We are Online Market of organic fruits, vegetables, juices and dried fruits. Visit site for a complete list of exclusive we are stocking.

Usefull links

Contact us

srbski kalendar i mi u njemu

Календар и ми у њему

Календар, хронологија времена. Да ли је довољно познајемо и како је настала? Питања на која ћемо вечерас покушати да дамо неке од одговора на та питања и појаснимо зашто се време мери на начин на који се мери и како би заправо требало да се мери и како се правилно рачунају доба дана и мери време.

Дуго је требало да се нађу одговори на нека од ових питања али је прави одговор дошао након открића Ачинског жезла, које је најдревнији календар који је нађен на Мидгард Земљи на територији савремене Русије. Његова старост је 18 000 година. Каква је стварна хронологија наших предака? Одговор је нађен у Сибиру током ископавања Ачинског палеолитског насеља. Испоставило се да су пре још 18 000 година, наши преци не само живели на територији данашњег Сибира, већ су много пре формирања сумерске, египатске, индијске, кинеске цивилизације имали савршени луни-соларни календар. То је још једна неспорна потврда о постојању високо развијене културе у савременој Русији. Док званична историографија каже да су у то време руска равница и Сибир били покривени глечерима великим много километара.

У другој половини двадесетог века у Ачинском рејону Краснојарске области, научник – археолог Георгије Александрович Авраменко је пронашао древно насеље датирано у период од 28-20 хиљада година пре нове ере, сада познато као насеље Ачинск. Ово древно насеље је познато по невероватном открићу. Године 1972, приликом ископавања Ачинског насеља, доктор историје, археолог Виталиј Епифанович Ларичев открио је мистериозни објекат који је збуњивао научни свет, али који је променио конвенционалне идеје о горњем палеолиту и древним становницим Сибира. Овај налаз је мали штап, исклесан из мамутове кости. На површини од мамутове кости, мајстор горњег палеолита је са прецизношћу једног златара уцртао спирални образац састављен од 1065 различитих линија. Даље анализе су показале да је број шупљина у спирали, својим обликом и дубином потчињена закономерности. Овај налаз је назван Ачинско жезло.

На први погледовај предмет може изгледати као обичан узорак културе каменог доба, али то је само на први поглед. Научници су га пажљиво проучавали и направила сензационалан закључак: Старост Ачинског штапа, према конзервативним проценама, је више од 17 000 година. Вишеструки независни преглед је утврдио да је Ачински штап један од најстаријих пронађених до данас, календара, у чијем се основу јављају положаји Сунца и Месеца.

Такође, на основу дубоке анализе налаза, научници су закључили, да су пре 18.000 година, у данашњем Сибиру, живели наши преци, много пре формирања сумерске, египатске, индијске и кинеске цивилизације и имали савршени луни-соларни календар! Дакле, све ово указује на чињеницу да су древни становници Сибира у каменом добу, не само поседовали знање астрономије, математике и других сродних наука, већ су такође имали јединствени алат за то. А ако узмемо у обзир позицију званичне историографије, сложићете се, да је то прилично чудна занимација за горњо-палеолитске људе, који су поред тога живели на територији која је у то време била прекривена глечерима.

Предмети нађени током ископавања Ачинског насеља су још један од многих доказа да су наши преци, још пре 18 000 година, живели на територији данашњегје Сибира, и још тада имали веома развијену културу. Но сада ћемо кренути са неким од основних појмова и повезати мало кретања на небу да би дошли до календара.

Занимљив је податак колико су се народи отуђили од своје изворне религије, старе више хиљада година. Иако се зна да припадамо славенској групи народа, мало људи је упознато са, нашим божанствима и свим оним знањем које су наши преци имали. Огромно духовно знање које се налазило у старославенским списима изгубљено је и заборављено.

И тако година за годином, век за веком, словени су се под присилом тамних сила и њихових религија све више одвајали од своје вере, изгубивши тиме свој генетски код који је записан унутар сваке славенске душе.

Насилно мењање своје традиције и духовности створило је велику религиозну забуну која се кроз историју све више повећавала.Рушење славенских паганских храмова, прогањање и убијање свештеника, паљења књига па и читавих библиотека, део су страдања кроз које је у протеклих неколико хиљада година прошла најстарија раса на планети.

Протеривања које су славенски народи преживљавали, створило је један велики отпор према религији која јој се наметнула.  Ипак из одређених политичких разлога велики број Славено-Аријеваца заборављају своју праву веру и прихватају другу која ни по генетском коду ни по природи Словена никада није могла бити стварно прихваћена.

Наш паганизам је религија која потиче из древних Веда. Паганизам –то је једна филозофија живота и не би се чак могло рећи да је то религија. И самим тим, назовимо је  словенска религија идентична је Ведској аријевској религији, о чему сведочи србски језик који је од свих језика најсличнији Санскриту, древном језику на коме су записани најстарији свети списи-Веде.

Е сада, објашњавали смо у једној емисији, да се не понављам, како је настао Санскрит, значи није србски настао од санскрита него је санскрит настао од србског језика, у време првог похода на култ КалиМа, када су тамо остали Срби да живе  и женили се локалним женама које су причале другим језиком па се тако тај језик благо искварио а ипак је 70% остао сличан србском, тј. старо србском језику.

Зашто уопште говоримо о овоме? Разлог је врло јасан, а то је, да су наши магови-волхови и свештеници били врсни астролози, и да су савршено пратили кретање планета на небу, и на основу тога организовали своје животе.

Све ово се дешавало много пре него што су Грци и Римљани имали било какав наговештај о атрологији. Сво знање које ми данас сматрамо да долази од старих Грка односно Римљана, јер користимо њихове називе сазвежђа и планета, уствари долази управо од наше исконске религије. Грци су све научили од нас, што је познато изузетно малом броју људи. Захваљујући чињеници да данас многи раде на обнови старо словенске религије, неке занимљивости излазе на светлост дана.

Сазвежђа у Славјанско аријевској КУЛТ-Ури

 

Имена сазвежђа и планета које данас користимо везана су за грчке односно римске богове. Ипак сва знања којим су располагали, само је део онога што су наши преци хиљадама година пре њих користили. Историја се из познатих разлога није превише бавила Словенима, па је тиме у заборав пала читава култура и велико духовно богатство. На сву срећу уласком Урана у сазвежђе Риба, многа заборављена и скривена учења биће пробуђена (Уран). Управо се то дешава већ неколико година у назад.

Из тог разлога ево неколико детаља о томе како су наши преци Славено-Аријевски астролози звали зодијачка сазвежђа.

Сазвежђе Овна код Славена се звало Белојер, а представљао је први месец, почетак пролећа и процват. Име је добио по богу Белојеру, односно Јару или Јарилу, који је био разапет на крсту заједно са 70 кнежева на горском врху у близини реке Еток. Бусова супруга царица Евлисија, скинула је тело свог мужа заједно са осталим кнежевима. Тела су им после тога била спаљена, а након 40 дана Бус Белојер васкрсава и силази на Алатиур гору, овенчан славом. Оно се назива још и сазвежђе Јагњета. У њему се у близини земљиног пола, може видети сазвежђе Коледа и Радунице (Кефеј и Касиопеја).

Сазвежђе Коледа налазило се на граници Риба и Овна, док се сазвежђе Радунице налазило негде на прелазу између Овна и Бика.

Сазвежђе Ладе представља Бика, или како су га словени називали Крава. Лада је богиња љубави, слоге, благостања и мира. Из вимена ове краве тече млечна река коју називамо Млечни пут. Ова крава се звала Земун.У овом месецу Словени су фарбали јаја у луковину у част Златног јајета. Њих су носилу у храмове и нудили их богу Роду, а онда би их котрљали по земљи и разбија- ли. Јаја се овде везују за плодност и њима су поздрављли пробуђену природу. Нама позната група звезда као Плејаде, уствари су Ладине ћерке-Пленкиње. Оне се такође сматрају ћеркама Светогора и Пленке.

На граници између Бика и Близанаца налазило се саз-вежђе Јарила нама данас познато као сазвежђе Ориона.

Сазвежђе Купале повезано је са Близанцима. Овде су близанци Овсењ и Коледо. Њихова мајка је Златогорка Маја а отац Дажбог. Овсењ је рођен пре Коледа, па је упрегао коње у небеске кочије правећи пут своме брату Коледу, који представља силазак самог бога Кришне на земљу.

Зато се ово сазвежђе назива сазвежђе Кочијаша. Обојица се појављују у време летњег и зимског солстицијума. На дан празника Коледа Овсењ испраћа стару годину, а Коледо дочекује нову годину, односно ново Сунце. Овај су празник узели и хришћани, а славе га као божић.

 

 

Близанцима се такође сматрају Купала и Кострома (Кастор и Полукс), који су били брат у сестра. Пошто нису знали да су у крвном сродству они су се венчали, а када су то сазнали од туге су се удавили у реци. Из тог разлога Близанци имају симболику смрти, а то је представљено сазвежћем Вука и Вучића који се налазе испод Купалових и Кастроминих ногу.

Грци су ова сазвђа назвали Мали и Велики Пас.

Сазвежђе Кресења посвећено је богу Коледу (Кришни) и његовом силаску на земљу. Ово је повезано са Знаком Рака. Из веда знамо да се Кришна појавио у лунарној династији, а пошто Луна или Месец влада Раком, ова теорија се потврђује. Коледо је вратио људима ведско знање које је временом било изгубљено због ратова, епидемија и мразева.

Овде се налази и сазвежђе Црног Змаја у коме су грци видели Хидру.

Сазвежђе Лава у славенској астрологији повезује се са Дажбогом, а у том сазвежђу налазе се и сазвежђа Гавран и Црни Змај, одмах испод ногу Лава. Сазвежђе Лава често се приказивало са Малим Лавићем, који се налазио изнад главе Великог Лава.

Велики Лав овде представља Перуна док мали Лав представља Дажбога. Звезда Регул која се овде такође налази на старословенском значи Мали цар. Прва песма из “Звездане књиге Коледа” приписује се знаку Лава.

Сазвежђе Маје посвећен је Маји Златогорки, коју данас називамо Девица. Она је родила бога Коледа који је словенима дао “Звездану књигу”. Звездани лик Маје приказан је као девојка која у руци држи класје.

Код славена она је била заштитница поља, а њене златне плетенице поредили су са класјем жита. Овде се налази и звезда Спика што значи Клас.

Сазвежђе Велеса повезано је са знаком Ваге. Он је људе научио да обрађују земљу, описменио их (“Велесова књига”) и открио им је тајне уметности. Изнад сазвежђа Велеса видимо звездани лик Великог Медведа најјаче животиње северних шума. Велес је често био приказиван у лику медведа.

Он је био заштитник богатства и трговине, а понекад се појављивао као ратник са копљем у руци. Велес је први супружницима ставио круне на венчању, и тиме је освештавао љубав. Заштитник је заљубљених. Његови атрибути су круна, вага и жртвеник. Он је први увео систем приношења жртава (само плодове воћа и поврћа, а никако месо) на жртвеник.

Сазвежђе Перуна повезује се са знаком Шкорпије, а заштитник (владар) је Перун Громовник. У борби између Перуна и звери Скипер, Перун побеђује па док му је звер била под ногама нудила му је сва богатства овог света да је пусти.

Ипак Перун чудовиште убија и баца га у провалију. Он такође окреће Точак Сварога (звездано небо) а у рукама држи муњу, а понекад змију.

Сазвежђе Китовраса протиче у знаку Стрелца, а њима влада кентаур Китоврас. Рођен је у ери Јарца када је бог Индра ударио буздованом у стену а из камена који се отворио појавио се Китоврас и Квасура. Буздован је Индри излио бог Сварог, па је према томе кентаур Китоврас син Сварога.

Звездани лик Китовраса представља полу човека полу коња који потеже стреле из лука. Према “Звезданој Књизи” одапињање стреле представља крај ере Јарца и пошетак ере Китовраса. Зато што се стрела граничила са сазвежђем Водолије.

Сазвежђе Коледа протиче у знаку Јарца, а заштитници овог сазвежђа су Индра, Коледо и Кришна.

Сазвежђе Јарца приказује лик бога Дије, а карактеристика му је полу-рибља, полу-јарећа (Јарац са репом Рибе). Бога Дија дојила је небеска коза Сида, родоначелница подземних духова.

У Индији ова богиња се зове Сати (шивина жена), у Египту Сида се огледа кроз бога зла Сета, кога су хришћани касније из ко зна ког разлога назвали Сатаном.

Сазвежђе Кришњег везујемо за знак Водолије. Сви богови по којима су сазвежђа добила имена уствари воде порекло од Кришне, који је извор свих инкарнација. Многи имају нетачну информацију да је Кришна инкарнација Вишнуа, што уствари није истина. Кришна је ади-пуруша што значи првобитна особа.

Изнад сазвежђа Кришњег налази се сазвежђе Крилатог Коња. То је коњ Кришњег, а назива се Белогривиа, (у ведама је Хајагрива). Захваљујући њему Кришни је стигао до своје принцезе Раде коју је касније и оженио. Поред његових копита налази се Лабуд који је Кришни указао на радину љубав.

По грчком тумачењу овај крилати коњ је Пегаз.

Сазвежђе Рода везује се за зодијачки знак Рибе. Две спојене Рибе симболизују дуалност свемира, подела свега на позитивно и негативно, на свет физички и свет духовни. Ове две Рибе се зову Јава и Нава. Ово је такође сазвежђе распетог Бога, где богиња смрти Мара разапиње Дажбога на Белогорју (Кавказ). Након распећа Дажбог се преобраћа у Вишњег Бога. Он је прародитељ Славена.

Грци су у овоме видели Андромеду која је прикивана за стени чекала да је неман растргне. У сваком случају Рибе увек представљају неку жртву, па било да је то Дажбог, Исус, Озирис или Один, жртвовање за добробит других у увом сазвежђу увек је присутна. Воден, божанство мора и океана такође се поистивећује са овим сазвежђем.

Морам да напоменем зашто све то тако утиче на нас, зато што је цео овај наш Сунчев систем наштелован да би људи живели овде. Имамо савршено поређане планете у нашем Сунчевом систему, што иначе није случај у природи. Оно има тамо другачија кретања, хаотична, не налази се све у истој равни, итд. Значи неко је то штеловао, цео овај Сунчев систем и зато имамо рецимо, овај Месец који је старији од Сунчевог система, који је нама сада остао последњи овде, процењује се да је стар око десет млијарди година. Неко је направио овде услове да живе људи. Зато је та астрологија уопште, у нашем Сунчевом систему, хајде да кажемо битна, једноставно све је тако штеловано да има неки утицај на људе.

Па и сама астрологија данас каже да има 12 планета, уствари их има 13 и зато нам се не “погађа” хороскоп некада када нам раде… Не погађа нам се хороскоп зато што данашњи људи који раде хороскопе, просто су заборавили на неке параметре. Они не узимају у обзир да се цела наша галаксија, Млечни пут, креће, па не узимају у обзир пролажење кроз разне комбинације тих првих изворних материја итд.  Тако да, ово данас  је упрошћена верзија хороскопа и неморате много да водите рачуна о томе да ли су вам написали у новинама да вам је данас добар дан у хороскопу или није, шансе да погоде су 50-50%, а и ако прочитате све знаке, ако вас не мрзи, наћи ћете се у сваком знаку помало. Добро, то је постал забава милиона, шта сада да радимо…

Из тог разлога смо одлучили да дамо основни преглед славенских богова, односно планета и сазвежђа, које су касније Грци присвојили. Тако ми данас користимо њихове називе не знајући да су они везани за Славеско-Аријевску религију и традицију.

Словени су од давнина били поклоници Сунца. Зато и није чудо што је највећу број храмова био посвећен управо овом божанству. Словени су сунце звали разним именима као на пример, Сура, Хорз, Ра, Јарило, Световид, Дажбог. Бог Сунца је најстарија личност у универзуму укључујући људе и полубогове. Његова љубав са Свароговом ћерком Волињом, била је крунисана сином Хорзом, који аутоматски постаје наследник Бога Сунца.

У “Велесовој књизи“се каже да је Бог један и бројан, и да због тога постоји много ликова бога Сунца. Сунце-Дажбог се појављује у лику Лава са златном гривом. Лав је цар међу животињама, а Сунце је цар међу свим планетама и звездама. У славенској астрологији сунце се сматра божијим оком, а његови зраци су руке које грле читав свет. Вечно је младо јер се стално поново рађа, а у исто време је и најстарије. Даје снагу, знање, величанственост, здравље и врховну власт.

Словени су га сматрали божијим изаслаником у нашем универзуму. Е сада, када кажемо Сунце, наши преци су мислили не само на Сунце овог нашег Сунчевог система, већ на првобитну светлост Ра, из чега је све настало.

Божанство које је владало Месецом звало се Велес. Он је често био приказиван као Јелен. Велес Лунарни дочекивао је душе људи који су умирали и спроводио их је на други свет. У Велесовој књизи пише: “У ноћи је Велес ходао Сваргом по Млеку Небеском. Ходао је у својој палати ка Садава- звезди до двери Ирија (раја)” Душе умрлих прво доспевају на Месец где их дочекује Велес, а након тога иду на Сунце, јер је лунарни зрак само одраз сунчевог зрака. Смаргл, бог жртвовања, домаћег и небеског огњишта, такође је бог лунарне светлости. Ипак његов задатак је другачији од Велесовог. Велес преносу људима заповести од Бога, док Смаргл преноси молбе људи Богу. Он стоји целе ноћи и осветљава земљу.

Месец је противник Сунца. Уз помоћ Китовраса Месец је преотео жену бога Сунца Зору-Зореницу, па се Хорз дао у потеру и пронашао Зору у Месечевој палати. Уз помоћ Сварожића Хорз је успео да преузме Зору и врати је Сунцу.

Кроз историју су се увек супротстављале религије које су обожавале Лунарни и Сунчане богове.

У старој нашој митологији планета Меркур је поистовећена са Кришњем. Он је прикривен и тајан бог, исто као и Хермес, од кога потиче реч херметизам, односно херметичке науке или скривене науке.Касније су Римљани Хермеса поистоветили са Меркуром.

Кришњи је био први од синова бога што значи да је био нај ближи Сунцу. Из тог разлога се Словени поистовећују са планетом Меркур. Кришњи је први људима донео ватру. Последњи пролаз пред улазак у свет богова, пред вратима Сунца, налази се на Меркуру. На њему има доста живих бића где је између осталих станује цела Велесова дружина, Китоврас, Квасура, Вавила итд. Китоврас понекад има задатак да преведу душе у друге светове.

По старославенској традицји Венера је била Маја Златогорка врховна богиња љубави и плодности. Она је мајка за све створене универзуме. Супруга је врховног бога Вишњег и везујемо је за љубав, склад, лепоту, брак и слично. Родила се из цвета Астре, па је зато неки називају и Астарата или Иштар. Па није случајно што кажу да је Тесла дошао са Венере и што је он дао неки основ за такво размишљање. Имамо чак и неке приче да су на Венери некада живели људи…

Лада је код славена такође богиња љубави и лепоте. Она је персонификација рађајуће природе, бујности, плодности и рађања. Изузетно је лепа и складно грађена. Пут јој је млечно-бела и нежна.. Очи су јој боје љубичице, а усне боје малине и јагоде, док јој је коса ватрено златаста. Од речи Лада Енглези користе реч лејди, што значи госпођа.

Весна је такође божанство које је код Словена имало значење данашње Венере. Она је заоденута пелерином од пупољака и цвећа, остављајућу за собом опојни мирис. Када ђоде њен период године, крећу поворке лепих девојака које су славиле њене моћи и обожавали њену лепоту (русалке, краљице, додоле, лазарице и сл). У њену част певало се и играло.

Марс је код Славена био Бог Јарила. Он је сејао смрт, а богиња смрти Мара је била под његовом управом. Она је својом косом докрајчивала смртно рањене ратнике. Јарило је ратник и зато влада планетом Марс. На ову планету после смрти долазе они који су обожавали овог бога. Бића која живе на Марсу су ратници који жуде да освоје земљу или да међусобно ратују. Они воле борбу и такмичења, и од свега највише у томе и уживају.

Код Славена Јупитер је Перун, односно врховни бог. Њега су највише обожавали Срби. На овој планети се налази и Перунов дворац, а такође ту је и његов син Дажбог. Коло Сварога ипак окреће Перун, а из “Велесове књиге” сазнајемо да је ово Коло ништа друго до Јупитеров дванаестогодишњи циклус. Свака година овог круга има своје божанство и свету животињу. Зато се тврди да је Перун Јупитер, односно да је Јупитер Перун. Он такође држи муње у рукама и баца их на земљу.У хришћанству је он Илија Громовник.

Сатурна код Славена представља Световид, а то је управо онај који се касније рађа као Светогор и постаје цар Атлантиде. Он је такође Свет-род, Сат-род, код Етрураца је Сатре, код римљана Сатурн, код Египћана Сет, и на крају код хришћана Сатана.

Он је код Славена представљао судбину односно карму. Његов трон је далеко од Сунца, а веровало се да је то пут за паклене планете.

Иако су Уран, Нептун и Плутон откривени релативно скоро, Словени имају богове који се поиствећују са овим планетама. Тако је Сварог уствари Уран, творац нашег света и неба. Сварга уствари значи “небеско краљевство”. Стрибог се такође поистовећује са Ураном, јер он влада јаким ветровима и олујама.

Нептун би био Воден, Бог вода, језера и мора. Аријевски “Ванда” значи вода. Њега су обожавало морнари и рибари, а хришћани са га касније покрстили као Св. Николу.

Плутон је код Словена Бог Виј, а Римљани га називају Вијовис. За њега се каже да је одгајио Велеса, а он је управо онај који спроводи душе како на рајске (Ириј) тако и на паклене планете, односно царство Плутона.

У словенској астрологији се такође предвиђа судбина појединца, друштва или државе. Да би се особа могла бавити славенском астрологијом мора познавати Звездани закон, који се зове Прав. Такође је неопходно познавати особине сазвежђа, звезда, планета, митове и предања. Морало би се живети унутар мистерије и у складу са словенским календаром. То омогућава да се живи унутар звезданог ритма универзума. Словенски волхови и звездари (астролози), знали су за двадесетчетворочасовно, годишње и епохално кретање неба. Познавали су зодијак и пратили кретање планида (планета).

Данас астролози примарно узимају дванаест сазвежђа, односно оно што је у равни са еклиптиком (сунчев пут). Сферична слика се скоро уопште не користи, јер су зодијачка сазвежђа подељена само зато што леже на путу Сунца.

Словени су имали специфичне прорачуне за прорачунавање под каквом је звездом особа рођена. Свако данас зна положај Сунца у хороскопу, али ретко ко зна под којом је звездом рођен, што је по Словенима изузетно важно. Словени су познавали изузетно компликоване прорачуне што овде нећемо објашњавати.

Један од примера је нестанак Атлантиде, који се десио када је Денебола пролазила кроз нулти звездани меридијан, односно када су се срели Светогор (Девица) и Перун (Лав). Тада је поморско царство нестало под водом.

Коледо је дао људима календар када је Полукс (Купала) пресецала нулти меридијан, јер је звезда Купала повезана како са Близанцима тако и са Раком. Након прорачунавања добија се 6530. пр.н.ере са осцилацијом од 30 година.

Најстарија књига која садржи знање о звездама назива сеЗвездана књига Коледа” Стари словени су ову књигу добили од бога Коледа (Кришне). Овде се налазе песме о стварању света, и свему оном што је потребно за астролошку науку. Бог Коледо пренео је ову науку о Великом Колу, и направио први календар (дар Коледа).

Оно што још нисмо поменули у овој причи, а то је да је у целокупно  то рачунања, улазило и 16 делова наше галаксије, коју ми данас зовемо Млечни пут. Значи, то је било по знањима наших предака подељено на 16 чертога, и сваки од Богова је био покровитељ једног од чертога, где је сваки, да кажемо, имао своју звезду  која  је данас добила неко друго име, и то зовемо данас разним сазвежђима под разним другим именима.

Код нас је много календарских форми збрајања. По последњем сада иде Година 7526 од Стварања Света у Звездном Храму (С.С.З.Х.). Звездани храм је у данашњој Кини. То је прича коју лансирају Руси, врло вероватно да је истинита, 7526. год. је дефинитивно, ту нема спора. Е сада постоје две тезе, једна је да је од договарања Мира у храму небеском у Асгарду Иријском, који је данашњи Омск на територији Русије, када су били побеђени Аримијци, односно преци данашњих Кинеза, а друга теорија је да је то можда од цурења Панонског мора у Црно море. Значи наша прича, са ових простора, када је Дунав добио овај ток и када је био велики  потоп овде и исцурило све у Црно море, које је било некада језеро, много мање. Кажу да је било 20м ниже, имамо градове на дну, и то смо већ све причали, да у Србији имамо везове за бродове на брдима, тако да нам је јасно да је ту некада била нека велика вода.

Али то савршено не означава, да је наш Свет био створен 7526 година назад, како су читали и читају хришћани, када још није било отказано Петром 1 то летословље и уведено годословље од Рођења Христова (Р.Х.)

Стварање Света у древна времена називали су закључење мировног договора међу војујућим народима. Тај сами мирни договор, међу Великом Расом (Словено-Аријевцима) и Великим Змајем (древним кинезима или аримамима, како су их тада називали) био је закључен у дан Јесење Равнодневнице или у 1. дан Првог месеца Године 5500 од Велике Студени (Великог Захлађења ‒ Ледниковог периода).

Пошто су сакрили тачну Нову годину, и нама и Русима, Руси је по том догађају рачунају 21. септембра, а по неким Српским причама, Нова година креће на Ђурђевдан. Е сад, наша црква то сигурно зна, историја не зна ништа на жалост, званична, она је скроз већ упропашћена. То је мало колебање од неких 6 месеци само, с обзиром на толики временски период, 7526 година  је јако дуг период, а шест месеци у том периоду није ништа. Значи, у питању је тих 6 месеци да одредимо када је тачно Нова година кренула.

Победу је одржала Велика Раса, што је приказано у виду изгледа ‒ Бели витез на коњу поражава копљем Змаја ( грб Москве). Но како су хришћани приписивали сва достигнућа наших Предака себи, то сада изгледа како свети великомученик Георгије Победоносац побеђује змаја, који је опустошио земљу паганског цара.

Кнез Расеније владао је у Беловоди и Ариман (управитељ Аримије, т.ј. древне Кине) који су “Стварили Свет”, т.ј. закључили су мировни договор међу Великом Расом и Великим Змајем, по коме поражена аримија је постројила стену (војницима у њихову страну!) за означење границе Расеније.

Стену су назвали Ки-Тај, што у преводу са древнословенског означава: Киограда, тараба; Тајзавршавање темена, велики ‒ то јест “завршена, ограничена велику ограду (стену)”. Т.ј. у древна времена “Китајем” називали су високу ограду или снажну стену. Например: Китај-град у Москви назван је тако иза високих стена, која је њега окруживала, а све не иза китајаца.

То су велики догађаји и почетке нових рачунања Година код наших Предака. У сећање о тим догађајима наших Предака била је написана Аз-Веста (прва вест), или како је називају – Авеста на 12000 волових кожа. Авеста, јављајући се примером древних словенских књига, написаних како на пергаменту, тако и на злату, била је уништена по указу Александра Македонског, који је био под духовним утицајем жреца. Свету је касније постала извесна више очувана верзија Авесте ‒ Зенд-Авеста, коју је исказао Заратустра, додавши своје коментаре и исправке.

Морам да напоменем да је данашњи назив за Кину на руском језику Китај. Па и Словенци је зову Китај. А зашто Китај, ми знамо за кинески зид, значи, ограђена је и иза ограде живе Китајци. Прича уопште о том Кинеском зиду, где бојнице, да их не зовемо пушкарнице пошто, тад се вероватно гађало стрелама или нечим сличним, иду на југ, значи иду према Кини. Не иду на север, тако да прича да је кинески зид грађен за одбрану од неких Монгола –слабо пије воду. Изгледа да је грађен белим људима за одбрану од тих Аримијаца, предака Кинеза. Ако буде неко од слушаоца загребао дубље, односно тражио неке староруске текстове, наћи ће да су ти неки стари срби имали страшних проблема са тим Аримијцима, односно Кинезима и једноставно они су њих изазвали на борбу, и то се јако лоше завршило по те Кинезе да кажем. Они су стално упадали у словенска села, крали, пљачкали и бавили се неким непримереним радњама, и старосрби тј. Старо-руси су заратили са њима, победили су  и кинески цар је затражио да склопе мир. Кинески зид је направљен баш због тога да би се разграничили.

У разним народима, који су живели на територији Европе, било је разних система рачунања дана. Код келта и скандинаваца у почетку је било 9-о месечних календара, али је после он био замењен 24-оро месечним. То је било повезано са постојано измењеним климатским условима и потпуним прелазом на рунску форму писма. После прелаза, сваки месец означавао је своју руну, из такозваног Футарха (зборника Руне). Месеци су се одликовали по трајању, тако је 1 месец био 14 дана, 2 месец ‒ 15 дана и 3 месеца ‒ 16 дана… потом је ова смена поновљена.

Таква смена у првом реду су била повезана са фазом Луне, периодичност која је ‒ 29,5 дана. Таквим изгледом, првих 4 месеца Рунског календара (14+15+16+14=59) саодноси се 2-им пуним луна месецима (29,5+29,5=59). А даљим системом смена месеци су сјединили међу собом са луна фазама са сунчаним календаром. Т.ј. година Рунског календара садржавала је 360 дана. Али како је у Рунику било још и 25 празних руна, понекад названим руне Одина, то је и она нашла своју примену у календару. На крају сваке треће године, убаци се допуњених 25 месеци, у којој је смена дана с почетка 14, а потом 15, а затим 16 дана. Тих 25 месеци помогло је поравњању цикличности сунчаних година, такође како це сада то пади ца ппецтyпном годином.

На југу Европе, на територији савремене Италије, тада су живели Расени, који су много познатији под називом Етрурци или Тирени, који су се такође користили 9-о месечним календаром.

Стигавши на територију Италије латини и сабињани, принели су са собом свој календарски систем. На крају појавио се и нови систем, например грчки “Олимпијски циклус” или латински “Календи од Основања Рима”. Латини су покушали наметнути Расенима, свој календарски систем, а када се та намера открила, латини су ппоглацили Етрурце варварима и глупима.

Јулијански календар

 

Овде је то већи многообразни календарски систем. У 45-ој г. н.е. по указу Императора Јулија Цезара, био је уведен “нов” Календарски систем, кога је требало придржавати се на територији Римске империје. За основу тог “новог” календара био је узет календар жречева Египта. Јулије Цезар га је у неколико изменио, и појавио се савим нови Јулијански календар.

А сада замислите, с каквим проблемима су се сусрели хришћански мисионари, који су послати да “просвећују” пагане Европе. Хаишли цy на проблеме, како цпроводити празнике или у које време се држи пост.

Други календарски системи, нису дозволили хришћанима -мисионарима да спроводе свој календар јер датум који одговара Јулиајнском календару, није схватан у великој мери јер су месни календари били више сложени. То на одређени начин није било лако за понимање хришћана. Решење је било порећи стари календар и увести нови ‒ Јулијански.

Па ето, ово што смо причали, значи, ни Христос се није родио нулте године. Једноставно није могло да се уклопи у календар. Касније је све мењано, допуњавано и прављена је прича.

Такво понашање је виђено је и при крештењу Руса. Увођење Јулијанског календара народ није прихватао. Хароду је то било непојмљиво, због чега је нужан на Руској земљи да користи туђи календар са месецима на латинском језику и још да не почиње у Дан Јесење Равнодневнице.

Али хришћани су нашли излаз измислили словенске називе за Јулијански календар и месеци су се уместо бројева на латинском звали словенским називима: Березен, Квитењ, Травањ, Црвен, Липањ, Српањ, Вересењ, Жовтењ, Листопад, Грудењ, Сечањ, Љути.

У таквом облику хришћани су правили туђи календар наметнути словенским народима. Код других словенских народа била је урађена реконструкција Јулијанског календара, и месеци су задобили своје словенске називе.

Ипак после тога, иако су хришћани нашли излаз из те ситуације, и у Јулијанском календару месеци су задобили словенске називе, древни Словено-Аријски календар није престао да постоји. Скоро у свим словенским земљама продужила пракса по којој су се испољавала два календара, по новом (Јулијанском) календару могуће је било сазнати о црквеним хришћанским празницима. А стари календар, био је у првом реду за сакодневни живот људи, јер су се по њему определили, када почињу и када се завршавајy сеоски радови, и друге радиности. Ипак црквене и световне власти нису урадиле то, да народ празнике помиње по оба календара, али више од свега није била сређена администрација где се стварала честа забуна, коју су стварали летописци, јер цy на пример руски летописци  користили датуме старог, словенског календара, а позвани грчки-летописци користили су датуме из новог календара, где се Новолето рачуна од првог пролећњег полумесеца…

Нешто слично имамо и у Србији – сви знате да су сви Немањићи искључиво писали по старом календару и Св. Сава је чак хришћанске празнике датирао по старом календару. Прво убацивање Јулијанског календара у Српску цркву је почетком 19-ог века. И, когод вам прича другачије, лаже вас. Било је паралела које су вучене у старом грчком, односно са грчком црквом, па се нешто писало, датирало се и у српској цркви  пре тог 19. века по старом календару па онда опет по јулијанском, али званично је јулијански  у Српску цркву уведен почетком 19. века, а оно што смо причали у емисији о Православљу и о Петру Великом, први је у Русију, односно ту Руску православну цркву, која је створена од Правоверне цркве и старих Православаца, односно ове Ведске културе коју сада називају паганском што је уствари изворно Православље, убацио Петар Велики.

Например: датум 1. марта 1005 г. н.е. по Словено-Аријском календару падао је на Лето 6513 тако је  разлика између Словено-Аријског календара и календара од Рођења Христовог 5508 година, а у хришћанском календару та разлика је била ‒ 5507 година.

Да би како-тако уредили нови календар, у Лето 6856 (1348 г. н. е.) по указу цара Ивана III, Новолето у новом календару било је фиксирано на 1. март, а број година био је узет од старог Словенског календара.

Сем тога, почело је подешавање новог календара по свакодневном животy, једни празници су забрањени, други, који су се празновали упркос забранама, Христова црква је прилагодила себи. Тако, на пример:

  • Дан Бога Велеса био је замењен Даном Власија;
  • Дан Празника-Марене био је замењен просто Масленицом;
  • Дан Бога Купала је постао даном Јована Крститеља, или како цy њега називали у руском маниру ‒ Јованом Купалом, т.ј. Јованом, који се у реци окупао;
  • Дан Триглава (Сварога-Перуна-Световида) преобратио се у Свету Тројицу;
  • Вишњи Дан Бога Перуна заменили су Даном Илије-Пророка, и тако даље

Ипак изнад свега црквене и световне власти то ницy добро уредили, зато што се народ користио са два календара, забележили су два Новолета. Хришћанско Новолето 1. марта, и Словенско Новолето у Дан Јесење Равнодневнце. Ово причамо за Русију, а за Србију смо рекли, Словенско Новолето почињало је на Ђурђевдан. То су све та датумска колебања, од када је уведено хришћанство, направљена је комплетна збрка у календару и разни летописци и људи су датирали различито, и ту имамо зато сада неке проблеме у датирању појединих догађаја.

Никакве забране Словено-Аријског календара нису помагале, а примена жестоких мера горих и од обичних казни, дале су обрнути ефекат. У многим градовима и селима почињали су проблеми и буне. Цвугде цy уништавали хришћанске свештенике и њихове помоћнике. Било је уништено много “божјих људи”, и тада је цар Иван III решио да “оде у народ”, јер су једино власти могле да смире побуњен народ.

Да унапред не би настали раздори, цар није само решио да људима дозволи стари календар, него је и озаконио право да народ копицти Стару Веру Предака. Таквим  делом, на Руској земљи било је официјелно озакоњено Двоеверје и два календара. Црквени календар је био званични, т.ј. државни, а стари календар ‒ народни.

Следеће измене официјалног календара произашле су кроз 1 Круг Живота (144 године). При приближавања. Лета 7000 година од Стварања Света (1492 г. н.е.), међу хришћанима у Русији расла су апокалиптичка расположења. Сви су чекали крај света. Али када су сва чекања за време краја света прошла, Московски црквни сабор у септембра Лета 7000 (1492) утврдили су нову пасху и донели решење о преносу почетка године са 1 марта на 1 септембар. Таква поставка је на снази у Хришћанској Цркви до данас и у многим манастирима на Светој гори и данас се тај датум обележава као почетак нове календарске године.

Цела ова прича, у свим овим нашим емисијама, је о дејству тамних сила, односно паразита, на човека и све ово што се дешава око нас, све ово је једно слуђивање, односно залуђивање народа и одвраћање од његове природне вере. Не само од вере него и од природних закона који заправо стоје већ стотинама хиљада година записани, е сад неко се ту направио паметним, односно тамни раде на томе да то поремете све и да направе велику забуну у којој ми учествујемо, стицајем околности. Зато и причамо у овим емисијама, откривајући праве истине – то нам је циљ. Права сазнања и отварање свести. Управо имамо неколико колебања: значи није 21. Септембар, није 1. Март, није Ђурђевдан… није ово, није оно … па шта је?!

Григоријански календар

 

У Лето 7090 (1582 г.) католичка црква по указу папе римског Григорија XИИИ био је уведен нови календар, који је добио његово име. У новом календару датирање је ишло не од Стварања Света, већ од Рођења Христовог. Неопходиност увођења новог календара повезивало се са тим, да је трајање Јулијанског календара довело до одцтyпања од природе, за 128 година један дан. У тренутку увођења Грегоријанског календара је остало већ 10 дана разлике. Грегоријански календар такође се не сматра апсолутно тачним: он одступа од природног за један дан на сваких 3300 година; сем тога грегоријански календар је «неравномеран».Ипак постепено григоријански календар био је усвојен у већини земаља и данас се сматра општепризнатим.

У некој новијој историји, Милутин Миланковић је направио најтачнији  календар.

Као што је већ опште познато , цар-реформатор Петар I, направио је излаз у Европу, и каже се да је излазио кроз  прозор Русије у Европу када су сви нормални људи улазили кроз врата. Преузимао је и уводио све западно. установио је мужицима да носе одело са порубима, тракама, наклонима. Установио је бријање брада а брада је била богатство Рода, да би сви мушкарци били женолики. При двору нису разговарали на руском језику  који је он сматрао језиком простог народа. Говорило се на немачком, холандском језику. Т.ј. њега су називали “Хер Питер”.

Ми смо у свим временима читали не године, већ Лета. Белешке, древна свођења о прошлим догађајима називали су се летописима, а не Годописима. Писали су их летописци. Ми и до данас питамо један другога ‒ колико бројиш лета, а не колико је теби година. Постоји реч летослов, а не годослоав.

У Лето 7208 од (Стварања Света у Звездном Храму) Петар Велики пренео је Новолето, издавши 20. децембра указ по којем се почело поздрављати од 1-ог јануара “са новим Гот-ом”, и увео нови инострани јулијански календар, где је после 31 децембра 7208. почињао је 1 јануар 1700 г. од рођења Христа (До 18. века у Московској држави било је примљено летословље “од ставарња света” , т.ј. од Адама, како је то уведено у Ромеји Византији у 6. веку. Стварање света односило се на 5 508 години до н. е.)

По јудејском обичају на осми дан после рођења дечака (Завет Аврама с Господом), родитељи доносе њега у храм, где рабин ради “свештени” обред обрезања. Т.ј. такозвани дан рођења Исуса Христа плус осам дана и добијемо 1 Јануар. Зато се и говорило при двору “С новим Гот-ом”, где реч Гот на немачком значи Бог, т.ј. “С новим (обрезаним) Богом”. Т.ј. та Петрова шала постоји и дан данас, где људи, губе ипрвобитни смисао, и на 1. јануар поздрављају један другог с Новим обрезаним Богом, а не са Новолетом, како је то било раније… Године 7262 (1754г.) у Димитровском региону Беловода, у 30 мерних врста од града Таре, Саветном Старешини, било је пренето последње решење о два Летослова, “и да би избегли гоњења и затварења, словени Свете Старе Православне Вере, преузели су закон од људи који су служили Византијској хришћанској цркви”.

Свештеници су искористили Даријски Круголет Богоброја и од тада почиње коришћење Богослужења, празновање празника и Постова а ево и шта значи ПОСТ П ‒ пуно, О ‒ очишћење, Ц ‒ сопствених, Т ‒ тела. Нови календар укоренио се до данашњих дана, у молоитвама међу поштоваоцима месечевог култа, т.ј. био је користан политичким интересима династије Романових, који су подвели све историјские догађаје под јудејску Тору, т.ј. писали су историју: Ис-Тори-Ја.

Датуми и бројеви свагда су записивани почетним словима. То нам говори о томе, да је писменост постојала код нас дуго. И да не би реформе Петра, та би црквена прича око “просвећивања неписмених пагана” давно била заборављена, као глупа шала. Није случајно што је царица Катарина Велика говорила: “Словени су за много хиљада година до Рођења Христова своје писмо имали“.

Пре одговора на нека од питања само цемо споменути да је Епоха Лисице трајала је од 392—2012 г. н. ере.

Почетак Светлих времена, то јест расветљења, почиње у Свештено Лето 7521 од Стварања Света у Звездном Храму (С.С.З.Х.) или у 2012 години од Рођења Христовог. У индијанском Маја календару ноћи Сварога такође се завршавају 22 децембра 2012 године. И како је речено у древним списима, сведоци смо невероватних промена, везане са прелазом. Видимо велике војне конфликте а биће их и више са могућом применом нуклеарног оружја или природних катаклизми.

А после свега наступа расветљење – епоха Вука, лечење природе, под покровитељством једног из Прародитеља Славено-Аријског – Бога Велеса (предсказање такође записано у Ведама): “потече вода на Земљу и очисти њу“.

Но праведни људи буду предупређени и спасени нашим Светлим Боговима, и препороди се ведска Вера Предака. За тамне људе наступа крај света, а за светле – крај таме, и наступљење тих догађаја ће бити у једном круга живота (144 године). Значи у годинама које наступају долази до великог чишћења.

ВИНЧАНСКИ КАЛЕНДАР

 

Још једна ствар коју не можемо да заборавимо и не смемо да занемаримо је Винчански календар.

Стар 8000 година. Збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље. Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?

У 19. веку Ричард Карингтон открио је да синодички ротациони период површина на екватору Сунца износи 27 дана. Синодички ротациони период је време потребно да нека активна магнетна структура на Сунчевој површини учини једну ротацију гледано са Земље, односно да се поново врати на исту позицију са које је кренула.

Дуго се веровало да је време једне синодичке ротације константа. Због тога питање промене синодичке ротације Сунца није било предмет разматрања у научним круговима. Међутим, после проналаска Винчанског сунчевог календара јавила се сумња у сталност брзине ротације Сунца. Винчански сунчев календар настао је пре више од 7525 година. Опште научна констатација је да Календар имају само народи који су некад достигли одређени степен цивилизацијског развоја.

Израђен је у облику кружног тањира од керамике и нађен је на локалитету Винче. Носи два симбола српског народа, па га справом можемо назвати Српски винчански сунчев календар, а не Дунавски, како нам сад то неки акаддемици сервисирају. Календар имају само народи који су некад достигли одређени степен цивилизацијског развоја, а почетак датирања показује годину тог развоја. Срби су тај цивилизацијски развој достигли пре 7525 година. На врху тањира налази се винчански симбол за време који су Срби користили за датирање важних догађаја. То је симбол који је постао линија водиља идентитета српског народа кроз време и историју.

Датирање Душановог законика у старој српској престоници Скопљу у лето 6857. са српским симболом за време (По католичком календару папе Гргура Тринаестог, 1349. године који у то време није ни постојао).

Други симбол на Винчанском сунчевом календару у облику је два концентрична перфорирана круга. Они су симбол Сунца код српског народа и налазе се у многим старим рукописним књигама и артефактима. Да су перфорирани концентрични кругови симбол српског народа, може се видети на печату администрације српске државе и краљевске канцеларије краља Строимира у лето 6338-6343. (по католичком кал. папе Гргура 13. од 830-835. године). Печат српског краља Строимира направљен је од чистог злата и изгравиран ћирилицом.

Ћирилица пре Ћирила

 

Златни печат је материјални доказ да је ћирилица званично писмо српских држава и српског народа и да је настала пре Ћирила, који је рођен 828. године. У време када је печат изгравиран, Ћирило је имао две а Методије десет година. Печат је доказ да је Србија била држава са администрацијом и краљевском канцеларијом с печатом од злата и пре династије Немањића. Налазио се у једној немачкој приватној колекцији. Током свих ових векова био је скриван од српског народа. Зашто? Одговор је једноставан. Многим новонасталим нацијама и државама није одговарало што су поникле на територији некадашње Србије, односно на територији на којој су миленијумима, и подвлачимо, МИЛЕНИЈУМИМА живели Срби.

Новонастале нације у тражењу и измишљању властитог идентитета присвајали су српску територију, српски језик и историју српског народа. Да би то урадили, морали су да сакрију историју српског народа и постојање српских држава пре Немањића. Што су и учинили на Берлинском конгресу. У томе су им помогли ткз. византолози. Негирање свега што је српско основа је постојања византолога, историчара измишљеног царства. Значи Византија под именом Византије никада није ни постојала. Та се држава звала Ромеја.

Српски винчански сунчев календар је, вероватно, први у свету покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. Међутим, Српски винчански сунчев календар и златни печат српског краља Строимира, са престоницом у Рашкој, материјални су доказ миленијумског постојања српског народа на овим просторима. С појавом Српског винчанског сунчевог календара расправа европских држава где се налази колевка европске цивилизације је завршена. Сада се правом може рећи да је Винча колевка европске цивилизције и да има велику историјску и научну вредност.

Српски винчански сунчев календар је, вероватно, први у свету покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. На основу досадашњих мерења Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних синодичких ротација и до краја календарске додајемо 13,5 земаљских дана. Међутим, по Српском винчанском сунчевом календару Сунце у току једне календарске године направи 13 пуних ротација и до краја календарске године Срби су пре 8.000 година додавали 15 земаљских дана!

Ово сазнање од изузетног је значаја за науку, јер указује да се у периоду од 8.000 година време ротације Сунца убрзало за 1,5 земаљских дана. Без обзира да ли је праисторијски Српски винчански сунчев календар тачан или не, он је први покренуо питање промене брзине синодичке ротације Сунца. Постоје научни основи да је брзина синодичке ротације Сунца променљива величина и да је Сунце некада спорије ротирало него данас. Познато је да Сунце зрачи материју и енергију. То значи да Сунце зрачењем губи масу па је логично да услед губитка масе повећава брзину ротације.

Ако претпоставимо да су подаци из Српског винчанског сунчевог календра тачни, онда се може израчунати да се време ротације Сунца у периоду од 8.000 година убрзало за 1,5 земаљских дана. Под претпоставком да се губитак масе Сунца врши линеарно, Сунце ће кроз 72.000 година имати 13 ротација у току једне календарске године. Како промена брзине синодичке ротације Сунца утиче на временске промене, то значи да због ових разлога промену климе на нашим просторима можемо очекивати после 72.000 година. Брзина кретања Сунчевог система око центра галаксије је 250 километара у секунди, а брзина револуције Земље око Сунца је 30 километара у секунди. Земља се око Сунца креће се у облику завојнице,

Превише случајнсти

 

Подизањем научних сателита и анализом добијених резултата научних истраживања добија се утисак да ми тек сада откривамо оно што су наши преци знали. Најбољи пример је сазнање да се на Преображење  „преображава и гора и вода”. Ова изрека  представља део научног и историјског наслеђа Срба. Најновија хемијска истраживања кише Београдске школе метеорологије показала су да су оне од Ђурђевдана до Преображења киселе, а од Преображења алкалне. Да би се дошло до сазнања да се киша преображава, потребни су прецизни хемијски инструменти, односно напредна цивилизација.

Сунцу је потребно 220 милиона година да обиђе један галактички круг; од настанка до данас начинило их је 20. На основу предања, Срби су у прошлости имали напредну цивилизацију.

Међутим, збуњује сазнање да се у центру Српског винчанског сунчевог календара налази урезан дијаграм енергија Сунца које у току једне календарске године стижу до Земље. Поставља се питање: Како су знали да на Митровдан почиње зима? Да ли су познавали природну електромагнетску силу која једина даје одговор на ово питање?

По Српском календару Светог Саве, у току једне календарске године постоје само два годишња доба –  лето и зима. Лето почиње крајем марта и почетком априла, а зима на Митровдан, почетком новембра. Најновија сателитска електромагнетна мерења енергија које долазе са Сунца на северну и јужну хемисферу доказују да у току једне календарске године постоје само два годишња доба. А
Ковани новац свих српских држава носио је симбол Сунца.

На Српском винчанском календару налази се много случајности да би то била случајност.

Транскрипт емисије Древник бр.36, радио Сербона
Аутори и водитељи: Драго, Дуле, Дуки и Аца

Послушајте целу нашу радио емисију Календар и ми у њему

Календар и ми у њему
5 (100%) 2 votes

Слични чланци

Проклета је Америка и злато што сја... Вечерас ћемо вам опет, као по обичају, пружити неке мање познате или потпуно непознате информације… А тема је Америка из неколико углова. Заправо – те...
Божићна хипотеза – могућа хронологија... Како је то могуће, да се тачно зна рођендан "сина Божијег" - Исуса Христа (25. децембар или 7. јануара), али се не зна година његовог рођења? Како то ...
Махабхарата је опис догађаја из Русије... Већ смо имали емисију која се звала “Шта је индијско у индији”. Ова ће емисија имати задатак да потврди тврдње о томе да савремени индијци, као и сама...

10
Оставите коментар

avatar
9 Comment threads
1 Thread replies
0 Followers
 
Most reacted comment
Hottest comment thread
1 Comment authors
YouTube Komentari Recent comment authors
  Subscribe  
newest oldest most voted
Notify of

Пратите нашу страницу на Фејсбуку