We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

My Cart
£0.00
srbski kalendar i mi u njemu

Kalendar i mi u njemu

Kalendar, hronologija vremena. Da li je dovolјno poznajemo i kako je nastala? Pitanja na koja ćemo večeras pokušati da damo neke od odgovora na ta pitanja i pojasnimo zašto se vreme meri na nacin na koji se meri I kako bi zapravo trebalo da se meri i kako se pravilno računaju doba dana i meri vreme.

Dugo je trebalo da se nađu odgovori na neka od ovih pitanja ali je pravi odgovor došao nakon otkrića Ačinskog žezla, koje je najdrevniji kalendar koji je nađen na Midgard Zemlјi na teritoriji savremene Rusije. Nјegova starost je 18 000 godina. Kakva je stvarna hronologija naših predaka? Odgovor je nađen u Sibiru tokom iskopavanja Ačinskog paleolitskog naselјa. Ispostavilo se da su pre još 18 000 godina, naši preci ne samo živeli na teritoriji današnjeg Sibira, već su mnogo pre formiranja sumerske, egipatske, indijske, kineske civilizacije imali savršeni luni-solarni kalendar. To je još jedna nesporna potvrda o postojanju visoko razvijene kulture u savremenoj Rusiji. Dok zvanična istoriografija kaže da su u to vreme ruska ravnica i Sibir bili pokriveni glečerima velikim mnogo kilometara.

U drugoj polovini dvadesetog veka u Ačinskom rejonu Krasnojarske oblasti, naučnik – arheolog Georgije Aleksandrovič Avramenko je pronašao drevno naselјe datirano u period od 28-20 hilјada godina pre nove ere, sada poznato kao naselјe Ačinsk. Ovo drevno naselјe je poznato po neverovatnom otkriću. Godine 1972, prilikom iskopavanja Ačinskog naselјa, doktor istorije, arheolog Vitalij Epifanovič Laričev otkrio je misteriozni objekat koji je zbunjivao naučni svet, ali koji je promenio konvencionalne ideje o gornjem paleolitu i drevnim stanovnicim Sibira. Ovaj nalaz je mali štap, isklesan iz mamutove kosti. Na površini od mamutove kosti, majstor gornjeg paleolita je sa preciznošću jednog zlatara ucrtao spiralni obrazac sastavlјen od 1065 različitih linija. Dalјe analize su pokazale da je broj šuplјina u spirali, svojim oblikom i dubinom potčinjena zakonomernosti. Ovaj nalaz je nazvan Ačinsko žezlo.

Na prvi pogledovaj predmet može izgledati kao običan uzorak kulture kamenog doba, ali to je samo na prvi pogled. Naučnici su ga pažlјivo proučavali i napravila senzacionalan zaklјučak: Starost Ačinskog štapa, prema konzervativnim procenama, je više od 17 000 godina. Višestruki nezavisni pregled je utvrdio da je Ačinski štap jedan od najstarijih pronađenih do danas, kalendara, u čijem se osnovu javlјaju položaji Sunca i Meseca.

Takođe, na osnovu duboke analize nalaza, naučnici su zaklјučili, da su pre 18.000 godina, u današnjem Sibiru, živeli naši preci, mnogo pre formiranja sumerske, egipatske, indijske i kineske civilizacije i imali savršeni luni-solarni kalendar! Dakle, sve ovo ukazuje na činjenicu da su drevni stanovnici Sibira u kamenom dobu, ne samo posedovali znanje astronomije, matematike i drugih srodnih nauka, već su takođe imali jedinstveni alat za to. A ako uzmemo u obzir poziciju zvanične istoriografije, složićete se, da je to prilično čudna zanimacija za gornjo-paleolitske lјude, koji su pored toga živeli na teritoriji koja je u to vreme bila prekrivena glečerima.

Predmeti nađeni tokom iskopavanja Ačinskog naselјa su još jedan od mnogih dokaza da su naši preci, još pre 18 000 godina, živeli na teritoriji današnjegje Sibira, i još tada imali veoma razvijenu kulturu. No sada ćemo krenuti sa nekim od osnovnih pojmova i povezati malo kretanja na nebu da bi došli do kalendara.

Zanimlјiv je podatak koliko su se narodi otuđili od svoje izvorne religije, stare više hilјada godina. Iako se zna da pripadamo slavenskoj grupi naroda, malo lјudi je upoznato sa, našim božanstvima i svim onim znanjem koje su naši preci imali. Ogromno duhovno znanje koje se nalazilo u staroslavenskim spisima izgublјeno je i zaboravlјeno.

I tako godina za godinom, vek za vekom, sloveni su se pod prisilom tamnih sila i njihovih religija sve više odvajali od svoje vere, izgubivši time svoj genetski kod koji je zapisan unutar svake slavenske duše.

Nasilno menjanje svoje tradicije i duhovnosti stvorilo je veliku religioznu zabunu koja se kroz istoriju sve više povećavala.Rušenje slavenskih paganskih hramova, proganjanje i ubijanje sveštenika, palјenja knjiga pa i čitavih biblioteka, deo su stradanja kroz koje je u proteklih nekoliko hilјada godina prošla najstarija rasa na planeti.

Proterivanja koje su slavenski narodi preživlјavali, stvorilo je jedan veliki otpor prema religiji koja joj se nametnula. Ipak iz određenih političkih razloga veliki broj Slaveno-Arijevaca zaboravlјaju svoju pravu veru i prihvataju drugu koja ni po genetskom kodu ni po prirodi Slovena nikada nije mogla biti stvarno prihvaćena.

Naš paganizam je religija koja potiče iz drevnih Veda. Paganizam –to je jedna filozofija života i ne bi se čak moglo reći da je to religija. I samim tim, nazovimo je slovenska religija identična je Vedskoj arijevskoj religiji, o čemu svedoči srbski jezik koji je od svih jezika najsličniji Sanskritu, drevnom jeziku na kome su zapisani najstariji sveti spisi-Vede.

E sada, objašnjavali smo u jednoj emisiji, da se ne ponavlјam, kako je nastao Sanskrit, znači nije srbski nastao od sanskrita nego je sanskrit nastao od srbskog jezika, u vreme prvog pohoda na kult KaliMa, kada su tamo ostali Srbi da žive i ženili se lokalnim ženama koje su pričale drugim jezikom pa se tako taj jezik blago iskvario a ipak je 70% ostao sličan srbskom, tj. staro srbskom jeziku.

Zašto uopšte govorimo o ovome? Razlog je vrlo jasan, a to je, da su naši magovi-volhovi i sveštenici bili vrsni astrolozi, i da su savršeno pratili kretanje planeta na nebu, i na osnovu toga organizovali svoje živote.

Sve ovo se dešavalo mnogo pre nego što su Grci i Rimlјani imali bilo kakav nagoveštaj o atrologiji. Svo znanje koje mi danas smatramo da dolazi od starih Grka odnosno Rimlјana, jer koristimo njihove nazive sazvežđa i planeta, ustvari dolazi upravo od naše iskonske religije. Grci su sve naučili od nas, što je poznato izuzetno malom broju lјudi. Zahvalјujući činjenici da danas mnogi rade na obnovi staro slovenske religije, neke zanimlјivosti izlaze na svetlost dana.

Sazvežđa u Slavjansko arijevskoj KULT-Uri

 

Imena sazvežđa i planeta koje danas koristimo vezana su za grčke odnosno rimske bogove. Ipak sva znanja kojim su raspolagali, samo je deo onoga što su naši preci hilјadama godina pre njih koristili. Istorija se iz poznatih razloga nije previše bavila Slovenima, pa je time u zaborav pala čitava kultura i veliko duhovno bogatstvo. Na svu sreću ulaskom Urana u sazvežđe Riba, mnoga zaboravlјena i skrivena učenja biće probuđena (Uran). Upravo se to dešava već nekoliko godina u nazad.

Iz tog razloga evo nekoliko detalјa o tome kako su naši preci Slaveno-Arijevski astrolozi zvali zodijačka sazvežđa.

Sazvežđe Ovna kod Slavena se zvalo Belojer, a predstavlјao je prvi mesec, početak proleća i procvat. Ime je dobio po bogu Belojeru, odnosno Jaru ili Jarilu, koji je bio razapet na krstu zajedno sa 70 kneževa na gorskom vrhu u blizini reke Etok. Busova supruga carica Evlisija, skinula je telo svog muža zajedno sa ostalim kneževima. Tela su im posle toga bila spalјena, a nakon 40 dana Bus Belojer vaskrsava i silazi na Alatiur goru, ovenčan slavom. Ono se naziva još i sazvežđe Jagnjeta. U njemu se u blizini zemlјinog pola, može videti sazvežđe Koleda i Radunice (Kefej i Kasiopeja).

Sazvežđe Koleda nalazilo se na granici Riba i Ovna, dok se sazvežđe Radunice nalazilo negde na prelazu između Ovna i Bika.

Sazvežđe Lade predstavlјa Bika, ili kako su ga sloveni nazivali Krava. Lada je boginja lјubavi, sloge, blagostanja i mira. Iz vimena ove krave teče mlečna reka koju nazivamo Mlečni put. Ova krava se zvala Zemun.U ovom mesecu Sloveni su farbali jaja u lukovinu u čast Zlatnog jajeta. Nјih su nosilu u hramove i nudili ih bogu Rodu, a onda bi ih kotrlјali po zemlјi i razbija- li. Jaja se ovde vezuju za plodnost i njima su pozdravlјli probuđenu prirodu. Nama poznata grupa zvezda kao Plejade, ustvari su Ladine ćerke-Plenkinje. One se takođe smatraju ćerkama Svetogora i Plenke.

Na granici između Bika i Blizanaca nalazilo se saz-vežđe Jarila nama danas poznato kao sazvežđe Oriona.

Sazvežđe Kupale povezano je sa Blizancima. Ovde su blizanci Ovsenj i Koledo. Nјihova majka je Zlatogorka Maja a otac Dažbog. Ovsenj je rođen pre Koleda, pa je upregao konje u nebeske kočije praveći put svome bratu Koledu, koji predstavlјa silazak samog boga Krišne na zemlјu.

Zato se ovo sazvežđe naziva sazvežđe Kočijaša. Obojica se pojavlјuju u vreme letnjeg i zimskog solsticijuma. Na dan praznika Koleda Ovsenj ispraća staru godinu, a Koledo dočekuje novu godinu, odnosno novo Sunce. Ovaj su praznik uzeli i hrišćani, a slave ga kao božić.

 

 

Blizancima se takođe smatraju Kupala i Kostroma (Kastor i Poluks), koji su bili brat u sestra. Pošto nisu znali da su u krvnom srodstvu oni su se venčali, a kada su to saznali od tuge su se udavili u reci. Iz tog razloga Blizanci imaju simboliku smrti, a to je predstavlјeno sazvežćem Vuka i Vučića koji se nalaze ispod Kupalovih i Kastrominih nogu.

Grci su ova sazvđa nazvali Mali i Veliki Pas.

Sazvežđe Kresenja posvećeno je bogu Koledu (Krišni) i njegovom silasku na zemlјu. Ovo je povezano sa Znakom Raka. Iz veda znamo da se Krišna pojavio u lunarnoj dinastiji, a pošto Luna ili Mesec vlada Rakom, ova teorija se potvrđuje. Koledo je vratio lјudima vedsko znanje koje je vremenom bilo izgublјeno zbog ratova, epidemija i mrazeva.

Ovde se nalazi i sazvežđe Crnog Zmaja u kome su grci videli Hidru.

Sazvežđe Lava u slavenskoj astrologiji povezuje se sa Dažbogom, a u tom sazvežđu nalaze se i sazvežđa Gavran i Crni Zmaj, odmah ispod nogu Lava. Sazvežđe Lava često se prikazivalo sa Malim Lavićem, koji se nalazio iznad glave Velikog Lava.

Veliki Lav ovde predstavlјa Peruna dok mali Lav predstavlјa Dažboga. Zvezda Regul koja se ovde takođe nalazi na staroslovenskom znači Mali car. Prva pesma iz “Zvezdane knjige Koleda” pripisuje se znaku Lava.

Sazvežđe Maje posvećen je Maji Zlatogorki, koju danas nazivamo Devica. Ona je rodila boga Koleda koji je slovenima dao “Zvezdanu knjigu”. Zvezdani lik Maje prikazan je kao devojka koja u ruci drži klasje.

Kod slavena ona je bila zaštitnica polјa, a njene zlatne pletenice poredili su sa klasjem žita. Ovde se nalazi i zvezda Spika što znači Klas.

Sazvežđe Velesa povezano je sa znakom Vage. On je lјude naučio da obrađuju zemlјu, opismenio ih (“Velesova knjiga”) i otkrio im je tajne umetnosti. Iznad sazvežđa Velesa vidimo zvezdani lik Velikog Medveda najjače životinje severnih šuma. Veles je često bio prikazivan u liku medveda.

On je bio zaštitnik bogatstva i trgovine, a ponekad se pojavlјivao kao ratnik sa koplјem u ruci. Veles je prvi supružnicima stavio krune na venčanju, i time je osveštavao lјubav. Zaštitnik je zalјublјenih. Nјegovi atributi su kruna, vaga i žrtvenik. On je prvi uveo sistem prinošenja žrtava (samo plodove voća i povrća, a nikako meso) na žrtvenik.

Sazvežđe Peruna povezuje se sa znakom Škorpije, a zaštitnik (vladar) je Perun Gromovnik. U borbi između Peruna i zveri Skiper, Perun pobeđuje pa dok mu je zver bila pod nogama nudila mu je sva bogatstva ovog sveta da je pusti.

Ipak Perun čudovište ubija i baca ga u provaliju. On takođe okreće Točak Svaroga (zvezdano nebo) a u rukama drži munju, a ponekad zmiju.

Sazvežđe Kitovrasa protiče u znaku Strelca, a njima vlada kentaur Kitovras. Rođen je u eri Jarca kada je bog Indra udario buzdovanom u stenu a iz kamena koji se otvorio pojavio se Kitovras i Kvasura. Buzdovan je Indri izlio bog Svarog, pa je prema tome kentaur Kitovras sin Svaroga.

Zvezdani lik Kitovrasa predstavlјa polu čoveka polu konja koji poteže strele iz luka. Prema “Zvezdanoj Knjizi” odapinjanje strele predstavlјa kraj ere Jarca i pošetak ere Kitovrasa. Zato što se strela graničila sa sazvežđem Vodolije.

Sazvežđe Koleda protiče u znaku Jarca, a zaštitnici ovog sazvežđa su Indra, Koledo i Krišna.

Sazvežđe Jarca prikazuje lik boga Dije, a karakteristika mu je polu-riblјa, polu-jareća (Jarac sa repom Ribe). Boga Dija dojila je nebeska koza Sida, rodonačelnica podzemnih duhova.

U Indiji ova boginja se zove Sati (šivina žena), u Egiptu Sida se ogleda kroz boga zla Seta, koga su hrišćani kasnije iz ko zna kog razloga nazvali Satanom.

Sazvežđe Krišnjeg vezujemo za znak Vodolije. Svi bogovi po kojima su sazvežđa dobila imena ustvari vode poreklo od Krišne, koji je izvor svih inkarnacija. Mnogi imaju netačnu informaciju da je Krišna inkarnacija Višnua, što ustvari nije istina. Krišna je adi-puruša što znači prvobitna osoba.

Iznad sazvežđa Krišnjeg nalazi se sazvežđe Krilatog Konja. To je konj Krišnjeg, a naziva se Belogrivia, (u vedama je Hajagriva). Zahvalјujući njemu Krišni je stigao do svoje princeze Rade koju je kasnije i oženio. Pored njegovih kopita nalazi se Labud koji je Krišni ukazao na radinu lјubav.

Po grčkom tumačenju ovaj krilati konj je Pegaz.

Sazvežđe Roda vezuje se za zodijački znak Ribe. Dve spojene Ribe simbolizuju dualnost svemira, podela svega na pozitivno i negativno, na svet fizički i svet duhovni. Ove dve Ribe se zovu Java i Nava. Ovo je takođe sazvežđe raspetog Boga, gde boginja smrti Mara razapinje Dažboga na Belogorju (Kavkaz). Nakon raspeća Dažbog se preobraća u Višnjeg Boga. On je praroditelј Slavena.

Grci su u ovome videli Andromedu koja je prikivana za steni čekala da je neman rastrgne. U svakom slučaju Ribe uvek predstavlјaju neku žrtvu, pa bilo da je to Dažbog, Isus, Oziris ili Odin, žrtvovanje za dobrobit drugih u uvom sazvežđu uvek je prisutna. Voden, božanstvo mora i okeana takođe se poistivećuje sa ovim sazvežđem.

Moram da napomenem zašto sve to tako utiče na nas, zato što je ceo ovaj naš Sunčev sistem naštelovan da bi lјudi živeli ovde. Imamo savršeno poređane planete u našem Sunčevom sistemu, što inače nije slučaj u prirodi. Ono ima tamo drugačija kretanja, haotična, ne nalazi se sve u istoj ravni, itd. Znači neko je to štelovao, ceo ovaj Sunčev sistem i zato imamo recimo, ovaj Mesec koji je stariji od Sunčevog sistema, koji je nama sada ostao poslednji ovde, procenjuje se da je star oko deset mlijardi godina. Neko je napravio ovde uslove da žive lјudi. Zato je ta astrologija uopšte, u našem Sunčevom sistemu, hajde da kažemo bitna, jednostavno sve je tako štelovano da ima neki uticaj na lјude.

Pa i sama astrologija danas kaže da ima 12 planeta, ustvari ih ima 13 i zato nam se ne “pogađa” horoskop nekada kada nam rade… Ne pogađa nam se horoskop zato što današnji lјudi koji rade horoskope, prosto su zaboravili na neke parametre. Oni ne uzimaju u obzir da se cela naša galaksija, Mlečni put, kreće, pa ne uzimaju u obzir prolaženje kroz razne kombinacije tih prvih izvornih materija itd. Tako da, ovo danas je uprošćena verzija horoskopa i nemorate mnogo da vodite računa o tome da li su vam napisali u novinama da vam je danas dobar dan u horoskopu ili nije, šanse da pogode su 50-50%, a i ako pročitate sve znake, ako vas ne mrzi, naći ćete se u svakom znaku pomalo. Dobro, to je postal zabava miliona, šta sada da radimo…

Iz tog razloga smo odlučili da damo osnovni pregled slavenskih bogova, odnosno planeta i sazvežđa, koje su kasnije Grci prisvojili. Tako mi danas koristimo njihove nazive ne znajući da su oni vezani za Slavesko-Arijevsku religiju i tradiciju.

Sloveni su od davnina bili poklonici Sunca. Zato i nije čudo što je najveću broj hramova bio posvećen upravo ovom božanstvu. Sloveni su sunce zvali raznim imenima kao na primer, Sura, Horz, Ra, Jarilo, Svetovid, Dažbog. Bog Sunca je najstarija ličnost u univerzumu uklјučujući lјude i polubogove. Nјegova lјubav sa Svarogovom ćerkom Volinjom, bila je krunisana sinom Horzom, koji automatski postaje naslednik Boga Sunca.

U “Velesovoj knjizi“se kaže da je Bog jedan i brojan, i da zbog toga postoji mnogo likova boga Sunca. Sunce-Dažbog se pojavlјuje u liku Lava sa zlatnom grivom. Lav je car među životinjama, a Sunce je car među svim planetama i zvezdama. U slavenskoj astrologiji sunce se smatra božijim okom, a njegovi zraci su ruke koje grle čitav svet. Večno je mlado jer se stalno ponovo rađa, a u isto vreme je i najstarije. Daje snagu, znanje, veličanstvenost, zdravlјe i vrhovnu vlast.

Sloveni su ga smatrali božijim izaslanikom u našem univerzumu. E sada, kada kažemo Sunce, naši preci su mislili ne samo na Sunce ovog našeg Sunčevog sistema, već na prvobitnu svetlost Ra, iz čega je sve nastalo.

Božanstvo koje je vladalo Mesecom zvalo se Veles. On je često bio prikazivan kao Jelen. Veles Lunarni dočekivao je duše lјudi koji su umirali i sprovodio ih je na drugi svet. U Velesovoj knjizi piše: “U noći je Veles hodao Svargom po Mleku Nebeskom. Hodao je u svojoj palati ka Sadava- zvezdi do dveri Irija (raja)” Duše umrlih prvo dospevaju na Mesec gde ih dočekuje Veles, a nakon toga idu na Sunce, jer je lunarni zrak samo odraz sunčevog zraka. Smargl, bog žrtvovanja, domaćeg i nebeskog ognjišta, takođe je bog lunarne svetlosti. Ipak njegov zadatak je drugačiji od Velesovog. Veles prenosu lјudima zapovesti od Boga, dok Smargl prenosi molbe lјudi Bogu. On stoji cele noći i osvetlјava zemlјu.

Mesec je protivnik Sunca. Uz pomoć Kitovrasa Mesec je preoteo ženu boga Sunca Zoru-Zorenicu, pa se Horz dao u poteru i pronašao Zoru u Mesečevoj palati. Uz pomoć Svarožića Horz je uspeo da preuzme Zoru i vrati je Suncu.

Kroz istoriju su se uvek suprotstavlјale religije koje su obožavale Lunarni i Sunčane bogove.

U staroj našoj mitologiji planeta Merkur je poistovećena sa Krišnjem. On je prikriven i tajan bog, isto kao i Hermes, od koga potiče reč hermetizam, odnosno hermetičke nauke ili skrivene nauke.Kasnije su Rimlјani Hermesa poistovetili sa Merkurom.

Krišnji je bio prvi od sinova boga što znači da je bio naj bliži Suncu. Iz tog razloga se Sloveni poistovećuju sa planetom Merkur. Krišnji je prvi lјudima doneo vatru. Poslednji prolaz pred ulazak u svet bogova, pred vratima Sunca, nalazi se na Merkuru. Na njemu ima dosta živih bića gde je između ostalih stanuje cela Velesova družina, Kitovras, Kvasura, Vavila itd. Kitovras ponekad ima zadatak da prevedu duše u druge svetove.

Po staroslavenskoj tradicji Venera je bila Maja Zlatogorka vrhovna boginja lјubavi i plodnosti. Ona je majka za sve stvorene univerzume. Supruga je vrhovnog boga Višnjeg i vezujemo je za lјubav, sklad, lepotu, brak i slično. Rodila se iz cveta Astre, pa je zato neki nazivaju i Astarata ili Ištar. Pa nije slučajno što kažu da je Tesla došao sa Venere i što je on dao neki osnov za takvo razmišlјanje. Imamo čak i neke priče da su na Veneri nekada živeli lјudi…

Lada je kod slavena takođe boginja lјubavi i lepote. Ona je personifikacija rađajuće prirode, bujnosti, plodnosti i rađanja. Izuzetno je lepa i skladno građena. Put joj je mlečno-bela i nežna.. Oči su joj boje lјubičice, a usne boje maline i jagode, dok joj je kosa vatreno zlatasta. Od reči Lada Englezi koriste reč lejdi, što znači gospođa.

Vesna je takođe božanstvo koje je kod Slovena imalo značenje današnje Venere. Ona je zaodenuta pelerinom od pupolјaka i cveća, ostavlјajuću za sobom opojni miris. Kada đode njen period godine, kreću povorke lepih devojaka koje su slavile njene moći i obožavali njenu lepotu (rusalke, kralјice, dodole, lazarice i sl). U njenu čast pevalo se i igralo.

Mars je kod Slavena bio Bog Jarila. On je sejao smrt, a boginja smrti Mara je bila pod njegovom upravom. Ona je svojom kosom dokrajčivala smrtno ranjene ratnike. Jarilo je ratnik i zato vlada planetom Mars. Na ovu planetu posle smrti dolaze oni koji su obožavali ovog boga. Bića koja žive na Marsu su ratnici koji žude da osvoje zemlјu ili da međusobno ratuju. Oni vole borbu i takmičenja, i od svega najviše u tome i uživaju.

Kod Slavena Jupiter je Perun, odnosno vrhovni bog. Nјega su najviše obožavali Srbi. Na ovoj planeti se nalazi i Perunov dvorac, a takođe tu je i njegov sin Dažbog. Kolo Svaroga ipak okreće Perun, a iz “Velesove knjige” saznajemo da je ovo Kolo ništa drugo do Jupiterov dvanaestogodišnji ciklus. Svaka godina ovog kruga ima svoje božanstvo i svetu životinju. Zato se tvrdi da je Perun Jupiter, odnosno da je Jupiter Perun. On takođe drži munje u rukama i baca ih na zemlјu.U hrišćanstvu je on Ilija Gromovnik.

Saturna kod Slavena predstavlјa Svetovid, a to je upravo onaj koji se kasnije rađa kao Svetogor i postaje car Atlantide. On je takođe Svet-rod, Sat-rod, kod Etruraca je Satre, kod rimlјana Saturn, kod Egipćana Set, i na kraju kod hrišćana Satana.

On je kod Slavena predstavlјao sudbinu odnosno karmu. Nјegov tron je daleko od Sunca, a verovalo se da je to put za paklene planete.

Iako su Uran, Neptun i Pluton otkriveni relativno skoro, Sloveni imaju bogove koji se poistvećuju sa ovim planetama. Tako je Svarog ustvari Uran, tvorac našeg sveta i neba. Svarga ustvari znači “nebesko kralјevstvo”. Stribog se takođe poistovećuje sa Uranom, jer on vlada jakim vetrovima i olujama.

Neptun bi bio Voden, Bog voda, jezera i mora. Arijevski “Vanda” znači voda. Nјega su obožavalo mornari i ribari, a hrišćani sa ga kasnije pokrstili kao Sv. Nikolu.

Pluton je kod Slovena Bog Vij, a Rimlјani ga nazivaju Vijovis. Za njega se kaže da je odgajio Velesa, a on je upravo onaj koji sprovodi duše kako na rajske (Irij) tako i na paklene planete, odnosno carstvo Plutona.

U slovenskoj astrologiji se takođe predviđa sudbina pojedinca, društva ili države. Da bi se osoba mogla baviti slavenskom astrologijom mora poznavati Zvezdani zakon, koji se zove Prav. Takođe je neophodno poznavati osobine sazvežđa, zvezda, planeta, mitove i predanja. Moralo bi se živeti unutar misterije i u skladu sa slovenskim kalendarom. To omogućava da se živi unutar zvezdanog ritma univerzuma. Slovenski volhovi i zvezdari (astrolozi), znali su za dvadesetčetvoročasovno, godišnje i epohalno kretanje neba. Poznavali su zodijak i pratili kretanje planida (planeta).

Danas astrolozi primarno uzimaju dvanaest sazvežđa, odnosno ono što je u ravni sa ekliptikom (sunčev put). Sferična slika se skoro uopšte ne koristi, jer su zodijačka sazvežđa podelјena samo zato što leže na putu Sunca.

Sloveni su imali specifične proračune za proračunavanje pod kakvom je zvezdom osoba rođena. Svako danas zna položaj Sunca u horoskopu, ali retko ko zna pod kojom je zvezdom rođen, što je po Slovenima izuzetno važno. Sloveni su poznavali izuzetno komplikovane proračune što ovde nećemo objašnjavati.

Jedan od primera je nestanak Atlantide, koji se desio kada je Denebola prolazila kroz nulti zvezdani meridijan, odnosno kada su se sreli Svetogor (Devica) i Perun (Lav). Tada je pomorsko carstvo nestalo pod vodom.

Koledo je dao lјudima kalendar kada je Poluks (Kupala) presecala nulti meridijan, jer je zvezda Kupala povezana kako sa Blizancima tako i sa Rakom. Nakon proračunavanja dobija se 6530. pr.n.ere sa oscilacijom od 30 godina.

Najstarija knjiga koja sadrži znanje o zvezdama naziva seZvezdana knjiga Koleda” Stari sloveni su ovu knjigu dobili od boga Koleda (Krišne). Ovde se nalaze pesme o stvaranju sveta, i svemu onom što je potrebno za astrološku nauku. Bog Koledo preneo je ovu nauku o Velikom Kolu, i napravio prvi kalendar (dar Koleda).

Ono što još nismo pomenuli u ovoj priči, a to je da je u celokupno to računanja, ulazilo i 16 delova naše galaksije, koju mi danas zovemo Mlečni put. Znači, to je bilo po znanjima naših predaka podelјeno na 16 čertoga, i svaki od Bogova je bio pokrovitelј jednog od čertoga, gde je svaki, da kažemo, imao svoju zvezdu koja je danas dobila neko drugo ime, i to zovemo danas raznim sazvežđima pod raznim drugim imenima.

Kod nas je mnogo kalendarskih formi zbrajanja. Po poslednjem sada ide Godina 7526 od Stvaranja Sveta u Zvezdnom Hramu (S.S.Z.H.). Zvezdani hram je u današnjoj Kini. To je priča koju lansiraju Rusi, vrlo verovatno da je istinita, 7526. god. je definitivno, tu nema spora. E sada postoje dve teze, jedna je da je od dogovaranja Mira u hramu nebeskom u Asgardu Irijskom, koji je današnji Omsk na teritoriji Rusije, kada su bili pobeđeni Arimijci, odnosno preci današnjih Kineza, a druga teorija je da je to možda od curenja Panonskog mora u Crno more. Znači naša priča, sa ovih prostora, kada je Dunav dobio ovaj tok i kada je bio veliki potop ovde i iscurilo sve u Crno more, koje je bilo nekada jezero, mnogo manje. Kažu da je bilo 20m niže, imamo gradove na dnu, i to smo već sve pričali, da u Srbiji imamo vezove za brodove na brdima, tako da nam je jasno da je tu nekada bila neka velika voda.

Ali to savršeno ne označava, da je naš Svet bio stvoren 7526 godina nazad, kako su čitali i čitaju hrišćani, kada još nije bilo otkazano Petrom 1 to letoslovlјe i uvedeno godoslovlјe od Rođenja Hristova (R.H.)

Stvaranje Sveta u drevna vremena nazivali su zaklјučenje mirovnog dogovora među vojujućim narodima. Taj sami mirni dogovor, među Velikom Rasom (Sloveno-Arijevcima) i Velikim Zmajem (drevnim kinezima ili arimamima, kako su ih tada nazivali) bio je zaklјučen u dan Jesenje Ravnodnevnice ili u 1. dan Prvog meseca Godine 5500 od Velike Studeni (Velikog Zahlađenja ‒ Lednikovog perioda).

Pošto su sakrili tačnu Novu godinu, i nama i Rusima, Rusi je po tom događaju računaju 21. septembra, a po nekim Srpskim pričama, Nova godina kreće na Đurđevdan. E sad, naša crkva to sigurno zna, istorija ne zna ništa na žalost, zvanična, ona je skroz već upropašćena. To je malo kolebanje od nekih 6 meseci samo, s obzirom na toliki vremenski period, 7526 godina je jako dug period, a šest meseci u tom periodu nije ništa. Znači, u pitanju je tih 6 meseci da odredimo kada je tačno Nova godina krenula.

Pobedu je održala Velika Rasa, što je prikazano u vidu izgleda ‒ Beli vitez na konju poražava koplјem Zmaja ( grb Moskve). No kako su hrišćani pripisivali sva dostignuća naših Predaka sebi, to sada izgleda kako sveti velikomučenik Georgije Pobedonosac pobeđuje zmaja, koji je opustošio zemlјu paganskog cara.

Knez Rasenije vladao je u Belovodi i Ariman (upravitelј Arimije, t.j. drevne Kine) koji su “Stvarili Svet”, t.j. zaklјučili su mirovni dogovor među Velikom Rasom i Velikim Zmajem, po kome poražena arimija je postrojila stenu (vojnicima u njihovu stranu!) za označenje granice Rasenije.

Stenu su nazvali Ki-Taj, što u prevodu sa drevnoslovenskog označava: Kiograda, taraba; Tajzavršavanje temena, veliki ‒ to jest “završena, ograničena veliku ogradu (stenu)”. T.j. u drevna vremena “Kitajem” nazivali su visoku ogradu ili snažnu stenu. Naprimer: Kitaj-grad u Moskvi nazvan je tako iza visokih stena, koja je njega okruživala, a sve ne iza kitajaca.

To su veliki događaji i početke novih računanja Godina kod naših Predaka. U sećanje o tim događajima naših Predaka bila je napisana Az-Vesta (prva vest), ili kako je nazivaju – Avesta na 12000 volovih koža. Avesta, javlјajući se primerom drevnih slovenskih knjiga, napisanih kako na pergamentu, tako i na zlatu, bila je uništena po ukazu Aleksandra Makedonskog, koji je bio pod duhovnim uticajem žreca. Svetu je kasnije postala izvesna više očuvana verzija Aveste ‒ Zend-Avesta, koju je iskazao Zaratustra, dodavši svoje komentare i ispravke.

Moram da napomenem da je današnji naziv za Kinu na ruskom jeziku Kitaj. Pa i Slovenci je zovu Kitaj. A zašto Kitaj, mi znamo za kineski zid, znači, ograđena je i iza ograde žive Kitajci. Priča uopšte o tom Kineskom zidu, gde bojnice, da ih ne zovemo puškarnice pošto, tad se verovatno gađalo strelama ili nečim sličnim, idu na jug, znači idu prema Kini. Ne idu na sever, tako da priča da je kineski zid građen za odbranu od nekih Mongola –slabo pije vodu. Izgleda da je građen belim lјudima za odbranu od tih Arimijaca, predaka Kineza. Ako bude neko od slušaoca zagrebao dublјe, odnosno tražio neke staroruske tekstove, naći će da su ti neki stari srbi imali strašnih problema sa tim Arimijcima, odnosno Kinezima i jednostavno oni su njih izazvali na borbu, i to se jako loše završilo po te Kineze da kažem. Oni su stalno upadali u slovenska sela, krali, plјačkali i bavili se nekim neprimerenim radnjama, i starosrbi tj. Staro-rusi su zaratili sa njima, pobedili su i kineski car je zatražio da sklope mir. Kineski zid je napravlјen baš zbog toga da bi se razgraničili.

U raznim narodima, koji su živeli na teritoriji Evrope, bilo je raznih sistema računanja dana. Kod kelta i skandinavaca u početku je bilo 9-o mesečnih kalendara, ali je posle on bio zamenjen 24-oro mesečnim. To je bilo povezano sa postojano izmenjenim klimatskim uslovima i potpunim prelazom na runsku formu pisma. Posle prelaza, svaki mesec označavao je svoju runu, iz takozvanog Futarha (zbornika Rune). Meseci su se odlikovali po trajanju, tako je 1 mesec bio 14 dana, 2 mesec ‒ 15 dana i 3 meseca ‒ 16 dana… potom je ova smena ponovlјena.

Takva smena u prvom redu su bila povezana sa fazom Lune, periodičnost koja je ‒ 29,5 dana. Takvim izgledom, prvih 4 meseca Runskog kalendara (14+15+16+14=59) saodnosi se 2-im punim luna mesecima (29,5+29,5=59). A dalјim sistemom smena meseci su sjedinili među sobom sa luna fazama sa sunčanim kalendarom. T.j. godina Runskog kalendara sadržavala je 360 dana. Ali kako je u Runiku bilo još i 25 praznih runa, ponekad nazvanim rune Odina, to je i ona našla svoju primenu u kalendaru. Na kraju svake treće godine, ubaci se dopunjenih 25 meseci, u kojoj je smena dana s početka 14, a potom 15, a zatim 16 dana. Tih 25 meseci pomoglo je poravnjanju cikličnosti sunčanih godina, takođe kako ce sada to padi ca ppectypnom godinom.

Na jugu Evrope, na teritoriji savremene Italije, tada su živeli Raseni, koji su mnogo poznatiji pod nazivom Etrurci ili Tireni, koji su se takođe koristili 9-o mesečnim kalendarom.

Stigavši na teritoriju Italije latini i sabinjani, prineli su sa sobom svoj kalendarski sistem. Na kraju pojavio se i novi sistem, naprimer grčki “Olimpijski ciklus” ili latinski “Kalendi od Osnovanja Rima”. Latini su pokušali nametnuti Rasenima, svoj kalendarski sistem, a kada se ta namera otkrila, latini su ppoglacili Etrurce varvarima i glupima.

Julijanski kalendar

 

Ovde je to veći mnogoobrazni kalendarski sistem. U 45-oj g. n.e. po ukazu Imperatora Julija Cezara, bio je uveden “nov” Kalendarski sistem, koga je trebalo pridržavati se na teritoriji Rimske imperije. Za osnovu tog “novog” kalendara bio je uzet kalendar žrečeva Egipta. Julije Cezar ga je u nekoliko izmenio, i pojavio se savim novi Julijanski kalendar.

A sada zamislite, s kakvim problemima su se susreli hrišćanski misionari, koji su poslati da “prosvećuju” pagane Evrope. Haišli cy na probleme, kako cprovoditi praznike ili u koje vreme se drži post.

Drugi kalendarski sistemi, nisu dozvolili hrišćanima -misionarima da sprovode svoj kalendar jer datum koji odgovara Juliajnskom kalendaru, nije shvatan u velikoj meri jer su mesni kalendari bili više složeni. To na određeni način nije bilo lako za ponimanje hrišćana. Rešenje je bilo poreći stari kalendar i uvesti novi ‒ Julijanski.

Pa eto, ovo što smo pričali, znači, ni Hristos se nije rodio nulte godine. Jednostavno nije moglo da se uklopi u kalendar. Kasnije je sve menjano, dopunjavano i pravlјena je priča.

Takvo ponašanje je viđeno je i pri kreštenju Rusa. Uvođenje Julijanskog kalendara narod nije prihvatao. Harodu je to bilo nepojmlјivo, zbog čega je nužan na Ruskoj zemlјi da koristi tuđi kalendar sa mesecima na latinskom jeziku i još da ne počinje u Dan Jesenje Ravnodnevnice.

Ali hrišćani su našli izlaz izmislili slovenske nazive za Julijanski kalendar i meseci su se umesto brojeva na latinskom zvali slovenskim nazivima: Berezen, Kvitenj, Travanj, Crven, Lipanj, Srpanj, Veresenj, Žovtenj, Listopad, Grudenj, Sečanj, Ljuti.

U takvom obliku hrišćani su pravili tuđi kalendar nametnuti slovenskim narodima. Kod drugih slovenskih naroda bila je urađena rekonstrukcija Julijanskog kalendara, i meseci su zadobili svoje slovenske nazive.

Ipak posle toga, iako su hrišćani našli izlaz iz te situacije, i u Julijanskom kalendaru meseci su zadobili slovenske nazive, drevni Sloveno-Arijski kalendar nije prestao da postoji. Skoro u svim slovenskim zemlјama produžila praksa po kojoj su se ispolјavala dva kalendara, po novom (Julijanskom) kalendaru moguće je bilo saznati o crkvenim hrišćanskim praznicima. A stari kalendar, bio je u prvom redu za sakodnevni život lјudi, jer su se po njemu opredelili, kada počinju i kada se završavajy seoski radovi, i druge radinosti. Ipak crkvene i svetovne vlasti nisu uradile to, da narod praznike pominje po oba kalendara, ali više od svega nije bila sređena administracija gde se stvarala česta zabuna, koju su stvarali letopisci, jer cy na primer ruski letopisci koristili datume starog, slovenskog kalendara, a pozvani grčki-letopisci koristili su datume iz novog kalendara, gde se Novoleto računa od prvog prolećnjeg polumeseca…

Nešto slično imamo i u Srbiji – svi znate da su svi Nemanjići isklјučivo pisali po starom kalendaru i Sv. Sava je čak hrišćanske praznike datirao po starom kalendaru. Prvo ubacivanje Julijanskog kalendara u Srpsku crkvu je početkom 19-og veka. I, kogod vam priča drugačije, laže vas. Bilo je paralela koje su vučene u starom grčkom, odnosno sa grčkom crkvom, pa se nešto pisalo, datiralo se i u srpskoj crkvi pre tog 19. veka po starom kalendaru pa onda opet po julijanskom, ali zvanično je julijanski u Srpsku crkvu uveden početkom 19. veka, a ono što smo pričali u emisiji o Pravoslavlјu i o Petru Velikom, prvi je u Rusiju, odnosno tu Rusku pravoslavnu crkvu, koja je stvorena od Pravoverne crkve i starih Pravoslavaca, odnosno ove Vedske kulture koju sada nazivaju paganskom što je ustvari izvorno Pravoslavlјe, ubacio Petar Veliki.

Naprimer: datum 1. marta 1005 g. n.e. po Sloveno-Arijskom kalendaru padao je na Leto 6513 tako je razlika između Sloveno-Arijskog kalendara i kalendara od Rođenja Hristovog 5508 godina, a u hrišćanskom kalendaru ta razlika je bila ‒ 5507 godina.

Da bi kako-tako uredili novi kalendar, u Leto 6856 (1348 g. n. e.) po ukazu cara Ivana III, Novoleto u novom kalendaru bilo je fiksirano na 1. mart, a broj godina bio je uzet od starog Slovenskog kalendara.

Sem toga, počelo je podešavanje novog kalendara po svakodnevnom životy, jedni praznici su zabranjeni, drugi, koji su se praznovali uprkos zabranama, Hristova crkva je prilagodila sebi. Tako, na primer:

  • Dan Boga Velesa bio je zamenjen Danom Vlasija;
  • Dan Praznika-Marene bio je zamenjen prosto Maslenicom;
  • Dan Boga Kupala je postao danom Jovana Krstitelјa, ili kako cy njega nazivali u ruskom maniru ‒ Jovanom Kupalom, t.j. Jovanom, koji se u reci okupao;
  • Dan Triglava (Svaroga-Peruna-Svetovida) preobratio se u Svetu Trojicu;
  • Višnji Dan Boga Peruna zamenili su Danom Ilije-Proroka, i tako dalјe

Ipak iznad svega crkvene i svetovne vlasti to nicy dobro uredili, zato što se narod koristio sa dva kalendara, zabeležili su dva Novoleta. Hrišćansko Novoleto 1. marta, i Slovensko Novoleto u Dan Jesenje Ravnodnevnce. Ovo pričamo za Rusiju, a za Srbiju smo rekli, Slovensko Novoleto počinjalo je na Đurđevdan. To su sve ta datumska kolebanja, od kada je uvedeno hrišćanstvo, napravlјena je kompletna zbrka u kalendaru i razni letopisci i lјudi su datirali različito, i tu imamo zato sada neke probleme u datiranju pojedinih događaja.

Nikakve zabrane Sloveno-Arijskog kalendara nisu pomagale, a primena žestokih mera gorih i od običnih kazni, dale su obrnuti efekat. U mnogim gradovima i selima počinjali su problemi i bune. Cvugde cy uništavali hrišćanske sveštenike i njihove pomoćnike. Bilo je uništeno mnogo “božjih lјudi”, i tada je car Ivan III rešio da “ode u narod”, jer su jedino vlasti mogle da smire pobunjen narod.

Da unapred ne bi nastali razdori, car nije samo rešio da lјudima dozvoli stari kalendar, nego je i ozakonio pravo da narod kopicti Staru Veru Predaka. Takvim delom, na Ruskoj zemlјi bilo je oficijelno ozakonjeno Dvoeverje i dva kalendara. Crkveni kalendar je bio zvanični, t.j. državni, a stari kalendar ‒ narodni.

Sledeće izmene oficijalnog kalendara proizašle su kroz 1 Krug Života (144 godine). Pri približavanja. Leta 7000 godina od Stvaranja Sveta (1492 g. n.e.), među hrišćanima u Rusiji rasla su apokaliptička raspoloženja. Svi su čekali kraj sveta. Ali kada su sva čekanja za vreme kraja sveta prošla, Moskovski crkvni sabor u septembra Leta 7000 (1492) utvrdili su novu pashu i doneli rešenje o prenosu početka godine sa 1 marta na 1 septembar. Takva postavka je na snazi u Hrišćanskoj Crkvi do danas i u mnogim manastirima na Svetoj gori i danas se taj datum obeležava kao početak nove kalendarske godine.

Cela ova priča, u svim ovim našim emisijama, je o dejstvu tamnih sila, odnosno parazita, na čoveka i sve ovo što se dešava oko nas, sve ovo je jedno sluđivanje, odnosno zaluđivanje naroda i odvraćanje od njegove prirodne vere. Ne samo od vere nego i od prirodnih zakona koji zapravo stoje već stotinama hilјada godina zapisani, e sad neko se tu napravio pametnim, odnosno tamni rade na tome da to poremete sve i da naprave veliku zabunu u kojoj mi učestvujemo, sticajem okolnosti. Zato i pričamo u ovim emisijama, otkrivajući prave istine – to nam je cilј. Prava saznanja i otvaranje svesti. Upravo imamo nekoliko kolebanja: znači nije 21. Septembar, nije 1. Mart, nije Đurđevdan… nije ovo, nije ono … pa šta je?!

Grigorijanski kalendar

 

U Leto 7090 (1582 g.) katolička crkva po ukazu pape rimskog Grigorija XIII bio je uveden novi kalendar, koji je dobio njegovo ime. U novom kalendaru datiranje je išlo ne od Stvaranja Sveta, već od Rođenja Hristovog. Neophodinost uvođenja novog kalendara povezivalo se sa tim, da je trajanje Julijanskog kalendara dovelo do odctypanja od prirode, za 128 godina jedan dan. U trenutku uvođenja Gregorijanskog kalendara je ostalo već 10 dana razlike. Gregorijanski kalendar takođe se ne smatra apsolutno tačnim: on odstupa od prirodnog za jedan dan na svakih 3300 godina; sem toga gregorijanski kalendar je «neravnomeran».Ipak postepeno grigorijanski kalendar bio je usvojen u većini zemalјa i danas se smatra opštepriznatim.

U nekoj novijoj istoriji, Milutin Milanković je napravio najtačniji kalendar.

Kao što je već opšte poznato , car-reformator Petar I, napravio je izlaz u Evropu, i kaže se da je izlazio kroz prozor Rusije u Evropu kada su svi normalni lјudi ulazili kroz vrata. Preuzimao je i uvodio sve zapadno. ustanovio je mužicima da nose odelo sa porubima, trakama, naklonima. Ustanovio je brijanje brada a brada je bila bogatstvo Roda, da bi svi muškarci bili ženoliki. Pri dvoru nisu razgovarali na ruskom jeziku koji je on smatrao jezikom prostog naroda. Govorilo se na nemačkom, holandskom jeziku. T.j. njega su nazivali “Her Piter”.

Mi smo u svim vremenima čitali ne godine, već Leta. Beleške, drevna svođenja o prošlim događajima nazivali su se letopisima, a ne Godopisima. Pisali su ih letopisci. Mi i do danas pitamo jedan drugoga ‒ koliko brojiš leta, a ne koliko je tebi godina. Postoji reč letoslov, a ne godosloav.

U Leto 7208 od (Stvaranja Sveta u Zvezdnom Hramu) Petar Veliki preneo je Novoleto, izdavši 20. decembra ukaz po kojem se počelo pozdravlјati od 1-og januara “sa novim Got-om”, i uveo novi inostrani julijanski kalendar, gde je posle 31 decembra 7208. počinjao je 1 januar 1700 g. od rođenja Hrista (Do 18. veka u Moskovskoj državi bilo je primlјeno letoslovlјe “od stavarnja sveta” , t.j. od Adama, kako je to uvedeno u Romeji Vizantiji u 6. veku. Stvaranje sveta odnosilo se na 5 508 godini do n. e.)

Po judejskom običaju na osmi dan posle rođenja dečaka (Zavet Avrama s Gospodom), roditelјi donose njega u hram, gde rabin radi “svešteni” obred obrezanja. T.j. takozvani dan rođenja Isusa Hrista plus osam dana i dobijemo 1 Januar. Zato se i govorilo pri dvoru “S novim Got-om”, gde reč Got na nemačkom znači Bog, t.j. “S novim (obrezanim) Bogom”. T.j. ta Petrova šala postoji i dan danas, gde lјudi, gube iprvobitni smisao, i na 1. januar pozdravlјaju jedan drugog s Novim obrezanim Bogom, a ne sa Novoletom, kako je to bilo ranije… Godine 7262 (1754g.) u Dimitrovskom regionu Belovoda, u 30 mernih vrsta od grada Tare, Savetnom Starešini, bilo je preneto poslednje rešenje o dva Letoslova, “i da bi izbegli gonjenja i zatvarenja, sloveni Svete Stare Pravoslavne Vere, preuzeli su zakon od lјudi koji su služili Vizantijskoj hrišćanskoj crkvi”.

Sveštenici su iskoristili Darijski Krugolet Bogobroja i od tada počinje korišćenje Bogosluženja, praznovanje praznika i Postova a evo i šta znači POST P ‒ puno, O ‒ očišćenje, C ‒ sopstvenih, T ‒ tela. Novi kalendar ukorenio se do današnjih dana, u moloitvama među poštovaocima mesečevog kulta, t.j. bio je koristan političkim interesima dinastije Romanovih, koji su podveli sve istorijskie događaje pod judejsku Toru, t.j. pisali su istoriju: Is-Tori-Ja.

Datumi i brojevi svagda su zapisivani početnim slovima. To nam govori o tome, da je pismenost postojala kod nas dugo. I da ne bi reforme Petra, ta bi crkvena priča oko “prosvećivanja nepismenih pagana” davno bila zaboravlјena, kao glupa šala. Nije slučajno što je carica Katarina Velika govorila: “Sloveni su za mnogo hilјada godina do Rođenja Hristova svoje pismo imali“.

Pre odgovora na neka od pitanja samo cemo spomenuti da je Epoha Lisice trajala je od 392—2012 g. n. ere.

Početak Svetlih vremena, to jest rasvetlјenja, počinje u Svešteno Leto 7521 od Stvaranja Sveta u Zvezdnom Hramu (S.S.Z.H.) ili u 2012 godini od Rođenja Hristovog. U indijanskom Maja kalendaru noći Svaroga takođe se završavaju 22 decembra 2012 godine. I kako je rečeno u drevnim spisima, svedoci smo neverovatnih promena, vezane sa prelazom. Vidimo velike vojne konflikte a biće ih i više sa mogućom primenom nuklearnog oružja ili prirodnih kataklizmi.

A posle svega nastupa rasvetlјenje – epoha Vuka, lečenje prirode, pod pokrovitelјstvom jednog iz Praroditelјa Slaveno-Arijskog – Boga Velesa (predskazanje takođe zapisano u Vedama): “poteče voda na Zemlјu i očisti nju“.

No pravedni lјudi budu predupređeni i spaseni našim Svetlim Bogovima, i preporodi se vedska Vera Predaka. Za tamne lјude nastupa kraj sveta, a za svetle – kraj tame, i nastuplјenje tih događaja će biti u jednom kruga života (144 godine). Znači u godinama koje nastupaju dolazi do velikog čišćenja.

VINČANSKI KALENDAR

 

Još jedna stvar koju ne možemo da zaboravimo i ne smemo da zanemarimo je Vinčanski kalendar.

Star 8000 godina. Zbunjuje saznanje da se u centru Srpskog vinčanskog sunčevog kalendara nalazi urezan dijagram energija Sunca koje u toku jedne kalendarske godine stižu do Zemlјe. Postavlјa se pitanje: Kako su znali da na Mitrovdan počinje zima? Da li su poznavali prirodnu elektromagnetsku silu koja jedina daje odgovor na ovo pitanje?

U 19. veku Ričard Karington otkrio je da sinodički rotacioni period površina na ekvatoru Sunca iznosi 27 dana. Sinodički rotacioni period je vreme potrebno da neka aktivna magnetna struktura na Sunčevoj površini učini jednu rotaciju gledano sa Zemlјe, odnosno da se ponovo vrati na istu poziciju sa koje je krenula.

Dugo se verovalo da je vreme jedne sinodičke rotacije konstanta. Zbog toga pitanje promene sinodičke rotacije Sunca nije bilo predmet razmatranja u naučnim krugovima. Međutim, posle pronalaska Vinčanskog sunčevog kalendara javila se sumnja u stalnost brzine rotacije Sunca. Vinčanski sunčev kalendar nastao je pre više od 7525 godina. Opšte naučna konstatacija je da Kalendar imaju samo narodi koji su nekad dostigli određeni stepen civilizacijskog razvoja.

Izrađen je u obliku kružnog tanjira od keramike i nađen je na lokalitetu Vinče. Nosi dva simbola srpskog naroda, pa ga spravom možemo nazvati Srpski vinčanski sunčev kalendar, a ne Dunavski, kako nam sad to neki akaddemici servisiraju. Kalendar imaju samo narodi koji su nekad dostigli određeni stepen civilizacijskog razvoja, a početak datiranja pokazuje godinu tog razvoja. Srbi su taj civilizacijski razvoj dostigli pre 7525 godina. Na vrhu tanjira nalazi se vinčanski simbol za vreme koji su Srbi koristili za datiranje važnih događaja. To je simbol koji je postao linija vodilјa identiteta srpskog naroda kroz vreme i istoriju.

Datiranje Dušanovog zakonika u staroj srpskoj prestonici Skoplјu u leto 6857. sa srpskim simbolom za vreme (Po katoličkom kalendaru pape Grgura Trinaestog, 1349. godine koji u to vreme nije ni postojao).

Drugi simbol na Vinčanskom sunčevom kalendaru u obliku je dva koncentrična perforirana kruga. Oni su simbol Sunca kod srpskog naroda i nalaze se u mnogim starim rukopisnim knjigama i artefaktima. Da su perforirani koncentrični krugovi simbol srpskog naroda, može se videti na pečatu administracije srpske države i kralјevske kancelarije kralјa Stroimira u leto 6338-6343. (po katoličkom kal. pape Grgura 13. od 830-835. godine). Pečat srpskog kralјa Stroimira napravlјen je od čistog zlata i izgraviran ćirilicom.

Ćirilica pre Ćirila

 

Zlatni pečat je materijalni dokaz da je ćirilica zvanično pismo srpskih država i srpskog naroda i da je nastala pre Ćirila, koji je rođen 828. godine. U vreme kada je pečat izgraviran, Ćirilo je imao dve a Metodije deset godina. Pečat je dokaz da je Srbija bila država sa administracijom i kralјevskom kancelarijom s pečatom od zlata i pre dinastije Nemanjića. Nalazio se u jednoj nemačkoj privatnoj kolekciji. Tokom svih ovih vekova bio je skrivan od srpskog naroda. Zašto? Odgovor je jednostavan. Mnogim novonastalim nacijama i državama nije odgovaralo što su ponikle na teritoriji nekadašnje Srbije, odnosno na teritoriji na kojoj su milenijumima, i podvlačimo, MILENIJUMIMA živeli Srbi.

Novonastale nacije u traženju i izmišlјanju vlastitog identiteta prisvajali su srpsku teritoriju, srpski jezik i istoriju srpskog naroda. Da bi to uradili, morali su da sakriju istoriju srpskog naroda i postojanje srpskih država pre Nemanjića. Što su i učinili na Berlinskom kongresu. U tome su im pomogli tkz. vizantolozi. Negiranje svega što je srpsko osnova je postojanja vizantologa, istoričara izmišlјenog carstva. Znači Vizantija pod imenom Vizantije nikada nije ni postojala. Ta se država zvala Romeja.

Srpski vinčanski sunčev kalendar je, verovatno, prvi u svetu pokrenuo pitanje promene brzine sinodičke rotacije Sunca. Međutim, Srpski vinčanski sunčev kalendar i zlatni pečat srpskog kralјa Stroimira, sa prestonicom u Raškoj, materijalni su dokaz milenijumskog postojanja srpskog naroda na ovim prostorima. S pojavom Srpskog vinčanskog sunčevog kalendara rasprava evropskih država gde se nalazi kolevka evropske civilizacije je završena. Sada se pravom može reći da je Vinča kolevka evropske civilizcije i da ima veliku istorijsku i naučnu vrednost.

Srpski vinčanski sunčev kalendar je, verovatno, prvi u svetu pokrenuo pitanje promene brzine sinodičke rotacije Sunca. Na osnovu dosadašnjih merenja Sunce u toku jedne kalendarske godine napravi 13 punih sinodičkih rotacija i do kraja kalendarske dodajemo 13,5 zemalјskih dana. Međutim, po Srpskom vinčanskom sunčevom kalendaru Sunce u toku jedne kalendarske godine napravi 13 punih rotacija i do kraja kalendarske godine Srbi su pre 8.000 godina dodavali 15 zemalјskih dana!

Ovo saznanje od izuzetnog je značaja za nauku, jer ukazuje da se u periodu od 8.000 godina vreme rotacije Sunca ubrzalo za 1,5 zemalјskih dana. Bez obzira da li je praistorijski Srpski vinčanski sunčev kalendar tačan ili ne, on je prvi pokrenuo pitanje promene brzine sinodičke rotacije Sunca. Postoje naučni osnovi da je brzina sinodičke rotacije Sunca promenlјiva veličina i da je Sunce nekada sporije rotiralo nego danas. Poznato je da Sunce zrači materiju i energiju. To znači da Sunce zračenjem gubi masu pa je logično da usled gubitka mase povećava brzinu rotacije.

Ako pretpostavimo da su podaci iz Srpskog vinčanskog sunčevog kalendra tačni, onda se može izračunati da se vreme rotacije Sunca u periodu od 8.000 godina ubrzalo za 1,5 zemalјskih dana. Pod pretpostavkom da se gubitak mase Sunca vrši linearno, Sunce će kroz 72.000 godina imati 13 rotacija u toku jedne kalendarske godine. Kako promena brzine sinodičke rotacije Sunca utiče na vremenske promene, to znači da zbog ovih razloga promenu klime na našim prostorima možemo očekivati posle 72.000 godina. Brzina kretanja Sunčevog sistema oko centra galaksije je 250 kilometara u sekundi, a brzina revolucije Zemlјe oko Sunca je 30 kilometara u sekundi. Zemlјa se oko Sunca kreće se u obliku zavojnice,

Previše slučajnsti

 

Podizanjem naučnih satelita i analizom dobijenih rezultata naučnih istraživanja dobija se utisak da mi tek sada otkrivamo ono što su naši preci znali. Najbolјi primer je saznanje da se na Preobraženje „preobražava i gora i voda”. Ova izreka predstavlјa deo naučnog i istorijskog nasleđa Srba. Najnovija hemijska istraživanja kiše Beogradske škole meteorologije pokazala su da su one od Đurđevdana do Preobraženja kisele, a od Preobraženja alkalne. Da bi se došlo do saznanja da se kiša preobražava, potrebni su precizni hemijski instrumenti, odnosno napredna civilizacija.

Suncu je potrebno 220 miliona godina da obiđe jedan galaktički krug; od nastanka do danas načinilo ih je 20. Na osnovu predanja, Srbi su u prošlosti imali naprednu civilizaciju.

Međutim, zbunjuje saznanje da se u centru Srpskog vinčanskog sunčevog kalendara nalazi urezan dijagram energija Sunca koje u toku jedne kalendarske godine stižu do Zemlјe. Postavlјa se pitanje: Kako su znali da na Mitrovdan počinje zima? Da li su poznavali prirodnu elektromagnetsku silu koja jedina daje odgovor na ovo pitanje?

Po Srpskom kalendaru Svetog Save, u toku jedne kalendarske godine postoje samo dva godišnja doba – leto i zima. Leto počinje krajem marta i početkom aprila, a zima na Mitrovdan, početkom novembra. Najnovija satelitska elektromagnetna merenja energija koje dolaze sa Sunca na severnu i južnu hemisferu dokazuju da u toku jedne kalendarske godine postoje samo dva godišnja doba. A
Kovani novac svih srpskih država nosio je simbol Sunca.

Na Srpskom vinčanskom kalendaru nalazi se mnogo slučajnosti da bi to bila slučajnost.

Transkript emisije Drevnik br.36, radio Serbona
Autori i voditelјi: Drago, Dule, Duki i Aca

Poslušajte celu našu radio emisiju Kalendar i mi u njemu

Comment (1)

Leave your thought

Пратите нашу страницу на Фејсбуку