We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

My Cart
£0.00
seksualne-radosti-gadosti-antickog-rima

Seksualne radosti (gadosti) Antičkog Rima

Divlјi, razuzdani, svakodnevni razvrat aristokratije Drevnog Rima, prikazan u filmu “Kaligula” je samo puritanska fantazija na tu temu. Tradiciju organizovanja masovnih orgija u slavu bogova rimlјani su pozajmili od tzv. naprednih grka. Istoričari tih godina opisuju scene neverovatnog razvrata, koji se odigravao direktno na ulicama. Ljudi su plesali i vodili lјubav do tačke iscrplјenosti svuda, gde je to potrebno, na radost Venere. Polovina mladih građana lišeno je nevinosti upravo na tim praznicima. Čak i u doba opadanja, takvi seksualni festivali su se smatrali kao progresivna inovacija, tako da su takve aktivnosti ubrzo zabranjene.

Robovi u Starom Rimu nisu imali nikakva prava, posmatrali su ih kao nameštaj, tako da seks sa robom zvanično nije bio tretiran kao seks sa čovekom. Tu prazninu u zakonu rado su koristile rimske aristokrate kada je car Avgust zabranio prelјubu, to jest seksualne odnose van braka, 31. godine pre nove ere.

Muškarce i žene, koji su zaroblјeni tokom brojnih ratova, počeli su da kupuju na aukcijama nimfomani iz viših klasa i koristitili su ih za telesna zadovolјstva. Uzgred, u seksualnom ropstvu život je bio mnogo bolјi, nego u bilo kom drugom, tako da zaroblјenici nisu bili protiv.

 

Neke informacije o seksualnoj sili drevnih rimlјana došle su do nas iz prvih izvora. Zidovi Pompeje sačuvali su stotine natpisa i slika. Recimo: “Ovde je bio vojnik sedme legije. Te noći je zadovolјio šest žena, ali ni to nije bilo dovolјno za tog pastuva” — tipičan natpis na pompejskom zidu. Najviše takvih poruka je ostalo na zidovima bivših Lupanarija (javnih kuća). Među njima se mogu naći ne samo neobične slike, već i neke korisne za ono vreme informacije, kao što su imena zaposlenih sa cenovnikom.

 

Savremeni cenzori sa gađenjem prema obnaženoj prirodi su srećni što se nisu rodili u drevnom Rimu. Ni jedan predmet enterijera tog doba nije bio bez slike penisa. Muške genitalije su prikazivane na brojnim freskama, novčićima, kuhinjskom priboru i drugim neočekivanim površinama. Čak su i zvona rimlјani izlivali u obliku falusa. Sve to su činili, naravno, da bi zadovolјili bogove.

 

Još su rimlјani voleli da ukrašavaju kuće slikama boga plodnosti Priapa, koji pokazuje svoje veliko dostojanstvo. Sliku je, naravno, trebalo obesiti da visi na najistaknutijem mestu. U suprotnom sreća i prosperitet bi mogli da se okrenu od domaćina kuće.

 

Kao što ste već pogodili, književnost toga vremena takođe je obilovana erotskim pričama. Do naših dana nije stiglo mnogo dela, ali sasvim dovolјno da prikažu atmosferu tog doba. Na primer: “Vaš je ogroman kao kod Papila, i vaš nos je ogroman. Dakle, kada ustajete, možete ga namirisati.” Ovaj epigram pripada peru čuvenog drevnerimskog pesnika Marka Valerija Marciala. I to je naivan stih u poređenju sa romanom “Satirikon” ili delima Juvenala, kod kojih su mnoge stranice posvećene opisima neverovatnih orgija.

 

Vladari Starog Rima u doba dekadencije su bili posebna kasta perverznjaka svih kategorija, u velikoj meri postavlјajući tako opšte raspoloženje u zemlјi. Na primer:

“Transvestit Marko Aurelije Heliogabal. On je voleo da dođe na društvene događaje u kolima, u koja su upregnute obnažene device. Dobro su poznate njegove verske reforme. Odlukom Heliogabala, glavnim u panteonu rimskih bogova postalo je božanstvo, čiji simbol je bio meteorit falusnog oblika. Čak su i svoje grobove drevni rimlјani pretvarili u spomenike pornografije. Muškarci su želeli da na svojim nadgrobnim spomenicima budu postavlјene priče o njihovim seksualnim avanturama. Na nekim nadgrobnim stubovima se nalaze detalјni opisi seksualnih aktivnosti. U principu, rimlјani su živeli u skladu sa natpisom na još jednom sačuvanom nadgrobnom kamenu: “Radujte se i ne odustajte od seksa sa lepim ženama. Kada umrete, takvu šansu više nećete imati”.

 

Što se tiče arhitekture i skulpture Antičkog Rima one izazivaju divlјenje, ali ta prefinjenost, elegancija i ukus se ne uklapaju u način života rimskog društva, koje je zaglavilo u požudi i razvratu. Gej, lezbejke, zoofilija, grupni seks, prostitucija su postali uobičajeni, seks je podignut na nivo religije, vojska je bila angažovana na osvajanju i plјačkanju stranih teritorija i isporučivala robove. Hrišćanstvo se pojavilo u znak protesta zbog ovih bahanalija i “antički Rim” je nestao zauvek. Hajde da pogledamo ovu predivnu drevnorimsku “civilizaciju” sa druge strane, sa strane njenih poroka.

Na kulturi etruraca nastala je zajednica, koju istoričari nazivaju “drevnim Rimom”. Zapravo su Erurci bili učitelјi stvaraocima rimskog društva i od njih je preuzeto samo najbolјe. Rimlјani su imali sve pogodnosti urbanog i seoskog života, zdravu hranu, dobro fizičko i duhovno zdravlјe, razvijenu medicinu, zasnovanu na prirodnim sastojcima. Razvijali su nauke, obrazovne institucije, institucije, biblioteke. Industrija za proizvodnju roba za razne namene i privatni sektor razvili su se u velikoj meri. U Rimu je prvi put primenjen pojam prava (rimskog prava), bio je razvijen patriotizam i služenje interesima Rima. Bila je razvijena polјoprivreda, svuda je bilo kupatila kao i propaganda čistoće. Postojala je propaganda institucije porodice, podrška velikim porodicama, podrška od strane države beskućnicima: sve to je primenjivano u Rimu. Naravno, neophodno je reći da je rimsko carstvo zaselo na nasleđu etruraca na samom Apeninskom poluostrvu, kao i na nasleđu novoosvojenih teritorija.

 

Zapravo, velika je neistina ono što danas mislimo o njima, da su bili veliki graditelјi, da su širili pravednost i humanost. Oni su zapravo bili klasični paraziti, paraziti na telu civilizacije izgrađene našim precima. Koristili su sve što su od te civilizacije zatekli – čuvene banje, vile, čuvene akvadukte, puteve, zgrade, palate, praktično sve. Sami skoro da ništa nisu ni gradili, previše su bili zauzeti osvajanjemn novih teritorija i odabirom robova od kojih se dobro zarađivalo. Bajke koje inače slušamo o njihovom prosperitetu su zapravo priče nametnute od strane društvenih parazita, koji po svaku cenu žele da mislimo da je Rim bio vrhunac lјudske civilizacije. U svojoj suštini on je bio najdekadentnija imperija u zadnjim milenijumima.

 

Ono što mi danas smatramo vrhuncem lјudskog dostignuća po pitanju uređenosti društva je zaostavština Rima u vidu čuvenog rimskog prava. Rimsko pravo je u svojoj suštini robovlasničko pravo, a mi ga koristimo kao što ga koristi većina država na zemlјi. To znači da Rim postoji i danas i da živi. Mi nemamo ideju o tome zbog te percepcije o najvećem civilizacijskom dostignuću i savršeno se uklapamo u taj robovlasnički sistem. Imali smo u svojoj istoriji jedan pokušaj da se vratimo normalnijim lјudskim vrednostima, kada smo presekli kontinuitet Rima na našim prostorima. Taj proces je želeo da završi car Dušan Silni. Nјegovi zakoni su bili nešto sasvim drugačije, oslanjali su se na vedsku tradiciju našeg naroda i da nije bio eliminisan u zaveri tadašnjih susednih vladara koji su bili privrženi ideji rimskog načela robovladanja, verovatno bi se istorija danas drugačije pisala i verovatno rimsko pravo ne bi bilo prisutno nigde na planeti.

 

Pokušajmo da zamislimo kako bi to izgledalo da je Dušan uspeo u svojoj nameri. Kao prvo, on je oslobađao teritorije naselјene Srbima i kao što vidimo po starim kartama to su bile ogromne teritorije. Teritorije gde nije bilo u većini Srba nije osvajao. Dakle, to bi bila ogromna imperija zasnovana na zakonima daleko pravednijim nego što je to rimsko pravo. Na zakonima koji su bliski tradicijama naših predaka. Takva imperija bi naravno ugrozila ideju Rima, kao što i jeste i što je bio razlog njegovog eliminisanja. Naravno, ne smemo zaboraviti da Rim nije samo zapadni Rim, već je to bilo i Istočno rimsko carstvo. Zamislimo sada situauciju, koja se na žalost nije desila, da je Dušan uspeo u svojoj nameri, tj. da ga nisu ubili. Turci ne bi stigli na ove prostore i mi ne bismo imali prekid u kontinuitetu ne samo države, već u bilo kojoj drugoj oblasti. Dakle, to bi značio ogroman napredak u svim oblastima. Srpski jezik bi opstao na svim tim teritorijama i ne bi se pojavlјivali novi entiteti. Svi bi želeli da budu Srbi, za razliku od situacije danas. Onda, imamo skoro otkriće novog kontinenta i postavlјa se pitanje, ko bi tajnoviti kontinent naselјavao i u kom broju i čiji bi jezik imao preimućstvo, obzirom na to da bi Evropa sasvim izvesno poznavala jako dobro srpski jezik, obzirom na veličinu imperije i na to da engleski jezik tada nije bio ni u zamisli. Sasvim sigurno istorija bi se drugačije pisala. Ali, to je ono, šta bi bilo kada bi bilo. Na žalost, društveni paraziti, u to doba predvođeni idejom robovladanja i Rima, kao nosioca te ideje, uspeli su da spreče još jedan u nizu pokušaja da se civilizacija oslobodi njihovih stega. Slobodno se može reći da je to jedna u nizu prekretnica u istoriji čovečanstva.

 

Da se vratimo starom dekadentnom Rimu i njegovim počecima. Kao što smo rekli, on je nastao na tradiciji etruraca, koji su bili izdanci vedskog znanja, bili su nosioci na tim prostorima napretka, kulture, arhitekture i ostalih znanja. Zapravo sve na Apeninskom poluostrvu, kao i dobrim delom u Evropi, na Balkanu, Maloj Aziji, Severu Afrike, britanskim ostrvima, što danas pripisujemo rimlјanima, stvorili su i sagradili pre rimskog carstva i jednim delom na početku njegovog postojanja upravo etrurci. Nјihovi su inženjeri bili poznati širom tada poznatog sveta.

 

U to vreme postojali su čvrsti moralni principi, a osnove porodice su bile na patrijarhalnim temelјima. Muškarac čak nije imao pravo da polјubi svoju suprugu u prisustvu stranaca, a posebno dece. Ni o kakvom razvratu nije moglo biti ni govora. Glava porodice je bio otac, koji je imao neograničenu vlast i koji je imao sva prava da kazni domaćinstvo za najmanju neposlušnost. Razvod je bio neprihvatlјiv u rimskom društvu.

 

Drevni Rim na svom početnom razvoju dokazuje mogućnost razvoja nauke, umetnosti, arhitekture, polјoprivrede i industrije, bez ikakvih ideologija tipa kapitalizma, marksizma, judaizma i drugih “izama”. A tako isto, u Rimu, dugo vremena nije bilo stranih elemenata: to je još jedan dokaz da društvo lјudi može da živi, ako njiim ne vladaju “izabrani” oligarsi i političari.

 

Pitamo se, gde je to sve nestalo, zašto se u takvom razvijenom društvu pojavilo toliko poroka, gde su požuda i razvrat dignuti do nivoa religije, a ropstvo postalo deo ekonomije.

U vrh svetlog rimskog društva su počeli da prodiru lјudi pohlepni, gladni profita i lakog novca. Pojavila se potreba za beskrajnim ratovima, koji su donosili Rimu nove teritorije. Osećajući ukus pobede, sve utvrđene vrednosti bile su preplavlјene u Rimu sa oplјačkanim bogastvom. Onda, za vreme Julija Cezara, zlato, kao i svaka roba, prodavalo se na meru. Ali lako zarađen novac lako se i trošio. Luksuz u odeći, hrani, kućnom okruženju dostigao je zamah bez presedana. Navika ka ratovanju, želјa za slobodnim spektaklima, nespremnost da radi (radili su robovi) oštetili su teško rimlјane. Težnja za spolјnim sjajem zahvatila je gotovo sve slojeve društva. Čak i siromašan čovek prezirao je da jede sa jednostavnim priborom i izlazi na ulicu bez pratećih njegovih robova.

 

Ali šta je bio rob za rimlјanina, on je bio stvar koja se može prodati ili zameniti, a ako je ta “stvar” vitka i sa oblinama, može onda da sa radi sa njim šta hoće, a maštovitost perverzne fantazije nije bila ograničena. Rimsko društvo nije bilo samo tolerantno na najrazličitije oblike seksa, porodičnih odnosa i prostitucije, već je podiglo erotiku u kult. Pa, šta bi činili slobodni građani ako su svi teške i rutinske poslove radili robovi? Od perverznih fantazija gospode u starom Rimu su počele da cvetaju dečja prostitucija, zoofilija i druge seksualne preverzije. Silovanje od strane gospodara njegovih robova i robinja smatrano je kao upotreba lične imovine. U Rimu je rođena čitava seks-industrija, u kojoj su, na primer, postojale “farme” bludnica, čiji su vlasnici kupovali maloletne robove ili robinje ili siročad oba pola za bavlјenje prostitucijom.

Kult Dionisa (Bahusa) pozajmili su rimlјani od grka i proširili ga najpre po Jugu Italije, a nakon početka iscrplјujućeg rata sa Kartaginom postao je posebno rasprostranjen. Religiozna ekstaza žena, ubijanje životinja i ritualno jedenje sirovog mesa na izolovanim mestima, imalo je za ove perverznjake homeopatski efekat jedinstva sa bogovima, koji daje snagu i samopouzdanje. Zbog svih ovih seksualnih perverzija, u drugim narodima, koji nisu primili “prosvetlјenu kulturu” rimlјana, pojavila se za njih definicija – pagani.

 

Upravo su drevni rimlјani, zbog svoje perverzije bili nazvani pagani i tu reč mnogi narodi razumeju upravo na taj način, a u našem shvatanju kao perverznjak. Kasnije, prilikom krštenja Srbije i Rusije, hrišćanska crkva je primenjivala to ime na slovenskim narodima, koji su se pridržavali vedskog pogleda na svet. To je učinjeno da bi lakše prevarili lјude da prihvate tuđu za njiuh religiju. Sada imamo ideju o tome šta je izvorno značenje reči Pagan, koju mi doživlјavamo sasvim drugačije. Zapravo, danas se iza te reči krije u religioznom smisu sve ono što nije u skladu sa hrišćanstvom, a zaboravili smo njen izvor. Naime, zaista se u izvornom značenju te reči kriju, kao što smo videli razvrat i žrtvoprinošenja, ali kod Rimlјana, u rimskom carstvu. Slobodno možemo da kažemo, pošto danas živimo na tekovinama rimskog carstva, konkretno rimskog prava, pošto se danas približavamo, i to pod represijom, tekovinama razvrata koji je vlado tada, da je ova civilizacija dobrim delom paganska, čak i u onim okvirima gde bi to bilo najmanje očekivano, u samim religijama.

U određeno vreme rimlјani su u tajni obred počeli da posvećuju dečake i odrasle muškarce, naravno, bili su česti slučajevi masovnih orgijanja predstavnika oba pola u različitim varijacijama. Seks je prožimao sve oblasti života Rimlјana. Industrija prostitucije nije bila jedina sfera u kojoj su se praktikovale seks-usluge (na primer, oralni seks je bio najjeftinija seksualna usluga, a u isto vreme smatran najponižavajučim za onog ko ga pruža – bio je mnogo sramotniji, nego analni seks).

 

Sa čistom savešću takvu “uslugu” su mogli sebi obezbediti ne samo oni koji žele prostituke i robove, već i zajmodavci od strane svojih dužnika. Samo sada nije sigurno da li je dug smatran plaćenim nakon toga ili ovaj čin treba posmatrati kaznom. Zamislimo kako bi to izgledalo u savremenom dužničkom ropstvu danas da važe takva pravila, a nije nemoguće da se jednog dana uvedu, obzirom na savremene tendencije kretanja civilizacije. Ako se sećate emisije o Ahemenidima, rekli smo da je kod njih, a tada je to bila imperija na vedskim osnovama, jedan od najvećih grehova smatrano biti dužan. Ne treba posebno izvoditi zaklјučak o savremenom dobu.

Masovne orgije, koje su prvobitno bile zamišlјene kao čisto ženska kopulacija u čast boga vina i zabave Bakhusa (ili Dionizija), postepeno su se pretvorile u neobuzdana seksualna okuplјanja. Ona su ušla u istoriju pod nazivom bahanalije. Pretpostavlјam da se ne mora posebno objašnjavati reč bahanalije, sve je tu jasno, povezana je sa imenom boga vina Bahusa. U to vreme, sve poznate vrste seksualne zabave praktikovale su se na takvim događajima: grupni seks, sado-mazo, voajerizmi dalјe sve po spisku. Čak su i deca učestvovala u tome. Vrhunac “poroka i razvrata” Drevni Rim je postigao u kasnijem periodu. Orgije, javni sadizam, cirkuski spektakli sa nasilјem i parenje sa životinjama, bili su početak propadanja carstva.

A šta je sa vladarima hrabrog “starog Rima”? Na primer, Oktavijan Avgust, za čije vreme je navodno rođen Spasitelј, u ranoj mladosti stekao je slavu “mnogim sramnim delima”. Marko Antonije je bio siguran, da je on kupio svoje usvajanje od strane Julija Cezara, jer je u mladosti spavao sa njim. “Da je on živeo sa tuđim ženama, ne poriču čak ni njegovi prijatelјi; ali oni ga pravdaju time da je on činio to, ne iz požude, već iz računa, da bi preko žena lakše saznavao planove protivnika”, – piše rimski istoričar.

 

Oktavije ostvario pravo na presto u Rimu metodom suživota sa svojim stricem, silovao je žene na oči njihovih muževa, podavao se za 300 000 sestercija bogatom Tirsu. Nevina pomama za spalјivanjem dlaka na svojim nogama sa cilјem dobijanja “nežnoće i svilenkavosti”, krasi “svetlu sliku” baš tog vladara. Ne manje poznata po bludu je i njegova ćerka Julija – i o njoj pišu, da je ona učestvovala u noćnim orgijama na Rimskom forum.

 

Posebno se gadostima odlikovao Tiberije, u čije vreme su razapeli Spasitelјa. Evo citat o njemu od Svetonija: “On je razvijao još gnusnije i sramotnije poroke: o tome je greh čak i slušati i govoriti, ali je još teže u to poverovati. Tiberije je uveo posebnu instituciju “za slučajeve sladostrašća” i danima se time zanimao i predavao, preferirajući maloletnu decu oba pola. Desetine dece, veoma nežnog uzrasta, koje je nazivao “svojim malim ribicama”, bilo je dužno da zadovolјava starog impotenta i njegove goste u vreme kupanja u bazenima i u kupatilima. Kažu, da se čak i pri žrtvoprinošenju jednom tako raspalio na šarm dečaka, koji je nosio kadionicu, da nije mogao da odoli i nakon obreda ga je skoro odmah odveo na stranu i zlostavlјao, a u isto vreme i njegovog brata, flautistu; ali, kad su posle toga oni počeli da sramote jedan drugog beščašćem, optužujući se, on je naredio da im se prebiju kolena”.

Prema informacijama drevnorimskog pisca Svetonija, beskrajnom razvratu se Kaligula upuštao od ranog detinjstva i nikakvih seksualnih tabua nije imao. Nјega su još kao dete koristili kako muškarci, tako i žene, koji su imali veliku vlast. Po sopstvenoj želјi on je dugo živeo sa svim bez izuzetka svojim sestrama. Zasitivši ih se, on ih je davao svojim lјubavnicima za buduću upotrebu.

 

Takođe Svetonije piše da mu je u brakovima Kaligule teško da kaže šta je u njima bilo nepristojno. “Liviji Orestil, udavši je za Gaja Pizona, on je došao da čestita, odmah je naredio da se ona odvoji od muža i kroz nekoliko dana je vratio, a dve godine kasnije poslao ju je u izgnanstvo, sumnjajući, da se ona za to vreme opet udružila sa svojim mužem. Drugi kažu da je na svadbenoj gozbi on, ležeći nasuprot Pizona, poslao poruku: “Ne idi sa mojom ženom!”, a odmah posle gozbe odveo je kod sebe i sledećeg dana je objavio edikt, da je našao sebi ženu po primeru Romula i Avgusta”.

 

Ljubazni car je imao mnogobrojne homoseksualne veze, a Marka Lepida je strasno i očigledno više puta voleo. Predstavnik više rimske aristokratije Valerij Katula, se žalio na to, da ga je Kaligula više puta silovao. Zanimlјivo je da je najviše Katula ponosno objavlјivao nakon toga bol u bokovima. Takođe nije zanemarivao žene, pogotovo udate. Na gozbama je žene pozvanih muškaraca, naređivao da izvode pred njega gole i razgledao ih, kao prilikom kupovine sluškinja. Onda se udalјavao sa izabranom i vraćao čak i ne pokušavajući da sakrije ono što su radili. Muževima je ostalo samo da raspravlјaju o novim filozofskim teorijama. Žena cara Klaudija, Mesalina, poznata je po tome što je organizovala takmičenje sa poznatom rimskom prostitutkom Scilom: ko će moći da obsluži više muškaraca. Počevši od večeri, Scila je stala ujutro, primivši preko noći 25 muškaraca. Mesalina je nastavila dalјe, dok nije obslužila 50 klijenata.

Svetla tačka” na ovoj živopisnoj pozadini je bio slaboumni Klaudije. O njemu je Svetonije sa pohvalama saopštio, da Klaudije, iako je živeo isklјučivo sa goničima mazgi najgnusnijeg roda, nikada to nije radio sa klovnovima.

 

Nisu zaostajali za njim ni muškarci ni drevnorimske žene. “Nevine devojke” i poštovane matrone dobrovolјno su se upuštale u blud među sobom, sa svojom braćom, očevima i robovima. Kada bi im delikatno zadovolјstvo dosadilo, oni su odlazili “u narod” i predavali se dnu društva direktno na ulicama i trgovima.

 

Car Neron je silovao monahinje-vestalke i onda ih je kažnjavo sledećeg jutra zbog prelјube. Kastrirao je muškarce i zvanično se njima ženio, što je svaku takvu akciju pratila bujna ceremonija. Sve u svemu, kako kažu, “otkačio se u potpunosti”. Evo citata iz “Života dvanaest cezara”: “Ne samo da je živeo i sa slobodnim dečacima i sa udatim ženama – on je silovao čak vestalku Rubriju. Dečaka Spora on je napravio evnuhom i čak pokušao da da ga načini svojom ženom: on je organizovao sa njim venčanje sa kompletnim obredom, sa mirazom i sa baklјom, sa velikom raskoši uveo ga je u svoju kuću i živeo sa njim, kao sa ženom. Još se pamti nečija uspešna šala na taj račun: “Srećni bi bili lјudi, da Neronov otac ima takvu žena!” Tog Spora je on oblačio kao caricu i na nosilima ga je vodio sa sobom i u Grčku na sastanke i pijace, a zatim i u Rim, na praznik Sigilarija i svuda ga je lјubio. Neron je tražio lјubavnu vezu čak i sa svojom majkom… čak tvrde da dok je putovao u nosilima zajedno sa majkom, da se upustio sa njom u incestnu požudu, o čemu su svedočile mrlјe na odeći”

Domicijan se, prema Svetoniju, karakterisao ogromnim sladostrašćem. Svoje dnevne koituse nazvao je “borbom u krevetu”, kao da je to bila vežba; govorili su da on čupa kose svojih lјubavnica i da se druži sa najprlјavijim prostitutkama. Kada je Domicijanu rođen sin, on je odgovorio na čestitke: “Od mene i Agripe može da se rodi samo čudovište”.

Najveća lјubav progonitelјa hrišćana cara Hadrijana je nesumnjivo bio mladić Antinoj. Adrijan se upoznao sa Antinojem 124. godine, kada je boravio u provinciji Bitinija na severoistoku Male Azije. Od 128. godine, mladić je stalno bio kod imperatora. 130-te godine, kada su bili u Egiptu, Antinoj se udavio u Nilu. Poznato je da je Adrianova tuga bila neutešna.

 

Julije Cezar je “bio lјubavnik mnogih plemenitih žena – uklјučujući Postumiju, suprugu Servija Sulpicija, kao i Loliju, suprugu Avla Gabinija, Tertulu, suprugu Marka Krasa i čak Muciju, suprugu Gneja Pompeja”. I u provincijama on nije ostavlјao tuđe žene: to se jasno vidi iz pesmica, koje su takođe pevali vojnici u galskom trijumfu: “Sakrijte svoje žene: vodi nas u grad ćelavi razvratnik. Novac, zarađen u Rimu, probludniće u Galiji”, – piše Svetonije. Među njegovim lјubavnicama bile su mavarska carica Evnoja i egipatska Kleopatra. Sve to ga nije sprečilo da se prostituiše i sa muškarcima. Prvi koji ga je napravio razvratnim je bio car Nikomed. Informacije o tome do nas je doneo Ciceron. A to je bilo svima poznato i senatski tribun je čak Cezara više puta optuživao da se ponaša kao prostitutka i nazivali su ga ženom. Surovi ratnik i gospodar sveta samo je odmahivao govoreći: “Amazonke su vladale u većem delu Azije”.

Jednom rečju, imamo posla sa gomilom moralnih nakaza, zaklјučno sa pederima, pedofilima, koji ne beže od incesta i bilo kojih drugih poremećaja.

 

Možda obični lјudi nisu bili svi tako razvratni, jer, kao što je poznato, što je bogatiji čovek – veća su i iskušenja. Nikako. Za drevnog rimlјanina je bilo potpuno prirodno da ima seksualne odnose ne samo sa matronama (venčanim damama), kurtizanama, slobodnim građankama, već i sa robovima, pa čak i životinjama.

Romantična lјubav, uzdignuta kasnije u evropskoj kulturi hrišćanstva, bila je nedostojna za rimskog muškarca. Takve su proganjali ili ako nisu pretili sistemu nisu ih primećivali, smatrajući ih poremećenima.

 

Seks u Starom Rimu osvojio je i pozorišnu scenu. Svuda u Rimu organizovane su predstave akrobatskog seksa, koji su umetnici praktikovali u najneverovatnijim pozama, izazivajući divlјenje publike. Takve seksualne prikaze obično su pokazivali u pauzama tragedija i komedija. Izvođači pozorišnog seksa nisu bili manje popularni od ozbilјnih umetnika, a slike njiihovih nastupa krasile su zidove gostionica. Nije ni čudo što je rana Crkva zabranila posete pozorištu pod pretnjom ekskomunikacije.

Spintrija (lat. spintria), je poznata kao bordelska moneta – u obliku žetona i koristila se u Starom Rimu kao sredstvo internog obračuna. U numizmatici se u praksi taj termin ponekad koristi za sve antičke novčiće sa erotskom sadržinom.

Otkako su u Rim počeli u velikom broju da dolaze stranci, ne znajući lokalni jezik, kao i zbog činjenice da su mnoge devojke lakog ponašanja dovedene u ropstvo iz drugih mesta – novčići su pomagali da se brzo i efikasno dođe do sporazuma. Jedna od strana ovih kovanica pokazaju šta kupac želi, a druga strana ukazuje na vrednost želјene usluge. Ove kovanice su obično kovane od bakra ili bronze i bile su manje nego američki kvartal (25 centi). Neke od kovanica su prikazivale homoseksualne scene.

Grad Pompeja je nestao sa antičkih karata 79. godine posle Hrista, po zvaničnoj verziji, posle erupcije vulkana Vezuv (zajedno sa njim onda su nestali Herkulion i Stabija). Kada su arheolozi počeli da iskopavaju grad, konfuzija je obuzela duše pristalica “drevnorimske civilizacije”, zapravo Rimsku katoličku crkvu. Papa je naredio da se zazida nazad, ako ne baš sve što je otkopano, onda bar nađene freske, jer su one “dovodile u zabunu telo i dušu”. Naravno, Papu nisu poslušali, a nije ni bilo lako da se zvrši naređenje pape – rimlјani su bili aktivni lјudi i napravili su toliko predmeta “seksualno eksplicitnog sadržaja”, da zazidati sve arheolozi nisu mogli i moralo je da se ostavi sve kako jeste. I sada svaki putnik zna, da se skromnošću pompejci nisu odlikovali – zahvalјujući umetnički ukrašenim falusima i drugim kultnim delovima tela nakupila se cela izložba pod imenom “Erotska umetnost Pompeje”, deo je ovde predstavlјen u obliku fotografija artefakata – fresaka, statua, svakodnevnih predmeta.

Kada smo već pomenuli Pompeju, da kažemo nešto i o njoj. Smatra se da je Pompeja nestala u erupciji vulkana Vezuv, 79-te godine nove ere i zvanično se to pitanje nikada nije razmatralo. Međutim, ima naučnika i istraživača, koji su otkrili podatke koji pobijaju tu verziju. Postoje gravure, izrađene 1633. godine i na njima je opisana erupcija vulkana Vezuv, koja se dogodila dve godine ranije. Na prvoj gravuri je prikazano kako je ta oblast izgledala pre erupcije. Na njoj se jasno vide i Pompeja i susedni grad Herkulanum. Na drugoj gravuri koja prikazuje oblast posle erupcije vidi se isti grad ali zasut pepelom, pa čak i izmenjene linije tla, a o tome da se nakon erupcije 1631 godine ono uzdiglo za 500 metara navedeno je u nekoliko izvora. A stvar je u tome što ni Pompeja ni Herkulanum ne mogu biti smešteni na gravuru erupcije vulkana 1631. godine, jer, kako se smatra, oba grada su uništena još 79-te godine nove ere, 1600 godina ranije.

Gravure nisu mogle biti dokazane kao falsifikati i javlјaju se pitanja koja nastaju kada se porede sa nekoliko činjenica i informacijama koje postoje u istorijskim dokumentima. Razni hroničari su opisujući isti događaj, napravili hronike koje su bile pogrešno datirane, smeštene po vremenu u daleku prošlost. I danas smatramo da su te hronike verodostojne. Nestanak Pompeje je veštački pomereno u ranije vreme zbog raznih i netačnih datirovanja letopisa na očekivanih 1500 godina. Kako je to moguće?

 

Najvažniji argument u korist toga da Pompeja nije mogla nestati pre 17. veka je vodovod Dominika Fontane, koji je bio izgrađen u periodu od 1590-te do 1599-te godine. Boris Katovič, inženjer angažovan oko istorije Pmpeje, istražio je Pompeju sa svoje profesionalne tačke gledišta. Kao zvanični pronalazač grada Pompeje smatra se grof Alkubier, koji je na toj lokaciji sprovodio iskopavanja sredinom 18. veka. Ali takođe je poznato da je za 150 godina od tada na njenoj teritoriji raskopanoj do danas otkopan vodovod Dominika Fontane. On je poznati arhitekta koji je sagradio katedralu Svetog Petra u Vatikanu. Vodovod je bio nužan za rad mlinova lokalne fabrike baruta. Ispada da je ovaj vodovod bio izgrađen u Pompeji prekrivenoj slojem pepela u sloju od oko 6 metara. Zapravo, zato je izneta verzija da je na kraju 16. veka Dominik Fontana radio u živom gradu, tj, u gradu koji nije uništen pre više od hilјadu godina, a čije uništenje je tek trebalo da stigne.

 

U korist senzacionalne hipoteze o tome da Pompeja nije nastradala 79-te godine govori još jedna važna činjenica. Proučacajući konstrukciju vodovoda inženjer Katovič je primetio da je on izgrađen kao javan uzimajući u obzir interes žitelјa. Verovatno da se vodovod gradio u Pompeji zatrpanoj pod pepelom Vezuva uraditi ga tako brilijantno kao što je urađen, ne bi bilo moguće. Saznalo se da postoji još jedan dokaz lažnog datiranja propasti Pompeje. To je stela koja se nalazi petnaest kilometara od Napulјa. Na njoj je opisana erupcija Vezuva 16. decembra 1631. godine i nabrojani nastradali gradovi. Tu su navedeni Pompeja i Herkulanum. Zvanične natpise na tom spomeniku ne razmatraju istoričari kao dokaz o postojanu Pompeje do 17. veka. Ali pristalice nove verzije brane svoje gledište uveravajući da je to još jedna potvrda pobijanja informacije o nestanku Pompeje u prvom veku.

Pad Rimske imperije

 

Krajem leta 66. godine nove ere, jedna od četrdeset pet provincija Rimskog carstva, najmanja od njih – Judeja, pobunila se protiv rimskog jarma. Drevni rimlјani nisu bili previše srećni zbog ritualnih ubistava i fanatičnosti koji su u to vreme vladali u Judeji i verovali su da je jevrejski narod nedostojan za pristojan položaj u društvu, pa je takav odnos prema njima bio odgovarajući. Ali narod, doveden do očaja previsokim dažbinama, brutalnošću i nasilјem rimskog prokuratora Gesija Flora, uzeo je oružje. Pobuna, koja je počela spontano, ubrzo je prerasla u pravi rat.

Opsadu Jerusalima car Vespasijan je poverio svom sinu Titu. Dvadesetog aprila sedamdesete godine nove ere novi komandant rimske vojske opkolio je Jerusalim. Pet meseci je trajala opsada. Ali Jevrejski rat nije završen zauzimanjem Jerusalima i trajao je skoro tri godine, dok nisu zauzete tvrđave Irodion, Maheron i najnepristupačnija od njih – Masada, poslednje uporište ustanka, koje je palo 15. aprila 73 godine nove ere, opkoplјeno trupama novog prokuratora Flavija Silva.

Za vreme opsade Jerusalima od više od dva i po miliona jevreja stanovnika i hodočasnika, koji su stigli u prestonicu u Hram na praznik Paša, zaroblјeno je u gradu nakon početka opsade. Poginulo je i umrlo od gladi više od jedan milion i sto hilјada lјudi. Više od stotinu hilјada su zarobili rimlјani, oni su pogublјeni ili prodati u ropstvo ili bačeni u arenu na milost i nemilost divlјim životinjama. Samo na praznik u Kesariji, u čast dana rođenja oca Tita – Vespasijana i brata Domicijana bilo je rastrgnuto u areni tri hilјade mladih jevreja.

Ukazom Vespasijana jevrejima je bilo zabranjeno da se približe Jerusalimu. I samo jednom u godini bilo im je dozvolјeno da dođu i oplakuju svoju sudbinu u blizini preživelog dela zapadnog zida Hrama, koji je Tit ostavio specijalno za to, da bi potomci videli kakvu nepristupačnu tvrđavu su zauzeli rimlјani i da su jevreji ubijani zbog njihove nepokornosti.
Rim je uništio drevnu Judeju, ali nije uništio duh jevrejskog naroda. Tek posle uništenja Jerusalima od strane Rima, nova struja u religiji izašala je iz senke. I to samo zato što je u borbi sa Rimom nova religija počela da podržava jevrejske oligarhe. Postepeno je prodrla u sve sfere aktivnosti rimskog društva i onda je jedan jevrejin po imenu Pavel ili na hebrejskom Saul, počeo da sprovodi ideju razaranja Rima uništavanjem osnovne snage Rima, njegove vojne sile – vojsku, putem hrišćanske doktrine neprotivlјenja zlu nasilјem, što je i sprovedeno kroz male sekte “hrišćana” u Rimu. Na isti način su uništeni i Katari nekih hilјadu dvesta godine kasnije, apsolutno istim uvođenjem te doktrine.

 

Naravno, svi prvi hrišćani su bili jevreji, što je i normalno. Pavle je postao Apostol gojama, iako je pre toga bio glavni progonitelј hrišćana. Kao što i sami razumete, njegova “čudesna reinkarnacija” u vezi sa vizijama, verovatno je bila mnogo više od svetovne. I tako je Pavle odradio dobar propagandni posao, da je u roku od četiri veka, ogromna imperija, koja je osvojila pola sveta i malu jevrejsku Palestinu, postala gomila ruševina, a zakon Siona postao zvanična religija Rima. Kao što se sećamo, Rimsko carstvo je 395. godine bilo konačno podelјeno na Zapadno Rimsko carstvo i Istočno carstvo. 476. godine bio je zbačen poslednji zapadnorimski car i posle je Zapadno Rimsko carstvo palo, a Istočno je postalo poznato istoričarima kao Vizantijska imperija, koja je preživela još skoro hilјadu godina, sve do 1453.godine.

Evo šta je tu interesantno. Drevni Rim se zaglavio u grehu i razvratu, a narod Rima za svojim vladarima u tome nije zaostajao. Rimska rulјa je živela direktno na ulicama, između trulih deponija, na koja su donošena i bačana tela mrtvih robova. Tu su se dan i noć “umnožavali višestruko”, a takođe i zadovolјavali seksualne potrebe svojih vladara. Ako vidimo ovde Božju nameru, on je kaznio ovaj narod, izlivši zbog grehova vode velikog potopa koje su uništile mnoge gradove i na to dodao erupciju vulkana. Te ruševine i svima poznata Pompeja nas podsećaju na to.

Druga kazna, to je osveta jevrejskog naroda za masovno ubijanje i uništavanje njihovih svetinja. Oni su kao bube, podrivali vlast rimlјana iznutra i protivili se paganskoj Rimskoj hrišćanskoj religiji od čega se ona raspala na Zapadnu imperiju i Istočnu.

Treća kazna, koja se desila drevnim Rimlјanima, je potpuni poraz njihove “nepobedive” vojne mašine od strane slovenskih plemena.

 

Slovenska plemena dugo su trpela maltretiranje rimlјana, ali poslednja kap je bila ta što su zaroblјenim slovenskim robovima počeli živima da deru kožu, da bi na njoj pisali svoje knjige. I eto ti “vandali i varvari” u obliku hunskih plemena i njihove teško naoružane konjice – katafraktara, potpuno su razbili rimske legije.

Zapadna Rimska imperija zapravo nije nestala, ona je sačuvana kroz rimsku katoličku crkvu i ime joj je sada Zapadna civilizacija, Zapadni svet, Zapadne vrednosti, itd. Mi danas osećamo na sebi uticaj Zapadnog sveta sa svojim “vrednostima”, koji sebe smatraju naslednicima drevnih rimskih tradicija.

 

Istočna Rimska imperija, koja je postala Vizntija hrišćana, od 1204. godine bila je prvo oplјačkana od strane krstaša iz Zapadnih zemalјa, a posle 1453. godine predata turcima.

Tako je “Drevni Rim” u licu svog naslednika, odnosno Zapada, sa političkim centrom u Vatikanu, uništio svog neprijatelјa – hrišćansku civilizaciju vizantije. Ali Huni, Sarmati, Skiti, tj. oni narodi, koji su se onda objedinili pod jednim imenom – sloveni, postaju duhovni naslednici Vizantije.

 

Dakle, sve što smo videli i naučili o “drevnorimskim tradicijama” i naprednosti, a sada se to zovu “Zapadne vrednosti” – jednostavno je neprihvatlјivo za svakog normalnog slobodnog čoveka.

Od svih padova čoveka u dalekoj i nedavnoj istorijskoj prošlosti, degradacija i pad rimlјana nije imala premca, osim u Nemačkoj u doba fašizma. Rimlјani, koji su tako visoko sebe uzdizali iznad “varvara”, sami su bili najgori divlјaci u ophođenju sa narodima. Takva je bila ta veličanstvena civilizacija, ostavlјajući ponosno natpis: “Glorija Romanorum” (Slava Rimlјana), koju su narodi Evrope vekovima smatrali nedostižnim uzorom.

Kako se ispostavilo, lјubitelјa Drevnog Rima na internetu, je mnogo. Argument oduševlјenih “imperijom”, je jednostavna parola: “Rim iznad svega! Ali to je tako, jer su nas tako učili u školama od malih nogu, kao i naše roditelјe koji nisu znali kako je tada bilo. Rimlјani se nikada nisu borili sa katafraktarima, a kada su se borili – uvek su gubili, a kada u pobeđivali – to su u stvari bili rimski katafraktari, unajmlјeni od Varvara i usmereni protiv Vandala. Tako su legije ostajale nepobedive “!

 

Kako je moguće hvaliti slovene, ako su (citat iz jednog internet komentara): “…oni bili podvrgnuti sanaciji od strane pristojnijih komšija”. Pristojnijih komšija?
Da to nisu baš oni rimlјani koji su Koloseum koristili kao kamenolom? A ko je onda spalјivao knjige i rušio građevine?”

Želim da vas podsetim na moć rimskih legija. Ako je ona bila toliko velika – kako su onda “vandali, varvari, podlјudi” uspeli da uđu u Rim? Izgleda, da je naoružanje “divlјih plemena”, njihova taktika, vrhovna komanda, organizacija bila kvalitetnija od rimskih? Direktno ovde nastaje paralela sa ishodom drugog svetskog rata. Ljudi sa palicama u rukama i u krznima (kako slikaju vandale na mnogim ilustracijama) nisu mogli da pobede rimske falange, sa iskustvom dobijenim kroz vekove, koje napadači nisu imali. Ali, sa okloplјenom konjicom katafraktara, koji su, u stvari, sloveni – mogli su da pobede lako. Što se i desilo.

 

Loše naoružana rimska pešadija (to se može videti u ilustracijama udžbenika istorije drevnog sveta) je zgnječena od strane okloplјenih u čelik katafraktara. Glavni izvor informacija za to je knjiga – “Katafraktari i njihova uloga u istoriji vojne umetnosti“, A. M. Hazanova.

 

Najinteresantnije je to, odakle su došli ti Huni da “očiste” Rim? Oni su stigli sa Oba, sa Ugre i Volge, iz Priuralјa i sa obala Azovskog mora… Pronađeni su i grobovi katafrakta sahranjenih sa oružjem, koji se nalaze čak i u Dagestanu.

 

Rim je poražen upravo kao rezultat “bezbrojnih rimskih pobeda”, i istoričari su zbog ovih pobeda, čak morali da sakriju poraz Aleksandra Makedonskog na prostorima Sibira od strane sloveno-arijevskih naroda. Civilizaciju drevnog Rima ne treba žaliti.

 

Na kraju krajeva, Koloseum – je bio mesto gde su zaroblјenici otvarali jedni drugima stomake zbog zabave javnosti, knjige su pisane na lјudskoj koži slovenskih robova, kultura je bila kultura lјudskih žrtvoprinošenja, ropskog rada i kontrola rađanja putem ubistva beba. Žaliti Rim – to je isto što i žaliti Treći rajh. Na kraju krajeva, rajh je izgradio divne puteve, razvio je tehnološku i filozofsku (fašističku) misao; medicina je zahvalјujući eksperimentima na lјudima napravila veliki skok; izgrađeno je mnogo lepih spomenika arhitekture, stvorena je jaka vojska, i čak su, kao i u Rimu, proizvedene mnoge stvari od lјudske kože. Na kraju krajeva, valјda sve to ne žalimo?

 

Evropa, kao naslednica Rimske tradicije, zna i pamti ko je uništio Rimsku “demokratiju”, ko je uništio “razvijenu civilizaciju” Trećeg rajha, i ko sada sprečava promociju “Evropskih vrednosti“. Dakle, mi ne treba da imamo iluzije u pogledu “Evropske civilizacije i njenih vrednosti”. Taj napredak koji mi vidimo, bilo naučni, tehnički ili drugi u Zapadnom svetu, na kraju će biti korišćen i koristi se protiv slobodnih naroda i njihove kasnije kolonizacije. Drevni “Rim”, koji je bio kriminalna visoko razvijena organizacija tog vremena, ustaje iz pepela. Još nedavno, sa istim centrom u Vatikanu, palili su lјude na lomači, mučili, pogublјivali, sećamo se krstaških ratova, a iz istorije nisu čak ni bili u stanju da izbrišu to vreme, koje je stiglo do nas u nekom iskrivlјenom obliku, kao inkvizicija. Takozvana “Evropska civilizacija” povremeno sprovodi čišćenja svojih teritorija od baštine slovena. Metode su različite, ali revolucionarna previranja su najbolјi metod. I ona, Evropska civilizacija, nimalo ne žali svoj narod i svoju kulturu, zarad svojih despotskih cilјeva.

 

Nema potrebe nikakve da žalimo za Rimom, iz koga je izrasla ova Evropska Civilizacija, čiji je najviši oblik u razvoju bio Hitlerov fašizam? Ona postoji, sačuvana, bez obzira na napore “vandala i podlјudi”, postoji još i danas rimska kultura, sudska praksa i filozofija.

 

Da se vratimo na trenutak na tu priču o Hunima i Atili kojima je Rim plaćao danak. Ko su ti Huni i ko je bio Atila? Zapadna civilizacija i njeni istoričari, skoro da nisu propustili ni jednu priliku i događaj iz prošlosti da nam ga ne prikažu izvrnutog, falsifikujući istoriju na taj način da mi budemo prikazani kao divlјaci obučeni u krzna životinja dok su u isto vreme oni prikazivani kao nešto najnaprednije tog doba.

 

I u pokušaju da otkrijemo misteriju legendarnih Huna stižemo do zapanjujućeg zaklјučka. Atila nije bio Mongol. Mnogi evropski i hrišćanski sveštenici tih godina su pokušavali da shvate kako se tako odjednom, niotkuda, pojavio narod iznad svih. Atilu su oni nazivali “Bič Božji”. “Zbog razvrata u Evropi, Bog je poslao na nas Hune i njihovog vladara”, – govorili su oni.

 

A neki su blagoslovili dolazak Atile. Na primer, Lu – arhiepiskop Truaski napisao je o njemu sledeće reči: “Neka je blagosloven dolazak tvoj Bič Boga, kome služim“.

 

Pošto su u strahu oči velike, u Evropi plaše decu sve do danas strašnim surovim varvarima. Ali ovde dolazimo do pitanja: – A zašto varvari nisu dirali Rusiju? Niko nije žrtvovan a ni gradovi nisu rušeni? Odgovor se nameće sam po sebi. Rusija je bila njihova domovina. To i nije tajna. Svima je poznato da je rođen u slavnom gradu Itil (Atil) na obalama reke RA – Majke Volge. To je prvo otkriće. Atila nije ime. To je pogrešno čitanje njegove titule – ATILLE HUN (kasnije se pisanje promenilo na ATTILA REX, i do današnjeg dana postoje dve opcije pisanja – AT-Tila i AtiL-La (to je zbog toga što su različiti pisci pisali onako kako čuju) – Han Atilski.

Tako je grad u delti Volge dao ime i samom hanu i čitavom narodu po govoru “prosvećenih” evroplјana. HAN (HUN) transformisalo se u u “hun-ariji” tj, HUNGARI.

Zapravo Atila je – jedinstvena osoba, kome odgovara definicija “Veliki han”.

 

Biografija Atile se detalјno poklapa sa legendom o “vladaru Velikih mogula“. Čak i obred sahrane tih istorijskih dvojnika opisan je skoro od reči do reči. Ista tri groba, povlačenje korita reke, kasnije poplavlјenje mogile i ubistvo svih koji su učestvovali u sahrani, i koji su znali mesto sahrane.

Poslanik rimlјana doputovao je kod Atile, da bi se dogovorili o veličini rimskog danka Hunima. Nakon te posete on je napisao:

“Grad je bio na tri reke, istočno od Dunava, i bio je izgrađen od drveta. Carski dvorac sa izrezbarenim kulama isticao se na planini. Goste su dočekali sa hlebom i solјu, medom I kvasom. A devojke u dugim halјinama su igrale u krugovima, praznovale dolazak gostiju. Zemlјu je uredio još pradeda Atile – Bolomber (Vladimir? Bogomir?) Brata Atile su zvali Blet (Vlad?)”.

 

A evo još nešto… Volgari (Bulgari) zvali su Atilu Mstislavom! I to nije sve. Odakle toliko mitova? I šta je zapravo Atila radio u Evropi? Oslobađao je Evropu Rimskog jarma i ugnjetavanja… I to je sve…

razmak

Transkript emisije Drevnik br.38, radio Serbona
Autori i voditelјi: Drago, Dule, Duki, Aca i Saša

Poslušajte celu radio emisiju

Seksualne radosti (gadosti) Antičkog Rima
5 (100%) 1 vote

Слични чланци

Drevne tehnologije predaka Mnogi artefakti koji se ne uklapaju u zvaničnu verziju istorije se sklanjaju i proglašavaju neobjašnjivim. Iako ih ima i više nego dovolјno kako bi se...
IMPERIJA SASANIDA Zaboravlјeni i izgublјeni beli n... Pročitajte predhodni članak Persijsko carstvi 2. deo - PARTJANSKO CARSTVO   Tako je nastala dinastija Sasanida, koja iz nekog razloga nije ...
Rune – Prvo pismo rase Obradama tema u Drevnicima, dolazili smo u dodir sa različitim drevnim slovima i znacima kao i njihovim brojem koji su korišćeni od strane naših preda...

Оставите коментар

avatar
  Subscribe  
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку