. Pod imenom “jezuita” oni su zaposeli sam aparat Katoličke crkve i Inkviciziju i počeli masovno da spalјuju stanovništvo i preuzimaju ulogu “svetih otaca” Katoličke crkve.

Genocid neposlušnih naroda, nazvan od strane parazita “pacifikovanje”, već dugo je zvanična politika Zapada. Tako je bilo i u Evropi, na svim kontinentima, pa i u Americi…

“Otkrivače” Amerike, britanske kolonijaliste, borce za demokratiju – sve oni koji su nosili “svetlost hrišćanstva” ujedinjuje zajednički način delovanja: genocid neposlušnih naroda, koji oni nazivaju “pacifikovanje”

 

U dnevniku Kolumba često se beleži upečatlјiva lepota ostrva i njihovih stanovnika – prijatelјskih, srećnih, mirnih. I već dva dana posle prvog kontakta u njegovom dnevniku se pojavlјuje zlokobni zapis: “50 vojnika je dovolјno da ih sve osvojimo i da urade sve što želimo. Meštani nam dozvolјavaju da idemo gde želimo i daju nam sve što mi od njih tražimo”.

Većina Evroplјana je iznenađena velikodušnošću ovog naroda koji im je bio nerazumlјiv. I to nije iznenađujuće. Kolumbo i njegovi drugovi otplovili su na ova ostrva iz pravog pakla koji je tada bila Evropa. Oni su bili pravi potomci evropskog pakla, nad kojim se pojavila krvava zora početne kapitalističke akumulacije.

 

U paklu pod nazivom “Evropa” tada je vladao žestok klasni rat. Česte epidemije velikih boginja, kolere i kuge su uništavale gradove, još češće je kosila stanovništvo smrt od gladi. Ali u prosperitetnim godinama, prema istoričarima Španije 16-og veka, “bogati su jeli koliko žele, dok je hilјade gladnih očiju posmatralo njihove gurmanske večere”. Toliko je izmrcvarena masa lјudi, da je čak u 17. veku svaki “prosečan” porast cena pšenice ili prosa u Francuskoj ubio jednak ili dvostruko veći procenat stanovništva od gubitka stanovništva SAD u građanskom ratu.

 

Vekovima posle Kolumbovog putovanja, ulični kanali u Evropi još uvek su služili kao javni toaleti, bili su puni unutrašnjostima mrtvih životinja i ostacima trupova izbacivanih da trunu na ulicama. Poseban problem u Londonu bile su takozvane “rupe za siromašne” – kako su nazivali “velike, duboke, otvorene jame, gde su leševi preminulih siromašnih ležali u nizu, sloj na sloju. Tek kad bi jama bila ispunjena do vrha, bila je prekrivena zemlјom. ” Jedan savremenik je napisao: “Kako je odvratan smrad koji ide iz ovih jama ispunjenih leševima, posebno po vrućini i nakon kiše”. Malo bolјi je bio miris koji dolazi od živih Evroplјana, od kojih je većina rođena i umrla ne opravši se. Skoro svako od njih je imao tragove velikih boginja i drugih deformišućih bolesti koje su ostavlјale svoje žrtve poluslepe, pokrivene ranama, krastama, trulim hroničnim čirovima, činile hromim i sl. Prosečni životni vek nije dotizao 30 godina. Polovina dece umrala bi pre nego što dostignu 10 godina.

 

Iza svakog ugla vas je mogao napasti kriminalac. Jedna od najpopularnijih tehnika plјačke je bila bacanje kroz prozor kamena na glavu žrtve i zatim njeno plјačkanje, a jedna od prazničnih zabava – da se spali živih desetak mačaka. U gladnim godinama gradove Evrope su potresali nemiri. A najveći klasni rat tog doba, odnosno serija ratova pod zajedničkim nazivom Selјački, odneo je više od 100.000 života. Sudbina selјačkog stanovništva nije bila ništa bolјa. Klasičan opis francuskih selјaka iz 17-og. veka, koje je ostavio Labrier i koji potvrđuju savremeni istoričari, ovako sumira postojanje brojnih klasa feudalne Evrope:

 

“sumorne životinje, mužjaci i ženke razbacani po selu, prlјave i samrtno blede, izgorele od sunca, prikovane na zemlјi koju oni kopaju i lopataju sa nepobedivom upornošću; oni poseduju neku vrstu dara govora, a kada se uspravlјaju, onda na njima možete videti lјudska lica i oni su zaista lјudi. Noću se vraćaju u svoje jazbine gde oni žive na crnom hlebu, vodi i korenju.”

 

A ono što je pisao Lorenc Stoun o tipičnom engleskom selu, može se pripisati i ostatku Evrope toga vremena:

 

“to je mesto puno mržnje i besa, jedino što je povezivalo njegove stanovnike – to su epizode masovne histerije, koja je na neko vreme ujedinjavala većinu radi mučenja i spalјivanja lokalne veštice.”

U Engleskoj i na Kontinentu postojali su gradovi u kojima je do trećine stanovništva optuženo za veštičarenja i gde je 10 od svakih stotinu građana bilo pogublјeno po ovom osnovu optužbi za samo jednu godinu.

Na kraju 16 – 17. veka, u jednoj od oblasti mirne Švajcarske za “satanizam” je kažnjeno više od 3.300 lјudi. U malom selu Vizenstag za godinu dana spalјeno je 63 “veštice”. U Obermarhtalu sa populacijom od 700 lјudi na lomači je poginulo 54 lјudi za tri godine.

U hrišćanskoj Evropi je cvetala ropstvo. Crkva ga je pozdravlјala i podsticala ga, a i sama je bila najveći robotrgovac; o značaju njene politike u ovoj oblasti za razumevanje genocida u Americi biće govora na kraju teksta. U 14. i 15. veku većina robova stizala je iz Istočne Evrope, posebno Rumunije (istorija se ponavlјa u naše vreme). Posebno su bile cenjene male devojčice. Iz pisma jednog robotorgovca klijentu, zainteresovanom za ovaj proizvod: “Kada brodovi stignu iz Rumunije, tamo mora biti i devojčica, ali imajte na umu da su mladi robovi skupi kao i odrasli; od onih koji predstavlјaju bilo kakvu vrednost niko ne košta manje od 50-60 florina.”. Istoričar Džon Bosvel primećuje, da je ” 10 do 20 odsto žena, prodatih u Sevilјi u 15. veku, bilo u drugom stanju ili su imale bebe, a ova nerođena deca i bebe obično su pripadali kupcu, zajedno sa ženom, bez dodatnih troškova”.

 

I bogati su takođe imali svoje probleme. Oni su žudili za zlatom i srebrom, da zadovolјe svoje navike za egzotičnom robom, navike stečene od vremena prvih krstaških ratova, tj. prvih kolonijalnih ekspedicija evroplјana. Svila, začini, tanak pamuk, narkotici i lekovi, parfem i nakit zahtevali su mnogo novca. Zlato je postalo za Evroplјane, prema jednom venecijancu, “žila celog državnog života… njen um i duša . . . njena suština i sam njen život”. Ali, isporuka plemenitih metala iz Afrike i Bliskog Istoka je bila nepouzdana. Pored toga, rat u Istočnoj Evropi devastirao je evropske kase. Bilo je neophodno da se pronađe novi, verni i poželјno jeftiniji izvor zlata.

 

Šta dodati ovome? Kao što se vidi iz prethodno navedenog, grubo nasilјe je bilo norma evropskog života. Ali vremenom je on primao poseban patološki karakter i kao da je nagoveštavo šta očekuje ni o čemu svesne stanovnike Zapadne hemisfere. Pored svakodnevnih scena lova na veštice i lomača, 1476. g. u Milanu, publika je raskomadala čoveka na komade, a zatim su ga njegovi mučitelјi pojeli. U Parizu i Lionu Hugenote su ubijali i sekli na komade koje su zatim otvoreno prodavali na ulicama. Nisu bili neobični i drugi oblici sofisticiranog mučenja, ubistava i ritualog kanibalizma.

 

Konačno, u vreme kada je Kolumbo tražio po Evropi novac za svoje morske avanture, u Španiji je besnela Inkvizicija. Tamo i svuda u Evropi osumnjičeni da su odstupili od hrišćanstva bili su izloženi mučenju i kaznama svih vrsta, za koje je bila u stanju invetivna maštu evroplјana. Neke su besili, neke su spalјivali na lomači, neke kuvali u kotlu ili kačili na drvo. Druge su davili, odrublјivali im glavu, drali živima kožu i čerečili.

To je bio svet, kojeg su bivši robovlasnik Kristofer Kolumbo i njegovi mornari napustili u avgustu 1492.g. Oni su bili tipični stanovnici tog sveta, njegovi smrtonosni bacili, čiju su ubistvenu silu uskoro doživeli milioni lјudi koji žive na drugoj strani Atlantika.

 

“Kada su bela gospoda došla u našu zemlјu, doneli su strah i razbolјevanje cveća. Oni su mučili i pogubili boju drugih naroda . . . Maroderi danju, kriminalci noću, ubice sveta.” Knjiga Maja Čilam Balam.

 

Stanard i Čerčil posvećuju mnogo stranica opisu zavere evroameričkog naučnog establišmenta kako bi sakrili stvarno stanovništvo američkog kontinenta dokolumbovskog doba. Na čelu ove zavere stajao je i dalјe stoji Smitsoniansk institut u Vašingtonu.

 


Na osnovu savremenih podataka, može se reći, da kada je 12. oktobra 1492. godine Kristofer Kolumbo došao na jedno od ostrva kontinenta, ubrzo pod nazivom “Novi svet”, broj stanovnika iznosio je od 100 do 145 miliona lјudi (Stanard). Dva veka kasnije on je smanjen na 90%. Na današnji dan najvećih “srećnika” iz postojećih nekada naroda obe Amerike sačuvano je ne više od 5% svog nekadašnjeg broja. Po svojoj veličini i trajanju (do danas) genocid autohtonog stanovništva Zapadne hemisfere nema paralelu u svetskoj istoriji.

 

Tako u Ispannjoli, gde je do 1492. godine živelo oko 8 miliona Tainosa, do 1570. godine ostala su samo dva bedna sela autohtonih stanovnika ostrva, o kojima je 80 godina ranije Kolumbo pisao, da “na svetu nema bolјeg i lјubaznijeg”.

Za 75 godina – sa pojavom prvih evroplјana od 1519. g. do 1594. g. – broj stanovnika u Centralnom Meksiku, najgušće naselјenom području američkog kontinenta, smanjio se za 95%, sa 25 miliona na skoro 1 milion 300 hilјada lјudi.

Za 60 godina od dolaska španaca, stanovništvo Zapadne Nikaragve je smanjeno za 99%, sa više od 1 milion na manje od 10 hilјada lјudi.

U Zapadnom i Centralnom Hondurasu za pola veka je ubijeno 95% autohtonih stanovnika. U Kordobi, oko Meksičkog zaliva, 97% za jedan vek. U susednoj provinciji Džalapa je ubijeno, takođe, 97% stanovnika: sa 180 hilјada 1520. godine do 5 hilјada 1626. g.

I tako, svuda u Meksiku i Centralnoj Americi. Dolazak evroplјana značio je brz i gotovo potpuni nestanak autohtonog stanovništva, koje je živelo tamo mnogo milenijuma.



Uoči invazije evroplјana u Peru i Čile, u zavičaju Inka živelo je od 9 do 14 miliona lјudi… Mnogo pre kraja veka, u Peruu je ostalo ne preko 1 milion stanovnika. A još kroz nekoliko godina – samo pola od toga. Bilo je ubijeno 94% stanovništva Anda, 8,5 do 13,5 miliona lјudi.

 

Brazil je, možda bio, najnaselјenija zona obe Amerike. Prema rečima prvog portugalskog guvernera Tome de Suza, rezerve autohtonog stanovništva ovde su neiscrpne “čak i ako bismo ih poklali u klanici.” On nije bio u pravu. Već posle 20 godina nakon osnivanja kolonije 1549.g, epidemije i robovski rad na plantažama doveli su narode Brazila na ivicu istreblјenja.


Do kraja 16. veka u obe “Indije” preselilo se oko 200 hilјada španaca. U Meksiko, Centralnu Ameriku i dalјe na jug. Do tog vremena bilo je ubijeno od 60 do 80 miliona autohtonog stanovništva ovih područja.

 

Grupe španskih razbojnika sa istreniranim za ubistvo čoveka psima, sa oruđima za mučenje, organizovale su redovne kaznene ekspedicije sa obaveznim masovnim pogublјenjima.

 

Ali važno je naglasiti sledeće. Veza ovog rano-kapitalističkog genocida sa nacističkim i svim ostalim ležala je dublјe.

 

Narod Tainos, koji je naselјavao Velike Antile, potpuno je istreblјen u roku od nekoliko decenija, pao je kao žrtva, ne “srednjovekovne” grozote, ne hrišćanskog fanatizma i čak ne patološke pohlepe evropskih osvajača. I jedno i drugo, i treće je dovelo do genocida, koji je organizovan samo novom ekonomskom racionalnošću.

 

Svo stanovništvo Ispanjole, Kube, Jamajke i drugih ostrva je registrovano kao privatna svojina koja je trebalo da donese profit. Od španskih računovođa u oklopu i sa krstom proteže se direktna nit sa “kaučukovim” genocidom u “belgijskom” Kongu, u kojem je ubijeno 10 miliona Afrikanaca i nacističkim sistemom robskog rada ka uništenju.

 

Kolumbo je naredio svim stanovnicima starijim od 14 godina da svaka tri meseca daju špancima jedan naprstak zlatnog peska ili 25 funti pamuka (u oblastima gde zlata nije bilo). Onome ko je ispunio ovu kvotu vešali su na vrat bakarni medalјon sa poslednjim datumom predaje. Medalјon je davao nosiocu pravo na tri meseca života. Uhvaćenima bez tog medalјona ili sa isteklim rokom, odsecali su šake obe ruke, stavlјali konop oko vrata i slali ih da umiru u svom selu.

Kolumbo je, pre toga, bio angažovan na trgovini robovima duž zapadne obale Afrike, očigledno je preuzeo ovu vrstu kazne od arapskih trgovaca roblјem. Za vreme guvernera Kolumba je ubijeno do 10 hilјada indijanaca. Bilo je gotovo nemoguće ispuniti utvrđenu kvotu. Meštani su morali da prestanu sa uzgojem hrane i sve druge poslove, da bi kopali zlato. Započela je glad. Oslablјeni i demoralisani oni postaju lak plen za donete španske bolesti.

Kao što je grip, koji su nosile svinje sa Kanara, koje je dopremila na Ispanjolu druga ekspedicija Kolumba. Desetine, možda stotine hilјada Tainosa poginulo je u ovoj prvoj pandemiji američkog genocida. Svedok opisuje ogromne gomile mrtvih stanovnika Ispanjola od gripa koje nema ko da sahrani. Indijanci su pokušali da pobegnu tamo gde ne vide oči: kroz ostrvo, u planine, čak i na druga ostrva. Ali spasa nije bilo nigde. Majke su ubijale svoju decu pre nego što ubiju sebe. Cela sela su pribegavala masovnim samoubistvima, bacajući se sa stena ili uzimajući otrov. Ali još više njih je pronašlo smrt u rukama španaca.

 

Pored zverstava koja su u krajnjoj meri mogla biti objašnjena kanibalističkom racionalnošću sistematske pohlepe, genocid na Antilima, a zatim i na kontinentu, je uklјučivao naizgled iracionalne, ničim opravdane oblike nasilјa u masovnim razmerama u patološkim, sadistskim oblicima.

 

Savremeni Kolumbo izvori opisuju kako su španski kolonisti vešali, vrteli na ražnju, palili indijance na lomačama. Decu su sekli na komade za ishranu pasa. I to uprkos činjenici da Tainosi u početku nisu pružali špancima skoro nikakav otpor.

 

“Španci su se borili za ulog, ko može jednim udarcem da raseče čoveka na pola ili mu odrubi glavu ili otvori stomak. Oni su hvatajući za noge oduzimali bebe sa majčinskih grudi i razbijali im glavu o kamenje…. Drugu decu su nanizivali na svoje duge mačeve zajedno sa njihovim majkama i svima koji su stajali pred njima.”

 

Ni od jednog esesovca na Istočnom frontu nije bilo potrebno zahtevati više revnosti, s pravom primećuje Vard Čerčil. Da dodamo, španci su postavili pravilo da će oni za jednog ubijenog hrišćanina, ubiti sto indijanaca. Nacistima nije morao niko ništa da izmišlјa. Morali su samo da kopiraju.

 


Svedočanstva španaca tog doba njihovog sadizma su zaista bezbrojna. U jednoj često citiranoj epizodi na Kubi, oko 100 španskih vojnika napravilo je logor na obali reke i našavši u njoj brusno kamenje, naoštrili su njima svoje mačeve. Želeći da im isprobaju oštrinu, prenosi očevidac ovog događaja, oni su skočili na sedeću na obali grupu muškaraca, žena, dece i staraca (očigledno specijalno odabranih za to), koji su u strahu gledali špance i njihove konje, koji su počeli da im rasecaju stomake, obezglavlјuju ih i seku, dok ih nisu ubili sve. Zatim su ušli u veliku kuću u blizini i tamo uradili isto, ubijajući sve koji su se tamo našli. Iz kuće su tekli potoci krvi, kao da je bilo zaklano stado krava.

 

Ovaj pokolј je počeo u selu Zukajo, čiji su stanovnici, nedavno, pripremili ručak za konkvistadore od kasave, voća i ribe. Odatle se proširio širom okruga. Niko ne zna koliko su indijanaca ubili španci u ovoj eksploziji sadizma, dok njihova žeđ za krvlјu nije utihnula, ali Las Kasas smatra da je to bilo mnogo više od 20 hilјada lјudi.

 

Španci su nalazili zadovolјstvo u sofisticiranoj brutalnosti i mučenju. Oni su izgradili vešala, dovolјno visoka da je čovek obešen mogao da dodiruje tlo prstima, kako bi se izbeglo gušenje, i obesili su na taj način trinaest indijanaca, jednog za drugim, u čast Hrista Spasitelјa i njegovih apostola. Dok su indijanci bili još uvek živi, španci su testirali na njima oštrinu i snagu svojih mačeva, otvarajući im jednim udarcem grudni koš, tako da može da se vidi unutrašnjost, a bilo je i onih koji su radili i gore stvari. Zatim su, na njihova isečena tela namotavali slamu i palili ih žive. Jedan vojnik je uhvatio dva deteta od po godinu do dve, probio im grlo bodežom i bacio ih u ambis.

 

Ako ovi opisi izgledaju poznati onima koji su čuli za masakr u Maj Laju, Song Maju i drugim vijetnamskim selima, onda ta sličnost postaje još jača zahvalјujući terminu “pacifikovanje“, koji su španci koristili za opisivanje svog terora. Ali, bez obzira koliko je užasan masakr možda bio u Vijetnamu, po svojoj veličini on ne može da se poredi sa onim što se dogodilo pet stotina godina ranije na samo jednom ostrvu Ispanjola.

 

U vreme dolaska Kolumba 1492. godine, stanovništvo ovog ostrva je brojalo 8 miliona. Kroz četiri godine ubijeno je od trećine do polovine ovog broja. I posle 1496. godine brzina ubijanja se uvećavala..

 

Za razliku od Britanske Amerike, gde je genocid imao svoj neposredan cilј fizičkog uništenja autohtonog stanovništva za osvajanje “životnog prostora”, genocid u Centralnoj i Južnoj Americi postao je sporedni proizvod brutalne eksploatacije indijanaca u ekonomske svrhe. Masovna ubistva i mučenja nisu bili retkost, ali su ona služili kao instrument terora, da se osvoji i “umiri” autohtono stanovništvo. Stanovnici Amerike tretirani su kao desetine miliona prirodnih robova za vađenje zlata i srebra. Bilo ih je tako mnogo, da racionalan ekonomski metod za španace nije bila reprodukcija radne snage svojih robova, već njihova zamena. Indijanci su umirali zbog teškog rada, a zatim su ih zamenjivali svežim partijama robova.

 

Sa visokih planina Anda su ih oterali na plantaže koke u ravničarske prašume, gde nenaviklo za takvu klimu telo postaje lak plen smrtonosnih bolesti. Kao što je “uta”, od koje trule nos, usta i grlo i od koje se umire bolnom smrću. Toliko visoka je bila stopa smrtnosti na ovim plantažama (do 50% za pet meseci), da je postala vrlo nervozna čak i Kruna, izdavši dekret ograničivanja proizvodnja koke. Kao i sve uredbe on je bio samo na papiru, jer, kako je pisao savremenik, “na plantažama koke postoji jedna bolest koja je strašnija od svih drugih. To je neograničena pohlepa španaca”.

 

Ali još gore je bilo dopasti u rudnike srebra. Radnici su spuštani na dubinu od 250 metara sa torbom pečenog kukuruza za smenu od jedne sedmice. Pored teškog rada, kolabiranja, loše ventilacije i nasilјa nadglednika, indijanci su udisali otrovna isparenja arsena, žive, itd. “Ako se 20 zdravih indijanaca spusti u rudnik u ponedelјak, samo polovina može da se popne iz nje u nedelјu”, – napisao je jedan savremenik. Stanard izračunava, da je očekivano trajanje života sakuplјača koke i indijanskih rudara u ranom periodu genocida bio ne viši od tri ili četiri meseca, tj. približno isti kao u fabrici sintetičke gume u Aušvicu u 1943. g.

 

Posle klanice u glavnom gradu Asteka Tenočtetlane, Kortes je objavio Centralni Meksiko “Novom Španijom” i postavio tamo kolonijalni režim, zasnovan na robovskom radu. Evo kako savremenik opisuje metode za “pacifikaciju” (otuda “mirotvorstvo” kao zvanična politika Vašingtona u vreme rata u Vijetnamu) i poroblјavanje indijanaca za rad u rudnicima.

 

Brojna svedočanstva mnogih svedoka govore o tome, kako su indijance vodili u kolonama u rudnike. Nјih su lancima vezivali jedne za druge.

“Onima koji padaju, odrublјuju glave. Pričaju o deci, koju su zatvorili u kuće i spalili ili ih proburaze ako ona idu previše sporo. Uobičajeno je bilo odseći grudi ženama i privezati im na noge tegove, pre nego što bi ih bacili u jezero ili lagunu. Pričaju o bebama, razdvojenim od majki, ubijenim, koje su koristili kao putokaze. Odbeglim indijancima su odsecali udove i slali ih u njihova sela, kačeći im na vrat isečene ruke i noseve. Pričaju o “trudnicama, deci i starcima, koje su hvatali što je više moguće” i bacali u posebne jame, na čijem dnu je oštro kolјe i “ostavlјali ih tamo dok se jama ne popuni”. I mnogo, mnogo još toga”. (Stanard, 82-83)

 

Kao rezultat toga, od oko 25 miliona stanovnika koji su naselјavali meksičko kralјevstvo u vreme dolaska osvajača, do 1595. godine ostalo je samo 1,3 miliona živih. Ostali su uglavnom mučeni u rudnicima i na plantažama “Nove Španije”.

 

U Andima, gde su mačevima i bičevima rukovale bande Pizara, do kraja 16. veka stanovništvo je palo sa 14 miliona na manje od 1 milion lјudi. Razlozi su isti kao u Meksiku i Centralnoj Americi. Kao što je pisao 1539. g. jedan španac u Peruu:

“Indijanci su ovde potpuno uništeni i umiru… Oni mole sa krstom, da im radi Boga daju hranu. Ali [vojnici] ubijaju sve lame za ništa više nego za proizvodnju sveća… Indijancima ne ostavlјaju ništa za setvu, a pošto nemaju stoku ostaje im samo da umru od gladi”. (Čerčil, 103)

 

Noviji istoričari američkog genocida počinju da skreću više pažnje na njegov psihološki aspekt, ulogu depresije i stres u uništavanju desetina i stotina naroda i etničkih grupa bez traga.

 

Hronike genocida sačuvale su brojne potvrde psihičke “dislokacije” autohtonog stanovništva Amerike. Kulturni rat, koji evropski osvajači vekovima vode protiv kulture poroblјenih njima naroda sa otvorenom namerom da ih unište, imao je monstruozne posledice na psihu autohtonog stanovništva Novog sveta. Reakcija na ovaj “psihički napad” varirale su od alkoholizma do hronične depresije, masovnih čedomorstava i samoubistava, a još češće, lјudi su samo legali na zemlјu i umirali. Neželјeni efekti poraza psihe su bili oštar pad nataliteta i porast smrtnosti dece. Čak i ako bolesti, glad, težak rad i ubistva nisu doveli do potpunog uništenja autohtona stanovništva, to je ranije ili kasnije dovelo do niske stope nataliteta i smrtnosti odojčadi. Španci su primetili oštar pad broja dece i vremenom su pokušavali da prisilјavaju indijance da imaju decu.

 

Kirpatrik Seil je sumirao reakciju Tainosa na svoj genocid:

“Las Kasas, kao i drugi, izražava mišlјenje, da je više od svega u čudnim belim lјudima sa velikim brodovima Tainose pogodilo ne nasilјe, čak ni njihova pohlepa i čudan odnos prema svojini, već najverovatnije njihova hladnoća, njihova duhovna bezobzirnost, odsustvo lјubavi u njima“. (Kirkpatrick Sale. Conkuest of Paradise. p. 151.)

 

Uopšte, čitajući istoriju imperijalističkog genocida na svim kontinentima – od Ispanjola, Anda i Kalifornije do Ekvatorijalne Afrike, Indijskog potkontinenta, Kine i Tasmanije – počinje na drugačiji način da se razume literaturu kao “Rat svetova” Velsa ili “Marsovske hronike” Bredberija, da ne pominjemo holivudske invazije vanzemalјaca. Ne vode li ove noćne more evroameričke fantastike svoje poreklo od potisnutog u “kolektivnom nesvesnom” užasa prošlosti, ne pozivaju li potisnuti osećaj krivice (ili, obrnuto, da se pripreme za novi genocid) predstavlјajući sebe kao žrtve “vanzemalјaca”.

Genocid u Americi takođe je imao svoju propagandnu podršku, izrazito sličnu onoj koju su evro-američki imperijalisti koristili da “demonizuju” svog budućeg neprijatelјa u očima svog stanovništva, da bi opravdali rat i dali oreol pravednosti plјačkanju.

 

16.januara 1493, tri dana nakon ubistva dva Tainosa tokom trgovine, Kolumbo je okrenuo svoje brodove nazad u Evropu. U svom dnevniku je opisao ubijene od strane španaca domoroce i njihov narod kao “zle stanovnike ostrva Kariba, koji jedu lјude”. Kao što su dokazali savremeni antropolozi, to je bila laž, ali ona je prošla kao neka vrste klasifikacije stanovništva Antila, a zatim i celog Novog sveta, koja je postala vodič za genocid. One koji su pozdravili i pokorili se kolonizatorima su smatrali “nežnim Tainosima”. Oni domoroci, koji su imali otpor ili su jednostavno bili ubijeni od strane španaca, spadajući pod kategoriju divlјaka-kanibala, koji zaslužuju sve što su kolonijalisti bili u stanju da im urade. (Konkretno, u logovom žurnalu od 4. i 23. novembra 1492. g., nalazimo ovakva stvorenja u mutnoj srednjovekovnoj mašti Kolumba: kod ovih “opasnih divlјaka” “usred čela nalazi se oko”, oni imaju “pseću njušku, kojom piju krv svojih žrtava, kojima su pererezali grlo i kastrirali”.)

 

“Ova ostrva su naselјena Kannibalima, divlјom, nepokornom rasom, koja se hrani lјudskim mesom. Nјih pravilno nazivaju antropofagima. Oni vode stalni rat protiv lepih i krotkih Indijanaca zarad njihovih tela; to je njihov plen, za to su pošli u lov. Oni nemilosrdno uništavaju i terorišu Indijance”.

 

To je opis Koma, jednog od učesnika druge ekspedicije Kolumba, koji govori mnogo više o evroplјanima, nego o stanovnicima Kariba. Španci su unapred dehumanizovali lјude, koje nikada nisu videli, ali koji su trebali da postanu njihove žrtve. I to nije daleka istorija; to se čita, kao današnje novine.

 

“Divlјa i nepokorna rasa” – to su klјučne reči zapadnog imperijalizma, od Kolumba do Buša. “Divlјi” – jer ne žele da budu robovi “civilizovanog” okupatora. U kategoriju “divlјih” “neprijatelјa civilizacije” ubeleženi su i sovjetski komunisti. Od Kolumba, koji je izmislio 1493.g. karipske kanibale sa okom na čelu i psećom njuškom, ide direktna nit ka rajhsfireru Himleru, koji je na sastanku SS lidera sredinom 1942.g. ovako objasnio specifičnosti rata na istočnom frontu:

“U svim prethodnim kampanjama, kod neprijatelјa Nemačke, bilo je dovolјno zdravog razuma i pristojnosti, da ustuknu pred superiornom silom, zahvalјujući za njihovu “divnu i civilizovanu… zapadnoevropsku prefinjenost.” U borbi za Francusku neprijatelјski delovi su se predavali čim bi dobili upozorenje da je “dalјi otpor besmislen”. Naravno, “mi, esesovci” smo došli u Rusiju bez iluzija, ali do poslednje zime mnogi nemci nisu bili svesni toga, da su “ruski komesari i tvrdoglavi bolјševici ispunjeni brutalnom želјom za vlašću i životinjskom tvrdoglavošću, koja ih primorava da se bore do kraja i koja nema nikakve veze sa lјudskom logikom ili dužnošću… ali instinkt je sklon svim životinjama”. Bolјševici su “životinje”, “lišene svega lјudskog”, da u “okruženju bez hrane oni pribegavaju ubistvu svojih drugova, da što duže izdrže”, ponašajući se, na granici sa “kanibalizmom”. Ovo je “rat na uništenje, ” između “grube materije, primitivne mase, bolјe reći, polulјudi, koje vode komesari” i “germani…” (Arno J. Mayer. Why Did the Heavens Not Darken?The “Final Solution” in History. New York: Pantheon Books, 1988, p. 281.)

 

Na samom delu i u strogom skladu sa principom ideološke inverzije, kanibalizam nije učinjen od strane autohtonih stanovnika Novog sveta, već od njihovih osvajača. Druga ekspedicija Kolumba dovela je na Karibe veliki broj mastifa i grejhaunda, istreniranih za ubijanje lјudi i za jedenje njihove utrobe. Vrlo brzo, španci su počeli da hrane svoje pse lјudskim mesom. Posebnom poslasticom su smatrali živu decu. Kolonijalisti su dozvolјavali psima da ih jedu žive, često u prisustvu roditelјa.

 

Savremeni istoričari dolaze do zaklјučka da je na Karibima postojala čitava mreža “prodavnica mesa” gde su se indijanska tela prodavala kao hrana za pse. Kao i sve ostalo iz nasleđa Kolumba, kanibalizam se razvio na kopnu. Sačuvano je pismo jednog od osvajača carstva Inka, u kome on piše: “…kad sam se vratio iz Kartagene, sreo sam portugalca po imenu Rohe Martin. Na tremu njegove kuće visili su delovi razkomadanih indijanaca za hranjenje njegovih pasa, kao da su divlјe zveri…” (Stanard, 88).

 

Zauzvrat, španci su često morali da jedu svoje pse, hranjene lјudskim mesom, kada su u potrazi za zlatom i robovima dolazili u teške situacije i patili od gladi. To je jedna od najmračnijih ironija ovog genocida.

 

Čerčil postavlјa pitanje, kako objasniti činjenicu da je grupa lјudskih bića, čak i kao što su to španci iz doba Kolumba, kolektivno opsednuta bogatstvom i prestižom, mogla tokom dugog vremena da pokazuje takvu bezgraničnu surovost, prema drugim lјudima? Isto pitanje postavio je ranije i Stanard, koji je detalјno pratio ideološke korene genocida u Americi od ranog Srednjeg veka do Renesanse. “Ko su ovi lјudi čiji su umovi i duše stajali iza genocida muslimana, afrikanaca, indijanaca, roma i drugih verskih, rasnih i etničkih grupa? Ko su oni koji nastavlјaju da čine masovna ubistva danas?” Kakvi su to lјudi mogli da počine te gnusne zločine? Hrišćani, odgovara Stanard i poziva čitaoce da se upoznaju sa pogledima evropskih hrišćana iz duboke drevnosti na pol, rasu i rat. On otkriva da je na kraju Srednjeg veka evropska kultura pripremila sve neophodne preduslove za četri stotina godina genocida protiv autohtonog stanovništva Novog sveta.

 

Posebnu pažnju Stanard posvećuje hrišćanskom imperativu suzbijanja “telesnih želјa”, usađenom crkvenim represivnim odnosom prema seksualnosti u evropskoj kulturi. Konkretno, on uspostavlјa genetsku vezu između genocida u Novom Svetu i sveevropskim talasom terora protiv “veštica”, u kojima neki savremeni istraživači vide nosioce matrijarhalne paganske ideologije, popularne u masama i koje ugrožavaju vlast Crkve i feudalnih vrhova. Stanard naglašava i evropsko poreklo koncepta rase i boje kože.

 

Crkva je uvek podržavala trgovinu roblјem, iako je u ranom srednjem veku, u principu bilo zabranjeno držati u ropstvu hrišćana. Na kraju krajeva, za Crkvu je hrišćanin bio samo čovek u punom smislu te reči, što je ideja i danas prisutna kod mnogih hrišćana. “Nevernici” su mogli postati lјudi samo prihvatanjem hrišćanstva, i to im je davalo pravo na slobodu. Ali u 14. veku u politici Crkve se dešava zlokobna promena. Sa povećanjem obima trgovine roblјem na Mediteranu, profit je takođe rastao. Ali ovi prihodi su bili izgovor, koji je služio crkvenjacima za širenje hrišćanske ideologije ekskluzivnosti. Raniji ideološki motivi došli su u suprotnost sa materijalnim interesima hrišćanskih vladajućih klasa. A 1366. godine Viši klerici Rimokatoličke crkve sankcionisali su uvoz i prodaju “nevernih” robova, objašnjavajući da pod “nevernicima” imaju u vidu “sve robove neverne po poreklu, čak i ako su u trenutku njihovog uvoza oni postali katolici”, i da “neverni po poreklu” znači samo “iz zemlјe i rase nevernih”. Na taj način, Crkva je promenila princip opravdavanje ropstva, sa verskog na etnički, što je postalo važan korak ka genocidima novog vremena, zasnovanim na nepromenjlivosti rasnih i etničkih znakova (jermenskih, romskih, slovenskih i drugih).

 

Evropska rasna “nauka” nije zaostajala za religijom. Specifičnost evropskog feudalizma bila je zahtev za genetskom ekskluzivnošću plemstva. U Španiji je koncept “čistoće krvi”, limpieza de sangra, postao centralni sa kraja 15. i tokom 16. veka. Plemstvo se nije moglo ostvariti ni bogatstvom ni po zaslugama. Poreklo “rasne nauke” leži u genealoškom istraživanju tog vremena koje je vodila vojska specijalista za verifikaciju rodoslovnih linija.

 

Posebno veliki značaj je imala teorija “odvojenog i nejednakog porekla”, koju je izneo čuveni švajcarski lekar i filozof Paracelus 1520. godine. Prema ovoj teoriji, afrikanci, indijci i drugi nehrišćanski “obojeni” narodi ne potiču od Adama i Eve, već od drugih i nižih predaka. A ono što se pokazalo interesantnim kao moguća ironija, jeste to, da su baš Adam i Eva moguće bili crne boje kože. Ideje Paracelusa su dobile široku rasprostranjenost u Evropi uoči invazije evroplјana u Meksiko i Južnu Ameriku. Ove ideje su bile rani izraz tzv. teorije “poligeneze”, koja je ostala nezamenjiv deo pseudonaučnog rasizma 19 veka.

 

Ali još pre objavlјivanja pisma Paracelusa, slična ideološka opravdanja genocida pojavila su se u Španiji (1512) i Škotskoj (1519). Španac Bernardo de Mesa (a posle episkop Kube) i škotlanđanin Jogan Mejdžer došli su do istog zaklјučka, da su autohtoni stanovnici Novog sveta bili posebna rasa koju je Bog namerio da bude rob evropskih hrišćana. Vrh teoloških rasprava španskih intelektualaca na temu, da li su indijanci lјudi ili majmuni, dostiže sredinom 16. veka, kada su milioni stanovnika Srednje i Južne Amerike već umrli od strašnih epidemija, brutalnih masakra i teškog rada.

 

Službeni istoričar “Indije” Fernandez de Ovijedo ne poriče zločine protiv Indijanaca i opisao je “bezbroj okrutnih smrti, bezbrojnih kao zvezde.” Ali smatra to prihvatlјivim, jer “koristiti barut protiv pagana je kao pušenje tamjana za Gospoda.” A na molbu Las Kasasa da poštedi stanovnike Amerike, teolog Huan de Sepulveda je rekao: “Kako neko može da sumnja, da su narodi toliko nekulturni, kao varvarski i ispunjeni mnogim gresima i perverzijama bili pravedno osvojeni.” On je citirao Aristotela, koji je napisao u svojoj Politici, da su neki narodi “robovi po prirodi” i “da se moraju tretirati kao divlјe zveri, da bi živeli ispravno.” Na šta je Kasas odgovorio: “Zaboravimo Aristotela, jer, srećom, imamo veru Hristovu:. Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe” (Ali čak i Las-Kasas, najstrastveni i najhumaniji Evropski zaštitnik indijanacac, morao je da prizna, da su oni “moguće potpuni varvari”).

 

Ali, ako je među crkvenim intelektualnim mišlјenjem o prirodi autohtonih stanovnika Amerike moglo biti razmimoilaženja, među evropskim masama po ovom pitanju vladala je potpuna saglasnost. Čak 15 godina pre velikih rasprava između Las Kasasa i Sepulveda španski pretraživač je napisao, da “obični lјudi” univerzalno smatraju mudrima one koji smatraju da američki indijanci nisu lјudi, već “posebna, treća vrsta životinje, između čoveka i majmuna i da su stvoreni od Boga da bolјe služe čoveku”. (Stanard, 211).

 

Tako je u ranom 16. veku formirano rasističko opravdanje kolonijalizma i suprematizma, koje će u rukama evroameričkih vladajućih klasa služiti kao opravdanje (” za odbranu civilizacije”) za naredne genocide (i predstojeće?). Nije ni čudo, dakle, da na osnovu svog istraživanja Stanard ističe tezu o dubokoj ideološkoj vezi između španskog i anglosaksonskog genocida naroda Amerike i nacističkim genocidom cigana i slovena. Evropski kolonijalisti, beli doselјenici i nacisti su imali iste idejne korene. I ova ideologija, dodaje Stanard, ostaje živa i danas.

 

Upravo na njoj su zasnovane intervencije SAD u Istočnoj Evropi, Jugo-Istočnoj Aziji i na Bliskom Istoku.

razmak

Transkript emisije Drevnik br.43, radio Serbona
Autori i voditelјi: Drago, Dule, Duki, Saša i Aca

Poslušajte celu radio emisiju

Prokleta je Amerika i zlato što sja
5 (100%) 1 vote

Слични чланци

Seksualne radosti (gadosti) Antičkog Rima Divlјi, razuzdani, svakodnevni razvrat aristokratije Drevnog Rima, prikazan u filmu "Kaligula" je samo puritanska fantazija na tu temu. Tradiciju orga...
Mahabharata je opis događaja iz Rusije Već smo imali emisiju koja se zvala “Šta je indijsko u indiji”. Ova će emisija imati zadatak da potvrdi tvrdnje o tome da savremeni indijci, kao i sam...
Božićna hipoteza – moguća hronologija Kako je to moguće, da se tačno zna rođendan "sina Božijeg" - Isusa Hrista (25. decembar ili 7. januara), ali se ne zna godina njegovog rođenja? Kako t...

Оставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку